Порекло презимена Вујовић

29. фебруара 2012.

коментара: 81

ТЕСТИРАНИ ВУЈОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

ВУЈОВИЋ

Хаплогрупа: E1b

Место порекла: Прераца, Херцеговина

Крсна слава: Никољдан

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Презиме Вујовић карактеристично је за подручје Херцеговине и Црне Горе. Реч је, како каже историчар Никола Лакета, о једној од најстаријих и најбројнијих породица у Херцеговини. По њему, воде порекло од неког Вуја који је још у XV веку прешао са Грахова у Херцеговину.

Вредан прилог о овом презимену, са нагласком на Вујовиће из херцегновског насеља Мојдеж, послао је сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић. Извод из његове књиге “Мојдеж – прилози за хронику села и родослове”, објављене 2007. године, преносимо у целини.

Текст о братству Вујовића  је у ПДФ формату и можете га прочитати преко следећег линка: Братство Вујовић, из Мојдежа.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (81)

Одговорите

81 коментара

  1. Jela

    Pozdrav! Da li ima jos Vujovica koji slave Sv Luku? I da li neko zna poreklo Vujovica koji su se doselili u Grošnicu, selo u okolini Kragujevca krajem 19. veka? Hvala

  2. Вујовић Јакша

    Поздрав Вујовићу.
    Моји су Вујовићи из Прераца код Билеће. Славимо Никољдан.
    По породичном предању стоји да се наш предак Вујо коме тадашње презиме не познајемо, а по ком ми носимо презиме, негде у 17-18 веку, из околине Никшића доселио у околину Билеће, тачније, да је пребегао ,јер је направио неки инцидент, не знамо тачно какав, али веровање је да је било неко убиство у питању.
    Немам прецизније податке, али такође у нашем породичном предању стоји уверење да постоје две пореклом и крвљу одвојене породице Вујовића. Једни су ови од којих ја потичем ,како ми кажемо херцеговачки Вујовићи (Билећа и околина), а други су црногорски Вујовићи са Чева на Цетињу.
    Прочитах све коментаре и видим да ти располажеш мноштвом података, па реко ако можда знаш нешто више о свему овоме да ми јавиш. Као што видиш ,подаци којима ја располажем су сувопарни и уопштени, нешто прецизније нисам имао прилике преко своје породице да сазнам. Иначе ,рођен сам и живим у Панчеву (друго колено рођено у Банату). Деда Јован доселио 20-их година из Прераца у Селеуш (тада претежно румунско село) општина Алибунар. Као колониста добровољац у првом светском рату добио земљу од краља. Један део Вујовића доселио је у Банат, а други на Косово. Ако случајно имаш неке податке које ја немам ,јави. Унапред захвалан. Поздрав за све Вујовиће!

  3. Хаџи Мирослав Ерић

    КОНКРЕТНО О ПРЕРАЧКИМ ВУЈОВИЋИМА ( ПЕТАР И МИЛИЈА)
    Наиме, након дужег истраживања по разним дјелима реномираних аутора који пишу о пореклу Вујовића (дигитална библиотека портала Порекло рс.) дошао сам до сазнања да моји Вујовићи потичу највјероватније од Петра Вујовића (тачније од Милије Вујовића) који су се по мојим сазнањима у Прераца доселили после куге, дакле после 1763 године.

    Ако узмемо као тачну претпоставку да потичемо од Милије Вујовића, следећи задатак је да прецизно разграничим долазак и развој ових породица, Петра и Милије Вујовић.
    Да су наши преци дошли после куге говори и табела наведена у тексту Петра Шобајића, као и предање о доласку нашег претка у Зоље средином деветнаестог вијека, односно пасови (кољена).
    Најстарији предак који се доселио у Зоље, имао је три сина: Трипо, Ћетко и Игњат
    Супруга Трипе Вујовића, Јована рођена је 1875, а умрла 1925 године о чему свједочи споменик истој подигнут у мјесном гробљу у Зољама. Аналогно томе Трипо Вујовић оквирно би могао бити рођен 1865-1875. Немамо податак да ли је исти са браћом Игњатом и Ћетком рођен у Зољама или у Херцеговини пре доласка.
    Да је Петар Вујовић у Прераца дошао из Риђана(племена или насеља није утврђено) после куге наговјештава и текст у дјелу „Риђани“ Богумила Храбака који каже да се раније племе Риђана распало средином осамнаестог века, давши три нова племена-Грахово, Кривошије и Никшићке Рудине. Последња година заједничког означавања је 1763. година.
    Пут Милије Вујовића са шест синова изгледа овако:
    Из Риђана долази у Прераца код Билеће (око 1760-1765).
    Из Прераца Милија са шест синова сели у Невесиње (не зна се период) и тамо је погинуо.
    Синови Милијини расули су се по селима између Невесиња и Билеће.
    Перо оде за Босну, не наводи се који дио Босне.
    Један, неименован оде на Трусину (насеље у близини Невесиња).
    На Обла Брда оде Тривко (родослов Тривка са Обли Брда приказан је на шеми гдје и Петров и Милијин родослов). Тривко Петров, дакле праунук Милијин са Облих Брда 1830 преселио у Бијељане.
    Као што видимо из текста овде се само наводи насељавање тројице Милијиних синова. За осталу тројицу немамо података.
    На сајту http://www.medzlis-nevesinje.com/historija/item/336-sidzil-nevesinjskog-kadije-1767-do-1775-prvi-dio.html у тексту који говори о Давидовићима може се јасно видјети да се тамо приликом пресуда суда турског царства помиње Алекса Вујовић.

    Текст преносимо у цјелини:
    Стр. 13

    Јамчење становника џемата Кљуновићи ( Кљуна )

    Село Кљуни (Кљуновићи): Хасан Касимовић, Хасан Шаторовић, Мустафа Шаро.

    Село Давидовићи: Гаврило Жерајић јамчи за Митра Шакотића, Станић Јован јамчи за Луку Шакотића, Митар јамчи за Алексу Вујовића, Алекса Вујовић јамчи за Тешана Миловића, Алекса јамчи за Митра из Љубомира, Црногорац (карадагли) јамчи за Јована Жерајића, Јован Жераић јамчи за Куртовића, Гаврило јамчи за Андрију, Митар јамчи за Марка. . (1184 ( 1770) године.)
    Стр. 52.
    Јамчење становика џема’ата Бјелан(Бијељани)
    Марко Влачић, Јован Церовина, Јован Семирџић, Михајло Бјеловук, Бошко Ковачевић, Аћим Шћупић, Петар Немчевић, Симо Ковачевић, Мато Сочивица, Цвјетко Ивковић, Мишко Носовић, Тодор Грујичић, Саво Вујовић, Стипан Вујовић, Раде Хумковић, Трипко Хумковић, Петар Вујичић, Аћим Лалушевић.

    Раја споменутог џема’ата јамче једни за друге. Ибрахим Клун јамчи за све становнике џема’ата Бјелани. (1184 ( 1770) године.)

    Из горе наведеног текста јасно је да је у Давидовићима око 1770 године живио, био пунољетан, војно способан и најмање просјечно имућан Алекса Вујовић, с обзиром да је могао јамчити за другу особу пред турским кадијом (судом).
    Такође, у Бијељанима Саво и Стјепан Вујовић јамче за друге особе, дакле живе, постоје као домаћини у том насељу 1770 године.
    У тексту је већ наведено да се Тривко Петров, дакле праунук Милијин са Облих Брда 1830 преселио у Бијељане. Из родослова знамо да је исти имао сина Саву, за претпоставити је да је Тривков син Саво добио име по прадједу Сави који се помиње у турским списима и који је некада живио у Бијељанима(први досељеник у Бијељане-један од шест Милијиних синова).

  4. VURAD

    Bilo bi pozeljno da neko od Vujovica iz Ozegovica, koji slave Arandjelov dan, pojasni da li su ranije slavili Nikoljdan, pa promenili slavu i ako je tako – zasto je to ucinjeno.
    Isto pitanje se postavlja i Vujovicima koji poticu iz Preraca, koji slave Nikoljdan, a neguju predanje da su im koreni u Ozegovicama.
    Odgovori na ova pitanja bi dali odgovor na srodnost Vujovica iz Preraca sa Vujovicima iz Ozegovica.

  5. Хаџи Мирослав Ерић

    Јуче, 11.08.2019. године по четердесет трећи пут био је традиционални скуп фамилије Вујовић у Горњим Давидовићима. Први пут сам присуствовао том окупљању. Било је незаборавно, иако сам данас Ерић а некад био Вујовић дочекан сам као род најрођенији. У разговору са једним од најстаријих Вујовића између осталог упитах га:“ да ли смо ми Прерачки Вујовићи увијек славили славу Светог Николу и откуд да наши Вујовићи из Ожеговића славе Аранђеловдан.“
    Одговор је гласио:“ Док смо боравили у Ожеговићима сви Вујовићи су славили Светог Николу. Једне године, некад давно за Светог Николу сви гости који су се упутили на славу у Ожеговиће посмрзавају се на путу од превелике хладноће и високог снијега. Како се то више никад не би догодило и како би им гости и родбина могли долазити на славу договорили су се да узму славу Свети Арханђел Михаило који је у новембру када зиме у пуном капацитету нема. По доласку у Прераца и територију Невесиња наследници Милије и Петра Вујовића договоре се и поново почну славити Светог Николу“.
    Ако знамо да су ови Вујовићи у Прераца и остала села око Билеће дошли после куге(1760-1770), можемо закључити да до промјене славе у Ожеговићима из Светог Николе у Аранђеловдан није било много прије 1760 и да су Милија и Петар добро знали за тај податак или предање.

  6. VURAD

    Nikola M. Vujović u svojoj knjizi ‘Vujovići iz Čevskih Ubala’ ne piše o promeni slave ozrinićkih Vujovića, oprelasku sa Nikoljdana na Aranđelovdan.
    Promena slave je za svaku porodicu od velikog značaja pa je čudno da to nije ni pomenuto u navedenoj knjizi.
    Bilo bi dragoceno da se neko od ozrinićkih Vujovića oglasi po ovom pitanju.