Порекло презимена Вујовић

29. фебруар 2012.

коментара: 107

ТЕСТИРАНИ ВУЈОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

ВУЈОВИЋ

Хаплогрупа: E1b

Место порекла: Прераца, Херцеговина

Крсна слава: Никољдан


ВУЈОВИЋ

Хаплогрупа: R1b>FT48939

Место порекла: Трново, Бар

Крсна слава: Аранђеловдан

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

 

ВУЈОВИЋИ ИЗ КОМАРНА

Порекло Вујовића из Комарна јасно се може пратити кроз познату етнолошку литературу.

Јован Вукмановић у свом делу Црмница : антропогеографска и етнолошка испитивања пише да Комарно чине три братства, Лекићи, Вујовићи и Перовићи, где за Вујовиће каже да су на Комарно прешли са суседног Трнова. Он такође наводи да се Вујовићи деле на три огранка, Марковиће, Миловиће и Никовиће. (в. Наведено дело, Београд, 1988, стр. 103)

Овај крај као и породице у њему обрађивали су и старији аутори. Тако кад погледамо шта пише Јован Ердељановић у свом делу Стара Црна Гора о Вујовићима у Трнову, видимо да су Вујовићи у Трново дошли из Љуботиња, а у Љуботињ из Вучитрна на Косову.

Предање каже да су три брана Вујо, Ђуро и Марота Рајичеви, због сукоба с Турцима добегли из Вучитрна к војводи у Братоножиће. Ердељановић такође истиче сачувано предање да су још у Вучитрну били спахије. (в. Наведено дело, Београд, 1978, стр. 74)

Видак Вујиновић у свом делу Вој(и)новићи и Вуј(и)новићи : од средњег века до данас помиње предање да су Вујовићи од средњовековне властеле Војиновића. (в. Наведено дело, Београд, 1985, стр. 55)

Треба споменути да међу тестиранима у оквиру Српског ДНК пројекта (в. dnk.poreklo.rs) имамо тестираног и Вујовића из Трнова (крсна слава Аранђеловдан).

Они припадају хаплогрупи R1b, односно њеној подграни R-FT48939.

Реч је о хаплогрупи која је данас најдоминантнија у Западној Европи, док је поменута подграна најприсутнија управо на Балкану (в. YFull.com/tree/R-Y10789). Рачунајући на време када је живео заједнички предак свих балканских припадника ове подране, може се сматрати да је њихов заједнички предак живео на овом простору пре досељавања Словена.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (107)

Одговорите

107 коментара

  1. Zeljko Vujovic

    Vujovici su i jedno od dvadesetak bratstava iz Zagaraca.Prezime je dobijeno po Vuju, koji je zivio u Zagaracu oko 1710. godine.
    Vujo je jedan od potomaka Radmana (Radmanovici). Radman se doselioi u Zagarac sa Pelevog Brijega iz Bratonozica, oko 1600. godine.

    Detaljan Rodoslov ovih Vujovica dat je u knjizi “Zagarac kroz istoriju”, autora Dr Djura Vujovica, izdanje Istorijsko intituta Crne Gore, Podgorica 2009. godine.

  2. Војислав Ананић

    В У Ј О В И Ћ И

    Пети Драгојев син је Вујо. Његови потомци су Вујовићи. Вујо је око 1660. године доселио у тада ненасељене Ожеговице. Ускоро, послије сукоба са Доњекрајцима, припало му је и Башино Село. Негдје се може наћи податак да је Вујо доселио у Ожеговице 1640. године. Често се у предањима о Озринићима мјешају ове двије године. Мислим да је 1640. година погрешно навођена, ко зна због чега. Догађаји који се помињу везано за ту годину десили су се око 1660. године. До средине XVIII вијека Вујовићи су живјели само у Ожеговицама. Када су Радуловићи и Бојанићи протјерани Вујовићи се насељавају у напуштено Башино Село, Доловско Корито и дио Беретина дола и ово земљиште прикључују Ожеговицама. У првој половини XIX вијека Вујовићи се насељавају у Убла Чевска, а нешто касније и на Бијеле Пољане и Броћанац.
    По цуцком предању које је забиљежио Јован Ердељановић 1910. године, средином или у другој половини XVII вијека, Рачета, брат Мијана, претка Мијановића из Малоцуцког села Круг, убио је неког Чевљанина из Ожеговица и побјегао. Ожеговичани су заузели сву Рачетину земљу. Тек око 1840. године су вратили земљу, када су Мијановићи новцем измирили крв коју је Рачета дуговао.
    Вујо је имао три сина: Саву (1645-1723), Милоша (1647-1725) и кнеза Јанка (1649-1731). Андрија Лубурић је забиљежио да је Вујо имао синове Јанка и Мартина. И код самих Вујовића има недоумица у вези имена Вујових синова.
    Кнез Јанко имао је у Ожеговицама кућу озидану у кречу као што су куће у Приморју. Имао је пред кућом гумно и у близини отесан камен са кога је узјахивао коња. Кнез Јанко је живио попут средњовијековних витезова.
    Вујовићи се дијеле на огранке: Савиће од Сава Вујова (или Сава Јанкова), Милошевиће од Милоша Вујова и Голубовиће од Голуба Јанка Вујовог. Касније су се издвојила још два огранка: Радовановићи и Милићи који су одселили из Чева у Никшићке Рудине и околину Лесковца. Милићи – Рушевићи у Милочанима у Горњем Пољу код Никшића потичу из Марковине, а не од Вујовића из Ожеговица.
    Од Вујовића се истицао бан Матијаш Јанков који је предводио дио војске у боју на Трњинама против бега Љубовића 1722. године. Матијаш Јанковић (Sanovich) се помиње и 1723. године.
    Најчувенији од Вујовића је Симо Милутинов Кођошија, син Милутина Милошева Вујовића, савременик је владике Петра I. Симо Кођошија рођен је на Чеву (Ожеговице) 1726. године.
    Симо је носио дугачак перчин. Био је космат па је прозван Кођошија. Вук Караџић забиљежио је да је имао густе обрве које су му прекривале очи па их је морао засукивати као бркове. Носио је токе и доламу, око главе црвен шал, двије сребрне пушке за појасом, сребрни ханџар и увијек је о појасу носио дугачак мач и топуз (који се чувају у цетињском музеју). Симо је био прави горостас. Није имао главарску титулу, али је био утицајна личност. Командовао је дијелом црногорске војске крајем XVIII вијека. Учествовао је у одређивању границе између Црне Горе и Млетачке Републике у которским странама.
    Када је умро владика Василије Петровић владика је постао Петар I коме је тада било 20 година. Он је отпутовао у Русију. У његовом одсуству Млечани су уз помоћ губернадура Радоњића покушавали да потплате галваре да признају млетачку власт. На Цетиње дође неки млетачки генерал. За то чује Симо који је у то доба био стварни господар Озринића. Он са 700 Озринића дође на Цетиње. На Цетињу је био млетачки генерал са пратњом. Имао је хрпу новца и објашњавао је народу да свако од њих ко узме новац признаје млетачку власт. Народ је гледао шта ће учинити Симо и Озринићи. Симо је пушио дугашак чибук и мирно гледао. Након неког времена Симо приђе генералу и саспе му ужарени пепео из чибука за врат.
    Генерал врисну, а Симо му рече: Тир, генерале. Овим је Симо хтио да понизи генерала. Симо извади мач и рече: Купи Лацмане те паре и иди одакле си дошао, не продају Црногорци своју част и слободу за лацманске паре. Затим замахну мачем и рече: Ко се усуди да узме од овијех лацманскијех пара, овим ћу му мачем одсијећи главу ка кокоту.
    Генерал покупи новац и Млечани оду у Котор. Петар Вукотић је сматрао Сима Кођошију за највећег црногорског јунака. То је поменуо на једној здравици код књаза Николе.
    Једном приликом, крајем XVIII вијека Симо Кођошија је са Вујовићима хтио узети земљу Мишковцима. Вукотићи позову у помоћ кнеза Мрђена и Велестовце и они спријече напад.
    Чувен је био и барјактар Рашо Спасојевић Вујовић. У једном млетачком документу помиње се Голуб Јованов из Ожеговица који је водио чету која је 1769. године заплијенила турску стоку. Тада се помињу као четовође и синовац Мојаша Ђукановића са Чева и Мргуд Милошев са Велестова.
    Од Вујовића потичу Бајовићи (и њихов огранак Одовићи) и Перовићи у Горњем Пољу код Никшића, Баровићи под Орлином код Броћанца, Лукићи у Црквицама у Опутној Рудини (Бањанима) и Топлици у Србији, Матијашевићи у Ораху код Видрована у Горњем Пољу код Никшића и њихови огранци Ђешњићи и Шаровићи у Ораху и Праги. Од Матијашевића су и Ашоње у Рађевићима (Рогатица, Република Српска, БиХ). Спасојевићи у Лукову. Тадићи у Шипачну. Ненадићи (није презиме) су огранак Голубовића. Као огранци Вујовића помињу се и: Ђикановићи, Филиповићи и Драгишићи.
    Вујовића има одсељених у Никшић и околину: Броћанац, Кочане, Милочане, Глибавац, Враћеновиће, Луково, Никшићке Рудине, околину Прокупља, Лесковца, Реткоцер код Лебана и друга мјеста у Србији. У Србију се 1863. године одселио Милоња Марков Вујовић са осам чланова породице. Вујовића је било одсељених на Косово послије Првог свјетског рата, а касније су се селили и у Војводину, Београд. За два братства Вујовића у Опутној Рудини, који су тамо доселили из Риђана код Никшића у различито вријеме, не може се тачно утврдити да ли су од чевских Вујовића или су род са Вујачићима, Даковићима, Булајићима, Делибашићима и другим њима сродним братствима у Грахову, а која потичу из Куча.
    Пасови 1 (1910. год.): Драгоје – Вујо – Јанко – Матијаш – Голуб – Бојица – Ристо – Милован – Благота (Бајо) – Мило.
    Пасови 2 (1984. год.): Драгоје – Вујо – Јанко – Матијаш – Иван – Баћо – Ненад – Лазар – Ђуро – Ристо (рођ. 1885. год.) – Радомир – Славко (рођ. 1968. год.).
    Пасови 3 (1982. год.): Драгоје – Вујо – Милош – Петар – Драго – Гојко – Лука – Вуко – Машут – Божо – Драго (рођ. 1932. год.) – Мирко (рођ. 1957. год.).
    Пасови 4: Драгоје – Вујо – Милош – Милутин – Симо Кођошија – Спасоје (посјекли га Турци у Дуги) – Рашо (у доба књаза Данила настанио се на Луково) – Илија (био је командир луковског батаљона, умро је 1934. год.).

    Извор: Жељко Остојић – ОЗРИНИЋИ, Нови Сад, 2017.

    Вујовићи
    Милија Николин је имао синове Вуја и Радана. Од Вуја Милијина потичу: Вујовићи, Милићи – Рушовићи, Мишовићи, Пејатовићи и Радовићи. Од Радана Милијина потичу Радановићи и Живковићи.
    Вујовићи су живјели на Кривоглавској Главици. Почетком XIX вијека у Доњу Марковину пресељавају синови Шћепана Вујова: Милија, Пејат и Беко. Вујовића има одсељених у Никшић, Никшићке Рудине, јужну Србију.

    Вујовићи (1) код Вира у Горњем Пољу код Никшића су из Ожеговица код Чева и потичу од тамошњег истоименог братства. У Горње Поље је дошао Крсто Павлов послије 1880. године.
    Вујовићи (2) у Капавици, засеоку села Ковачи, у Опутној Рудини. По предању су од истоименог братства из Убала Чевских. Из Убала одлазе у село Риђане код Никшића, а из њих одлазе у Прераце код Билеће. Глигорије Лучин Вујовић је 1860. године из Прераца побјегао од Турака у Капавицу. Глигорије је имао синове: Паша, Јована и Николу. Славе Св. Николу, прислужују Шћепандан.
    Вујовићи (3) у Мотичком Гају у Дробњаку. Доселио се Никола око 1890. године из Ожеговица у Чеву. Славе Аранђеловдан, а прислужују Св. Илију.

    Извор: Жељко Остојић – ОЗРИНИЋИ, Нови Сад, 2017.

  3. Stefan

    Vujovici inace pripadaju plemenu Vasojevica, koji poticu od Vasa, potomku Vukana Nemanjica.

  4. Војислав Ананић

    Вујовићи

    Милићи – Рушевићи су потомци Вујовог сина Милије. Одселили су из Марковине у Милочане у Горњем Пољу код Никшића. Надимак Рушовићи су добили по претку Андрији који је био познат као Рушо Радојев. Рушо је погинуо у Голији у борби са Турцима. Рушо је имао синове Војина (умро млад без потомства) и Милована (рођ. 1867. год.). Милован Рушов је дошао у Милочане 1878. године. Имао је шест синова: Душана, Сава, Радосава, Милосава, Станка и Радомира. Од ових Милића има одсељених у Никшић, Подгорицу, Војводину. Милићи одсељени у јужну Србију презивају се Мишовићи. Славе Аранђеловдан.
    Од Вујовића су Пејатовићи који су одселили у Рубеже код Никшића послије 1878. године и Радовићи у Никшићким Рудинама гдје су одсељени послије Граховске битке.
    Пасови Вујовића (1910. год.): Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола – Вучета – Милија – Вујо – Шћепан – Беко – Шћепо – Вуко – Новица – Милош.
    Пасови Вујовића (1982. год.): Цауш Никола – Сава – Вучета – Никола – Вучета – Милија – Вујо – Шћепан – Пејат – Мишо – Томо – Мило – Шајо (Блажо) – Богдан (рођ. 1912. год.) – Радомир – Миодраг (рођ. 1966. год.).
    Радановићи су потомци Радана Милијина. Живјели су на Кривоглавској главици, па су преселили у Доњу Марковину. Средином XIX вијека дио Радановића се одселио у Петрово Село, али их тамо нема под тим презименом. Тада су земљу продали Васиљевићима из Загарача. Радановића нема у Марковини. Одселили су у Кочане код Никшића, Никшић и околину Лесковца. Огранак Радановића су Живковићи у Кочанима и Рубежима.

    Извор: Жељко Остојић, Озринићи, Нови Сада, 2017.

  5. Vurad

    Postovani,
    Poreklo Vujovica u Hercegovini, okolina Bilece: jedna grana – brojnija, potice od Vujice-Vuja Dragojeva, zacela se u zaselku Todorici koji pripadaju naselju Vranjska; druga grana u Preracama, Baljcima i Davidovicima potice, prema predanju, od Petra Vujovica koji se u 18. veku doselio iz okoline Niksica, po drugima je iz Ozegovice kod Ceva.
    I jedni I druga slave Nikoljdan, a prisluzuju ili su prisluzivali Nikolice.
    Vujo Dragojev je jedan od cetiri Dragojeva sina. Od ostalih Dragojevih sinova je bratstvena grupa Dragosevica sa Grahova kojoj pripadaju Vujacici, Bulajici, Delibasici, Vucetici i Antunovici.
    Vujo je sa sinovima migrirao iz Kuca u prvoj polovini 16. veka i potice iz bratstva Mrnjavcevica is Orahova.
    Ima autora koji navode da su svi Vujovici u Hercegovini srodni, sto je verovatno tacno, ali nije dokumentovano.
    Pozdrav!

    • Вујовић

      Поздрав. Моји су од прерачких Вујовића (од Петра Вујовића) и ДНК тест је показао да смо Драгојеви потомци. Знаш ли нешто више о пореклу Вујовића из Тодорића код Врањске? А и свих осталих.

      Да некако повежемо ту причу.

      • Вујовић Јакша

        Поздрав рођо! Моји су из Прераца. Доселио ђед Јован у Банат после првог светског рата. Добио земљу као добровољац. Имао је браћу Саву и Марка. Отац им је био Гојко. Даље уназад не знам више ништа. Ако ти знаш нешто више, пиши. Много би ми значило. Велики ПОЗДРАВ.

    • Sava

      Da li neko zna mena sinova Vuja Dragojeva iz Todorića?

  6. ИЛИJA ВУJOBИЧ

    POZDRAV BRACO SRBI,ZANIMA ME VUJOVICI SA VRACENOVICA,SLAVA NAM JE SV.NIKOLA DA MI NEKO DETALJISE NASE PORIJEKLO.Bio bih jako zahvalan.

    • Вујовић

      Вујовићи у Засади не одржавају ни предање како је о њиховом пореклу забележио Дедијер, ни ово како се чује у Грахову. Они казују овако: да је у Симијовим било некад 9 брата Вујовића, који су побили неке Турке због зулума који су им чинили и разбежали се по Херцеговини. Како смо рачунали, тај је догађај био пре више од 300 година. По разури из Симијових, казују Вујовићи, један се од браће опет врати и његови потомци су задржали старо презиме Вујовићи. Они се деле на уже породице које се зову: Вујовићи, Дунђери, Грбушићи у Врањскијем, Вујовићи, Радовићи, Попадићи у Засади; Делићи у Симијовој, Вујовићи у Враћеновићима у Опутним Рудинама.

  7. Хаџи Мирослав Ерић

    Поздрав свим Вујовићима свијета.Ја сам до 1945 био Вујовић а данас сам Ерић.По предању доселили смо око половине деветнаестога вујека у подриње из околине Билеће (Баљци или Убли).Имена која нам се понављају у фамилији су Игњат, Лазо, Трипо, Јоко, Ћетко, Лука..Славимо Светог Николу.Направио сам стабло и опис РОДОСЛОВ који заинтересованим могу послати мејлом јер је све у електронској форми. Један од мојих предака населио се у Локању код Зворникаи та породица се и данас презива Вујовић. Много више детаља у тексту који Вам могу послати. Поздрав

  8. Хаџи Мирослав Ерић

    Поздрављам Рајка из Баљаца (његов коментар је први на овом форуму) и молим га да ми се јави на телефон 065 865 474. Хаџи Мирослав Ерић или да ми препоручи неког ко би ми могао помоћи да испитам поријекло пре 1850. Вујовићи који су одселили за Србију, име домаћина и осталих чланова породице. Поздрав.

  9. Војислав Ананић

    ВУЈОВИЋ (п), разгранато братство у источној Херцеговини. Настањени су у Баљцима, Врањској, Засади и Прерацама (Билећа), Капавици (Љубиње), Лапји (Површ, Требиње).,. О поријеклу Вујовића има више предања. Према једном, старином су из Риђана у Црној Гори, а по другом су из Симијова (Билећа). У Симијовима је, кажу, некада било девет браће Вујовића. Они су “побили Турке због зулума који су им чинили и разбјежали се по Херцеговни” – мисле Вујовићи у Засади. То се десило око 1600. године. Има и мишљења да су поријеклом “из самог Никшића”, а у Лапји сматрају да им је старина у Звијерини. Вујовићи из Дабра кажу да су они највеће братство међу православним у Херцеговини, као што су Рагужи међу католицима. Ово сматра и Дедијер који каже да су старосједиоци и да је у војсци Вука Бранковића био “војвода Вујо из Тодорића код Ситнице”. Вујовићи славе Никољдан, осим породица у Лапји који славе Лучиндан (59:160,187,190.223.227.289:248:27 29:75: 1232).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  10. Vurad

    Najveci broj Vujovica u okolini Bilece potice iz Todorica, a rodonacelnik je Vujica-Vujo Dragojev, koji je dosao iz Kuca. Ovim Vujovicima pripadaju i oni iz Zasade.
    Ovoj grupaciji pripadaju i Vujovici iz Vracenovica, o cemu je pisao Petar Sobajic, a na osnovu istrazivanja Andrije Luburica.
    Preracki Vujovici poticu od Petra Vujovica koji je u Preraca dosao iz okoline Niksica, o cemu je pisao Jefto Dedijer. O poreklu Petrovom nije pisano.
    Postoji i predanje da Vujovici iz Preraca i Vracenovica poticu od Vujovica iz Ozegovica. Oni koji su o ovome pisali nisu se osvrtali na cinjenicu da Vujovici iz Ozegovica slave Arandjelovdan, a preracki Vujovici slave Nikoljdan. Ovo bi valjalo pojasniti, ko o ovome nesto zna.