Порекло презимена Папић

29. фебруара 2012.

коментара: 39

ПАПИЋИ (родови)

Презиме Папић није ријетко код Срба. На простору бивше Југославије православни Папићи живе или су живјели у неколико десетина сеоских насеља, од Љубомира крај Требиња до Арадца (Зрењанин) и од Доњих Дубрава на Кордуну до Подвршке код Кладова.

Презиме Папић носи више српских родова/братстава. Према предањима, постојбина двају најбројнијих родова са овим презименом је стара Херцеговина. Папићи који славе Лучиндан поријеклом су из ближе околине Никшића[1], а њихови презимењаци чија је крсна слава Јовањдан из села Петровића у Бањанима. У Петровићима одавно нема Папића: последњи су се одселили из тог мјеста око 1735. године, након убиства једног Црногорца који им је, заједно са цуцким харамијама, отео стоку.[2] Нешто раније, судећи по родослову, доселио се од Никшића у Коравлицу родоначелник тамошњих Папића и њихових рођака у сусједном селу – Влахињи.[3]

У недатираном Парохијском летопису Старог Арадца Папићи се помињу као „староседеоци од преко сто година“.[4] Арадчанин Вујадин Папић (1930) зна да његов далеки предак, Херцеговац, није дошао „са Чарнојевићем“ већ пола вијека касније. „У Арадцу је сада једна породица Папића, две су отишле. Славимо Светога Луку“, каже старац. Родоначелник Папића из Арадца доселио се, дакле, у то банатско насеље око 1740. године. Пошто у Родослову Папића из Коравлице и Влахиње нема помена о њему, може се са сигурношћу рећи да у Банат није доспио из билећког краја но од Никшића, и то преко Шумадије, гдје одавно (у Пријевору крај Чачка) има „никшићких“ Папића.

Првих деценија 19. вијека двојица Папића из околине Билеће (Коравлице и Влахиње) напустила су завичај. Један се населио код Невесиња, а други у Босанској крајини.[5] Њихово потомство није бројно, као ни Папићи у бачкој варошици Жабљу. И жабаљски Папићи (4 породице) кажу да им је поријекло херцеговачко, а крсна слава Свети Лука. Предак им је протојереј Максим Папић, који се помиње у једном запису из бурне 1848. године.[6]

Православни Папићи увијек су дијелили судбину свога народа, а у претходна два вијека оставили видан траг у српској историји. Једни су се, према казивању Пека Папића из Влахиње, нашли под устаничким барјаком приликом опсаде Никшића (1807), други у Вукаловића буни, 50 година касније. У великом Херцеговачком устанку (1875 – 1878), Рудинско-билећки батаљон од 900 бораца био је под командом Шћепана Вуковог Папића.[7] Стотинаш у том устанку Петар Лалићев Шупић (1842 – 1918) помиње, у мемоарском спису, погибију два Милоша Папића из Коравлице у  истом дану (Битка код Моска 1875).[8] Брат једног од њих (Милоша – Благоја), Тодор Бајов Папић, погинуо је као батаљонски барјактар у Првом балканском рату.[9] Из братства Папића код Билеће (Коравлица и Влахиња) учествовало је у ослободилачким ратовима, 1912 – 1918. године, неколико десетина људи, махом добровољаца – повратника из Америке (преко 20), од којих су седморица одликовани Медаљом за храброст „Милош Обилић“.[10] У Другом свјетском рату погинуло је 26 Папића из 15 домова у Коравлици и Влахињи.[11] Но, у тим мјестима нијесу се десили масовни злочини попут оног у Жабљу. Meђу 666 становника Жабља које су, јануара 1942. године, убили мађарски фашисти било је дванаесторо Папића.[12]

ПОМЕНИ ПАПИЋА

Први писани помен Папића није из 1596. године, како тврди Анте Иванковић[13], већ из времена православног манастира Превлаке (срушен 1452). Саво Накићеновић у књизи Бока наводи, између осталог: „У сусједном Тивту, омиљеном боравишту Агронове удовице Теуте, у доба (…) пре- влачког манастира, и иза тога, имају своје љетниковце дванаест властеоских породица которских. Ондје су још спахилуци с дворовима и с тамницама кнежева (Conti) Периновића, Марићевића, Луковића, Трипковића, Папића, Бескућа, Верона, од којих неки, већ измаком 14. вијека, помогоше крњити власт Михољског збора“.[14] Да ли су которски Папићи били католици или православци – не може се тачно рећи. Не зна се ни гдје су се одселили. Према неким изворима, Папићи католици у  градићу Супетру на острву Брачу старином су из Боке которске.

Крајем 17. стољећа Папићи досељени са Косова основали су село Белошевац код Крагујевца и истоимено насеље недалеко од Ваљева. У крагујевачком Белошевцу Папићи су давно изумрли, а њихови братственици у ваљевском Белошевцу узели су презиме Пејићанин.[15] Од Пејићана воде поријекло белошевачки Пејићи, Бабићи, Јеремићи, Максимовићи, Видићи, Николићи, Лазићи, Илићи и Јолџићи. Сви славе Аранђеловдан.[16]

У једном запису у Општем листу манастира Острога из 18. вијека, помиње се извјесни Станоје Папић из Петрића (заселак Шобајића) као човјек од кога је острошки игуман Стефан купио виноград, око 1754. године.[17] Из истог је времена листа (датирана 1754.) на којој је наведено име неплаћеног каплара (десетара) из села Папића на Банији: „Unbesoldeter Gefreite Maxim Annanic aus Papici“.[18] Давне 1768. године у овом насељу је било само 15 кућа.[19]

ПОЗНАТИ ПАПИЋИ

Шћепан Вуков Папић, звани Сердар (Коравлица, 1832), знаменити херцеговачки јунак. У вријеме Херцеговачког устанка (1875 – 1878) истакао се у борбама око Требиња и на збору херцеговачких главара, на Цетињу, изабран за командира Рудинско-билећког батаљона, у чијем саставу је било 9 чета. При опсади Никшића 1877. године, предводио је такозване „динамиташе“. Пошло му је за руком да заузме Мушовића шанац, послије чега је дошло до пада града. Његовом је заслугом  Коравлица, 1878, припала Црној Гори. Умро је у збјегу под планином Сомином, 1915. године, у врло тешким материјалним околностима.[20]

Тодор Бајов Папић (Коравлица, 1847), јунак Херцеговачког устанка (1875 – 1878). Војвода Машо Врбица, први министар унутрашњих дјела Књажевине Црне Горе, сматрао га је поузданим човје- ком и слао га у повјерљиве мисије херцеговачким устаницима 1882. године. Учествовао је у Првом балканском рату и погинуо, као барјактар Опутнорудинског батаљона, у јуришу на Бардањолт код Скадра, 1913, у 66. години живота.[21]

Душан – Дука Папић (Коравлица, 1873 – 1945), барјактар Трећег батаљона „Никшићке“ бригаде у Другом балканском рату, добитник више високих  одликовања. Обојица његових синова (Радован и Божидар) и четири синовца погинули су за вријеме Другог свјетског рата. Једна улица у Никшићу носи име братанца му Милана Г. Папића.[22]

Вишња Папић, рођена Бјелица (1857–1937), храбра мајка, удова из Коравлице која је, 1916. године, пошла у комите са четворицом својих синова (Божом, Јефтом, Павлом и Савом), да се бори против окупатора. (Видјети: Живко Г. Вујовић, нав. дјело, 46 – 50.)

Жарко Ј. Папић (Влахиња, 1920 – Баљци, 1944), народни херој Југославије.[23]

Митар Папић (Влахиња, 1908 – Сарајево, 1988), историчар школства. Важнија дјела: Стазама просвјете и културе (1966), Пелагић и о Пелагићу (1969), Школство у Босни и Херцеговини за вријеме аустроугарске окупације (1972), Трагом културног насљеђа (1976), Историја српских школа у Босни и Херцеговини (1978).[24]

Лимун – Моне Папић (Бања Лука, 1933 – 2003), новинар и публициста, унук барјактара Тодора Папића из Коравлице. Аутор је три и коаутор двије књиге. Након његове смрти установљена је награда „Златно перо – Лимун Папић“, која се сваке године додјељује најуспјешнијем спортском новинару Републике Српске.[25]

Kрсто Папић (Вучји До, 1933 – Загреб, 2013), филмски редитељ и сценарист, добитник награде за ауторски опус и допринос филмској умјетности (Grand Prix American) Meђународног филмског фестивала у Монтреалу (2004)[26] те Награде „Владимир Назор“ за животно дјело (2006).[27] Познатији филмови: Лисице (1969), Представа Хамлета у Мрдуши Доњој (1973), Тајна Николе Тесле (1980), Живот са стрицем (1988), Прича из Хрватске (1991), Цвјетни трг (2012).[28]

Саво Папић (Вучји До, 1939), доктор стоматолошких наука, професор Универзитета у Новом Саду, брат редитеља Крста Папића. Један је од коаутора књиге Стоматологија за студенте медицине (1983) и аутор већег броја значајних научних радова, објављених у домаћим и међународним часописима.[29]

Жарко Р. Папић (Сарајево, 1947), научник, бивши професор Америчког универзитета у Паризу, синовац народног хероја Жарка Папића. Објавио десет књига из области економије и поли- тикологије. Почетком осамдесетих био је министар науке и технологије у Влади Србије, а од 1986. до 1989. године министар за планирање у Савезном извршном вијећу.[30]

Жарана Папић (Сарајево, 1949 – Београд, 2002), социолошкиња, професорица Универзитета у Београду, сестра др Жарка Папића. Објављене књиге: Социологија и феминизам (1989), Полност и култура (1997).[31]

Љубиша Папић (Пријевор, 1952), редовни професор Универзитета у Крагујевцу и Политехничког универзитета у Валенсији (Шпанија), дописни члан Академије инжењерских наука Србије. Аутор је три и коаутор шест књига.[32]

Радивоје Папић (Ужице, 1952), историчар, музејски савјетник у Народном музеју Ужице. Важнија дјела: Светлост над Ужицем (2010), Дринска дивизија, Четврти пук и Ужичани у балканским ратовима 1912 – 1913. године (2012), Ужичка војска и Четврти пук 1914. (Ужице, 2014). [Видјети: www.nmuzice.org.rs]

Нада Томовић, рођена Папић (Дубровник, 1963), историчарка, професорица Универзитета Црне Горе. Аутор је књиге Русија и српско питање у анексионој кризи у Босни 1908 – 1909. године (2008) и коаутор уџбеника Култура модерног доба (2011).[33] 

Срђан Папић (Зрењанин, 1977), писац, добитник Шестоаприлске награде Београда. Прву збирку прича, Непремостиве разлике, објавио 2001. године. Проза му је превођена на седам језика: енглески, француски, шпански, мађарски, словеначки, македонски и грчки.[34]

 

 СЕЛА И КРСНЕ СЛАВЕ

У табели која слиједи наведена су имена села у којима су Папићи живјели или још увијек живе и крсне славе носилаца тог презимена. Уз већину топонима уписано је (у средњој рубрици) име краја или насеља из којег су се Папићи доселили.

насеље стари завичај крсна слава
Коравлица (Никшић)

Вучји До  (Никшић)

Велимље (Никшић)

Црљенице (Пљевља)

Потоци (Пљевља)

Влахиња (Билећа)

Љубомир (Требиње)

Шумићи (Невесиње)

Сељани (Невесиње)

Мало Поље (Мостар)

Романи (Калиновик)

Шенковићи (Соколац)

Равна Романија(Соколац)

Маревићи (Чајниче)

Жуне (Чајниче)

Тршевине (Жупа, Вишеград)

Укриница (Теслић)

Стратинска (Бања Лука)

Дубраве (Гламоч)

Хасићи (Гламоч)

Витасовци (Нови Град)

Трговиште (Нови Град)

Демировац (Козарска Дубица)

Бијаковац (Козарска Дубица)

Папићи (Суња, Банија)

Доње Дубраве (Огулин)

Бучје (Прибој)

Кладница (Сјеница)

Прањани (Горњи Милановац)

Буар (Ужице)

Висибаба (Пожега)

Пријевор (Чачак)

Белошевац (Крагујевац)

Команице (Мионица)

Ковачевац  (Младеновац)

Ноћај (Сремска Митровица)

Жабаљ код Новог Сада

Арадац (Зрењанин)

Подвршка (Кладово)

околина Никшића

Коравлица, преселили 1930.

Бањани, па Љубомир[35]

Бањани, па Дробњак

Збљево, бивши Станимировићи

околина Никшића

Петровићи (Бањани), до 1735.[36]

Бањани, па Љубомир и Дабар

Коравлица

сродници Папића из Шумића

Бањани

Влахиња, одселио један у 19. в.

Бањани

Бањани

Бањани

Бањани

непознат, сада десетак кућа

непознат, сада десетак домова

потичу од Милашиновића, 7 кућа

бивши Милашиновићи , 2. куће

Билећке рудине

Билећке рудине

непознат, једна породица

Бањани

непознат, сада 5 домова

Бањани, па Дробњак

Бучје, до почетка 19. в.

Бучје, до 1806.[37]

Бучје, до 1806.[38]

огранак Папића из Буара, 2. куће

околина Никшића

Косово, изумрли[39]

Гођевићи (Сребреница), 1810.

непознат, 14 домова

Херцеговина, ех Дрљевићи[40]

Херцеговина

околина Никшића, па Шумадија

непознат, двадесетак домова

Лучиндан

Лучиндан

Јовањдан

Јовањдан

Лазарева субота

Лучиндан

Јовањдан

Јовањдан

Лучиндан

Јовањдан

Јовањдан

Лучиндан

Јовањдан

Јовањдан

Јовањдан

Јовањдан

Никољдан

Томиндан

Михољдан

Михољдан

Лучиндан

Лучиндан

Ђурђевдан

Јовањдан

Никољдан

Јовањдан

муслим. од 1806.[41]

Јовањдан

Јовањдан

Јовањдан

Лучиндан

Аранђеловдан[42]

Лазарева субота

Јовањдан

Аранђеловдан

Лучиндан

Лучиндан

Петковица (Св. Петка)

     Напомене:

  1. Овдје нијесу поменута насеља у која су Папићи колонизовани између два свјетска рата и касније.
  2. Прије пола вијека у већини села, чија су имена наведена у горњој табели, Папићи су били малобројни (1 – 5 кућа), а у Велимљу, Вучјем Долу, Романима и гламочким селима данас их нема. Из гламочких  Дубрава и Хасића протјерани су 1995. године.
  3. Сви дијелови овога текста су незавршени.

Податке дали: Томо Папић (Никшић), Александар и Бојан Папић (Београд), Милосав и Војислав Папић (Коравлица), Драган Папић (Пљевља), Божо и Душан Папић (Лука – Невесиње), Бранко Папић (Мало Поље), Драган Папић (Калиновик), Јелена Папић (Соколац), Радиша Папић (Маревићи), Владо Папић (Укриница), Миле Папић (Драгочај), Мирослава и Бранко Папић (Козарска Дубица), Милица Папић (Демировац), Жељко Папић (Витасовци), Велибор Папић (Приједор), Невенка Папић (Огулин), Михаило Папић (Прањани), Миодраг Папић (Висибаба), Симеун Папић (Пријевор), Лазар Папић (Команице), Драгослав Папић (Младеновац), Петар Папић (Ноћај), Милош Папић (Жабаљ), Војислав Ананић (Сента), Алекса Папић (Нови Бечеј), Вујадин Папић (Арадац), Михајло Папић (Банатски Деспотовац), Ранко Папић (Кладово), Миливоје Папић (Подвршка).

Aутор текста Томо Папић, професор и библиограф.

Е-mail: [email protected]

 

Petrovici

Петровићи, село надомак данашње границе Црне Горе и Херцеговине[43]

Kosijerevo

Петровићи: манастир Косијерево, духовно средиште народа Бањана и вучедолског краја[44]

Milosav Papic, guslar

 

Милосав Папић, један од најстаријих чувара гусларске традиције у Црној Гори[45]

Koravlica

Коравлица[46]

Selo Papici na Baniji

Село Папићи на Банији[47]

??????????????????????

Бучје, иза клисуре Сућеска[48]



[1] Јевто Дедијер, Херцеговина (антропогеографске студије), СЕЗ, књ. XII, Београд, 1909, 124 и 126.

[2] Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930, 245. Вук Шибалић, Стојан Караџић, Дробњак (породице у Дробњаку и њихово  поријекло), Београд, 1995, 323 – 324.

[3] Александар В. Папић, Родослов Папића из Коравлице и Влахиње (необјављени текст).

[4] Јован Ердељановић, Срби у Банату (насеља и становништво), Матица српска, Нови Сад, 1992.

[5] Александар В. Папић, нав. текст.

[6] Грађа за историју српског покрета у Војводини (1848 – 1849), књ. 1, Научна књига, Београд, 1952, 83.

[7] Чедомир Баћовић, Поменик црногорских и херцеговачких ратника и првака, Никшић, 1999, 152.

[8] Споменица Херцеговачком устанку 1875. године, Београд, 1928, 114. 

[9] Чедомир Баћовић, нав. дјело, 151 – 152.

[10] Живко Г. Вујовић, Школе у доњим Опутним рудинама 1904 – 2004, Никшић, 2004, 41. и 53. 

[11] Томо Папић, Слово о Папићима, Стазе, бр. 1, јануар 2013, 11.

[12] Звонимир Голубовић, Рација у јужној Бачкој 1942. године, Нови Сад, 1991.

[13] Ante Ivanković, Duvanjska prezimena, Naša ognjišta, Tomislavgrad, 2001.

[14] С. Накићеновић, нав. дјело, ЦИД, Подгорица, 1999, 71 – 72.

[15] Миодраг – Миле Недељковић, Ко су Шумадинци?, Глас јавности, 5. март 2001.

[16] Љубомир Павловић, Колубара и Подгорина, Ваљево, 1991. Видјети и прво издање књиге (Београд, 1907).

[17] Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, ЦИД, Подгорица, 1996, 65 – 66.

[18] Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне границе у XVIII веку, књ. II (Банска крајина XVII – XVIII век), САНУ, Београд, 1997, 394.

[19] Исто, 699 – 700.

[20]Хамдија Капиџић, Прилози за историју Босне и Херцеговине у XIX вијеку, Научно друштво БиХ, Сарајево, 1956, 71.  

[21]Исто, 131. Упоредити: Живко Г. Вујовић: нав. дјело, 40.

[22] Живко Г. Вујовић, нав. дјело, 37, 60 – 62. Слободан Томић, Споменица одликованих лица из Зетске бановине /Црне Горе, Стручна књига, Београд, 1996.   

[23] Narodni heroji Jugoslavije, knj. II, Beograd, 1975, 50.

[24] Pedagoška enciklopedija, knj. 2, Beograd, 1989, 169 – 170.

[25] Томо Папић, нав. текст. Награда Златно перо – Лимун ПапићДрагану Новаковићу, Глас Српске, 20. 12. 2007.

[26] Krsto Papić dobio Grand Prix American filmskog festivala u Montrealu, www.index.hr.

[27] Nagrada Vladimir Nazor, hr.wikipedia.org.

[28] Umro Krsto Papić, jedan od vodećih autora hrvatskog filma, Večernji list, 07. 02. 2013.

[29] Томо Папић, нав. текст.

[30] Biografije članova uredničkog vijeća Međunarodnog foruma Bosna, www.ifbosna.org.ba. Bosni prijeti ekonomski kolaps, Dani, broj 107, 18. jun 1999.

[31] Томо Папић, нав. текст.

[32] Љубиша Папић, www.ains.rs.

[33] Томо Папић, нав. текст.

[34]Srđan Papić, www.booksa.hr.

[35] Светозар Томић, Бањани, САНУ, Београд, 1949, 73.

[36] Андрија Лубурић, нав. дјело, 245.

[37] Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, САНУ, Београд, 1979, 231 – 232. Ејуп Мушовић, Становништво сјеничког и тутинског краја, Београд, 1990. Салих Селимовић, Порекло становништва и миграциона динамика, у књизи: Милутин Љешевић [и др.], Сјенички крај, Београд, 2004, 170 – 171.

[38] Исто

[39] Миодраг – Миле Недељковић, нав. текст.

[40] Poreklo Mačvana, macva.awardspace.com.

[41] Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, САНУ, Београд, 1979, 231 – 232.  

[42] Љубомир Павловић, нав. дјело.

[43] Фото: Милоица Улић (Никшић). Извор: www.vijesti.me.

[44] Аутор фотографије Горан Удовичић. Извор: www.panoramio.com.

[45] Фотографија из породичног албума Милосава Папића (Коравлица).

[46] Фото: Александар Папић (Београд). Извор: koravlica.com.

[47] Фотографија из породичног албума Војислава Ананића (Сента).

[48] Аутор фотографије Верољуб Ковачевић (Београд). Извор: www.pdpobeda.rs.

 

ОСТАЛИ КОРИШЋЕНИ ИЗВОРИ:

Милета Војиновић, Пљеваљски крај: прошлост и порекло становништва, Пљевља 1997.

Шематизам православне Митрополије и архидијецезе дабробосанске за годину 1882, Сарајево, 1882, стр. 87 и 88.

Dušan Nikić, Glamoč: naselja i stanovništvo,  Geografsko društvo BiH, Sarajevo, 1989.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (39)

Одговорите

39 коментара

  1. Попис села и земљишних посједа санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке републике 1701. године*
    Село Ластва (Нахија Корјенић)
    Џамија, црква, више дућана и пет кула у рушевном су стању. Од два млина (витла) остао је један. Насеље има укупно пет кућа (домаћинстава), чије су главе:
    1. Абрам, син Јована,
    2. Вук, син Петра,
    3. Бајо, ?
    4. Павле Папић,
    5. Милутин Папић**

    *Оригинал овога документа налази се у Османском архиву Владе Републике Турске, под бројем ТТ. d. No. 861. (Објављен у дјелу : Fazileta Hafizović, Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke republike 1701. godine, Zagreb-Sarajevo, 2016, 378 – 468.) У зборнику Turski (osmanski) izvori za istoriju Crne Gore (1700. – 1913), knjiga 1, tom III, CANU, Podgorica, 2018, публикован је дио истог документа, тј. попис херцеговачких нахија: Зупци, Долња, Горња Драчевица, Коренић(и), Дврсна, Грахово, Риђан(и), Никшић, Дробњак, Бањан(и), Рудине, Пива и Гацко. (Види стр. 1200 – 1283 наведеног зборника.)
    **Turski (osmanski) izvori za istoriju Crne Gore (1700. – 1913), CANU, Podgorica, 2018, str. 1222 – 1223.

  2. Новинарка је упитала академика Љубомира Симовића зашто у свом „Памтивеку” често помиње Папића гумно, а песник је рекао: „То је гумно Момчила Папића с Јелове горе, од кога сам купио плац за викендицу. С тог гумна се отвара огроман видик. Сам Момчило је имао обичај да каже да се с његових сена може видети Авала. Одушевљен тим видиком, један од мојих пријатеља је рекао да се с њега види пола Србије. А други је, као у шали, додао да ће се, ако се настави овако како је почело, с тог гумна једног дана видети цела Србија.” На питање да ли је то „мало горка шала”, Симовић је, по свом обичају – с разложним упозорењем, казао: „С тим се није шалити. Поготову кад видите да је проглашење независности Косова неке осоколило а неке ничему није научило.”
    https://www.blic.rs/kultura/vesti/ljubomir-simovic-ovo-je-vreme-nepismenosti/36e7ny5

  3. “Ружа Папић, удата Јовановић, лична Дражина курирка у ратним годинама, живи у Билефелду, на крајњем северозападу Немачке, као избеглица. Последњи је живи члан Врховног штаба Југословенске војске у отаджбини, на чијем челу је био генерал Михаиловић”. Предраг ВАСИЉЕВИЋ: “Осим Чиче ништа не видим”, ‘Новости’, 05. март 2012.

  4. Bojan

    Ima li neko informaciju,da li je neko od Papića radio DNK analizu? Mene lično najviše zanimaju ovi iz Bučja ali i info o ostalima bi mi dobro došle.

  5. BRANKO PAPIC

    Pozdrav svim rođacima Papicima.
    Rodom sam iz Beograda gde i živim.Moj deda Boško Papic iz Šumica Nevesinje.Imao je devetoro dece 6 sinova i 3 cerke.Slavimo Jovandan.