Порекло презимена Орловић

29. фебруар 2012.

коментара: 5

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. milan

    ПОРОДИЧНИ НАДИМЦИ ПРЕЗИМЕНА ОРЛОВИЋ

    ПРЕЗИМЕНА, Место, ПОРОДИЧНИ ШПИЦНАМЕТИ

    1.- ОРЛОВИЋИ, Плоча, БРДАРИ
    ……………………….
    2.- ОРЛОВИЋИ, Плоча, ШКОРИЋИ
    ………………………..
    3.- ОРЛОВИЋИ, Плоча, ЋУЋЕ
    ……………………..
    4.- ОРЛОВИЋИ, Плоча, КАРЕГИЋИ
    …………………………
    5.- ОРЛОВИЋИ, Плоча, ДОЛАРИ
    ……………………….
    6.- ОРЛОВИЋИ, Плоча, РУКАЧАРИ
    …………………………
    Казивач: Милан Орловић (р. 1907) из Плоче

    1.- ЧУТУРИЛЕ, Плоча, РАБАТЕ
    ……………………….
    2.- ЧУТУРИЛЕ, Плоча, ГЛАВАНИ и
    ………………………….
    3.- ЧУТУРИЛЕ, Плоча, КОПАЧИ
    ……………………….
    Казивач: Боса Орловић р. Чутурило (р. 1903) из Плоче
    Записао: М.Д.Л. у Плочи, 1974. године

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ПЛЕМЕНСКИ РЈЕЧНИК ЛИКЕ
    (презимена, имена, надимци и родослови)
    ПОРОДИЧНИ ШПИЦНАМЕТИ, Нови Сад, књига у рукопису

  2. Павле Орловић,није никакав митски јунак,него је стварно постојао,а то је чувени племић Павле Раденовић,који је са својом војском и са Влатком Вуковићем био у бици на Косову,по позиву кнеза Лазара Хребељановића.Народ га је звао Павле Орловић,јер је имао заставу са орлом, па по том добио надимак презиме ОРЛОВИЋ.

  3. Војислав Ананић

    ОРЛОВИЋ презиме старог и разгранатог рода, чије породице, различитих презимена и три вјерске припадности (п.к. м.) живе у више мјеста Херцеговине, Црне Горе, Србије… Према народном предању, воде поријекло од легендарног Павла Орловића. О њему је у Херцеговини сачувано више легенди. Једна каже да је Павле Орловић, послије Косовске битке, са својим синовима дошао у гатачко село Чарађе и ту засновао „ново огњиште“. Из Чарађа су се његови потомци расељавали у Црну Гору, западну Херцеговину, Далмацију… Павле је, према овој лцгенди, донио у Чарађе свој барјак који је чуван све до 1941. године у породици Дамјанац. У Херцеговини се, посебно око Билеће и Требиња, могу чути приче о сахрани Павла Орловића у селу Цибријан. Иза Павла Орловића који је, наводно, живио у Чарађи остала су четири сина. А њихова дјеца су у овом селу сачекала пад Херцеговине под Турке. Једном приликом, каже легенда, турске харачлије заноћиле су код Орловића и почеле им чинити велики зулум. Орловићи су их том приликом побили и њихове лешеве бацили у јаму. Бојећи се турске одмазде, побјегли су у Бањане. Презимили су у Велимљу, на локалитету Подградина. Одатле су тројица одселили у Цуце, а један звани Тепо вратио се у Чарађе на старо огњиште; од њега су се развили данашњи Тепавчевићи и друге породице у Гацку. Према Самарџићу, једна група Орловића дошла је у мостарско подручје и ту се задржала “до наших дана”. Населили су се западно од Мостара, у Блатницу и Хамзиће (Броћно). Орловиће у Броћну помиње и Андрија Качић-Миошић у пјесми Женидба краља Стјепана Томашевића: Од Задравља силни Харамбаша / По имену Петковић Иване / Од старине рода Орловића. Орловиће у Хамзићима, помиње и мјесни парох 1766. године, у извјештају папској столици у Риму о житељима у Броћну, у коме каже: “Видак Орловић има 10 чланова.” (Dominikus Mandić, Croati catolici, Chicago – Roma. 1962). Из овог произилази да су Орловићи из Броћна примили католичку вјеру. Коментаришући овај податак, Обрад Самарџић сматра да вјерска диференцијација у то доба није била изражена као данас. “Важно је било припадати хришћанству, па било којој варијанти које обићчни људи нису супротстављали једну другој.” Било је Орловића у Броћну који су, по доласку Турака, примили тслам. Тако се неки Орловић, када је прешао на ислам, прозвао Хамзић. И многе друге породице на подручју западне Херцеговине су од Орловића: Арало, Одобашић, Петковић, Пољак, Петрина-Петрановић, Прусина и друге (208:13-81). Орловића (п) има у Бихову (Џивар, Требиње), а Орловића (к) и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.