Порекло презимена Осмајлић

29. фебруар 2012.

коментара: 3

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Милутин Осмајлић

    Највећа је братственичка грана Васојевића – Рајевићи (или Раовићи). Наиме, Васојевић Васо у Лијевој Ријеци заснива своју породи. Имао је три сина: Раја, Новака и Мија. Од Раја је многобројна грана Васојевића од којих је и братство Осмајлића (од Дабете), средњег сина Рајовог. Поред њега имао је синове Ђура и Угљешу. Др Миомир Дашић у својим истраживањима констатује да се родоначелник ове васојевићке групе помиње у турском дефтеру Скадарског санџаката из 1485. године, пописом становника Лијеве Ријеке и домаћинстава села Речица (Васојевићи, нахија Пипери, тимар Хасана Маринита) и да се звао Радослав Херцеговић или Радослав Угљешин. Ова “жица по Рају” формирана је у три велике братственичке групе Васојевића: од Ђура Лопаћане, од Даба (Дабете) Дабетиће а од Угљеше Ковачевиће.

  2. Милутин Осмајлић

    Осмајлићи су из васојевићке гране Дабетића. Марко Дабетић, из села Ками, Лијева Ријека, имао је три сина: Вукашина (од којих су Дабетићи из Будимље и Доње Ржанице код Берана, Милутина (од којих су Осмајлићи из Доњих Луга код Берана, и Лазара (од којих су Лазаревићи и Кубуровићи из Краља и Присоје код Андријевце.

    • Милутин Осмајлић

      Презиме Осмајлић је добијено по надимку чувеног љеворечког јунака и четовође Милутина Дабетића, званог Османлија, или народски Осмајлија. Надимак је добио од скадарског паше приликом гушења побуне албанских племена , када су српске чете из Лијеве Ријеке, која је била у саставу Скадарског санџаката, учествовале у томе. Васојевићи су били приморани, након устанка 1804. године и одласком Карађорђеве војске из њихове области (коју је предводио Хаџи Продан) да се мире са Турцима, тј. са мјесним потурицама на челу са наследним мудирима Шабанагићима из Гусиња. Као дио Скадарског пашалука, плавско-гусињска и будимљанска жупа биле су под њиховом влашћу. И Лијева Ријека је била под влашћу скадарског паше од рода Бушатлија. Милутину Дабетићу као угледном племенику и најхрабријем официру тога времена, официрски чин је додијељен на Цетињу, како би заграничне Васојевиће и на тај начин више везивали за себе и цетињски двор и малену Црну Гору. Како је Милутин Дабетић добро јахао коња приликом распоређивања војника на фронту, посматрао га је турски паша упитавши пратњу – ко је онај што добро коња јаше и сабљу паше. Када је добио одговор паша је рекао да је официр прави Османлија и да османлијски то добро ради. Од тада је у народу уз Милутиново име остао надимак Османлија и по томе надимку настало његови синови понијеше презиме Осмајлић.
      Многи изван граница Васојевића, који нијесу добро упућени у историју овог српског племена, помислили би да је братство Осмајлића муслиманског поријекла. Међутим, Осмајлићи немају никакве везе са исламом, мада презиме звучи као муслиманско, али је, као што је наглашено, добило назив по Турцима Османлијама, који су били најбоља турска војска и најбољи турски официри. И данас у Турској, када се за некога каже да је ОСМАНЛИ, то значи да је у самом врху војне, политичке, културне и сваке друге елите савременог турског друштва.