Порекло презимена Новаковић

28. фебруара 2012.

коментара: 165

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ НОВАКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Новаковић

Хаплогрупа: J2b M205

Порекло: Нови Град, Република Српска

Крсна слава: Никољдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Новаковић је веома раширено на целом подручју бивше Југославије. Како пише наш сарадник Владимир Новаковић из Зрењанина, његови Новаковићи вуку порекло из Далмације. Његова сазнања о пореклу овог презимена и различитим фамилијама које га носе, објављујемо у целини:

 

У Далмацији постоје три разнородне гране Новаковића, које нису истоветног ближег порекла.

Једна грана слави Св. Јована (Книнска крајина) и пореклом су из Босанске Крајине из времена насељавања опустеле Далмације православним живљем. Од те гране има Новаковића у Дрвару и по целој Босанској крајини који такође славе Св. Јована.

Друга грана слави Св. Козму и Дамјана и о њима немам ближих података.

Трећа грана, од које сам и ја, из Буковице је и настањивала је село Бјелина из општине Бенковац (у време Краљевине Југославије, општина Кистање) и слави Св. Николу. Пореклом је из Лике, из места Велика Попина, одакле су се три брата у 17. веку преселила у Бјелину у Буковици. Према породичном предању, један од њих је у Лици убио Турчина, а само два брата су оставила у Бјелини потомке по мушкој линији. Новаковићи у Великој Попини славе Св. Архангела Михаила (Аранђеловдан) и даљим су пореклом из Старе Херцеговине (данашња Црна Гора) од Новаковића који такође славе Аранђеловдан. Непознат је тачан разлог због којег су Новаковићи у Буковици престали да славе Аранђеловдан, али се може радити о било којем од уобичајених разлога: раније прислављање Св. Николе или посебан догађај везан за тог светитеља, заметање трага, уколико се заиста радило о пребегу из Лике, прихватање тзв. „славе огњишта“ уколико су се населили на имање у којем се славио Св. Никола и сл. На истом подручју Црне Горе (Стара Херцеговина) и данас има Новаковића који славе Аранђеловдан.

Новак, акцентовано Нȍвак или Нòвāк, словенско је име индоевропског порекла и има значење нечега што је ново. Такође је и словенска реч за младог војника, или придошлицу, новог члана заједнице. Презиме Новаковић је патроним и означава оне који су синови или потомци Новака.

У самој Црној Гори, Новаковића има у неколико различитих племена и постоји неколико различитих легенди о самом настанку презимена, од којих се ни за једну не може рећи да је апсолутно поуздана или доказива. Те легенде се крећу од већ класичних веза са средњовековним властеоским породицама, досељеника Новака из Ниша из времена Немањића и сл. Једно је само сигурно, а то је да је свака од тих грана Новаковића породица чија старост досеже у бројне векове уназад, без обзира на то да ли сви воде порекло од истог Новака, или од различитих особа које су се тако звале.

Новаковића из Буковице који славе Св. Николу данас има у: Сомбору, Србобрану (Бачка), Новом Саду, Станишићу (Бачка), Зрењанину, Београду. Има их и мештана, потомака Новаковића досељених након Другог светског рата (први талас), и директно досељених из Далмације, након етничког чишћења 1995. (други талас). Пре рата 1991-1995. буковичких Новаковића било је у Бенковцу, Книну, Задру.

Новаковића из Лике који славе Св. Арх. Михаила има мештана у општини Зрењанин и Житиште и потомци су солунских добровољаца из Лике који су након Првог светског рата саградили села Банатско Карађорђево и Банатско Вишњићево у општини Житиште у средњем Банату. Други, избеглички талас раселио је 1995. личке Новаковиће и по Новом Саду и Београду.

Новаковићи из Србије су то презиме добили у 19. веку, при законском установљавању фиксних презимена, као патроним, према најстаријем члану домаћинства који се у том моменту звао Новак.

Новаковића има и Рома. Живе у Банату, православни су и пореклом из централне Србије. Има их и Хрвата, католици су и има их по градовима на Јадранској обали, као и у доминантно католичким срединама некадашње Војне Крајине. У највећем броју случајева су истог порекла као и православни Новаковићи, али је немогуће направити генерализацију, већ је потребно погледати у индивидуално породично порекло.

КРСНА СЛАВА: Свети Јован, Свети Никола, Аранђеловдан, Св. Козма и Дамјан

__________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

НОВАКОВИЋИ

Новаковићи воде поријекло од Новака Матељевића. У поглављу о Матељевића било је ријечи о Јанку и Новаку и о њиховој погибији. Послије Новакове погибије остану му синчићи Ђоко и Симеун, с мајком удовицом Ружом која се са својим синчићима одселила преко Таре у село Вашково, а касније прешла у Потрлицу код Пљеваља. Симеун није имао потомака, а од Ђока остану синови Радојица, Грујица, Илија и Ђуро. Од њих су Новаковићи у Потрлици и у Никшићу, гдје се Милан преселио из Потрлице.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.

__________________

НОВАКОВИЋИ

(у Расови)

Потичу из Башкова од Јакова Новаковића, који је био ожењен Јелом од братства Остојића. Послије Јаковљеве преране смрти, његова жена Јела са малољетним синчићем Миланом се преуда за Вука Роћена у Расову. Кад је Милан одрастао, његов очух му је дао дио свог имања и он је остао да живи у Расови.

Милан је имао три сина: Јова, Зелена и Мира. Јово је умро без потомства, Зелен има Милована и Милана; а Миро – Блажа, Спаса и Саву.

Славе Никољдан.

___________________

НОВAКОВИЋИ у Вашкову, Потрлици код Пљеваља и у Никшићу поријеклом су од братства Матељевића са Превиша.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

*   *   *

 

Презиме Новаковић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

Из Торонта (Канада) јавио нам се г. Милош Новаковић, рођен (пре Другог светског рата) у селу Велики Броћанац, код Клиса у Далмацији.

Ако знамо да је Новак старо српско име, потврђено у писаним документима још од средњег века, а током времена постало омиљено у народу као име чувеног Старине, ковача народних песама о Краљевићу Марку, јасно је зашто се јављало такорећи широм српског етничког простора. Отуд и појава многих презимена изведених од њега: Новаковић, Новаков, Новаковски, која су могла настајати сасвим независно, на разним странама и у разна времена, нека и сасвим скоро. Али, имајући на уму и “велико расељење” нашег народа, не могу се и не смеју искључити као могући ни случајеви да се ради о истом пореклу. Наравно, ту нам, па и то тек делимично и спорадично, могу помоћи подаци до којих се може доћи о конкретним породицама.

И заиста, у нашим досадашњим истраживањима, Новаковиће смо налазили у свим српским крајевима, са различитим славама и досељене из различитих завичаја. Само у Србији, на пример, “пореклом од Сјенице”, са славама Ђурђиц, Свети Мрата и Свети Никола, “из Црне Горе”, са славама “Петковица”, у Полимљу и Потарју са славом Ђурђевдан, у другим пределима и непознатог порекла и других слава (Св. Аврамије, Св. Алимпије, Св. Никола, Св. Симеун и Ћириловдан), или сасвим нови Новаковићи који су то презиме добили по деди! У Босни је повелик списак Новаковића такође разних слава. Према црквеним књигама с краја деветнаестог века, славили су Аранђеловдан, Ђурђевдан, Св. Игњатија, Св. Јеремију, Св. Јована, Св. Николу, Св. Стевана, Св. Јеремију итд.

Истичемо да се као чешћа слава јавља Св. Мрата, који је у четвртом веку био епископ у Туру, у Француској, тада и још вековима јединствене (неподељене) хришћанске цркве. У “Житијима светих”, за овај датум се спомињу, међутим, Св. Мина, Св. Мина Виктор и Викентије ђакон, кнез српски и Св. мученик Стефан Дечански, Краљ српски и други, док џепни календар СПЦ-а лаконски сажима светитеље само на Св. Мину и Св. краља Стефана Дечанског. Додаје, пошто има популарну намену, и Мратинце.

У народу се, међутим, посебно наводи да је ту и Св. Мрата, и сам празник и прва од “вучјих слава” (као и Св. Сава), иако ће, у новије време, већина кршњака радије рећи да им је слава Свети Стеван Дечански. Православни црквени календар спомиње и Св. Мартина (народски Мрата), али не на црквени датум него 25. октобра. Био је поштован као чудотворац који је и мртве васкрсавао, па је проглашен за светитеља. Каснијим расколом, источна, православна црква више није истицала његов светитељски значај, али је у народу остао омиљен. Ипак, многе фамилије су га замениле другим светитељем односно празником, првенствено од тзв. сточарских слава зимског периода, па су је тако променили и многи Новаковићи.

Зна се да су у Подибру и Гокчаници, у селу Ковачи, некад живели Новаковићи, а постоји и топоним, насеље Новаковац у Рибници. Има и топонима Новаковић или Новак, а фамилијама нема трага. Тако у Пиви има Новаков Бунар, а у Старој Црној Гори Новаков Бријег у Бјелошима и Новаков Кам у Бајицама. У селу Галичнику у Мијацима (Македонија) забележен је топоним Новачко Речиште. (Ово је најстарије село у околини и сви славе Петковицу. По предању, досељени су са Косова.) У западној Босни, у Унцу, има само топонима као успомена на Новаковиће који су и овде боравили у пролазу: Новаково Брдо, Новакова Главица.

Међутим, у Поповом пољу има и топоним Новакуше за њиве у Туљима, али и спомен на изумрле Новаковиће у Радетићу и друге, исељене из Броћанца у Приморје.

У Конавлима Новаковића има у Ћилипима и Новици. Одатле су ишли на север према Далмацији и Лици, или у Босну, централну или Крајину.

Као што је евидентно, у западну Босну су се досељавали из суседних области Лике и Далмације, тако да их и тамо има. У госпићком подручју се спомињу Новаковићи као староседеоци Брињани и Оточани. У старој тврђави Вребац спомиње се у попису 1701. године чак 13 кућа Новаковића. У Удбинској области у попису из 1712. године спомињу се Новаковићи у 10 кућа. У Попини (зрмањско подручје) било их је 39 кућа, по попису из 1700. године. У српском подручју у Купинову, три куће Новаковића. У Осрецима и Дабашници по четири куће, у Бротњу три, у Книнском Пољу 10. Сви, досељени из Босне у 16. веку, славе Јовањдан (из ове породице су “протопоп” Јово Новаковић, коме је дошао Доситеј Обрадовић, и будимски владика Доситије Новаковић из 18. века).

На прелазној територији према Босни углавном су биле настањене породице из области које су административним путем припале Лици или Далмацији.

У читавој Хрватској има небројено много породица Новаковића, јер су се, после развојачења Војне границе, расељавале и куповале јефтину и бољу земљу, нарочито око Бјеловара и у Славонији.

Доста Новаковића или Новака је прешло на католичанство, као и на ислам у Босни.

У Македонији их је било расељених после Косовске битке, а и доцније кад су их албански родови потиснули из Рашке и Косова и Метохије. Административно су мењана презимена на ски или ов, па су постајали Новаковски или Новески.

Ако се подсетимо да се ковач Новак Брајовић спомиње у списима которског архива с краја 14. века, порекло Новаковића може да сеже у овај средњовековни град, али они у њему нису били староседеоци грађани, него су дошли из црногорског залеђа. Ако томе додамо и њихову најчешћу славу, Мратиндан, коју су, и пре доласка Турака, доносили исељеници из данашње северне Албаније, од Берата – српског Белграда, па и с југа, од Скадра, односно Куча, у које су се такође склонили потомци Мрњавчевића, може се рећи да корени Новаковића сежу до тих крајева. Из Котора су, затим, преко залеђа и преко Броћна у западној Херцеговини, где су се нешто дуже задржали, ишли даље. Једна грана је стигла у Попово Поље, али ни ту нису трајно остали, него су кренули на северозапад. И, како то Цвијић рече, “исељеници носе, као пуж кућицу, имена свог села, краја, потока, планине, кадшто и целог предела”, тако су и ови Новаковићи понели име родног села и тако назвали своје ново насеље код Клиса – Велики Броћанац. Одатле су се временом разилазили у друга села Далмације, у Поуње, у Лику, Славонију и даље, до Карпата, докле год се простирала Војна граница.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]oreklo.rs
Пишите нам

Наредни чланак:

Коментари (165)

Одговорите

165 коментара

  1. Bogdan Markuš

    Porodicni grb Novakovica

    STIT: Koso, ulijevo razdijeljen na crveno i zlatno polje; gore u crvenom polju jednoglavi okrunjeni zlatni orao, dolje u zlatnom polju crvena sesterokraka zvijezda iznad crvenog polumjeseca.

    NAKIT: Iznad stita je kaciga na kojoj sjedi srebrni noj sa zlatnom potkovicom u kljunu.

    PLAST: Crveno – zlatni.

    Pecat iz 1665. godine iz Senja s inicijalima P. N. W. S. P. na jednoj povelji Nikole Vlatkovica – Vulatkovicha, arhidjakona senjskog. Danas se ovaj pecat nalazi u Hrvatskome drzavnom arhivu u Zagrebu (Zbirka pecata).

    Porodica Vlatkovic (Vulatkovich) u izvorima se spominje i pod imenom Vlatkovic ili Vlatkovich, a identicna je sa senjskom porodicom Novakovic – Vlatkovic.

    Ovu tvrdnju dokazuju i neke povelje i ostali dokumenti u kojima se spominju ova prezimena.

  2. Bogdan Markuš

    Porodicno ime Novakovic, javlja se izmedju 14. i 15. vijeka na vise mjesta … u Bosni, u Zeti i u Dalmaciji.

    U Bosni se javlja Ninoslav Novakovic na povelji bana Stjepana Kotromanica s datiranjem iz 1353. godine kao predstavnik podrucja Donji Krai (= niz rijeke Vrbas, Sanu i Unu). Skupa s njima je Stanac Gospilovic s bracom.

    Novakovici iz Dalmacije u 16. vijeku rodjaci su Ohmucevica.

    Vlastelinska porodica Novakovici iz Zete imali su svoje posjede u Zazablju i pripadali su zetskoj vlasteli za vrijeme dinastije Crnojevica, koji su bili dio posade i branitelji nekadasnjeg Luga u zupi Podluzje/ danasnjeg Zabljaka Crnojevica pri nadiranju Turaka preko zetske ravnice iz pravca Skadra (1475.-1476.-1478. god.)

    U Zabljaku danas postoje ostaci nekadasnje dzamije, koja je prvobitno bila crkva Sv. Djordja. Vjeruje se da je ktitor te crkve bio Djuradj Crnojevic (1403-1435), koji je nosio cin vojvode posljednjeg Balsica (tadasnje vojvode su rado posvecivale crkve svetim ratnicima, a narocito svojim imenjacima). Prvi vladalac koji je stolovao u Zabljaku jeste Stefan-Stefanica Crnojevic, sin pomenutog Djurdja Crnojevica, kojeg 1465. nasljedjuje sin Ivan Crnojevic. Ivan gospodari iz Zabljaka sve do 1475. godine, kada pocinje nadiranje Turaka. Godine 1476. pocinje rat i nakon dvije godine (1478.) Turci su uzeli njegov Zabljak.

    Vlastelinska porodica Novakovic napusta srednjovjekovnu zetsku predstolnicu i utvrdjeni grad Zabljak i nastanjuje se u staro srednjovjekovno prigradsko podgoricko naselje i pleme Momis ici na porodicnim posjedima Crnojevica, gdje bivaju primljeni od strane starijih mjestana medju brastvo Markuš koji su prije dolaska Turaka jos u 12. vijeku u Momisicima i sa kojima su se sa njima kumovali u niz genarecija do danasnjeg dana. Danas ti Novakovici, nose prezime Popovic!

    Navodim da je kod Popovica u Momišićima, sacuvano predanje da je njihov predak bio alajbarjaktar Ivana Crnojevica.

  3. Ljubinko Novakovic

    Pradeda Grujica Novakovic
    Deda Grujo Novakovic

    Krsna slava Lazarevdan .Severoistocna bosna Tuzla