Aleksić
Haplogrupa: I1 rod B
Poreklo: Svrzigaće, Slavonija
Krsna slava: Đurđevdan
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Prezime Aleksić je široko rasprostranjeno u svim krajevima. Ovde ćemo navesti podatke vezane za poreklo ličkih i hercegovačkih Aleksića.
Aleksića u Lici je bilo u selima Gorići (Otočac), Kijani (Gračac), Melinovac, Ponori (Otočac), Ribnik, Orovac (Otočac), Otočac, Staro Selo. Milan Divjak Lički u “Ličkom kalendaru za svaku godinu” navodi da Aleksići (zajedno sa Mandićima, Pavičićima, Radulovićima, Vojnovićima, Mašićima i Vukmirovićima) pripadaju bratstvu Kosovčića, a plemenu Drobnjaka iz Hercegovine.
“Prema narodnoj tradiciji, u vrijeme Kosovske bitke 1389. bio je drobnjački vojvoda Ćurjan Kosovčić, koji je vodio Drobnjake na Kosovo, u toj borbi je zadobio sedam rana i izgubio mnogo Drobnjaka. Vojvoda Ćurjan imao je sinove: Milana, od koga su Barci, pa Vukana od koga su Vukmirovići, Dančula od koga su Dančulovići, i još dvojicu čija imena nije sačuvala narodna tradicija. Danas se niko ne preziva starim prezimenom Kosovčići. Oni su se razbratstvili na mnoge porodice. Dijele se na dvije glavne grupe, na: Ćurjanoviće i Omakaloviće. Odve dvije grupe dijele se opet na manje, i to: Ćurjanovići na: Barce, Vukmiroviće i Dančuloviće, a Omakaloviće na: Abazoviće i Grboviće. Od Ćurjana su porodice: Barci, Filotijevići, Malovići, Mandići, Mašići, Memedovići, Pejovići, Ćeranići i Pavičići. Od Omakala su porodice: Aleksići, Abazovići, Bašovići, Vojnovići, Golovići, Grbovići, Dukovići, Kovijanići, Odovići, Pušelje, Perišići, Radulovići, Ćorovići, Kadići, Vukovići, Kočovići, Simunovići i Sandići. Ogranci Mandića su: Jaukovići, Šaulići, Durkovići, Danilovići, Delići, Ostojići, Andrijaševići, Terzići i Jakšići.
U Dubrovačkim arhivskim knjigama još 4. aprila 1407. zapisana su goren navedena prezimena.
1605. godine iseli se veća grupa porodica iz Drobnjaka u sjevernu Dalmaciju, okolina Zemunika, ali ne ostadoše dugo već se preseliše u Liku. Tada dođoše: Mandići, Pavičići, Vukmirovići, Mašići, Vojnovići i Ćeranići. U Lici se toliko razmnožiše i iz nje se raseliše po svoj Bosanskoj Krajini, Kordunu i Dalmaciji”. (Milan Divjak Lički: Lički kalendar za svaku godinu).
U knjizi “Hercegovačka prezimena” Rista Milićevića, Aleksići se pominju Bogdašićima (Bileća) i Koleško (Nevesinje). Aleksića ima u Trebinju i Mostaru. Starinom su iz Maline – selišta u Rudinama. Iz Maline su preselili preko Trebišnjice u Površ i Vidanje. Iz Površi su se Aleksići preselili u Bogdašiće “zbog toga što su ubili Luku Pešikana”. U Koleško su doselili “od Bileće”. Pošto potiču iz poznatog plemena Maleševci, to im je bilo i prvo prezime. Slave Ignjatdan.
Aleksića je, prema navodima Janićija Pamučine, bilo i u Gacku krajem 18. veka i u prvoj polovini 19. veka. Mirko, sin Alekse Damjanovića, rođen u Gacku 1788. po ocu Aleksi prozvan je Aleksin, a zatim Aleksić. Mirko Aleksić je bio gatački uskok. Učestvovao je u više bitaka protiv Turaka. Na skupštini u Drobnjaku 1820. izabran je za kneza. Izbor je potvdio i Smail-aga Čengić, koji je, u znak poznanstva, darovao Mirku jedan handdžar. Mirko je, nekom prilikom sa Šujom Karadžićem išao na Cetinje, u posetu Njegošu. Tada je dao reč da će ubiti Smail-agu. U obračunu na Mletičku ova mu se želja ispunila. Poklonjenim handžarom zaklao je Smail-agu i glavu odneo na Cetinje.
KRSNA SLAVA: Ignjatdan (u Hercegovini)
__________________________
Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’
ALEKSIĆI
(na Malinsku i Pašinu Polju)
Aleksići potiču od Alekse Ristova Damjanovića, koji se doselio na Malinsko 1796. godine, iz Gornje Morače, a u Gornju Moraču su uskočili iz Gacka 1795. godine Risto i sinovi Aleksa i Pero. Kasnije se kod njih dosele Ilijini sinovi Mićo i Đorđije. Svi su se tada prezivali Damjanovići. Damjanovići su s ostalim Uskocima iz Malinska četovali i pročuli se kao junaci.
Aleksa Ristov imao je pet sinova – Mirka, Maksima, Marka, Miloša i Iliju, a Pero Ristov, Aleksin brat, imao je Jola i Baja. Mićo Ilijin nije imao potomsta, a brat mu Đorđije imao je Rada i Sima.
Svi potomci do sada nabrojanih se, po Aleksi Ristovu Damjanoviću, prozovu Aleksići, iako ne potiču svi od njega; ovo je zato što se Mirko Aleksin proučuo zbog velikog junaštva koje je pokazao prilikom pogibije Smail-age Čengića 1840. godine – Mirko je Smail-agi odsjekao glavu i ponio je vladici Radu na Cetinje.
Ovo bratstvo je dalo dosta junaka i čuvenih hajduka. Simo Đorđijev bio je potkomandir garde 1858-1862. godine; bili su čuveni kao junaci i Miloš i Gale; Gale je poginuo kod Bara 1877. godine.
Posebno treba istaći Mirka Aleksina, kneza i harambašu uskočkog- rodio se u Gacku 1795. godine, a umro na Malinsku 1889. godine.
Jakov Aleksić bio je barjaktar Durmitorske brigade. Poginuo je u Drugom balkanskom ratu u bici na Bregalnici protiv Bugara 1913. godine, a barjak poslije njegove pogibije preuzeo je Neđeljko Galov Aleksić, pa kad je i on ranjen u istoj bici, barjak je od njega prihvatio Đorđije Pušeljin.
U čuvenoj Mojkovačkoj bici istakao se oficir Kosta Aleksić-Damjanović, koji je tada ranjen.
Jedna porodica Aleksić odselila se u selo Bojate na Pivskoj planini, a jedna je prešla u Šarance, u selo Pašino Polje.
U komitskom pokretu 1916-1918. godine komitovali su: Petar, Sekule i Đorđije.
U NOR-u 1941-1945. godine učestvovali su: Veljko Petrov, borac NOP-a od prvih ustaničkih dana; poginuo je 27. januara 1942. godine na utvrđenom ustaškom uporištu Dujmovićima kod Trnova.
Milorad Mašanov, borac Četvrte i Pete crnogorske brigade, u kojoj je bio komandir čete; nosilac je Partizanske spomenice 1941.
Vladimir Midov, Vlado Radov, Nikola Dušanov i Radomir Mijailov su bili borci Četvrte crnogorske proleterske brigade.
Radoš Jovanov je u stroju 7. crnogorske omladinske brigade od njenog formiranja u čijim je redovima i ranjavan. Mirko Đorđijev je jedan od čuvenih puškomitraljezaca i jedan od najhrabrijih boraca 7. omladinske crnogorske brigade.
Danica Nikolina, borac NOR-a, ranjena je na Sinjajevini
1940. godine; strijeljana je iste godine u Nikšiću.
Aleksića ima u raznim mjestima širom naše zemlje, gdje su odlazili radi zaposlenja i školovanja.
Slave Đurđevdan.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
17. decembar 2016. u 12:18
Jovica
Aleksic okolina Leskovca,djed Bozidar,pradjed Petar,njegov otac Aleksa…dalje ne znam nazalost…Veliki pozzz za sve Aleksice…
15. februar 2017. u 17:20
darko
Postovanje svima aleksicima
Interesuje me poreklo Aleksica moji su rodom iz i oklina bosanske dubice
sada kozaracka dubica
slava je mitrovdan
ako mi mozete reci nesto vise i reci postoji li grb aleksica i kako izgleda hvala unapred
p.s.
inace deda je dobio zeleznicku sluzbu u sisku 50 i nekje pa potom su presli u pozarevac
16. februar 2017. u 23:08
Miki
Poštovanje, živimo u Lebanu, otac došao na službu 1965 u Lebane iz Srdačke župe. Deda Krsto živeo u selu Mušnikovo inače slavimo DJurdjic 16 novembar, jer i Djurdjevdan je dan posvećen istom svetcu. Moguće da smo tu došli iz okoline Andrijevice. Pozz
24. mart 2017. u 22:37
Marija milenkovic
Molim sve koji nesto znaju o porodici Aleksić iz Peći da se jave. Samo znam da mi je deda bio sveštenik i da se zvao Ljubomir a baba Marija. Otac mi se zvao Nikodim i bio je 1909 godiste, slavimo Sv Jovana 20 januara otac je imao dve sestre Bosu i Danu i brata ne sećam se imena.
27. decembar 2017. u 01:42
Miki0l
Marija, moj deda Krsto je imao rodjenog brata u Peci zvao se Vasil ili Vasko Aleksic, dok je on i drugi njegov brat ziveo u Musnikovo, Prizren. Sa tim bratom u Peci slabo su stariji odrzavali kontakt ali znam da su se odselili njegovi sinovi za Beograd. Krsna slava u selu Musnikovo je Djurdjic 16 novembar. Moj otac je razgovarao sa nekim istoricarem navodno smo se doselili iz Andrijevice. Tamo ima Aleksica
16. avgust 2022. u 12:12
A. Aleksic
Konacno da nadjem Aleksiće koji slave Jovanjdan, kao moja porodica..
Neznam ništa o njima ali mi smo u okolini Brčkog (BiH)
5. april 2017. u 11:26
vojislav ananić
Aleksići
Prema pisanim dokumentima i predanju koreni Aleksića imaju dugu istoriju i bogatu tradiciju. Aleksići potiču od vojvode Maleša.
Posle srpske tragedije na Kosovu 1389. godine, vojvoda Maleš sa bratstvenicima uzmiče pred turskim zulumćarima u mesto Malina između Trebinja i Bileće.
Prema predanju o postanku bratstva Aleksića, to je bilo ovako:
Kada su Turci zauzeli Bosnu i Hercegovinu, jednom se desi da se paša iz Trebinja ženio ćerkom paše iz Gacka pa je sa svatovima svratio na konak kod Maleševaca u Malini.
Ujutru pri polasku za Gacko po nevestu, paša reče da će i pri povratku iz Gacka da svrate i naredi da se za tu priliku spremi večera za svatove i svakom svatu za konak po jedna devojka.
Maleševci se sastaše i odlučiše da im ponos i tradicija ne dozvoljavaju da ispune ove želje Turcima. Najstariji među njima, Aleksa, smislio je kako da „odgovore“ Turcima na njihove zahteve.
Kada su se sledeće večeri Turci vratili, paša je oholim glasom zapitao da li je sve spremljeno kako je naredio. Aleksa mu odgovori. „Pašo i svatovi, sve je pripremljeno kako je dostojno naše vjere i ponosa“. Kada su večerali i napili se stare medovine paša reče: „Vodite nas u odaje i dovedite nam devojke, a meni najlepšu kaurku“.
Aleksa tada dade znak i među svatove uleteše maleševski momci i devojke. Kuburama i noževima pobiše i poklaše i pašu i svatove. Ostala je samo turska nevesta, koju Aleksa posla sa dva sina gatačkom paši, rekavši im: „Vratite je ocu i čuvajte je kao sestru!“
Paša se iznenadio kada je video ćerku. Ona mu ispriča tragičan događaj i kako su se Maleševci prema njoj poneli. Paša tihim glasom prozbori: „Vala, turske mi vjere, imali su ih rašta pobiti i nikakvo im zlo neću učiniti“.
Maleševci nisu verovali Turcima, pa kada su se pratioci neveste vratili u Malinu zatekli su kuće već popaljene, konje natovarene a mrtve svatove i pašu poređane jednog do drugog. Maleševci su rešili da od svojeg staništa naprave zgarište, da svatove ostave kao mrtvu stražu da se o nedelu turskom i hrabrosti i junaštvu maleševskom priča i pripoveda.
Na rastanku su se dogovorili da krenu u raznim pravcima i da napuste prezime Maleš, i da tako zatru trag kako im se Turci ne bi osvetili.
Zakleli su se verom i ponosom da će svi čuvati slavu svetog Ignjatija Bogonosca kao znak da su svoji i da će pričati svojim potomcima o tome ko su, šta su i odakle su. Aleksa se uputio preko reke Trebišnjice i na tim prostorima se naselio. Njegovi potomci dobiše prezime Aleksići.
Među Aleksićima je bilo poznatih ratnika, junaka i vojskovođa, intelektualaca i čestitih domaćina.
Potomak Alekse je i čuveni junak Mirko Aleksić koji je na Mljetičku 1840. godine odsekao glavu poznatom krvniku Smail-agi Čengiću i odneo je vladici na Cetinje.
IZVOR: Srpsko pleme Maleševci
Maleš, srpski vojvoda
Po predanju, rodonačelnik plemena. Potiče iz Stare Hercegovine.
U drugoj polovini XIV veka, zbog svojih zasluga dobio je vojvodstvo u Berovu (Makedonija).
Učestvovao je u Maričkoj bici 1371. godine, gde je ranjen.
Zbog nadiranja Turaka spaljuje kuće i seli se u Drenicu na Kosovu.
Učestvuje u Kosovskoj bici 1389. godine. Kada se oporavio od rana, opet spaljuje kuće i vraća se u postojbinu, u selo Malina (na putu između Bileće i Trebinja). Tu se bavio trgovinom i lovom. Prokrčio je klanac u planini Ljubotinji kod Kručice i ostavio zapis o tome. Obnovio je manastir Dobrićevo.
Umro je u dubokoj starosti, početkom XV veka.
Maleševci su prvo držali planinu Ravno, pa je zamenili sa pivskim vojvodom za planinu Kručicu kod Volujaka. Trgovali su sa Dubrovnikom i prenosili robu karavanom od Dubrovnika u unutrašnjost, do Arilja i dalje. Pleme se raširilo i dalo mnoga BRATSTVA…
Odabrao: Vojislav Ananić
10. jul 2017. u 13:33
MK
Je l’zna neko nešto o Aleksićima iz Poneša (Poneš je selo u opštini Gnjilane na Kosovu i Metohiji)?
Ako neko nešto zna neka mi odgovori ovde ili na imejlu (email): [email protected]
19. januar 2021. u 22:53
Zikica Aleksic
Mi smo Aleksici iz Donje Šipašnice kod kos.Kamenice.Deda Velibor, pra deda Ilija
Ubijen od šiptara 1945.Čukun deda Vasiljko.Dosli su iz Bitolje na kosovo
29. avgust 2017. u 20:08
Darko
Da li neko zna nešto o porodici Aleksić iz Supnja kod Raške?
17. decembar 2017. u 22:21
Draško
Dali neko zna nešto o Aleksićima sa Kozare, Prijedor….
18. mart 2018. u 17:55
Dragan Aleksic
Aleksic.Posle Ustaskog upada u selo Prisoje kod Jajca u 2svetskom ratu.od preko 100 pobijenih Aleksica ostade troje male dece.Jovo kao naj stariji prikljuci se Partizanima.Dusana sakrise zeleznicari a Dragicu odvedose Italijanski vojnici za Italiju.Posedujem Slike napravljene posle drugog svetskog rata,sela , mesta na kom je kuca stajala.Dragicu i Dusana brata i sestru mog pokojnog Dede Jova sam upoznao a Jova ne pamtim posto je zbog bolesti sebi oduzeo zivot- kada sam imao tri godine.
11. april 2018. u 13:42
Vojislav Ananić
ALEKSIĆI
Aleksići su starinom iz Oputne Rudine, od stare i ugledne porodice Aleksića. To su, po predanju potomci vojvode Maleša, zvani Maleševci. Aleksići u Rudinama, Kovačevići i Maidići u Gacku, jedan su rod. Sva tri ova bratstva ubrajaju se u najbolja bratstva u Gacku i Rudinama. Dali su veliki broj ljudi, junaka: legendarnu braću Kovačeviće, Petka i Stojana, Petra i Filipa Mandića, Vuka Aleksića i dr. Za Vuka je jednom kralj Nikola zapitao Jevta Višnjića:
“Znade li ti, Jevto, Vuka Aleksića?”
“Ne, Gospodare!
“Onda ti, Jevto ne znaš šta je pravi vuk!”
U jednoj molbi hercegovačkih glavara evropskim konzulima, Vuk Aleksić se potpisuje kao vojvoda; no iako nije imao čin vojvode, imao je tip vojvode. Negdje polovinom XIX vijeka, jedan Aleksić iz Rudina, – ime mu je bilo Nikola, preseli u Nevesinje i tu se nastani. U to vrijeme Golijani i Gačani išli su za piće za Božić i krsnu slavu u okolinu Mostara, većinom u Dubrave, gdje su za jevtine pare uzimali vino i rakiju. Bila je poznata narodna pripjevka o slavama, kada se vino pilo kablovima i bardacima:
“Što se ovo muče piju vino,
Nije ovo vino pokradeno,
No za drage pare kupovano,
U Dubrave, po četiri pare..
Vukić Kankaraš i rođak mu Lazar, svake godine išli su iz Golije, za piće, u Dubrave. Put ih je vodio preko Donjeg Nevesinja. Tako se upoznaju sa ovim Aleksićem i kod njega su poslije noćivali. Aleksić je bio već u godinama i neoženjen, Vukić je imao jednu postariju sestru i zanudi Aleksića da mu je dadne, da ga oženi. Ovaj pristane i Vukić druge godine povede sestru, kad krenu za piće i dadne je Aleksiću. Iza toga, Vukić, za tri godine nije išao u Dubrave. Kad je treće godine došao kod zeta i sestre, ne nađe ni jedno ni drugo, oboje su bili pomrli. Ostalo im je jedno muško dijete od dvije godine, kome je bilo ime Ivan. Bio ga je uzeo neki Turčin, komšija, koji je imao nadimak “Roždo”, da ga podigne za sevap. Vukić se vrati sa pića iz Dubrava, uzme ovo siroče, svoga rođenog sestrića, metne u neku kotarinu i stavi na utrešelj, na konja i donese ga kući. Tu ga ujaci Kankaraši podignu i ožene. Ivan podarači čitluk kod Turaka i okući se. Imao je sina Šćepana, a Šćepan Novicu, Spasoja i Miletu. Od Novice nema nikoga, nije se ni ženio. Spasoje je imao sina Radosava, a Radosav Radovana i Momčila. Mileta je imao Aleksu, Đurka i Bjelana. Đurko je zarobljen 1914. godine od strane Nijemaca i odveden u ropstvo. Po ratu se nije vratio, nego je odselio u Ameriku i živi u Čikagu, Bjelan je strijeljan od strane NOV-e. Aleksa ima dva sina — Radojicu i Milivoja. Aleksa i Radosav žive u Gospiću. Slave Ignjat dan, drugog januara, slavu svih Maleševaca.
Pasovi — Radovan, Radosav, Spasoje, Šćepan, Ivan i Nikola.
Izvor: Obrad Višnjić – Golija i Golijani, Trebinje, 1987.