Презиме Милин среће се у Банату, али и другим деловима бивше Југославије. Вредан прилог о презимену и пореклу породице Милин из Баната послао је наш читалац Станислав Милин:
Слушао сам од свог деде да смо се ….”доселили у Банат са Чарнојевићем из Старе Србије”.
Из његових прича и мојих трагања сазнао сам да презимена МИЛИН има:
У СРБИЈИ:
1. Наша грана у Јужном Банату – Избиште одакле сам ја и моја породица (од нашег деде Милорада и оца Илије, моја сестра Слађана Милин, дипломирани психолог у Београду и ја Станислав Милин, дипломирани грађевински инжењер у Београду, а у Вршцу од стрица Станислава имамо два брата дипломирана правника Милорада и Драгана. Од стрица Крсте сестру Славицу Милин и брата Милин Славка, дипломираног инжењера електротехнике. Сви ми, Богу хвала, имамо породице и децу). Милина у јужном Банату има у Уљми, Вршцу,Стражи, Дупљају, Црвеној Цркви.
2. Друга грана у околини Београда – Овча, Борча, Ковачица, Панчево (породице свештеника и професора богословије Лазара Милина и његових потомака; породице Милин Лазара професора математике – био асистент на Грађевинском факултету у Београду, редитеља и позоришног радника Србе Милина… Један од прво обешених у Београду од стране окупатора на Теразијама је био обућарски радник Радомир Милин…)
3. Трећа грана у околини Темерина, Новог Бечеја.
4. Четврта грана у околини Србобрана, Сомбора, Новог Сада.
5. Пета грана било је око Богатића у Мачви
У МАКЕДОНИЈИ:
У Скопљу и око Ресена, Прилепа и Битоља.
У ЦРНОЈ ГОРИ:
У Подгорици (један од професора и оснивача Медицинског факултета у Подгорици) и Котору и Боки (у поморском музеју Котора постоји грб породице Милин)
У ХРВАТСКОЈ:
На Пељешцу, Муртеру (сад и у Београду), у околини Задра, Шибеника, Бенковца и на Плитвицама (хотелијери -туризам) па преко Загреба (уметница Маре МИЛИН) до Звечева.
Нека ово буде почетна страна за презиме МИЛИН па сви добронамерни могу да се јаве и дописују своја сазнања.
Ја сам скоро био у Старој Србији – село ИЗБИШТЕ (између Ресена и Охрида у Македонији ) по коме и моје село у Банату носи име и о коме ми је деда причао. Тамо сам за кратко сазнао неке ствари које потврђују оно што сам слушао од мога деде. Опет ћу ићи ако да бог да се још информишем и ја, а тиме и остали МИЛИН-и.
Моја адреса: [email protected]
Станислав Милин, дипл. инж. грађевине, Београд
Београд
11. март 2014. у 12:12
Петровград
Милина има у Зрењанину још од 1768. године. Станко Милин који се тада доселио у В.Бечкерек носио је надимак Пребиш, те смо отуда ми, његови потомци сви познати као Пребиши, Пребишеви. Славимо Светог Николу. У Опаво, и касније В.Бечкерек дошли највероватније из села Гаја код Арада, са Поморишке војне крајине након одлуке о њеном развојачењу.
22. јул 2014. у 14:54
Петровград
Презиме Милин помиње се још у 16. веку, у турском пописном дефтеру за санџак Срем из 1570. године. Милини су тада забележени у многим селима. Има нас и у попису Срба Суботице из 1579. године.
20. август 2014. у 18:52
Петровград
Др Миодраг Милин, историчар са Темишварског универзитета је пореклом из Малог Бечкерека. Крајем 19 века из Малог Бечкерека у Зрењанин досељава трговац Владислав Милин.
20. август 2014. у 18:58
Петровград
Иначе, Мали Бечкерек се налази у данашњој Румунији, северозападно од Тенишвара.
18. октобар 2015. у 19:36
Петровград
Милина има и у Радојеву (некадашној Кларији-Петерди). У Кларију су се доселили из Јармате 60-их година 18.века.
15. децембар 2017. у 09:16
Aleksandra Krculj
Ima nas i u Deliblatu-Juzni Banat,dve familije.Pozdrav
13. март 2018. у 13:03
Maja Milin
Da, ima nas i u Deliblatu 😊 Raspitaću se u MZ od kad se Milin prezime pojavljuje u Deliblatu. Selo je staro, imam podatke da je bilo naseljeno još 1447, to su ujedno i najstariji podaci. A mi sa sigurnošću znamo da nam i je čukundeda živeo ovde…
1. април 2018. у 10:54
Петровград
Која вам је крсна слава?
1. април 2019. у 00:52
Maja Milin
Slavimo Mitrovdan
1. април 2018. у 18:54
Војислав Ананић
Мали Бечкерек је национално мешовито село у Тамишкој жупанији. Током последњих сто година број Срба у месту се кретао око 500; године 1940. представљали су 14,8% месног становништва. На попису 2002. забележен је 61 Србин, односно 2,5% становништва.
Јармата (Ђармата)
Припадала је Тамишкој жупанији. Забележена је 1428—9. У XVI веку постојале су две Јармате, Велика и Мала. Половину Мале Јармате држао је крајем XV века Милош Белмужевић, а Велику Јармату држао је okoi 1525 племић Паја Лазаревић. Марко Јакшић добио је Јармату од краља Запоље. Забележена је крушевском поменику. 1712 забележене су Велика и Мала Јармата, обе као насељене. Исте године био је у Великој Јармати кнез Неша, а у Малој Јармати живели су: Живко, Радул Станчевић, Миша Преседац. 1717 имала је Велика Јармата 28 домова. На мапи од 1723—5 забележене су две Јармате; једна североисточно од Перјамоша означено као насељена; а друга у чанадском округу означена као ненасељена. Прва је имала 1727 34 дсма. 1753 означена је као румунско-српско насеље, али су је још тада звали Рац Ђармата. У другој половини XVIII века добили су у Јармати премоћ Румуни. На Јармату као српско насеље сећа презиме Армацки.
26. фебруар 2019. у 20:58
Dragan Milin
U selu Neuzina u srednjem Banatu kod Zrenjanina ima dve porodice Milin. Tu smo vec duže od veka ali ne znam odakle smo tačno došli, moraću da se informišem.