Порекло презимена Милорадовић

24. фебруара 2012.

коментара: 5

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Фамилије-презимена Милорадовић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Лапово
    -Вињиште
    -Добрача
    -Горња Сабанта
    -Ботуњ
    -Грошница

  2. zorica

    Miloradovic selo Vojnik Despotovac? Milojko(Bogomir) Miloradovic rodjen 1894.godine.
    Molim Vas poreklo? Hvala!

  3. Petar

    Miloradovic
    Žirovnica kod Kragujevca
    Krsna slava: Sv. Jovan
    Deo muškog potomstva preseljen početkom dvadesetog veka u Kragujevac i u Valjevo.

  4. Војислав Ананић

    МИЛОРАДОВИЋ (п), позната властелинска породица у Херцеговини. Потичу од, такође властелинског, рода Храбрен који се поступно гаси. Милорадовићи-Храбрени су били врло разгранате породице у средњем вијеку. Њихови “феудални домени” били су око Стоца, Мостара и у Попову пољу. Били су у служби Павловића, а пред пап Херцеговине у служби Турака. Један од Милорадовића, чији су се преци одселили у Русију 1711. године, био је гроф Глигорије Милорадовић, “генерал у свити Њ.В. цара руског”. У Херцеговини су Милорадовићи саградили четири задужбине: манастир Житомислић и цркве у Тријебњу, Ошанићима и Клепцима. У Русији су били истакнуте војсковође. Долазиии су у Херцеговину и посјећивали своје задужбине. У доба турске владавине неки чланови ове породице су прешли на ислам (33:139.160). Сматра се да је “родоначелник” ове породице био неки Милорад који је живио у другој половини 14. вијека. Његов син Стјепан спомиње се у једном дубровачком документу од маја 1416. године. Ђурађ и Стјепан Милорадовић, као људи властеле Павловића, водили су “војску Павловића” која је у заједници са турским четама “дјеловала око Сливна”. Турци су тада вјешто користили неслагања међу хумском властелом и свађе Павловића са Сандаљем Хранићем. Отуда и савезништво Милорадовића са Турцима. За вријеме турске владавине Милорадовићи нису ништа плаћали, ”ни цару харача ни попу колача”. Када су Турци почели да траже харач, Милорадовићи се “нађоше погођени и увријеђени”. Због тога неколико чланова ове породице, почетком 17. вијека, емигрира у Русију. Тако се у 17. вијеку у Русији помињу Милорадовићи: Стјепан и Илија са синовима Михајлом, Гавром, Александром и Глигоријем, Стјепан је 1664. послан у Србију да “тамо нађе и доведе рударе за истраживање руде” (154:241-244). Милорадовића-Храбрених у Херцеговим одавно нема. Остали су њихови исламизирани потомци Опијачи и потомци православних породица које су узеле нова презимена.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.