Порекло презимена Милисављевић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ МИЛИСАВЉЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Милисављевић Хаплогрупа: E1b род А Порекло: Куршумлија, Србија Крсна слава: Петковдан Контакт: [toggle title="ТЕСТИРАНИ МИЛИСАВЉЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Милисављевић Хаплогрупа: E1b род А Порекло: Куршумлија, Србија Крсна слава: Петковдан Контакт: Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Милисављевић

Порекло презимена Милисављевић

ТЕСТИРАНИ МИЛИСАВЉЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Милисављевић

Хаплогрупа: E1b род А

Порекло: Куршумлија, Србија

Крсна слава: Петковдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам


Коментари (34)

  • Milisavljevic

    Поздрав свима,

    Имала бих пар питања..Наиме, поседујем породично стабло од 1766 године па на овамо (крајем 80-их година га је саставио отац на основу споменика на гробљу у селу), ради се о презимену Милисављевић у селу Дупљај околина Ваљева. Постоји прича да је постојао неки предак који се звао Лазар (претпоставка) који је имао два сина Милисав Лазаревић и Радован Лазаревић (од овог првог постоји споменик у селу за другог не знам) који је село Дупљај поделио на 2 дела, па један део села данас настањују Милисављевићи а други део Радовановићи. Најбројнији су у селу и обе породице славе Св. Луку.
    Давно сам читала књигу „КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“ где се каже да смо се доселили из околине Мостара. Међутим, на овом форуму нађох да је слава Св. Лука карактеристична за околину Никшића у ЦГ (мада сам и раније чула да је неко помињао да смо негде из околине Никшића).
    Мене сада занима шта је од тога истина, Мостар или Никшић? Да ли су се можда неки из околине Никшића раселили у околину Мостара или је било обрнуто? И тај предак по коме Милисав и Радован носе презиме, да ли је могуће да се није уопште звао Лазар већ да је и он био Лазаревић? Јер ако је и он можда био Лазаревић да ли је могуће да ти Лазаревићи потичу од Хребељановићa? Да ли постоје уопште неки Лазаревићи у околини Никшића који славе Св. Луку? Значила би ми свака помоћ..

    Хвала унапред..

    Одговори
    • Dragan Milisavljevic

      Cao. I moji poticu upravo iz tog kraja (Dupljaj) i slava mi je Sv. Luka tako da postoji dobra sansa da smo neki rodjaci.

      Ako se ja dobro secam podataka do kojih sam davno dosao, prica ide sledecim tokom:

      Familija potice iz okoline Niksicke zupe, iz plemena Radulovica. Neki od predaka je zbok krvne osvete (valjda?) napustio to mesto i naselio se u okolinu Mostara. Vreme preseljenja mi nije poznato. Jedan od vidjenijih predstavnika familije je bio mostarski mitropolit. I onda dolazi opet do migracija, ali sada ka Srbiji. Po pisanju popa Zuce, to se desava bas te 1766. i od tada familija nastavlja da se siri iz tog kraja. Po Ljubi Pavlovicu, familija daje dosta svestenika, cinovnika i pismenih ljudi – sto i ne znam koliko je tacno. Znam da mi je pradeda bio zelenas.

      Svojevremeno sam i sam pokusavao da na groblju u Dupljaju napravim neki smisleni rodoslov uz pomoc dede, ali su mi svi podaci ostali u Beogradu i ko zna kada cu opet moci da bacim pogled na njih. Dugo ih nisam ni gledao pa se i ne secam svega najbolje, ima nekih 5-6 kolena unazad… Voleo bih da mozemo da ukrstimo podatke.

      Одговори
      • Milisavljevic

        Здраво,

        Прво, хвала што си се јавио..:-)

        Вероватно да јесмо рођаци, јер ако носиш то презиме и из Дупљаја си код Ваљева и славиш Св. Луку онда мора да те знам.

        У почетку ми се није уклапао тај Мостар и Никшић а онда сам кренула да маштам нашироко..:-)

        У међувремену ми један лик са форума помогао (Окир СРБ-овом приликом се захваљујем) па сам дознала ово..

        Што се тиче села Дупљај и Милисављевића, у књизи „Колубара и Подгорина“ пише:

        „Најстарија породица јесу Радовановићи, досељена из околине Мостара, из оног места одакле је бивши мостарски митрополити Радуловић. Она је старином из Риђана, из Никшићке Жупе, из братства Радуловића. У ово се село доселила као свештеничка кућа и из ње дуго времена бивало је свештеника, трговаца, адвоката и чиновника, као што има тога и данас. По причању потомака попа Жуће, највиђенијег представника ове породице, она се доселила тачно 1681. године. Радовановића има расељених по целој Србији и овој области, а у селу их има под два презимена: Радовановићи и Милисављевићи, 14 кућа, славе Светог Луку.“

        Од тога је 10 кућа Радовановића у засеоку Брђани и 4 куће Милисављевића у засеоку Пимићи.

        По овим подацима, поријекло вам је из братства Радуловића, од племена Риђана из Никшићке Жупе. Досељени сте из Херцеговине 1681. године, као Радуловићи. Претпостављам да сте по Радовану Радуловићу добили презиме Радовановић, а онда су се временом из Радовановића издвојили Милисављевићи.
        Значи: Радуловић – Радовановић – Милисављевић.

        Е сад, да се вратимо на мирополита захумско-херцеговачког Леонтија Радуловића.
        Леонтије Радуловић (Туље, 1835 — 12. октобар 1888) је био митрополит херцеговачко-захумски 1888. године.

        Рођен је у селу Туље у Попову пољу у српској породици Радуловић 1835. године, крштен је под именом Лука. Школу је учио код свог ујака Јоаникија Памучине у Мостару 1844-49, а потом у манастиру Дужима. Започео је богословију у Београду, али је морао због болести напустити.
        Замонашио се 1856. године под именом Леонтије и исте године рукоположен је за јерођакона и јеромонаха. У току устанка Срба у Херцеговини под вођством Луке Вукаловића био му је писар, а кад је Лука дошао у сукоб са Цетињским двором, Леонтије је тада отишао у Дубровник, а затим је у Задру допунио своје школовање. После смиривања Херцеговачког устанка постао је парох у Мостару, али је ухапшен 1870. од турских власти и послан у заточеништво у Африку. У заробљеништву дугом шест година био је заједно са архимандритом Серафимом Перовићем, каснијим митрополитом. Када се вратио из заточеништва 1876. године, пребегао је у Дубровник и остао тамо три године. У Мостар се вратио 1879. и постао архимандрит и секретар митрополита Игњатија, али је 1882. године поново ухапшен, овога пута од аустријских власти.
        За митрополита херцеговачко-захумског изабран је 16. фебруара 1888. и посвећен 1. маја 1888. године у Мостару. Посветили су митрополит дабробосански Георгије Николајевић, зворнички Дионисије и умировљени бивши митрополит херцеговачки Игњатије. Претходни митрополит Игњатије био је пореклом Грк, пензионисан је 15. фебруара 1888. и отпутовао из Мостара за Цариград 2. маја 1888. О митрополиту Леонтију биограф је записао „Цео живот му је био пун борбе, немира и напора, који су му, врло рано, скршили здравље, које после никада није могао опоравити“. Умро је од туберкулозе 12. октобра 1888. и сахрањен у Саборној цркви у Мостару. Опело је извршио митрополит дабробосански Георгије Николајевић. Приликом постављења новог митрополита, „Дабро-босански гласник“ је на насловној страни написао „Након толико туге и жалости за преминулим, општељубљеним и непрежаљеним нашим пастиром Леонтијем Радуловићем, дочекасмо…“

        У Саборној цркви у Мостару над његовим гробом је стајао споменик са натписом:

        „Стопама мученика за вјеру и слободу
        Ступаше храбром душом прегорев земна блага
        Спасење и блаженство искаше Српском роду
        Голготу за се прими, она му бјеше драга.
        Патничком праху спомен, а вјечност својој души
        Сљедбеник Спаса стече и ово хладно стијење
        Строшиће љуто вријеме, ал’ Српство док устраје
        Његово име свијетло славиће Васкрсење
        БЛАГОДАРНА ХЕРЦЕГОВИНА“

        Саборна црква у Мостару је минирана 1992. године. Њена обнова почела 2009. године, приликом припрема есхумиран је гроб митрополита Леонтија у петак 13. новембра 2009. Тада је утврђено да је тело митрополита Леонтија у потпуности сачувано као нетрулежно и са почастима је пренето у стару цркву Рођења пресвете Богородице где ће почивати док се не обнови Саборни храм.

        http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:271192-Sacuvane-mosti-i-odezda

        – Село Туље припада Требињу, а не Мостару. Значи, овако би ишло ваше поријекло: братство Радуловићи, племе Риђани, Никшићка Жупа (и слава Свети Лука упућује на Никшић). Одатле у село Туље, Попово Поље, Требиње и вјероватно одатле у ваљевски крај 1681. године. Мислим да долази до забуне око Мостара, пошто је митрополит тамо службовао, а био је родом из села Туље код Требиња („Најстарија породица јесу Радовановићи, досељена из околине Мостара, из оног места одакле је бивши мостарски митрополити Радуловић“).

        Е, сад ме буни следеће.. Ти кажеш да је сеоба у Србију била 1766. год. а тај лик ми наводи датум 1681. а тај митрополит – наш предак је рођен 1835. године..Да ли то значи да се нису сви преселили из околине Мостара тј. Требиња, јер митрополит је очигледно остао тамо? Ако је тако ми онда тамо имамо даљње рођаке..Не знам, опет сам збуњена..

        Ако будеш скорије читао ово баци неки маил за контакт..

        Одговори
        • Марина

          Поштована,
          приликом проналажења података о Радовановићима нашла сам податак да су они од Радуловића као и Милосављевићи. Наше породично предање говори о Вучитрну (који је могућа веза са Војиновићима) и Црној Гори, преко Радуловића од којих долазим до Риђана тј Никшићке нахије. Слава мојих Радовановића је Архангел Михаил као што налазим да и Радуловићи славе ову славу а са друге стране има Радуловића и Радовановића који славе Светог Луку. Неки људи пишу да смо из племена Комани што исто повезује све нас и са Војиновићима тј. Немањићима који су се такође из Вучитрна населили најпре на Чево.

          Одговори
    • Milisavljeviceva

      moj tata zna dosta o tome… Mi smo iz valjeva… Odnosno iz Dupljaja… Treba da se skupimo i da se upoznamo…

      Одговори
  • Александар Маринковић

    Слава Св. Лука је шеста по заступљености у Босни и Херцеговини, а најраширенија је у околини Сарајева и Власенице.
    Што се тиче могућности да су ваши Лазаревићи потомци Лазара Хребељановића је врло маштовита. Наиме, кнез Лазар је имао 3 сина, од којих је један умро као дете, а Стефан и Вук нису имали наследнике. Дакле, директних потомака кнеза Лазара НЕМА. Друго, није познато у историји колико је Лазаров отац, Прибац, имао деце поред Лазара. А ако их и јесте имао (узмимо то као велику вероватноћу), нема никаквог основа веровати да се неко од њих икада презивао Лазаравић. О промени презимена или замирању породица да и не говорим.

    Одговори
  • Dejan

    Porodica Milisavljević živi u potkopaoničkim selima Čokotar i Đerekare (isti koreni) opština Brus, i datiraju na ovim prostorima od 18 veka po mom saznanju – kazivanju predaka. Krsna slava nam je sv. Arahangel

    Одговори
  • Natasa

    Моја мама је дјевојачки Милисављевић, слава је свети Јован. Из села Кузмановаче у Лици су 1913. године дошли у село Рачић, код Бихаћа. Поздрав!

    Одговори
    • Toplica Milisavljević

      Poštovana,
      ja i moja familija slavimo Sv. Jovana, priča se da smo došli sa Kosova u selo Miloševo kod Jagodine, po spomenicima na seoskom groblju čukun- čukun deda je iz prve polovine devetnaestog veka, čukun deda Milisav njegov sin je polovina devetnaestog veka, dublje neznam, ako nešto ima zajedničkog osim zajedničke slave javite se.
      Srdačan pozdrav i neka nam je na pomoći Sv. Jovan.

      Одговори
  • Milica

    Po prici moga tate,taj predak je imao pet sinova i jedan od njih je dosao u Cetereze,opstina Zabari,a odatle dosao u selo Sirakovo,opstina Veliko Gradiste.I po tim nekim pricama poreklo vodi iz Bosne.

    Одговори
  • Milica

    Prica pocinje od Milisava,ciji se otac zvao Zivko,ali ne zna se prezime,taj Zivko je imao pet sinova i jedan od njih je MIlisav.Jedan deo potomaka uzima prezime Zivkovic po Zivku,a jedan deo prezime Milosavljevic sto kasnije ce preci u MIlisavljevic,Taj Milisav je dosao u selo Cetereze,opstina Zabari,a vecina iz tog sela dolaze sa Kosova.Kasniji predaci su dosli u selo Sirakovo,opstina Veliko Gradiste.Slava je sv.Arahangel.

    Одговори
    • Biljana

      Uravo tako prica je tacna. Tih pet sinova je imao deda Dita njegovi potomci se i danas u Sirakovu zovu Ditici. Milisav je bio najstariji a moj brat trebalo bi da je 8.ili 9. koleno od njega . Ne znam tacno kojim redom ide od Milisava, ali znam unazad donekle. Slava je sv Arandjel.

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Милисављевић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Милисављевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Берковац
    -Бошњановић
    -Дупљај
    -Команице
    -Горњи Мушић
    -Оглађеновац
    -Туђин
    -Шушеока (Шушовка)

    Одговори
  • Veljko

    Ima indicija da su Milisavljevici dalekim poreklom Sefardski Jevreji.
    U srodstvu smo sa porodicom Sabadin iz Dubrovnika, a nakon 1492 veliki broj Jevreja se doselio u Dubrovnik iz Spanije.
    Mnogi su odatle presli u Bosnu ,Mostar i druga mesta u zaledjini Dubrovnika.

    Одговори
  • Jelena Milisavljevic

    Moje devojacko prezime je Milisavljevic . Rodjena sam u Zajecaru a moji preci su ziveli u selu Lenovac (blizu Zajecara) i jos uvek mi deda tamo zivi – Veljko. Krsna slava su nam Sveti Vracevi (Kozma i Damjan). Posedujemo ikonu iz 1903. godine. Pradeda Zivojin Milisavljevic 1921.-1943. ubijen u Drugom Svetskom ratu. Za njegovog oca znam samo da se zvao Milisav.
    Volela bih da znam odakle smo dosli…?

    Одговори
    • Miroslava Milisavljević

      Здраво, ја сам из Београда а моји су пореклом из села Леновац код Зајечара. Ми славимо Ђурђиц, а мој отац каже да је познавао Вељка Милисављевића из Леновца. Да ли можемо некако да ступимо у контакт? Вероватно смо неки род. Поздрав!

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Милисављевић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Горње Јарушице
    -Чумић
    -Корман
    -Горња Сабанта
    -Јабучје
    -Радовање
    -Ракинац
    -Цветојевац
    -Сипић
    -Никшић
    -Лапово
    -Кијево
    -Шљивовац
    -Рача

    Одговори
  • goran milisavljevic

    Ima Milisavljevica i u kursumlijskom selu Vrsevac i u selu Bacoglava koji vode poreklo iz vrsevca slave sv.petku i sv nikolu mislim da su se doselili sa kosova vise neznam a voleo bi da znam.

    Одговори
  • Aleks

    Pozdrav,

    Moja saznanja su vrlo povrsna i znam da je pradeda dosao u Vojvodinu pocetkom 20og veka iz Like, Siroka Kula, koliko dugo su tamo ziveli ne znam. Krsna slava je Sveti Nikola. Ono sto se prica je da su verovatno sa Kosova dosli u Liku.

    Srdacno,
    Aleks

    Одговори
  • Nikola

    Pozdrav, ima li iko veze sa Milisavljevićima iz Višegrada, slava je Sv. Arhangel Mihailo…prema predanju i mi smo iz Nikšića došli…

    Одговори
  • Dragan Milisavljević

    Izgleda da svako ima neku priču o svom poreklu. Moguće je da ta priča ima jedan početak. Ko bi ga znao. Po pisanim tragovima koje imam, poreklo prezimena potiče od pre 1800. godine. Potiče od pretka Sime iz plemena Lazarevića. Njegovi preci su živeli su na Kosovu pod Golešom. Sima Lazarević imao četiri sina. Ivana, Milana, Milisava i Stevana. Živeli su takođe na Kosovu u selu Murgule. Doselili su se u Kušumlijski kraj 1879. Dva sina su se naselila u selo Pljakovo a druga dva u selo Spance.
    Po dolasku sa Kosova, sinovi su nosili svoja posebna prezimena. Ivanovići, Milenovići, Milisavljevići i Vujičići. Meni je nepoznato zašto su Stevanovi prešli u Vujičiće.
    U dokumentu se pominju i ratovi i učešće pojedinih predaka u ratovima protiv Turaka i Bugara.
    U dokementu se pominje dosta toga, a o tome nekom drugom prilikom.
    Ako neko pročita ovo i misli da poseduje podatke koje možemo da razmenimo, voleo bih da mi se javi na mejl.
    Pozdrav!

    Одговори
  • Natasa Milisavljevic

    Moje porodicno stablo datira iz 1803. godine od pretka Gaje doseljenog iz Krivog Vira u selo Markovac kod Velike Plane. Krsna slava nam je sv, Jovan i staro kumstvo porodica Pesic takodje iz Markovca. Ukoliko smatrate da pripadate ovoj lozi saljem rodoslovno stablo i ukoliko imate neke podatke za dopunu javite se. Volela bih da prosirim stablo jer su mnogi emigrirali iz podrucja Krivog Vira zato smatram da ne poticemo odatle vec da se emigriralo pod najezdom turaka.

    Одговори
  • Sladjana

    Milisavljevica ima dosta u mestu Druzetici opstina Gornji Milanovac…Deda mi je pricao da su njemu njegovi stari pricali da su doseljenici iz okoline Niksica

    Одговори
  • Драган Милосављевић

    Драги моји Милосављевићи,
    Већ више од 15 година радим на изради породичног стабла.
    Ми смо Милосављевићи из села Лужана код Алексинца, надимак нашој фамилији је „Бајкић“, славимо Св.Јована Крститеља.
    Према речима једне моје сада већ покојне рођаке, постајале су разне предпоставке одакле смо досељени, једни кажу пиротски, други врањски а трећи метохијски крај…
    На жалост и поред дугогодишњег истраживања даље од чукундеда Антанасија Милосављевића који је живео 105 година, нисам даље стигао.
    Пошто код нас свака фамилија има надима, имамо у селу Лужану још три фамилије Милосављевића, једни су призећени, а са другима да знам нисмо род.
    Занимљиво је још и ово, у селу Корман код Алексинца, на само 12км од Лужана постоји фамилија са презименом Милосављевић а надимак исти као и наш-„Бајкићи“!
    Волео бих ако неко нешто зна да пише или да се јави на 063/8928963.
    Драган

    Одговори
  • hermenaut

    Milosavljevići žive i u okolini Brusa, u selima Lepenac i Botunja.
    Što se tiče Milosavljevića u Lepencu, kao krsnu slavu slave Sv. oca Nikolaja Mirlikijskog. Postoje priče da su poreklom iz Kotora, došli na Kosovo, potom preko Raške došli na područije Brusa, no priča se zasniva na nepotvrđenim činjenicama. Bio bi zahvalan na ukazivanju na bilo kakav izvor ili literaturu o poreklu. Unapred hvala.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top