Prezime Krkljuš sreće se u Vojvodini, a daljim poreklom su iz Krajine. Krkljuši se pominju i u studiji Jovana Erdeljanovića “O poreklu Bunjevaca”:
KRKLJUŠI – u Subotici, od 1737.god.; pravoslavni Krkljuši u gornjo-karlovačkoj dijecezi; Krklješi (ili Krkljuši ?), deo pravoslavno-muslimanskog sela u srednjoj Bosni.
O ovom prezimenu i njegovim varijacijama (Krklješ, Krkliš) zapis su ostavili i etnolozi Radomir Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić:
U odgovoru g-đi Srbijanki Krkljuš iz Amerike, o prezimenu njenog muža, spomenuli smo i varijante Krklješ i Krkliš. Mladi g. Daniel Trninić, koji u Hanoveru studira socijalni rad i socijalnu politiku, interesovao se i za prezime svoje bake – Krklješ. Pošto je moguće da nije video taj prilog, ponovićemo samo najvažnije podatke.
Krkljuši o kojima smo pisali poreklom su iz Šajkaške u Vojvodini, nekadašnje austrijske Vojne granice. Pronašli smo dve porodice sa ovim prezimenom, u nešto izmenjenom obliku – Krkliš, 1850. godine, i Krkljuš, što je i naziv jednog potesa u Ledincima, u Sremu.
S obzirom na to da su u Šajkaškoj većinom Srbi, poreklom iz zapadnijih krajeva, to smo Krkljuše potražili u Slavoniji i celoj Hrvatskoj. Opet je u pitanju nekoliko varijanata istog prezimena, zavisno od toga kako su ga zapisivali austrijski činovnici . Mi smatramo da se radi o istim familijama, na nesreću različito zapisivanim.
Krklješi se javljaju ponajviše oko Benkovca – u Bjelini, Tinju, Lišanima Tinjskim i Vrani, zatim u Silašu kod Osijeka, u Sjeničku Lasinjskom (Vrgin Most) i u Zagrebu. Druga varijanta prezimena je Krkljuš – u Klokočevcu (Bjelovar), Kostajnici i Prkosu Lasinjskom (Karlovac). Zabeleženo je i prezime Krkljus, u Sisku.
Pokušali smo da rekonstruišemo i slavu Krkljuša, preko podataka u “Karlovačkom vladičanstvu” M. Radeke i pronašli da su tamo zabeleženi jedino sa slavom Sv. Jovan.
Ni onda, u odgovoru g-đi Srbijanki, nismo se upuštali u tumačenje prezimena pa ne bismo ni sada. Jedino možemo da uputimo na tursku reč “krk” koja znači broj četrdeset. Postoji izreka “Krk-kvrk” koja znači da su ljudi preko četrdesete – suvišni. Turci su je doneli iz Azije gde su stočarima nomadima, zbog tegobnog života i stalnog kretanja po često teškim terenima, četrdesetogodišnjaci bili samo na smetnji, pa nije bio greh da ih “kvrknu”!
Istina, ta reč, krk, ima i druga, uglavnom izvedena značenja, a od nje je valjda nastao tako čest u velikim gradovima, ali i kod nas, u zavičaju – krkljanac.
28. mart 2018. u 18:21
Milan Krkljuš
Poštovani,
Moj pradeda je dosta izučavao genezu naše familije i poreklo. Kada smo se nastanili u selo Šajkaš, odakle smo došli u to selo itd.
U pogledu teksta gore, moram da kažem da su neke tvrdnje tačne a neke i ne, naravno ne želim nikoga da uvredim.
U pogledu krsne slave npr. svi Krkljuši koje ja poznajem slave Svetog Đorđa, prema rodoslovu koji je moj pradeda sačinio nakon dugogodišnjeg istraživanja mi smo se u Šajkaš doselili iz Lasinskog Sjenička u kom su svi Krkljuši slavili Svetog Đorđa. To ne znači da neki Krkljuši možda ne slave Sv. Jovana.
Interesantno da mi je jedan od najboljih drugova Đuro Krklješ, on npr. slavi Sv Jovana a njegova familija je u ove krajeve ( okolina Novog Sada ) došla iz Dalmacije.
Ono što nemam od podataka u vezi moje familije je odakle smo došli u Liku odnosno Kordun mi Krkljuši, da li smo došli iz Crne Gore ili sa Kosova, Stare Raške… Znam samo da smo u Šajkaš došli iz Lasinskog Sjenička još davne 1700 i neke godine.
23. novembar 2023. u 16:25
Milorad Markovic
Moja baka Milka Krkljuš udato Bjeloš, je iz Lasinskog Sjenička, Kordun