Порекло презимена Кркљуш

22. фебруара 2012.

коментара: 1

Презиме Кркљуш среће се у Војводини, а даљим пореклом су из Крајине. Кркљуши се помињу и у студији Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”:

КРКЉУШИ – у Суботици, од 1737.год.; православни Кркљуши у горњо-карловачкој дијецези; Кркљеши (или Кркљуши ?), део православно-муслиманског села у средњој Босни.

О овом презимену и његовим варијацијама (Кркљеш, Крклиш) запис су оставили и етнолози Радомир Ракић и Вера Станисављевић-Ракић:

У одговору г-ђи Србијанки Кркљуш из Америке, о презимену њеног мужа, споменули смо и варијанте Кркљеш и Крклиш. Млади г. Даниел Трнинић, који у Хановеру студира социјални рад и социјалну политику, интересовао се и за презиме своје баке – Кркљеш. Пошто је могуће да није видео тај прилог, поновићемо само најважније податке.
Кркљуши о којима смо писали пореклом су из Шајкашке у Војводини, некадашње аустријске Војне границе. Пронашли смо две породице са овим презименом, у нешто измењеном облику – Крклиш, 1850. године, и Кркљуш, што је и назив једног потеса у Лединцима, у Срему.
С обзиром на то да су у Шајкашкој већином Срби, пореклом из западнијих крајева, то смо Кркљуше потражили у Славонији и целој Хрватској. Опет је у питању неколико варијаната истог презимена, зависно од тога како су га записивали аустријски чиновници . Ми сматрамо да се ради о истим фамилијама, на несрећу различито записиваним.
Кркљеши се јављају понајвише око Бенковца – у Бјелини, Тињу, Лишанима Тињским и Врани, затим у Силашу код Осијека, у Сјеничку Ласињском (Вргин Мост) и у Загребу. Друга варијанта презимена је Кркљуш – у Клокочевцу (Бјеловар), Костајници и Пркосу Ласињском (Карловац). Забележено је и презиме Кркљус, у Сиску.
Покушали смо да реконструишемо и славу Кркљуша, преко података у “Карловачком владичанству” М. Радеке и пронашли да су тамо забележени једино са славом Св. Јован.
Ни онда, у одговору г-ђи Србијанки, нисмо се упуштали у тумачење презимена па не бисмо ни сада. Једино можемо да упутимо на турску реч “крк” која значи број четрдесет. Постоји изрека “Крк-кврк” која значи да су људи преко четрдесете – сувишни. Турци су је донели из Азије где су сточарима номадима, због тегобног живота и сталног кретања по често тешким теренима, четрдесетогодишњаци били само на сметњи, па није био грех да их “квркну”!
Истина, та реч, крк, има и друга, углавном изведена значења, а од ње је ваљда настао тако чест у великим градовима, али и код нас, у завичају – кркљанац.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milan Krkljuš

    Poštovani,
    Moj pradeda je dosta izučavao genezu naše familije i poreklo. Kada smo se nastanili u selo Šajkaš, odakle smo došli u to selo itd.
    U pogledu teksta gore, moram da kažem da su neke tvrdnje tačne a neke i ne, naravno ne želim nikoga da uvredim.
    U pogledu krsne slave npr. svi Krkljuši koje ja poznajem slave Svetog Đorđa, prema rodoslovu koji je moj pradeda sačinio nakon dugogodišnjeg istraživanja mi smo se u Šajkaš doselili iz Lasinskog Sjenička u kom su svi Krkljuši slavili Svetog Đorđa. To ne znači da neki Krkljuši možda ne slave Sv. Jovana.
    Interesantno da mi je jedan od najboljih drugova Đuro Krklješ, on npr. slavi Sv Jovana a njegova familija je u ove krajeve ( okolina Novog Sada ) došla iz Dalmacije.
    Ono što nemam od podataka u vezi moje familije je odakle smo došli u Liku odnosno Kordun mi Krkljuši, da li smo došli iz Crne Gore ili sa Kosova, Stare Raške… Znam samo da smo u Šajkaš došli iz Lasinskog Sjenička još davne 1700 i neke godine.