Порекло презимена Комазец

Презиме Комазец је пореклом из северне Далмације (Жегар). О пореклу ове породице постоји вредан запис у књизи Александра Бачка „Жегар, порекло становништва“ (стр. 143-144). Његов прилог објављујемо у целини:

Породица Комазец слави св. Лазара (Лазареву суботу). Према подацима из 1948. године, овако је наведен распоред Комазеца: Доњи Комацези (213 у 33 домаћинства), Каштел Жегарски (32 у 4 куће), Комазеци (91 у 15 кућа), Надвода (1 особа), Жегар (248 у 29 домова) и Жегар Комазечки (9 у 1 кући). Укупно је, дакле, на територији Жегара средином 20. века живело чак 594 Комазеца, распоређених у 82 домаћинства. Ово је далеко најбројнија жегарска фамилија и једна од најбројнијих српских фамилија у Далмацији.

Комазеци у Жегару носе породичне надимке: Симурдићи, Ћокалице, Марићи, Мујићи, Шишиновићи, Гузићи, Градинари, Свирачи, Цричани, Ицаљовци, Коштићи и Шушњари. По породицама Комазец је добило име и жегарско насеље у којем им је матица. Судећи по њиховој изузетно великој бројности, Комазеци највероватније спадају у старији слој српског становништва Жегара, чији су преци на овом простору боравили барем од краја 17. века, ако не и од раније. Зачуђује чињеница да о најбројнијој жегарској породици постоји веома мало публикованих података, што знатно отежава осветљавање њене прошлости. Постоји једно породично предање код Комазеца, које говори да је њихов предак био досељен са женом из правца Лике. У Жегару је направио млин на Зрмањи, који и данас постоји. Према том предању, поменути предак, односно родоначелник, имао је четири сина, претке свих данашњих Комазеца. Његови синови су засновали станове у Мујићима, Јабукама, Великом Варошу и под Градином, где су се огранци ове породице развијали и одакле су се даље ширили.

Име једног од заселака у ком су Комазеци од давнине насељени и један од њихових најстаријих породичних надимака, Мујићи, асоцира на то, да би се и ова породица евентуално могла убројати у покрштено потомство старог исламског жегарског насеља. Међутим, у ово не можемо бити сигурни, пошто је поменути породични надимак могао бити формиран управо по имену засеока, који је, опет, могао носити име неког старијег, исељеног рода.

Ван тог простора ово је презиме веома слабо заступљено. Мали број Комазеца је живео у неколико насеља у околини Вргинмоста, по Славонији, Барањи и у Загребу. Сви су они пореклом из Жегара. Ова породица у Горњој Крајини, односно околини Вргинмоста, слави, за разлику од својих далматинских рођака, св. Димитрија. Није познато како је дошло до ове промене славе, али се може претпоставити да је у питању било призећивање.

КРСНА СЛАВА: Лазарева субота

ПОЗНАТИ: Аријан Комазец, кошаркаш; проф. др Слободан Комазец, економиста