Порекло презимена Капор

21. фебруара 2012.

коментара: 6

Презиме Капор припада старој херцеговачкој породици, посебно у билећком и требињском крају: у Чепелици, Зарјечју, Мириловићима, Љубомиру, Требињу. Има их у Храсту и Радићу (Невесиње) и Малом Пољу (Бишће, Мостар).

Како пише Ристо Милићевић у “Херцеговачким презименима”, предање каже да су Капори даљом старином из Македоније. У доба најезде Турака на српску државу, између 1371. и 1389. године доселили су се из околине Дечана (као сточари номади) у Васојевиће, а одатле у Риђане код Никшића. У Риђанима су се, према неким изворима, звали Орловићи, а када су прешли у Бањане Рајковићи.

Из Петровића у Бањанима су прешли у Мириловиће код Билеће. Један од браће Рајковића, који се доселио у ово село “узео је старо презиме из дечанске нахије”: Капор.

Поменута пресељавања и промене презимена уследили су, вероватно, због крвне освете.

Једна легенда каже да су Мириловиће засновали Капори. Њихов предак, по имену Богић, стекао је велики углед и поштовање, па га је народ назвао кнезом Мирилом. По њему је ово село (раније се звало Вукодо), добило име Мириловићи. Одавде су се Капори расељавали по Херцеговини и даље.

КРСНА СЛАВА: Свети Јован

ПОЗНАТИ: Момо Капор, књижевник и сликар

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Петроније

    Имам информацију (породично предање изнео проф. Данило Капор), да су Капори пореклом од староседелачког несловенског становништва. Постојала су, према том предању, три рођена брата: Капор, Буцкат и Балдовин. У Мириловиће су дошли са југоистока.

  2. Marija

    Kupite knjigu Brastvo Dzeletovica i u toj knjizi se objasnjava kako su nastali Kapori i Mirilovici. Rajkovici su osnova ovim porodicama, ali od turaka Rajkovici su dosli u Selo Cepelinica i pod prezimenom Dzeletovic, braca su se selila u okolinu i iz vise razloga, dobijali prezimena.

  3. Marija

    Postoje spisi o Rajkovicima iz Decana, tr brata ubila jednog Bega pa pobegla u Hercegovinu… Znaci bili su Rajkovici, pa dolaskom u Hercegovinu u Dzeletovic, svi slave Svetog Jovana. Ostala prezimena su dobijena, iz nekih razloga, zbog nastalih situacija i” tako”.

  4. Goran

    Nisu bili Rajkovici nego Kapori,nego je Kapor bilo opste ime tog vlaskog bratstva u Makedoniji,a rajkovici su jedan ogranak,koji je od manastira Decani preko Vasojevica otisao u Oputnu Rudinu.Ovo je Vlasko ime nastalo od romansko latinske reci kapo u znacenju glavni ili staresina,knez.Postoji i arbanaska rec kapor u znacenju kika tj pletenica od kose,pa bi ovo Kapor bio nadimak nekog koj je imao pletenicu a bio je i staresina katuna.

  5. Војислав Ананић

    КАПОР (п). старе породице у Херцеговини, посебно у билећком и требињском крају: у Ћепелици, Зарјечју, Мириловићима, Љубомиру, Требињу. Има их у Храсту и Радићу (Невесиње) и Малом Пољу (Бишће, Мостар). Према предању, даљом су старином из Македоније. У доба нејезде Турака на српску државу, између 1371. и 1389. године, доселили су из околине Дечана (као сточари номади) у Васњевиће, а одатле у Риђане код Никшића. У Риђанима су се, према неким извориима, завали Орловићи, а када су прешли у Бањане Рајковићи. Из Петровића у Бањанима прешли су у Мирилиовиће код Билеће. Један од браће Рајковића који се доселио у ово село “узео је старо презиме из дечанске нахије”: Капор, Поменута пресељавања и промјене презимена услиједили су, вјероватно, због крвне освете. Једна легенда каже да су Мириловиће засновали Капори. Њихов предак, по имену Богић, стекао је велики углед и поштовање, па га је народ назвао кнезом Мирилом. По њему је ово село (раније се звало Вукодо) добило име Мириловићи. Одавде су се Капори расељавали по Херцеговини и даље. Славе Јовањдан, (59:133.151,146, 30,241:155:695,696,698) Из требињске породице Капор потиче Чедо Капор (Требиње, 1914) познати шпански борац и један од организатора НОП-а у Херцеговини. У току НОБ био је вијећник ЗАВНО- БиХ и члан АВНОЈ-а. Послије ослобођења земље обављао је низ значајних функција.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005

    • Vid Stanulovic

      Kapori su na Korculi od kraja 16. veka. Marko Kapor je osnovao granu. Mesto i datum rodjenja je nepoznat. Umro na Korculi 1607. Odakle su se doselili? Pod pretpostavkom da nije menjao prezime, verovatno je dosao iz Hercegovine u Veneciju bezeci od Turaka.