Poreklo prezimena Kaličanin

21. februar 2012.

komentara: 94

Prezimena

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (94)

Odgovorite

94 komentara

  1. 24. avgust 2015. u 00:06

    Jasna

    Odakle potice prezime Kalicanin.

    Odgovori

    • 24. avgust 2015. u 11:56

      Nebojša Novaković

      Jasna, odakle su Vaši poreklom? Prezime Kaličanin postoji i u topličkom okrugu. Ova porodica je poreklom iz Sjenice.

      Odgovori

  2. 24. avgust 2015. u 08:43

    Rade Brakočević

    Prema podacima iz knjige Prezimena u Crnoj Gori od Vukote i Akima Miljanića, Kaličani su su porijeklom iz Kalice kod Berana ( sada je to opština Rožaje, pr. R.B.) odatle odseljeni kod Novog Pazara, porijeklom od Pavićevića iz Bjelopavlića.
    Pogledajte knjige: Bihor i Korita, od Milisava Lutovca; Sela Sjeničkog kraja, antropogeografska proučavanja od Mile A. Pavlović, knjige o Metohiji…

    Odgovori

  3. 3. decembar 2015. u 18:37

    bato kalicanin

    Poreklo je iz sela Kalice kod Rozaja krajem 18 veka dva brata dolaze u selo stavalj kod Sjenice. Svi Kalicani su rodjaci slavimo istu slavu i ne uzimaju se medju sobom. Ima nas po celoj Srbiji.
    Imam i celokupan rodoslov.

    Odgovori

  4. 3. decembar 2015. u 21:55

    vidoje

    Selo Kalica se nalazi u Gornjem Bihoru na padinama Borova brda i Sirove gore. Pripada mjesnoj zajednici Trpezi, na teritoriji opštine Petnjica. Kaličani su po jednima stari Srbi, po drugima od Pavićevića iz Bjelopavlića. Dnk test bi bliže odredio (pra)porijeklo. Poslije odlaska starih Srba, u Kalici žive stanovnici muslimanske vjeroispovijesti: Osmanović, porijeklom od Bulatovića iz Rovaca, Skenderovići porijeklom iz Brskuta – Bratonožići, (H)uremovići, porijeklom iz Bratonožića, i Hodžići, “iz nekih daljih krajeva”, moguće da su Kuči porijeklom. U Kalici postoji dio koji se zove Vlaška glavica. Novi stanovnici su ga “prekrstili”, preimenovali u Skendersko brdo, po Skenderovićima.

    Odgovori

  5. 30. septembar 2016. u 19:36

    Ivan Karličić

    Pošto mi je majka Kaličanin studiozno sam proučio ovu temu i pišem opširnu knjigu. Od mene malo ko o tome bolje zna jer sam još kao dečak pravio intervjue sa najstarijim živim ljudima do kojih sam mogao doći, to je bilo 90-tih. Reći ću vama koji se zanimate ukratko jer nema smisla da ovde prepričavam celu svoju knjigu.
    Do 1774. Kaličani su živeli u Kučima pod prezimenom Pavićevići, bili su deo Kuča i slavili su Nikoljdan (Svetog Nikolu). Tada se desila razura Kuča, odmazda Turaka i poturica zbog saradnje naših predaka sa Rusima u dizanju buna kojima su pokušavali da iskoriste rusko-turski rat 1768-74. U razuri je mnogo naših predaka stradalo, a preživeli su izbegli iz Kuča u Kalicu kod Rožaja. Tamo su radi skrivanja uzeli prezime Kaličanin po selu Kalici i promenili slavu od Nikoljdana u Dmitrovdan (neki ga zovu Mitrovdan) jer je ta slava preovladavala u tom kraju koji se po slavi šire plemenski zvao Mitrovići sve do Kosovske Mitrovice koja je takođe prozvana po obožavanju tog praznika.
    U Kalici su živeli pola veka do rusko-turskog rata 1828-29. Tamo su trpeli nasilje Vasojevića koji su, iako pravoslavni, osiono udruženi sa poturčenim Srbima napadali, pljačkali i silovali slabija pravoslavna bratstva. Dokaze o ovim nemilim događajima iznose akademik Petar S: Jovanović i dr Milisav L. Lutovac u knjizi “Ivangradska (Beranska) kotlina” (Srpska akademija nauka, posebno izdanje, 1957, Geografski institut, knjiga 11).
    Pritisak Vasojevića udružen sa muslimanskim pritiskom dostigao je vrhunac tokom rusko-turskog rata 1828-29. kada su komšije Srbi muslimanske vere u saradnji sa turskom vojskom i policijom, takođe većinski sastavljenom od domaćih poturica, – napadali Kaličane u Kalici. Stanje se iskomplikovalo i zbog dugog građanskog rata unutar samih srpskih muslimana (1820-50) koji su se delili na pristalice i protivnike reformi sultana Mahmuda Gaznija (vladao 1808-1839). Kada su udarili jedan na drugoga, još više su napadali pravoslavne Srbe nego obično, kriveći ih za saradnju sa jednom od zavađenih muslimanskih stranaka.
    U takvim uslovima Labud Kaličanin zvani Lako je ubio nekoliko turskih vojnika-askera koji su došli u kuću da zlostavljaju našu porodicu. Zbog Lakovog čina skoro svi Kaličani moraju da se sele severno prema Pešteri kao jedinstvena porodična zajednica čije su vođe bili čukundeda moje majke, moj navrn-deda Pero Kaličanin i njegov rođak Milutin Kaličanin zvani Baka (ovaj nadimak se izgovara kratkim naglaskom). Pero je umro u Štavlju oko 1860, a Milutin u Štavlju 1858. (sačuvan mu je i spomenik sa urednim zapisom). Deo Kaličana koji su ostali u Kalici prinuđen je da se poturči i od njih je postala posebna muslimanska porodica Kaličanin čiji je pripadnik lokalni političar iz Metohije Nedžmedin Kaličanin koji se oko 1990. pojavljivao u medijima kao član SPS-a.
    Naši pravoslavni Kaličani su otišli iz Kalice u Štavalj kod Sjenice gde im je i danas matica, to je rodno selo moje majke i tu ima još uvek oko 50 kuća Kaličana. Idući za Štavalj zadržavali se usput nakratko u još nekim selima, ali su morali da se sele opet jer ljuti i preki Labud Kaličanin Lako u svakom selu ubije iz osvete po nekog komšiju koji ih ucenjuje da će odati zašto su oni napustili Kalicu.
    Stigli su najzad posle više meseci putešestvija 1829.godine na pustu zaravan Rudo polje kod planine Lise u neposrednoj blizini sela Štavalj kod Sjenice, i tu su podigli svoje čobanske kolibe oklevajući da se spuste u samo selo Štavalj. Štavalj je bio pust dve decenije od Karađorđevog pohoda 1809. jer su tada sa povlačenjem Karađorđa svi pravoslavni Srbi izbegli iz Štavlja i Sjenice u Šumadiju i oni se sada u Šumadiji prezivaju Štavljanin i Seničanin.
    Kada su Kaličani prišli do pustog Štavlja ulogorivši se na zaravni Rudo polje u Štavlju je postojala samo jedna kuća muhamedanskih Srba, najverovatnije onih istih Jusufovića koji su držali han u Štavlju, han koji je 1857. pohvalio ruski putopisac grof Aleksandar Giljferding, prijatelj čuvenog pisca Fjodora Dostojevskog.
    Dok su živeli na zaravni Rudo polje pokušali su da 1832. pređu granicu autonomne Srbije na Javoru i odsele se u Šumadiju, ali im je to zabranio knjaz Miloš Obrenović. Dok su tako razmišljali šta će i kuda će, jedan musliman je silovao kćer Pera Kaličanina. Iz osvete je Labud Kaličanin zvani Lako zaklao tog muslimana i to sadistički tupom stranom noža pa se opet cela porodica zbog njegove preke naravi dade u zbeg.
    Turska potera uhvati Laka, ali mu je život spasio starac musliman iz Sugubina koji mu je ponudio da se poturči i oženi se njegovom unukom koja je bila usedelica i teško joj je bilo naći muža. Labud Kaličanin Lako se priženio u selu Sugubinama i uzeo ime Hamza Lakota poturčivši se, a od njega nasta muslimansko prezime Lakote koji se i danas svojataju sa našim Kaličanima, sem nekih mlađih pojedinaca koji su potpali pod uticaj fašističke ideologije ratnog zločinca Alije Izetbegovića tokom skorašnjeg rata u Bosni 1992-95, koji je međunarodni izaslanik Karl Bilt s pravom nazvao: rat Srba tri vere.
    Okončanjem Lakovog slučaja Kaličani dobiše pravo da se 1832. nasele u pustom Štavlju kao prvi pravoslavni naseljenici posle genocida nad pravoslavnim Srbima sjeničkog kraja 1809.godine. Najstariji pisani spomenik koji govori o prisustvu Kaličana u Štavlju je i danas očuvani nadgrobni spomenik preminulog mladića Milovana Kaličanina iz 1838.godine, sina pomenutog domaćina Milutina zvanog Baka. Prvi Kaličani koji su došli u Štavalj su: Pero, Vuk, Pavić, Maksim, Labud, Milutin, Aleksa, Marinko, Despot i Tanasko sa decom. Marinko je rođeni brat poturčenog Labuda, a svi ostali su u bližem ili daljem međusobnom srodstvu kao braća, sinovci, rođaci – precizne relacije između ovih pojedinaca još nisu utvrđene.
    U početku su svi živeli u jednoj kući čatmari, a onda su počeli da se podvajaju. Prvu brvnaru su oko 1860. izgradili moj čukundeda Peruta Kaličanin i njegov stariji brat Ivan- kmet tj. starešina sela Štavlja, sinovi Perovi. Ta prva brvnara se nalazila na mestu današnje štale pok.Voja Kaličanina u mahali Kerebaći u Štavlju i korišćena je 80 godina sve do drugog svetskog rata, u njoj je 1908. rođen moj deda Dušan Kaličanin, a prema popisu stanovništva sjeničke kaze iz 1912.godine ta brvnara je brojala 42 čeljadi (ukućana).
    Do 1870. broj kuća Kaličana u Štavlju je narastao na četiri što je zapamtio kao dete moj pradeda Filip Kaličanin (1864-1956), sin Perute, unuk Pera. Danas kuća Kaličana u Štavlju ima, kako rekoh, oko pedeset. Sve druge porodice u Štavlju su kasnije doseljene od Kaličana i stoga malobrojnije.
    Kaličani se čak i u samom selu Štavlju dele na više većih podgrupa poznatih pod nadimcima: Pavićevići, Kerebaći, Aleksići, Kaličani poviše česme Turkače (zvani još nadimkom Milutinovići po rodonačelniku Milutinu), Gluaćevići i Galonje. Kerebaći se dalje dele na moje Perutiće, Ivanoviće i Maksimoviće pri čemu je odredba Kerebaći više topografska po mahali, pošto su unutar Kerebaća Maksimovići srodniji Pavićevićima nego ostalim Kerebaćima. Galonje su se tek 1916. pojavili kao poseban pojam jer ih je aga preselio i izdvojio kao jedan ogranak Kaličana poviše Turkače, nazvani su po crnomanjastoj osobenosti, bili su galjasti pa otuda Galonje. Pavićevići i Kerebaći su u međusobno bliskom srodstvu, a u vrlo udaljenom srodstvu sa Aleksićima, Kaličanima poviše Turkače i Galonjama koji su-ove tri pomenute podgrupe-međusobno vrlo srodne. Treća grupa manje povezanih su Kaličani Gluaćevići koji su srodni sa Kaličanima iz sela Bačije kod Sjenice, a- iako žive u Štavlju – udaljeniji su po stepenu srodstva prema svim ostalim Kaličanima u Štavlju. Porodica muhamedanskih Srba Lakote iz Sugubina su u najbližem srodstvu sa Kaličanima poviše Turkače.
    Štavalj je matica svih pravoslavnih Kaličana uključujući i one u Toplici, a evo i kako.
    Oko 1870. Štavalj nije još uvek imao crkvu, ali je imao popa Petra Kaličanina. On je bio trezven nacionalni radnik i dao je doprinos da počne izgradnja crkve Vaznesenja Hristovog, u narodu zvane crkve Spasenije 1873.godine (završena je 1877. u toku rata). Iste 1873.godine od zapadnih centara moći je u tadašnjem otomanskom carstvu izazvana teška ekonomska kriza koja je pokrenula muslimane da pojačaju dažbine i teror nad pravoslavnim Srbima. Zato je najpre izbio ustanak u Hercegovini 1875, a iste godine i u Raškoj oblasti. Jedan od vođa ustanka pravoslavnih Srba Raške oblasti bio je pomenuti pop Petar Kaličanin iz Štavlja, blizak rođak mog čukundede Perute Kaličanina.
    U rat su se 1876. uključile kneževine Srbija i Crna Gora.Ustanici popa Petra Kaličanina su se spojili sa vojskom Srbije na Javoru i planini Lisi kod Štavlja. Od tada je taj sukob u sećanju naših starih poznat kao Javorski rat, a nedavne 1996.godine u vreme Miloševića svečano je na Javoru obeleženo 120 godina od Javorskog rata uz učešće beogradskih glumaca (bio je tu Ivan Bekjarev i još neki glumci).
    Potoci krvi su lili niz planinu Lisu kod Štavlja u leto 1876, pričali su naši stari. Srpska vojska je umalo oslobodila Sjenicu 1878, ali, kao što to obično biva, Engleska, Nemačka i Austro-Ugarska su umešale svoje prste i sprečile naše oslobođenje otvorenim pretnjama Srbiji i Crnoj Gori, time produžavajući tursku vlast nad nama za još čitave 34 godine do nezaboravne i prelomne 1912.godine.
    Poraz ustanka naterao je popa Petra Kaličanina i njegove bliske saradnike i bliske rođake da se 1878. isele iz Štavlja kod Sjenice u Toplicu i od ovih odbeglih ustanika potiču svi Kaličani u Toplici. Pop Petar Kaličanin i njegovi ustanici zvani “šube” tokom ustanka su ubili 16 muslimanskih zlikovaca i bojali su se odmazde.
    Još dve porodice Kaličana iselili su se iz Štavlja u Kragujevac 1904.godine jer su dva njihova člana bili atentatori na zloglasnog i krvoločnog sjeničkog pašu Mustafu Ćatovića (Mustaj-pašu), turskog generala muhamedanskog Srbina, u poznatom atentatu u Sjenici u Ćatovića mahali aprila 1901.godine koji je odjeknuo u celoj tadašnjoj evropskoj štampi. Atentatori su osuđeni na 101 godinu robije (ebidi vijek), ali su posle tri godine mučenja i tamnovanja pušteni 1904. na zalaganje ruske vlade. Nisu smeli da se vrate u Štavalj u strahu od muslimanske odmazde i odselili su se za Kragujevac.
    Od njih su stari kragujevački Kaličani koji nisu isto što i ovi naši Kaličani masovno doseljeni u Kragujevac u Titovo vreme, ali se ipak svojataju sa nama i ugostili su moje ujake pok.Slavoljuba-Slava i Vitomira (još je živ) kada su obilazili svog oca, mog dedu Dušana Kaličanina na lečenju u Kragujevcu 1958, kojom prilikom je Dušan mlad umro.
    Poznatih Kaličana ima dosta, navešću neke:
    pop Petar Kaličanin, ustanički četovođa iz Štavlja u ratu 1875-78, umro u selu Konjuša u Toplici 1898, o njemu možete pročitati u knjizi Vukomana Šalipurovića “Ustanak u zapadnom delu Stare Srbije 1875-78”, u toj knjizi je priložena i njegova fotografija jer on je prvi Kaličanin u istoriji koji se fotografisao;
    pali borac Todor Kaličanin (1909-1943), ubijen od rođaka četnika Tioslava Kaličanina po naređenju ljotićevca popa Selimira Popovića iz zaseoka Kneževca, četničkog zapovednika sela Štavlja;
    moj rođeni ujak Vitomir Vito Kaličanin (1931-), osnivač i prvi direktor više gimnazije u Sjenici 1961, na tom položaju do 1977, kada je otišao u Beograd gde i danas živi.Do penzije 1997. bio je na rukovodećim položajima, a 1980.godine je kao predsednik kulturnog, prosvetnog i naučnog veća beogradske opštine Čukarica bio u počasnoj straži na Titovoj sahrani. Njegov sin je poznati bivši televizijski voditelj Dušan Kaličanin (rođen 1969) kog ne treba pomešati sa istoimenim baletskim koreografom Dušanom Kaličaninom;
    Radomir Kaličanin (1912-1998) od podgrupe Galonja iz Štavlja, komandant Pete romanijske brigade, partizanski borac, umro u Beogradu, brat od tetke mog dede Dušana Kaličanina, rođeni brat ubijenog komuniste Mirka;
    Desko Kaličanin, direktor metalnog preduzeća u Sjenici 60-tih godina;
    beogradski advokat Lazar Kaličanin, poznat posle rata, nije živ;
    ugledni psihijatar Predrag Kaličanin (1928-2004);
    jednoj članici muzičkog sastava “Balkanika” majka je od Kaličana;
    poznatoj voditeljki Nataši Miljković (1977-) baba je od Kaličana iz Toplice;
    Mnogo je bilo solunaca, partizana i četnika, ne mogu da ih pobrojim sve pa je grehota da nekog izostavim;
    Biće još podataka kada izađe moja knjiga. Puno pozdrava mojim rođacima Kaličanima gde god da su!

    Odgovori

    • 2. novembar 2016. u 08:40

      Sjeničak

      Molim Vas navedite primere nasilja Vasojevića. Koja su sve prezimena starih Srba u Sjenici, Pešteri, Starog Vlaha iseljena iz doline Lima zbog zuluma Vasojevića čifčija plavogusinjskih, biorskih begova…

      Odgovori

      • 11. novembar 2016. u 01:25

        Ivan Karličić

        Da odgovorim mom navodnom zemljaku koji se potpisao pseudonimom Sjeničak da bi me privukao i raznežio (a i da bi parodirao na moje izlaganje): druže, često menjaš pseudonime, ali si zaboravio da promeniš crtež pod kojim se kriješ, pa čak ni stil pisanja nisi promenio. Ovo nije mesto za polemiku o tim temama koje pominješ, a ti i tvoj drug “Englez” obožavate da nepotrebnom raspravom zatrpavate važna obaveštenja koja sam izneo.

        Odgovori

        • 11. novembar 2016. u 08:46

          Sjeničak

          Ne znam o čemu pričate. Da li ovo “vađenje” znači da nemate podatke o navedenom?

          Odgovori

          • 11. novembar 2016. u 12:20

            Ivan Karličić

            Podatke imam, ali neću da novom diskusijom zatrpavaš ovaj sajt kao što si režiranom polemikom zatrpavao sajt o Karličićima. Ako se neko “vadi” onda si to ti koji provociraš pod nekoliko različitih pseudonima jer nemaš hrabrosti da kažeš svoje ime i prezime. Znaš ti dobro o čemu ja pričam i nećeš me dva puta upecati na istu smicalicu.

            Odgovori

      • 6. decembar 2016. u 00:04

        Danijel Bar

        Ivane svaka cast na ovome tekstu,da se ja pitam ja bih sagradio crkvu Sv.Dimitrija upravo u selo kalice posto tamo vecinom sada sve muslimanske porodice,a kalicani trebaju malo po malo i taj kraj preuzeti zasto da ne,inace stavalj selo je lepo al potkopano celo od rudnika zato nebi skodilo jos jedno selo starih nasih predaka vratiti Kalicanima!

        Odgovori

        • 6. decembar 2016. u 12:33

          Ivan Karličić

          U pravu si, Danijele, hvala na prijateljskom predlogu. To će moći tek kad bude svrgnut ustaša, mafijaš i ubica Milo Đukanović. Pozdrav.

          Odgovori

      • 21. januar 2017. u 23:10

        Bato Kalicanin

        Kada izadje knjiga odah kupujem

        Odgovori

    • 11. novembar 2016. u 22:00

      Milica

      Kada ce biti gotova knjiga? Pozz ?

      Odgovori

    • 3. maj 2017. u 06:32

      Srdjan

      Pozdrav..hvala na info..kako doci do knige?

      Odgovori

      • 7. maj 2017. u 16:33

        Ivan Karličić

        Sad si se prozvao i Srđan, je li? Koji ti je to pseudonim po redu, deseti ili jedanaesti? Što su ti stavili udbaške tamne naočari na tu malu karikaturu? Zašto ti ne staviše intelektualni monokl kao meni? Ili su to možda naočari za slepce jer si slep da ne možeš da pročitaš da sam već rekao da knjiga ove godine neće moći da bude gotova? Reci uredniku koji te je poslao da mu je bolje da odgovori na pitanja koja sam postavio pre mesec dana lično njemu – umesto što šalje trolove poput tebe sa zadatkom da zatrpaju tekst o zajedničkom satanističkom poreklu genocidnih Engleza i genocidnih Šiptara. MOLIM ČITAOCE DA PRESKOČE OVE NEBITNE KOMENTARE-ODGLUMLJENA PITANJA, PODMETNUTE OD ANTI-ELEMENATA I DA NASTAVE DALJE DOLE DA SA PAŽNJOM PROČITAJU MOJE NAPISE O MEĐUNARODNOJ ANTI-SRPSKOJ ZAVERI LONDONA U CILJU STVARANJA VEŠTAČKIH NARODA I OTIMANJA SRPSKE ZEMLJE.

        Odgovori

    • 5. januar 2018. u 19:39

      nikola kalicanin

      Moj pradeda je iz konjuse , maksim kalicanin prizetio se kod prababe natalije trifunovic na imanje u smrdan…

      Odgovori

    • 18. avgust 2018. u 12:31

      Ivan Karličić

      Deo Kuča koji je lako prelazio na slavu Dmitrovdan – kao Kaličani – spadaju u granu Kuča koji su bliski srodnici plemićke porodice Mrnjavčevića. Taj deo je i u staroj postojbini slavio Dmitrovdan pored preovlađujuće slave Nikoljdan kod Kuča. Otuda su moji Kaličani dokazani srodnici plemićke porodice Mrnjavčević i čuvenog Kraljevića Marka ili tačnije kralja Marka.

      Odgovori

    • 23. januar 2019. u 18:27

      Nikola

      Pozdrav rode .kako da dodjem do te knjige tvoje .

      Odgovori

    • 30. novembar 2021. u 14:42

      ANDRIJA KALIČANIN

      Grad Kaljevo se prvo zvalo “Rudo polje” moj deda Andrija je izmedju dva rata došao iz zarobljeništva i otvorio kafanu negde na Čuburi u BGD’u…koja se zvala
      ” KAFANA UŽIČKIH SPECIJALITETA KO RADNIKA ANDRIJE KALIČANINA” Medjutim zakačio se sa jevrejima..i morao je da pobegne iy Beograda da spase živu glavu..tako je završio u Kraljevu i otvorio par kafana, od kojih su neke radile i za vreme drugog SV rata..to j tako moralo..jednostavno dodje neki nemčki oficir i naaredi da u toj kafani moraju da se služe nemački vojnici i tačka..ja posedujem sva originalna dokumenta iz tog perioda…moj deda Andrija je umro par meseci pe početka drugog rata..Njegova rodjena braća su u Kragujevcu i Kruševcu–

      Odgovori

    • 17. januar 2022. u 20:05

      Nikola

      Poznato mi je da su Kalicani ziveli u Bariljevu na Kosmetu, veoma uceni Kalicanin bio je Selimir,bila je to otmena ,i priznata porodica.

      Odgovori

  6. 2. oktobar 2016. u 12:50

    Ivan Karličić

    Da dodam nešto o dubljem plemenskom poreklu Kaličana. Kaličani su, rekoh, od Kuča. Poznati su većinom po gustoj crnoj kosi i mediteransko-dinarskoj rasi. Kaže se “crn kao da je od Kaličana” jednako kako postoji izreka “crn kao da je od Kuča”. Kuči su srpski starosedeoci Raškog poluostrva ili Helma, poluostrva koje se danas naziva pogrešnim satanističkim nazivom Balkan, nazivom koji su posle 1808.godine zlonamerno nametnuli nemački geografi Cojs i Humbolt. Naziv “Balkan” je toliko svež i skoro naturen da on našem Vuku Karadžiću nije bio poznat.

    Kuči su pripadnici ilirske starosedelačke grupe Srba, Iliri su bili starovekovno rasprostranjeno srpsko pleme prozvano po vrhovnom srpskom božanstvu Iliji Gromovniku po kom je nazvan i praznik Ilindan, a tek kasnije na njega nakalemljeno praznovanje istoimenog starozavetnog proroka Ilije koji je verovatno bio i on Srbin kao i mnogi likovi iz Starog zaveta koje su jevrejski bogoslovi plagirali od nas Srba koji smo starosedeoci Palestine pre upada Jevreja. Jevreji pominju Srbe starosedeoce Palestine pod lokalnim plemenskim imenom Filistinci.

    Šira plemenska zajednica naših Kuča, srpsko pleme Iliri na Raškom poluostrvu, Helmu ili danas nakaradno nazivanom Balkanu bilo je poznato kao gusari i borci protiv rimskih agresora, a imalo je napredna shvatanja po pitanju seksualnih sloboda i ravnopravnosti polova. Kuči su jedna uža grana srpskog plemena Ilira. Pominju se u rimskim popisima u 1.veku nove ere kao Kuzini ili Kutizi, srodnici srpskog plemena Volka. Volke su se mešale sa Galima pa rimski popis pogrešno njih naziva “galskim” plemenom.

    Falsifikat bečko-berlinske škole da su Iliri preci Šiptara danas je nažalost odavno silom nametnut srpskoj nauci, ali se on ruši i razobličava jer je utvrđeno da su Šiptari dovedeni došljaci iz Dagestana,a u blizini Dagestana postoji grad Arbana na mestu današnjeg Bakua, glavnog grada Azerbejdžana – po kome su Šiptari još nazivani i Arbanasi.

    Širili su se Kuči na raznim prostorima kao izbeglice pred brojnim stranim najezdama pa tako postoje kao njihov ogranak Slovenci Kučani, ostatak iz ranog srednjeg veka kada su još uvek Slovenci bili deo Srba. Dokaze da su Kučani od Kuča iznosi Konstantin Nikolajević (1821-1877).Kuči se toponimski pominju čak i u Turkestanu i u Indiji, o čemu svedoči ugledni autohtonistički istoričar Miloš S. Milojević (1840-1897) koji je dugo kod nas bio zabranjen pod pritiskom bečko-berlinske škole, Engleske i jevrejskih-hazarskih bankara iz Londona, stvarnih gospodara britanske politike hronično neprijateljske prema nama.

    Mesta na kojima su boravili Kuči su i Kučevo u severoistočnoj Srbiji i planina Kučaj. Kučevo u severoistočnoj Srbiji je starije stanište Kuča od Kučeva u Crnoj Gori koje se danas naziva skraćeno Čevo. Čak i bečki đak poslušni istoričar Vladimir Ćorović (1885-1941) sme da prizna da je prvobitni naziv Čeva bio Kučevo.

    Prvi naši preci Kuči kojima se zna ime su braća Grča, Krsto i Šako koji su 1242.godine živeli u današnjem Čevu, tadašnjem Kučevu. Te godine ih je zadesila mongolska najezda koja je opustošila Srpsko primorje. Deo Kuča se sakrio u zidine Kotora, a njih trojica u zidine Budve. Kotor su Mongoli porušili i sve izbeglice u njemu poklali, a Budva je odolela. Preživeli su naši preci Grča, Krsto i Šako sa porodicama.

    Shvativši zbog stalnih ratova – najpre katoličkih krstaških zverstava, a sada i mongolskih – da na Primorju život nije bezbedan, Grča, Krsto i Šako, braća Kuči se iseliše u dubinu Brda, u Medun te 1242.godine, da sačuvaju glavu i porod. Grča se zadržao u Medunu, a Krsto i Šako su se odvojili.

    Od Krsta su Kastrati koji su se delom poškipili, stopili sa Šiptarima, a od Šaka su Šalje koji su se vremenom potpuno pretopili u Šiptare pod pritiskom britanske vlade koja je počev od 17.veka u saradnji sa otomanskim dvorom težila da silom umnoži malobrojna plemena otomanskih saradnika i stvori veštačku albansku naciju. Naziv Albanac danas je samim Albancima još uvek tuđ, oni sebe zovu Šćipe ili Šćipetare, a kada ih mi pak tako nazivamo oni to smatraju “pogrdnim”.

    Grčino potomstvo nove zajednice Kuča, zasnovane u Medunu 1242.godine, se umnožavalo. Već 1330.godine se u manastirskoj hrisovulji pominje Petar Kuč “s bratijom”, sa brojnom porodičnom zajednicom koja će uskoro opet narasti do plemena (vidi u “Istoriji srpskog naroda”).

    Neću nabrajati bune Kuča protiv Turaka i njihovih saradnika poturčenih Srba i jezički pomućenih bivših Srba nazivanih Šiptari, Škipi, Arbanasi, Arnauti ili moderno “evropski” Albanci (posle stvaranja veštačke države Albanije radi ometanja srpske borbe za oslobođenje i ujedinjenje 1912.godine). Te su bune i stradanja uredno zapisani, ovo je moj doprinos.

    Istaći ću ustanak Kuča 1593.godine pod vojvodom Grdanom jer to je zapravo prvi pravi, veliki srpski ustanak protiv turskih porobljivača. Istaći ću bunu i razuru Kuča iz 1737.godine kada su oni kao izbeglice masovno naselili moj porodični zavičaj – sjeničku oblast, i sledeću razuru Kuča iz 1774.godine kada su se moji Kaličani, majčini preci, odvojili od Kuča kao kučko bratstvo Pavićevići, kao izbeglice i iselili u Kalicu, uzeli prezime Kaličanin i slavu Nikoljdan zamenili slavom Dmitrovdan. To sam već opisao u prethodnom tekstu o bližoj istoriji Kaličana, a ovo je moj doprinos daljoj porodičnoj prošlosti Kaličana pre nego što su usvojili svoje sadašnje prezime. Njihovu dalju prošlost treba pratiti kao sastavni deo prošlosti Kuča.

    Kuča ima tri vere. Poturčeni Kuči se prezivaju negde Kuč, a negde kao na Pešteri – Kučević. Poturčeni Srbi Kučevići su bili pobratimi Karađorđevog oca Petra dok je živeo u selu Žabren kod Sjenice. Petrovo stvarno prezime nije sigurno jer se sumnja da je vanbračni sin Goranca Mrkonjića zbog čega je mnogo kasnije Karađorđev unuk Petar Karađorđević uzeo pseudonim Petar Mrkonjić dok je bio vođa srpskih ustanika u Bosni 1875. i 1876.godine, znatno pre nego što je postao kralj 1903.godine.

    Znamenite Kuče neću ovde nabrajati, to je duga priča za drugu priliku.

    Odgovori

  7. 5. oktobar 2016. u 05:04

    Ivan Karličić

    Da ispravim i dopunim samog sebe u nekim sitnim geografskim pojedinostima. Grad Arbana je bio na obali Kaspijskog mora između gradova Divičija i Derbenta (poturčeni naziv nekadašnje zakavkaske srpske Dervente) u savremenom Dagestanu, a grad Albana sa “l” je bio na mestu Bakua, glavnog grada današnjeg Azerbejdžana, hazarske države (narodno ime Azer je od plemenskog imena Hazar).

    Prvobitni Šiptari su ogranak srpsko-turskih mutanata Hazara/Kozara (poklonika demonskog totema žene-koze) i otuda potiče ogromna podrška koju danas uživaju od judeo-hazarskih bankara (turskih Hazara/Aškenaza koji su u 8.veku primili judaizam) iz nama neprijateljskih država Britanije i kolonijalne neo-fašističke tvorevine Amerike.

    Srodni su Šiptari i Galima, srpsko-turskim mutantima, pa pošto su jezički pomućeni srpsko-turski mešanci Gali preci Francuza jasno je otkuda dolazi i velika francuska podrška Šiptarima oličena u zločinačkoj politici Žaka Širaka koji je umešan u bombardovanje Srbije i SR Jugoslavije 1999.godine, i krvoloka Bernara Kušnera koji je kao prvi okupacioni upravnik porobljene srpske pokrajine Kosova i Metohije zajedno sa Šiptarima i engleskom kraljevskom porodicom organizovao ritualno vađenje organa otetim Srbima sa Kosova u američkoj okupatorskoj bazi Bondstil, a zatim trgovinu tim organima.

    Slično kao što je engleska kraljevska porodica tokom okupacije srpske države Jugoslavije 1941-45. preko dokazanog agenta engleske obaveštajne službe katoličkog Srbina Pavelića organizovala ritualno klanje pravoslavnih Srba u Jasenovcu, obredno vađenje njihovih organa, trgovinu organima, eksperimente sa organima i krvlju Srba zaklanih u NDH pa se čak sumnja da je majka sadašnje britanske takozvane “kraljice” Elizabete Druge (rođene 1926), “kraljica-majka” Elizabet Bouz Lajon (1900-2002) produžila svoj život na 102 godine tako što je pila krv zaklane srpske dece u NDH, ali i dece drugih naroda, od Vijetnama nadalje dok postoje ozbiljne sumnje da je sadašnja “kraljica” u dogovoru sa svojom majkom i judeo-hazarskim bankarima trovanjem i stimulisanom bolešću ubila svog oca-kralja Džordža Šestog 1952.godine da bi se mlada dočepala prestola, pa je zato njen otac živeo samo 56 godina i nije mu moglo pomoći čak ni ono pomenuto medicinsko eksperimentisanje sa krvlju zaklane srpske dece iz NDH.

    Malo se udaljih od teme, ali smisao je isti: ukazujem na poreklo Šiptara koji su još u starom veku imali rasprostranjen orgijski žrtveni kult, a te metode i danas primenjuju njihovi plemenski srodnici i zaštitnici koji teže lažno da se prikažu kao “civilizovani zapadni narodi”.

    Odgovori

    • 10. novembar 2016. u 18:22

      Milos Kalicanin

      Moje postovanje!
      Zadivili ste me svojim znanjem. Ja poticem od Kalicana iz Toplice tacnije iz Kosanicke Race kod Kursumlije jer se porodica koja je dosla iz Sjenuce u Donju Konjusu razdvojila i moj pradeda Milan Kalicanin sa svojim bratom od strica dosao u Kosanicku Racu. Poreklo pre pradede Milana su mi nepoznati a voleo bih da znam ko su jer bih napravio porodicno stablo i potrudio bih se da saznam gde su grobovi mojih predaka pa vas tako molim za pomoc voleo bih da me kontaktirate. Ja zivim u Novom Sadu ali bi dosao do vas gde god. Moj telefoj je 065/2017520

      Odgovori

  8. 11. novembar 2016. u 01:06

    Ivan Karličić

    Hvala, Miloše. Kad budem završio knjigu i porodično stablo obavestiću Vas. Što se tiče grobova oni su u selu Štavlju kod Sjenice i trebalo bi dosta vremena da se utvrdi koji je od tih grobova tačno grob Vašeg direktnog pretka pošto grobova ima mnogo, ali je onih iz 19.veka, – pre odvajanja Vaše grane 1878.godine – znatno manje i treba ih pažljivo pregledati i upoređivati. Ima grobova i u prethodnoj postojbini Kalici kod Rožaja, ali tamo bi mi bila potrebna pomoć meštanina pošto su naši preci – kako rekoh – napustili Kalicu 1828/9.godine.

    U Štavlju se dobro snalazim, ali je štavljansko groblje dosta veliko. Najpre treba dovršiti rodoslov na papiru da bismo lakše utvrđivali preciznu mapu starijih grobova. Mnogi su nažalost ostali neobeleženi kamenom grebnicom pa je trošno obeležje drvenom krstačom propalo – tako je bilo u 19.veku. Za takva grobna mesta bi se morala vršiti dodatna ispitivanja starijih ljudi.

    Odgovori

    • 11. novembar 2016. u 15:42

      Milos Kalicanin

      Hvala Ivane, veliki hvala!!!
      Velika mi je cast sto ste mi odgovorili a bilo bi mi veliko zadovoljstvo da me obavestite kada zavrsite knjigu da dodjem do barem jednog primerka jer takve stvari se ostavljaju u nasledje potomcima.
      Bice mi velika cast da me kontaktirate!!!
      U predhodnoj poruci sam vam ostavio svoj broj telefona.
      Veliki pozdrav i sve najbolje vam zelim!!!

      Odgovori

      • 28. novembar 2016. u 09:05

        Dragoljub

        Svaka porodica se selila zbog ubistva Turcina, pa odakle toliki Turci kad ih nasi toliko poubijase. Bas sam se nacitao. Toliko proizvoljnosti da ne mogu da verujem da se javno iznosi. Zar mislite da je Lako bio psihijatrijski slucaj, i ubijao kako mu se svidi. Gde je to moglo u zadnjih hiljadu godina i kada.Koliko je trebalo krvnih osveta da svi Kaličani ostanu zivi ili se niko nije svetio za ubistva.
        Galonje se 1896 godine dele sa bracom i sele na imanje Aksa Belanovica ( Vojinovica). Oni su bili u rodbinskim vezama i jedini su oni smeli da se nasele na Aksovo imanje, koje je ostalo pusto posle preseljenja Belanovica. Kakva 1916 kakve age.
        Niko ne zna sta je bilo pre nabrojanih imena, prvih Kalicana koji su se doselili. Zna se da su u krvnoj vezi sa Komatinama i kumovskoj sa Karlicicima, sve ostalo je vasa bujna masta.

        Odgovori

      • 21. januar 2017. u 23:14

        Bato Kalicanin

        Ja ima rodoslov radjen 1996.

        Odgovori

  9. 30. novembar 2016. u 03:28

    Ivan Karličić

    Odgovor lažnom Dragoljubu: Naši nisu vršili genocid nego su ubijali samo pojedince nasilnike, eto otuda toliko muhamedanskih Srba i jezički pomućenih poškipljenih Srba Šiptara koji se – i jedni i drugi – pogrešno u starim zapisima nazivaju “Turcima”. Uz to su nastavili da do danas prekomerno rađaju decu. Lako nije psihijatrijski slučaj, ali vi cenzori koji mene uporno napadate pod pseudonimima očigledno jeste zreli za psihijatriju. Tačne podatke o odvajanju Galonja prikupio sam od uglednog seoskog krojača Dmitra Kaličanina-Galonje (1907-1994) sa kojim sam obavio intervju u Štavlju 2.avgusta 1993. On je bio živi očevidac odvajanja Galonja 1916.godine i znao je tačnu godinu, bio je pismen čovek dobrog pamćenja.

    Vi koji moje precizne podatke nazivate “bujnom maštom” deo ste iste ekipe zlikovaca koja već dva meseca pokušava da me režirano potkopava, a pri tom menjate po deset pseudonima. Ti si verovatno onaj što sam mu zamerio da je promenio pseudonim, a nije promenio crtež pod kojim se šifrovano krije i nije promenio stil pisanja – pa si se sad dosetio da izmeniš i pseudonim i crtež i da pređeš na polupismenu “ćelavu” latinicu, sve da se ne bih setio ko si ti i da bi ti diskusijom zatrpavao moje tekstove koji su nezgodni po zapadne centre moći, a ujedno si provokator sa sramnom ulogom da ismejavaš srpski narod – zar misliš da smo u tolikoj anarhiji bili nesposobni da tu i tamo ubijemo pokojeg zlikovca? Tada je bilo lakše ubijati nego danas, danas nažalost postoje zakoni koji sputavaju zdrave ubilačke nagone u čoveku – ali vidi se da ti “zakoni” ne mogu dugo trajati.

    Desetine starih ljudi mi je dalo iskaze koje sam upoređivao, ti si nešto negde nakaradno pročitao i zloupotrebio to da mi soliš pamet, takozvani “Dragoljube”. Ti meni osporavaš talenat mojih predaka za ubistva, a kada bi znao pravu istinu shvatio bi da je ovo što iznosim samo vrh ledenog brega, samo sitan deo onog što je bilo i sitan deo onog što će biti. Nama Srbima se vekovima nije preterano žurilo da rušimo tursku vlast i stvaramo državu jer smo mi po prirodi anarhisti koji mrzimo svaku državu i sasvim lepo smo u otomanskoj anarhiji mogli da ubijemo koga smo hteli i kada smo hteli. Za to postoji obilje dokaza, ti se smej i rugaj, ali će ti taj smeh presesti. Pozdravi engleske agente koji te konstantno huškaju protiv mene i protiv svakog srpskog slobodnog uma.

    Odgovori

  10. 1. decembar 2016. u 18:21

    Dragoljub

    Kako onda u popisnoj listi sjenicke kaze 1912 godine Danilo Kalicanin zivi u okruzenju Grbovica a ne Kalicana. Kako su se njegovi ukucani preselili 1916 a on 1912 ima kucu na mestu danasnjih kuca Galonja ( na zalost nema ni jednog). Ovo je SRPSKA latinica ako nisi znao. Mogu da ti objasnim ko je u Toplici od Pavicevica, ko preko trukace a ko od Kerebaca

    Odgovori
1 2 3 4