Kovačević
Haplogrupa: I2a
Poreklo: Donji Bogičevci, Hrvatska
Krsna slava:
Kontakt:
_________________________
Kovačević
Haplogrupa: I2a
Poreklo: Bjelopavlići, Danilovgrad, Crna Gora
Krsna slava: Jovanjdan
Kontakt:
_________________________
Kovačević
Haplogrupa: I2a
Poreklo: Vilusi, Crna Gora
Krsna slava: Đurđevdan
Kontakt:
_________________________
Kovačević
Haplogrupa: R1a Z280 L1280
Poreklo: Koceljeva, Srbija
Krsna slava: Avramijevdan
Kontakt:
______________________
Kovačević
Haplogrupa: E1b rod N
Poreklo: Gazije, Orahovica, Zapadna Slavonija
Krsna slava: Nikoljdan
Kontakt:
_____________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Prezime Kovačević je kod nas i u svetu jedno od najraširenijih prezimena nastalo po zanimanju rodonačelnika ili porodice, u ovom slučaju kovačkom zanatu (ruski – Kuznjecov, francuski – Lefevr, jermenski – Nalbantijan, portugalski – Pereira, engleski – Smit, španski – Herera, nemački – Šmit, italijanski – Fabri).
Kako piše Miroslav Niškanović u knjizi “Srpska prezimena”, svi Kovačevići nisu istog porekla i nisu u srodstvu, a on se posebno bavio poreklom Kovačevića iz Drobnjaka koji slave Đurđevdan.
O njihovoj starini zabeležena je tradicija da su u sleu Buču u Hercegovini živelia dva brata Kovača. Pređu u Banjane i Velimlje i tu načine kovačnicu. Kasnije je jedan prešao na Viluse u Grahovu, a drugog odvedu ozrinićke kriidžije i nasele u Ozrinićima. Pretpostavljamo da se napred rečeno moglo desiti u prvoj polovini 17. veka.
Od brata koji je ostao u Vilusima današnji su Kovačevići na Grahovu, kojih je u prvoj polovini 20. veka bilo na Grahovu i po Hercegovini preko 300 kuća.
Brat koji je odselio u Ozriniće imao je jednog sina i od njega su Kovačevići u Ozrinićima. Nikad ih nije bilo mnogo, svega nekoliko kuća. Bavili su se kovačkim zanatom do 1812. godine.
Oko 1848. godine Tuko iz Ozrinića je prešao kod Jakića u Dobra Sela, oženio se od njih i tu naselio. Imao je sinove Marka i Miloša. U isto vreme njegovi rođaci: Petar, Mina, Radovan, Milovan i Velisav preselili su se iz Ozrinića u Jezero i naselili u jednu dolinu kod Žabljaka. Ta dolina je prozvana po njima Kovač-Dolina. Odatle je Mina otišao na Glasinac.
Istog porekla bi trebali biti Dakovići i Kovačevići na Grahovu (Crna Gora).
U Cerovo (Rađevina) Kovačevići su doselili u 17. veku iz Pive. Slave kao i drobnjački Kovačevići Đurđevdan. U Paskovu (Jadar), Kovačevići takođe slave Đurđevdan, poreklom su i oni iz Pive, odakle su doselili u 18. veku.
U Risnu je jedna kuća Kovačevića, doselili su iz Grahova 1750. godine. Takođe slave Đurđevdan.
Više u knjizi “Srpska prezimena” Miroslava Niškanovića.
KRSNA SLAVA: Đurđevdan (drobnjački Kovačevići)
POZNATI:
_________________
Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’
KOVAČEVIĆI
(u Kovačkoj Dolini i Dobrim Selima)
Starinom su iz Hercegovine, gdje su živjela dva brata koja su se bavila kovačkim zanatom. Iz Hercegovine pređu u Banjane kod Velimlja, gdje su jedno vrijeme živjeli. Jedan od braće pređe na Viluse kod Grahova, a drugi ode u Ozriniće kod Nikšića. Od ovog brata što je prešao na Viluse svi su Kovačevići u Grahovu i po Hercegovini, a od onog što je prešao u Ozriniće bio je samo jedan sin i od njega su Kovačevići u Ozrinićima. U Ozrinićima su se bavili kovačkim zanatom. Sredinom 19. vijeka Tuko Kovačević iz Ozrinića pređe na Dobra Sela kod Šavnika, gdje se oženi od Jakića i tu se stalno naseli. Imao je sinove Miloša i Mirka.
Otprilike u isto vrijeme Tukovi rođaci Petar, Mina, Milovan i Velisav presele se na Jezera kod Žabljaka u jednu dolinu, koja se po njima nazove Kovačka Dolina. Nakon kraćeg vremena, Mina se odseli na Glasinac.
Luka Kovačević iz Kovačke Doline je kao komitski četovođa sa sinovima Jakovom i Filipom učestvovao u Komitskom pokretu 1916-1918. godine, a njegov sin Perko kao desetogodišnjak nalazio se u logoru u Tuzima, gdje je sa svojom majkom proveo oko dvije godine. Perko je učesnik Pljevaljske bitke 1. decembra 1941. godine, u kojoj je i ranjen.
Joko Kovačević poginuo je kao komita 1918. godine na Pirliktoru, a njihov bratstvenik Miloš gine kao zelenaš 1920. godine.
U NOR-u 1941-1945. godine ovo bratstvo je aktivno učestvovalo od prvih ratnih dana i dalo veliki doprinos pobjedi nad neprijateljem. Svetozar-Zelen Dragojev, istaknuti komunista i aktivista u predratnom periodu, bio je u NOP-u od prvih ustaničkih dana 1941. godine; ilegalac na terenu, uhvaćen je i strijeljan u Kolašinu 1943. godine. I njegov brat Dušan je bio u NOP-u od prvih ratnih dana, a poginuo je na Pljevljima 1. decembra 1941. godine. Na Pljevljima je poginuo i Jagoš Mirkov iz Dobrih Sela, koji je ubijen kao ranjenik na zvjerski način. Na Pljevljima su još poginuli Milosav i Đurko iz Dobrih Sela 1941. godine. Miljan iz Kovačke Doline poginuo je na Žabljaku 1941. godine.
U proleterskim brigadama iz ovog bratstva učestvovali su: Stojan Spasojev u NOP-u je od 1941. godine, a u stroju Četvrte crnogorske brigade je od njenog osnivanja, gdje je u Petom bataljonu bio desetar i ekonom čete; poginuo je u junu 1943. godine na Sutjesci. I njegova braća Radoman i Drago bili su učesnici NOR-a. Jovo Krstov je u NOR-u od prvih ustaničkih dana, a u stroju Četvrte crnogorske brigade je od njenog osnivanja gdje je bio intendant u Petom bataljonu. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. I njegov sinovac Vojo Milovanov je borac Četvrte crnogorske brigade u čijim redovima gine 1943. godine na Sutjesci. Radomir-Mušo Neđeljkov je borac NOR-a od prvih ratnih dana u Četvrtoj crnogorskoj brigadi od njenog osnivanja, a u Durmitorskom odredu zamjenik intendanta Odreda i zamjenik komandanta za pozadinu Komande područja u Šavniku. On je ratni vojni invalid i nosilac Partizanske spomenice 1941. Minjo Velisavljev je bio u stroju Četvrte crnogorske brigade, u koju je stupio iz Durmitorskog odreda. Mladi i još nedorastao Milorad Mikailov je bio borac 9. crnogorske brigade u čijim redovima gine kod Andrijevice 1944. godine. Vojin Ilijin i Mato Milovanov su pripadnici NOP-a u čijim su jedinicama aktivno učestvovali od prvih ratnih dana na raznim dužnostima.
Za ovo se bratstvo može reći da su svi bili opredijeljeni za ciljeve NOB-a, oni koji nijesu bili u jedinicama, bili su organizovani u pozadini i na terenu. Treba istaći za primjer Stevana, poznatog patriotu i rodoljuba, koji je svojim ugledom i autoritetom dao veliki doprinos u organizovanju narodne vlasti.
Slave Đurđevdan.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
__________________
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
5. septembar 2021. u 21:31
Marko Kovacevic
Sto se tice Kovacevica koji slave Arandjelovdan, ne mora da znaci da su svi poreklom od Nevesinjskih Kovacevica.Npr. moji Kovacevici su iz Donje Bresnice(Toplicki ogrug), i svi znaju da su poreklom iz Crne Gore, od Grahovskih Kovacevica.Ne znaju mnogo o tome, ali su veoma cesto isli za Grahovo da saznaju nesto vise o poreklu.Mnogo od tih Kovacevica zivi u Beogradu, i svi oni znaju da su poreklom iz Grahova.Sto se tice slave, ne mora da znaci da su oduvek slavili Arandjelovdan, nego da je slava promenjena iz nekog odredjenog razloga.
7. oktobar 2021. u 05:38
Radica
Potpuno ste u pravu. Moje poreklo je od Kovačevića a živeli smo u Istoku KiM. Moj pok. otac istraživao je poreklo i pronašao je srodnike baš u Topličkom kraju i to u gornjoj ili donjoj Konjuši kao i u selu Mikuljane od istih Kovačevića nastali su i Pantići takođe iz Top. kraja koje je moj otac pronašao. Neki od Vulića su bili Kovačevići a iste sam lično pronašla u Sloveniji – Ljubljani. Dakle, svi gore navedeni su u Toplicu doseljeni sa KiM pod pritiskom šiptara a kasnije i nemaca.Od svih Kovačevića jedini koji je uspeo da se vrati iz Toplice bio je moj pradeda, uprkos tadašnjoj komunističkoj zabrani povratka srba na svoje ognjišta.
Pre više od 350 godin Kovačevići su seobom došli na KiM (što mogu potvrditi i crkvene knjige)baš kako ste i naveli, iz Grahova i to kao zanatlije kovači.
Što se slava tiče sasvim ste u pravu, postojale su tu razne okolnosti promena Krsne slave kao i prezimena zbog krvne osvete i slično.
U svakom slučaju DNK je najmerodavnijiza utvrđivanje porkla, pod uslovom da ne budemo baš svi jevreji 😁
20. decembar 2021. u 09:28
Kristina
Pozdrav svima.
Javljam se sa molbom za informacijama o porijeklu mojih predaka. Kažu nekada je neki od Kovačevića došao iz Crne Gore u Sarajevo. Slavimo slavu Matijevdan (29.11). Ima li još neko?
16. maj 2022. u 01:54
Milomir
Veliki pozdrav svima!
Zanimaju me Kovačevići iz Grahova, Crne Gore.
Po predanju je nekad početkom 19. vijeka jedna baba s 3 sina u RS došla na opštinu Višegrad. Za muža joj se ništa ne zna i jedino znamo ime od tog jednog njezinog sina, Stojana. U tom kraju su Turci bili a unuk tog Stojana se pobunio protiv age i dobio ime ‘Ičaga’ i morao je to selo da napusti i da ide gore na planinu u toj okolini. Od njega je prezime Ičagić nastalo što je koliko znam, jedinstveno. Da li mi neko više može reći ili da poveže s nekim potomcima?
U pitanju je linija moje majke odnosno, njezinog oca.
Unapred hvala
8. jun 2022. u 11:30
Miroslav
Ja sam rođen i živeo sam u Višegradu , poznajem neke Ičagiće. Mogu pokušati da dođem do nekog od njih.
Pozdrav
30. septembar 2022. u 10:45
Milomir
Znam sve Ičagiće u Višegradu, slobodno recite koje znate
26. januar 2023. u 10:11
Miroslav Milićević
Poznajem Voju Ičagića, školski smo drugovi.
Pozdrav
27. april 2024. u 16:31
Kovačevićeva
Nisu došli u Višegrad, nego u Goražde! Stojan je moj prađed, a njegov otac Petar.
To su moji Kovačevići, slavimo Jovanjdan!
Petar je bježeći od age došao u Goražde, bio Kovač, držao kovačku radnju u centru Goražda, veliki pozdrav za vas!
28. april 2024. u 11:05
Kovačevićeva
A mi smo peta generacija Kovačevića u Goraždu 🙂
28. april 2024. u 10:58
Kovačevićeva
A došli su iz jednog sela na Žabljaku. Petar je imao sina Stojana a on sina Mila 🙂
9. jun 2022. u 10:10
Miroslav Milićević
Pozdrav svima
Zamolio bi za pomoć u istraživanju ako neko ima neko saznanje o sledećem:
Moji su nekad bili Kovačevići, doseljeni iz oblasti Nikšića na područje opštine Višegrad, selo Kragujevac, na samoj granici sa Srbijom i planinom Tarom. Pretpostavka je da smo od pretka po imenu Milić, dobili prezime Milićević. Slavimo Đurđevdan i znam da su na tom području bar 200 godina. Imena mojih predaka za koje znam su Relja, Simo, Vujadin, Milić. Zbog blizine Srbije većina ih se oženila iz sela sa Tare – Zaovine, Rastišta…
Hvala unapred
30. septembar 2022. u 10:44
Milomir
Ista je slava i isto ste doseljeni na opštinu Višegrad, ali ne znam da su neki od vas Miličevići postali mada znam da ima u Višegradu Milićevića.
27. novembar 2022. u 13:12
Jovan
Zanima me poreklo Kovačevića koji su se iz Spile Grahovske doselili na prostor Srbije tačnije Kuršumlija, selo Prevoj. Slave se Đurđevdan (i Matijevdan ali Đurđevdan je glavna slava). Prvi koji su došli su Đuro i Ilinka Kovačević koji su se doselili u periodu pre Prvog svetskog rata . Postoji priča da se menjalo prezime iz Dejanović u Kovačević dok se porodica još nalazila na prostoru Crne Gore.
19. decembar 2022. u 20:37
Neno
Braćo Kovačevići,ne moj ste se iscrpljivati i tražiti od drugih da vam daju podatke o vama samima.Potrudite se da sa svog “lokalnog ognjišta” prikupite usmene,pisane..materijalne fakte…Trebalo bi svima da bude jasno,da spominjanje porekla,u ovom slučaju Srba Kovačevića ,ne treba da ide od 1933 ili 1946…(mislim na pitanja pojedinih rođaka).U nedostatku ili magli istorijskih fakata(a magle bi bilo sve manje da se neko,bar jedan iz našeg roda odvažio da nešto potraži po turskim,austro-ugarskim,venecijanskim arhivima…,a verovatno bi se našlo nešto kod Engleza,Rusa,Francuza…Naravno da su svi Kovačevići u srpskim zemljama istoga roda.To proističe iz nasleđa i komentara bratsvenika.A rođaci iz Oraovice kad stignu nek mi se jave,pa da polako završavamo Grahovsku epopeju 2016.Gospod i Sv.Andrija da nas čuva!Neno,Mišov,Rakov,Đokin.
7. januar 2023. u 12:25
Milan Kovačević
Moja porodica nažalost jako malo zna o poreklu,znam samo da je pradeda došao kolonizacijom iz Bosne,opština Bosanski Petrovac i dalje neznam.Voleo bi da saznam više ako neko zna nešto.Slava nam je Sveti Nikola
23. januar 2023. u 18:00
Rade Rubežić
Poštovani,
da li neko od Kovačevića
možda zna o Krstu i popu Miladinu Kovačeviću(Rubežiću) rođenom 1730god.u
PAPRATI kod PLJEVALJA.
Poz.Rade
1. decembar 2023. u 18:12
Rade
Poštovani,
Malo sam pogledao naše porodično predanje,pa da ispravimo gore napisani komentar da bude tačan,u pitanju su Kovačevići iz Ljubovije,selo Grčić i Rubež.
Sveštenik(pop) kovač Krsto Rubežić-Jakičić ( iz Rubeža- Onogošt-Nikšić) su bili 1715.god. vođe pobune u Ogulinskoj kapetaniji /Hrvatska) gdje su boravili kao graničari-vojnici,zbog pobune i ucijenjenih glava morali su da bježe za Srbiju( tada Turska).Miladina su ubili janjičari,ali i Krsto i Miladin su ostavili brojno potomstvo u Ljuboviji,Loznici,Osečini,Sokolski kraj,i Mačva. Hroničar Ljuba Pavlović ih je evidentirao oko 1720.god.,što bi i odgovaralo istini.
Od Krsta(kovača) Rubežića- Jakičića su Kovačevići,slava je bila sv.Nikola.,kasnije za vrijeme Turske i Obrenovića je nastalo veoma puno prezimena od Kovačevića i Rubežića-Jskičića zbog obaveze uzimanja imena očevog za prezime….
11. decembar 2023. u 16:42
Jefto
Ja sam jedan od tih Kovačevića od sela grcic gornja Trešnjica , Krsto Kovačević mi je daljni predak , a Slava nam nije Nikoljdan nego je Kirija Otšelnik u narodu poznat kao Miholjdan . Lep pozdrav
5. mart 2024. u 12:23
Rade M. Rubežić
Poštovani,
Jefto zdravo!
Baš ste me prijatno iznenadili,jer su Krsto i Miladinovi potomci imali komunikaciju i saradnju sa nama u Crnoj Gori i sa brastvenicima na Glasinac (Rubeźi,Vaskovići,Drljići,)..,kao i sa Rubežanovićima u Užice i brastvenicima Calićima i Jakičićima u Hrvatskoj i zaoadnoj Bosni skoro do kraja 19.vijeka.
Da li mi moźeš malo pojasniti kretanje tvojih Kovačevića jer po mojim saznanjima neki od brastvenika su boravili i u Dalmaciju i u Gerzovo kod Ključa,jedan od brastvenika je naslijedio neku imovinu u Cetinskoj krajini-Podosoj,Juništa,Bioĉić,Štikovo,Vrlika ili Kijevo,od potomaka harambaše Deli Marka Rubića-Rubeźića krajem 18 vijeka.
Da li se tvoji i danas prezivaju Kovači ili Kovačevići i da li ste u kontaktu sa nekim od brastva Rubežanskog tj.Ćalić-Jakičić-Rubić …i brastava koja su nastala od ovog starog znamenitog brastva ispod Onogošta,a od potomaka kralja Radoslava, koje se okupljalo oko svoje zaduźbine tj.crkve sv.Petra i Pavla (podignute 893.god.) ispod Petrove glave u Onogoštu.
Moj email : [email protected] ili tel. 064 6123106.
U Bosanskom Petrovcu su živjeli Ćalići-Rubežići i danas žive,oni su došli i Kninske krajine ali mislim da sad slave sv.Jovana,ali su se i oni priliĉno raselili…u kontaktu sam sa njima i oni će uraditi DNK..
Svako dobro za Kovačeviće-Rubeźiće-Ćaliće i ostale brastvenike…!
15. mart 2024. u 20:10
Rade
Poštovani,
Vjerovatno je pokojni Jefto Ćalić-Rubežić (Kovačević?),predsjednik opštine Drenčke 1876.god. predak mnogih Jeftovića i drugih brastvenika koji su zbog zakona koji je važio mislim za vrijeme Obrenovića uzimali za prezime ime oca.
Svako dobro..
20. mart 2023. u 02:05
Masa Kovacevic
Da li su vasi iz Bosanskog Petrovca pod Grmecom? Nasa je krsna slava Sveti Nikola isto, moj deda je Radomir i imao je brata rodjenog, sada je pokojni
14. februar 2023. u 21:21
Aleksandar Kovačević
Pozdrav Kovačevići.Moji su starosedeoci iz sela Sremski Čakovci (opština Vukovar).Slava nam je Sveti Georgije-Đurđic.Po neutvrđenim podacima davno su doselili iz Crne Gore.U selu su bile još dve familije Kovačevića, koje sa mojom i međusobno nisu u krvnom srodstvu.Ukratko o mojoj direktnoj lozi.Najstariji za koga znam je moj čukundeda Pero i imao je 4 sina.Sva četvorica su bila u partizanima i učesnici su NOB-a.Dvojica poginula u borbi.Jedan od njih je moj pradeda Bogoljub i nosilac je partizanske spomenice,a drugi koji je poginuo partizanski komesar, koga su ubile ustaše.Jedan zarobljen i streljan u Aušvicu,bio je u sastavu,kao pripadnik Crvene Armije.Jedan bio zarobljen u Dahau i preživeo rat.Od 4 brata ostaje muški potomak samo moj deda Žarko.Zatim moj otac Milan, koji je kao pripadnik TO ranjen od strane separatističkih jedinica.Zatim ja i moj brat Slobodan i na kraju moj sin Nemanja.Posle reintegracije Srpske Oblasti Slavonija,Baranja i Zapadni Srem doseljavamo u Republiku Srbiju(tadašnju SRJ).Ja sam Aleksandar Kovačević,vojno lice…loza se nastavlja ,ako Bog da.
25. maj 2023. u 19:07
Milan Kovačević
Pozdrav svim Kovačevićima,da li ima neko iz mesta Kućanci u R.Hrvatskoj moj
deda Milan je odatle,došao je 196 i neke u Pančevo bio je oženjen Stanom (devojačko Vila)imao je tri sina Pero(moj otac),Miodrag i Mirko?
5. april 2023. u 13:50
Kovačević
Poštovanje, moji Kovačevići slave Jovanjdan, po saznanju očeve tetke, naše porijeklo je sa Žabljaka, s tim da smo mi šesto koljeno te loze koja je nastanjena u Goraždu (BiH). Pa ako neko nešto više zna o tim Kovačevićima??
12. maj 2023. u 22:59
Katarina Kovacevic
Moji zive u Mionici kod Valjeva znam da je pola ulice sve Kovacevici sve moj rod ali me je zanimalo uvek odakle zapravo poticemo ako neko moze da mi pomogne koliko toliko bilo bi bas lepo😀
3. jun 2023. u 10:45
Boris KOVAČEVIĆ
Moji Kovačevići su iz Bjelopavlića. Kovački Dolovi iznad Slatine opština Danilovgrad. Slavimo Svetu Petku a prisluga nam je Đurđevdan. Ako neko ima više informacija nek se javi slobodno. Volio bi da saznam više o svojim precima. Boris / Slobodan / Pero / Živko / Todor. Srdačan pozdrav