Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ЈАЊИЋИ
(живе у Грабовици и Жабљаку)
Јањићи воде поријекло од Поповића, који су, с осталим Новљанима, доселили у Дробњак из Бањана приликом насељавања Дробњака. Има неких тврдњи да су Јањићи, Јанковићи и Ласице род са Ђурђићима, и да су се са њима доселили у Дробњак из Ђурђева Дола и Рудина.
Презиме су добили по удовици Јањи Поповић, за коју се не зна од кога је била родом ни за кога је била удата, односно не зна се име Јањину мужу. Прича се да је рано остала удовица и да јој је муж вјероватно погинуо у неком ратном окршају.
Јања је имала три сина: Милоша, Обрена и Симеуна. Њихови братственици су их по мајци Јањи звали Јањићи и они на основу тога узеше и презиме Јањићи, које датира вјероватно од времена док су још живјели у Комарници.
Јањићи су се, са Јанковићима и Ласицама, доселили у Грабовицу на своје бивше катуне. Вријеме досељења се не зна, али је то било веома давно. Има мишљења да је то било негдје почетком 19. вијека. Неки документи казују да је у Грабовици 1851. године живјело шест домаћинстава од којих два-три Јањића.
Почетком 20. вијека, када су Црногорци масовно одлазили на рад у Америку отишли су и из братства Јањића: Симеун, Мијат, Јован, Мрдеља, Шћепан, Млађен и Жарко. За вријеме Првог свјетског рата, а на позив краља Николе I Петровића, сви су се вратили осим Млађена и Жарка, који су тамо остали и умрли.
У Комитском покрету учествовали су Милун, Ђорђије, Мијаило, Милић, Томо и Наод.
Милован Шуков је био истакнути борад против Турака. Дуго година је хајдуковао, а у хајдуке се одметнуо због убиства Нешка Ласице, који је убио његовог брата Мијата у некој свађи. Милован је био врло угледан и цијењен човјек.
Мрдеља Милосављев се вратио из Америке да би се борио као добровољац у Првом свјетском рату. Брод „Бриндизи“ у близини луке Медове наишао је на мину 6. јануара 1916. године, када је потонуо у морским дубинама са око 400 добровољаца. Спасио се само 101 добровољац, међу њима и Мрдеља Милосављев. Мрдеља је био цијењен човјек и уживао је велики углед у племену. Он је са својом породицом активно учествовао у НОР-у 1941-1945. године. Његов син Радосав био је борац у 7. омладинској црногорској бригади од њеног оснивања.
Милован Миланов је једна од најистакнутијих личности у предратном напредном покрету у шавничком крају. Организатор је устанка 1941. године и први командант мјеста у тек ослобођеном Шавнику. У једном јуришу на италијанске бункере у Пљевљима 1. децембра 1941. године херојски је погинуо и тако окончао свој свијетли и часни животни пут. Поред Милована, свој живот је положио и Петар Новаков. Јеврем Јованов, припадник НОП-а од првих устаничких дана, био је учесник 13-јулског устанка 1941. године, Пљеваљске битке и борби на Сињајевинском сектору, гдје јуначки гине 1942. године.
Даница Милићева, кћерка старог и храброг ратника Милића, слиједећи примјер својих славних предака, од првих устаничких дана стала је у строј храбрих. Учествује у борбама које су вођене на Сињајевинском сектору, као борац Дурмиторског НОП одреда. Формирањем Четврте црногорске пролетерске бригаде, стаје у њен строј као борац и четна болничарка, те замјеник референта санитета у Петом батаљону. Јуначки гине у јуну 1943. године на Зеленгори.
Војислав Шћепанов, борац НОР-а од 1941. године у Дурмиторском омладинском ударном батаљону на сињајевинском фронту, погинуо је у прољеће 1942. године. У току НОР-а 1941-1944. године из овог братства су још, поред поменутих, своје животе положили и млади Гојко, код Ужичке Пожеге 1944. године, Данило Миланов код Никшића 1944, Божидар Миладинов код Даниловграда и Радојица Живков у Кучима 1944. године.
Тодор, син познатог комите Мијаила Јањића из Грабовице, припадник је НОВ-а од 1941. године. У Седмој омладинској црногорској бригади је од њеног оснивања, налази се на значајним војним функцијама у ЈНА. Осим Тодора, у строју Седме бригаде нашли су се и његови братственици Милисав Ђурков и Радосав Мрдељин.
Један број Јањића иселио се из Грабовице у друге крајеве.
Послије Првог свјетског рата у Пљевља и пљеваљски крај иселили су се: Илија у Пљевља, а браћа Чедо и Владо у Потпеће. Мрдеља Милосављев је доселио у Тепачко Поље код Жабљака.
Послије Другог свјетског рата настало је интензивније исељавање у многа мјеста широм наше земље, најчешће из економских разлога.
Петрашин-Пејо је истакнути друпгтвено-политички радник у Шавнику; био је и предсједник општине Шавник.
Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
_____________________
СА ИНТЕРНЕТ ФОРУМА:
Јањићи воде порекло од Поповића из доњих Бањана,а од којих су у Комарници и Грабовици (Шавник) стари Јањићи,одакле су се даље расељавали у свим могућим правцима.
Одвајање од братства Поповића догодило се у средњем веку,као и код већег броја осталих братстава са тог подручја. Најчешћи повод су биле ратне миграције и економски интерес. У Грабовици и данас живе стари Јањићи.
Изворна слава свих Јањића је Никољдан,али како су се расељавали, неке породице су узимале другу славу.
Славе су се мењале на следећи начин:
1. Дешавало се да сиромашан младожења буде принуђен да прихвати славу богате младе.
2. У случају да у младиној кући нема мушког потомства које би наставило да слави породичну славу, зет је преузимао је улогу домаћина.
3. Слава се мењала и када се ствара ново братство, а узимао се светац у чијим се данима стварало братство. Тај светац је онда постајао заштитник братства и сваке породице која припада том братству.
4. Дешавало се да једна или две породице трагајући за новим домом, дођу у неко село и прихвате сеоску славу као своју.
Јањићи су специфични по овом питању и очигледно су се приклањали свим варијантама које је црква одобравала. Зато данас Јањићи славе поред изворног Никољдана још и Ђурђевдан, Аранђеловдан, Крстовдан, Јовањдан, св.Михаила, Мратиндан, а у Србији једна породица слави Благочасне Вериге.
Највеће миграције Јањића су се одиграле током 18. и 19. века, а почетна мања кретања су се догодила после пораза Турака под Бечом 1689 год. Пратећи кретање људи, може се доћи до закључка да су Јањићи дошли у Далмацију и северозападну Босну негде у 18. веку.
Јањићи у Дивуши код Двора на Уни, донели су са собом стару славу Никољдан иако су се одвојили од Јањића који славе Јовандан. Никољдан славе и Јањићи из Биочића код Дрниша.
Јањићи из околине Сарајева (Нишићка висораван) славе Ђурђевдан, као и Јањићи из околине Мостара.
Јањићи из околине Рогатице и Ужица славе Аранђеловдан.
Јањићи из Добоја и Купреса славе Јовањдан.
Мора се знати да исто презиме не значи и исти корен. Зато је важна крсна слава заједнице. Овде су Јањићи специфични по бројности узетих слава, али нису усамљени. Јањићи су најчешће узимали славу села у које су дошли и славу женине куће.
Један део Јањића је прешао у католичку веру, што није била реткост, нарочито у турско доба. Знам за случајеве Јањића који се изјашњавају као Срби католичке вероисповести. Сви они углавном знају своје порекло, као што знају и муслимани. Питање је само ко је од њих спреман да призна своје порекло.
Постоје две интересантне приче о пореклу презимена Јањић.
Неки сељак из Бањана се одважио и убио Турчина због зулума, а потом је побегао у Херцеговину до Богодола, где се оженио женом по имену Јања. После доста времена Турци су успели да га нађу и погубе, а сељани из сажаљења према деци, почеше их звати по мајци Јањи Јањићи.
Друга прича гласи да је презиме настало од имена Јања. Наиме, грчки овчар (Саркастан) по имену Јања, је у време турског царства са осталим овчарима напустио Грчку и доселио на планину Гоч (Врњачка Бања – Краљево). Ту живе и данас и славе Јовандан.
Стварно постоје сточарске заједнице у Грчкој које се зову Саракастани, као и у Бугарској и источној Србији на Старој Планини,али их ми и Бугари зовемо Каракачани.
ИЗВОР: Интернет форуми
25. септембар 2013. у 17:24
aleksandar
iz bucevace
23. октобар 2013. у 14:30
Nikola Janjić
Ja sam Janjić sa Ilidže ispod planine Igman, Sarajevo. Slava je Nikoljdan. sticajem ratnih okolnosti dosta nas se raselilo u Istočno Sarajevo, Srbiju, Kanadu, SAD.
21. фебруар 2019. у 18:05
Nina
Dragi Nikola, poznavala sam pocetkom devedesetih Dragana Janjica sa Ilidze, radili smo za istu firmu (Etrusku). Dragan je radio u Carinskoj zoni Sarajevo, tada je imao nekih 25-27 godina. Imao je sina iz prethodnog braka, maleni je navodno bio i ranjen u ratnim dejstvima u to vreme. Volela bih da znam sta je sa njima i da li su ok. Hvala Vam unapred i veliki pozdrav!
Nina, Beograd
13. јул 2020. у 08:53
Страхиња
Да му се прва жена није можда звала Белма?
26. јун 2019. у 12:44
Bojan Janjic
Pozdrav, znate lI Peru I Rosu Janjic, zivjeli su na Ilidzi…mislim da je Pero umro 1936. Ili znate ko bi mogao imati podataka o njima. Mjesto Vreoce..Ilidza. unaprijed hvala I pozdrav za sve moje Janjice
27. октобар 2013. у 18:33
milan
Ima nas Janjića u srcu Šumadije,selo Resnik kod Kragujevca.Po pričama starih u 19.veku se doselili, po grobovima koji postoje na seoskom groblju tu su Milan pa njegov sin Milovan,Milovan imao Milutina i Miloša.Po Milutinovoj liniji se prezime održalo preko sinova Radosava i Radomira.Radomir(upokojio se 2002.) ima dve kćeri pa se i sa te strane prezime promenilo,Radosav(upokojio se 1978.) ima dva sina Radmila(1936.) i Radoslava(1944.)Radmilo ima kćer Milenu udata u Čačku u Đorđevićima,Radoslav ima dva sina, Milovana i Milana. Milovan (1974.) živi u Kragujevcu i ima Milicu (2000.) i Dušana(2003.). Milan tj.ja živi u Beogradu i ima Uroša(2004.),Selenu(2005.),Sofiju(2007.) i Savu(2009.).
23. новембар 2013. у 17:24
Marko Janjic
Зовем се Марко Јањић живим у Зрењанину, мој деда Спасоје рођен је у селу Банчићи код Љубиња у Херцеговини а после другог светског рата када је прадеда Марко добио кућу и имање сели се у Равни Тополовац општина Житиште код Зрењанина.Отац ми је Жељко, стриц Дарко,брат од стрица Филип,деда Спасоје,прадеда Марко,чукундеда Спасоје…Славимо Ђурђевдан.
13. децембар 2013. у 11:50
Александар
Поштовани, да ли имате неке податке о фамилији Јањић, село Миокус код Шапца? Крсна слава је Лазаревдан, најстарији споменик који сам пронашао тамо је из половине 19. века, Ђурађ, уједно и најстарији предак до кога сам дошао. Постоји неко предање о пореклу из Херцеговине, али без појединости. Оно што је занимљиво је да половина фамилије носи презиме Јанић, али ја због меког старословенског полугласа на споменицима из 19. века мислим да је то плод грешке матичара. Унапред хвала.
4. јануар 2014. у 15:54
Д. Јањић
Јањића има и на југу данашње Србије. Живим у Моштаници, поред Врања. Овдашњи Јањићи, 5-6 кућа, воде порекло од заједничког претка Јање Николића (живео према мојим (турским) тапијама на имање у периоду ослобођења ових крајева од Турака, 1878.) Деда Јањин звао се Марко и то је најстарији познат предак. Цело породично стабло, од Марка до данас је реконструисано. Потомци Маркови живе дакле, у овом селу отприлике 180 година. Одакле су се доселили то нисам истраживао. Ваља процуњати по архиву. Слава целог братства (Не носе сви презиме Јањић) је Св. Никола (зимски), а занимљиво у односу на претходне коментаре је име Јања које је у западним крајевима женско име, док је овде на југу, у старини, то име мушке особе. Иначе, ово презиме је веома често у Врању и околини, много чешће него у осталим градовима југа.
3. мај 2014. у 21:05
Милодан
Фамилије-презимена Јањић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Грачаница
-Торник
-Горња Љубовиђа
-Љубовија
-Перућац
30. мај 2015. у 01:48
Јањић
Моја породица је родом од Мостара, тачније село Рашка Гора. Прије рата били смо бројно презиме у долини Неретве. Славимо Св. Николу, а од ђеда сам слушао приче како водимо поријекло од Војиновића испод Дурмитора, а исто тако сам чуо и да водимо поријекло од баба Јање, и да по њој носимо презиме. Ако имате неких информација о поријеклу Јањића из долине Неретве молио бих вас да поставите.
23. април 2016. у 21:01
Milan Janjić
Rođak,
imaš dole moje komentare, tu sam sve naveo …
20. април 2019. у 14:08
Janjic.S
Ja sam Janjic iz okoline Mostara moji su tacnije rodom iz Raske Gore. Istrazivanjima nekim ,saznao sam da poticemo od Popovica iz Plemena Banjani Crna Gora. Poslje nekog vremena iz Banjana su se preselili u Drobnjake. I iz Drobnjaka naselili se u Dolinu Neretve. Mi slavimo Nikoljdan. Zanima me da li je iko radio svoj DNK od Janjica iz Doline Neretve,ja imam to u planu da uradim. Ali mislim da rezultati mogu biti zanimljivi U Banjanima prevladjiva haplo grupa N koja jos nazalost nije istrazena odakle joj je porijeklo i kad se pojavila u Crnoj Gori zbog njene velike starosti nije se jos utvrdilo,ali predpostavke su da ta haplo grupa dolazi iz Levanta. Dok u Drobnjacima prevladjiva Haplo grupa I koja je tipicna za Nordijske narode Svedjane,Norvezane itd.
12. септембар 2015. у 06:30
Младен
Има Јањића и у Драгачеву, а двојица потомака тих Јањића (Димитрије и Рашо Јањић из Чачка) су 1993. године објавили књигу о Јањићима из Драгачева, који су се на основу доступних података и причама старијих доселили у Драгачево првом половином 18. века.
На основу епитафа на једном споменику утврђено је да су се у село Горачиће у Драгачеву око 1730. године доселиле породице Трашевић, Јањић и Петковић, од којих потиче већина породица у овом делу Србије са тим презименима (постоје и фамилије са истим презименима које не потичу од ове три, већ су касније преузеле та презимена).
Поједине породице су мењале презиме у Недељковић па после неколико генерација поново у Јањић.
А приче о настанку презимена су исте као и наведене на овом форуму, с тим што су у књизи поменуте публикације у којима се наводе још неке варијанте порекла презимена Јањић (књига Херцеговина од Јевта Дедијера, у којој се навод да Јањићи потичу од Војиновића из Војна код Мостара; неки други истраживачи, као професор др Ђуро Тошић, тврде да Јањићи потичу од Бранковића, који потучу од Бранка Младеновића који је као велможа учествовао у рату који је Стеван Дечански водио од 1327. до 1328. године против Дубровчана, а који је био господар Требиња.
Интересантно, легенда о удовици Јањи која је сама одгајала децу, која су из захвалности узела презиме Јањић и сличне друге присутне су код већине Јањића широм Балкана, а вероватно су последица тога што већина Јањића потиче из Херцеговине или северне Црне Горе од потомака тих првих Јањића који су се касније селили у различитим правцима.
Наравно, највећи проблем је недостатак докумената, а нема их јер се врло мало записивало чак и од стране писмених људи у периоду до почетка 20. века.
Такође, нису само немци допринели нестанку документације бомбардовањем Београда када је погођена и спаљена Народна библиотека Србије. Велика штета је учињена и после Другог светског рата када је нпр. у Чачку велики део архивске грађе из данашњег Међуопштинског историјског архива данима превожен воловским колима у локалну фабрику хартије, јер је недостајало материјала за производњу новог папира!
Дакле, оно што нису уништили освајачи, уништили су „победници“ после другог светског рата, јер је некима одговарало да се прошлост избрише.
Књигу сам недавно скенирао и средио грешке у куцању и податке за које знам да су били нетачни (опет можда као последица у куцању или припреми за штампу), али још нисам контактирао потомке аутора за евентуалну дозволу да се књига у дигиталном формату дистрибуира на интернету, па зато нећу овде постављати линк.
17. мај 2022. у 14:18
Radovan Petkovic
Ako imate knjigu u elektronskog obliku molim pošaljite na [email protected]
23. децембар 2015. у 08:22
Srdjan
Po predanju mojih starih,Janjici su dosli iz Nevesinja (Vituša, Varda, Željetuša)rastrkali se po raznim krajevima Srbije i sveta moji su iz Sirogojna tu su mi bili deda i pradeda a slavimo slavu Sv.Arhangela Mihaila
Veliki pozdrav i dobrog zdravlja za sve Janjice sirom zemlje i Belog sveta.
6. август 2018. у 15:10
Зоран Јањић
Драги Срђане, позивам те да пажљиво прочиташ мој прилог на овој страници и да ми се јавиш.
Срдачан поздрав,
Зоран Јањић