Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ЈАЊИЋИ
(живе у Грабовици и Жабљаку)
Јањићи воде поријекло од Поповића, који су, с осталим Новљанима, доселили у Дробњак из Бањана приликом насељавања Дробњака. Има неких тврдњи да су Јањићи, Јанковићи и Ласице род са Ђурђићима, и да су се са њима доселили у Дробњак из Ђурђева Дола и Рудина.
Презиме су добили по удовици Јањи Поповић, за коју се не зна од кога је била родом ни за кога је била удата, односно не зна се име Јањину мужу. Прича се да је рано остала удовица и да јој је муж вјероватно погинуо у неком ратном окршају.
Јања је имала три сина: Милоша, Обрена и Симеуна. Њихови братственици су их по мајци Јањи звали Јањићи и они на основу тога узеше и презиме Јањићи, које датира вјероватно од времена док су још живјели у Комарници.
Јањићи су се, са Јанковићима и Ласицама, доселили у Грабовицу на своје бивше катуне. Вријеме досељења се не зна, али је то било веома давно. Има мишљења да је то било негдје почетком 19. вијека. Неки документи казују да је у Грабовици 1851. године живјело шест домаћинстава од којих два-три Јањића.
Почетком 20. вијека, када су Црногорци масовно одлазили на рад у Америку отишли су и из братства Јањића: Симеун, Мијат, Јован, Мрдеља, Шћепан, Млађен и Жарко. За вријеме Првог свјетског рата, а на позив краља Николе I Петровића, сви су се вратили осим Млађена и Жарка, који су тамо остали и умрли.
У Комитском покрету учествовали су Милун, Ђорђије, Мијаило, Милић, Томо и Наод.
Милован Шуков је био истакнути борад против Турака. Дуго година је хајдуковао, а у хајдуке се одметнуо због убиства Нешка Ласице, који је убио његовог брата Мијата у некој свађи. Милован је био врло угледан и цијењен човјек.
Мрдеља Милосављев се вратио из Америке да би се борио као добровољац у Првом свјетском рату. Брод „Бриндизи“ у близини луке Медове наишао је на мину 6. јануара 1916. године, када је потонуо у морским дубинама са око 400 добровољаца. Спасио се само 101 добровољац, међу њима и Мрдеља Милосављев. Мрдеља је био цијењен човјек и уживао је велики углед у племену. Он је са својом породицом активно учествовао у НОР-у 1941-1945. године. Његов син Радосав био је борац у 7. омладинској црногорској бригади од њеног оснивања.
Милован Миланов је једна од најистакнутијих личности у предратном напредном покрету у шавничком крају. Организатор је устанка 1941. године и први командант мјеста у тек ослобођеном Шавнику. У једном јуришу на италијанске бункере у Пљевљима 1. децембра 1941. године херојски је погинуо и тако окончао свој свијетли и часни животни пут. Поред Милована, свој живот је положио и Петар Новаков. Јеврем Јованов, припадник НОП-а од првих устаничких дана, био је учесник 13-јулског устанка 1941. године, Пљеваљске битке и борби на Сињајевинском сектору, гдје јуначки гине 1942. године.
Даница Милићева, кћерка старог и храброг ратника Милића, слиједећи примјер својих славних предака, од првих устаничких дана стала је у строј храбрих. Учествује у борбама које су вођене на Сињајевинском сектору, као борац Дурмиторског НОП одреда. Формирањем Четврте црногорске пролетерске бригаде, стаје у њен строј као борац и четна болничарка, те замјеник референта санитета у Петом батаљону. Јуначки гине у јуну 1943. године на Зеленгори.
Војислав Шћепанов, борац НОР-а од 1941. године у Дурмиторском омладинском ударном батаљону на сињајевинском фронту, погинуо је у прољеће 1942. године. У току НОР-а 1941-1944. године из овог братства су још, поред поменутих, своје животе положили и млади Гојко, код Ужичке Пожеге 1944. године, Данило Миланов код Никшића 1944, Божидар Миладинов код Даниловграда и Радојица Живков у Кучима 1944. године.
Тодор, син познатог комите Мијаила Јањића из Грабовице, припадник је НОВ-а од 1941. године. У Седмој омладинској црногорској бригади је од њеног оснивања, налази се на значајним војним функцијама у ЈНА. Осим Тодора, у строју Седме бригаде нашли су се и његови братственици Милисав Ђурков и Радосав Мрдељин.
Један број Јањића иселио се из Грабовице у друге крајеве.
Послије Првог свјетског рата у Пљевља и пљеваљски крај иселили су се: Илија у Пљевља, а браћа Чедо и Владо у Потпеће. Мрдеља Милосављев је доселио у Тепачко Поље код Жабљака.
Послије Другог свјетског рата настало је интензивније исељавање у многа мјеста широм наше земље, најчешће из економских разлога.
Петрашин-Пејо је истакнути друпгтвено-политички радник у Шавнику; био је и предсједник општине Шавник.
Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
_____________________
СА ИНТЕРНЕТ ФОРУМА:
Јањићи воде порекло од Поповића из доњих Бањана,а од којих су у Комарници и Грабовици (Шавник) стари Јањићи,одакле су се даље расељавали у свим могућим правцима.
Одвајање од братства Поповића догодило се у средњем веку,као и код већег броја осталих братстава са тог подручја. Најчешћи повод су биле ратне миграције и економски интерес. У Грабовици и данас живе стари Јањићи.
Изворна слава свих Јањића је Никољдан,али како су се расељавали, неке породице су узимале другу славу.
Славе су се мењале на следећи начин:
1. Дешавало се да сиромашан младожења буде принуђен да прихвати славу богате младе.
2. У случају да у младиној кући нема мушког потомства које би наставило да слави породичну славу, зет је преузимао је улогу домаћина.
3. Слава се мењала и када се ствара ново братство, а узимао се светац у чијим се данима стварало братство. Тај светац је онда постајао заштитник братства и сваке породице која припада том братству.
4. Дешавало се да једна или две породице трагајући за новим домом, дођу у неко село и прихвате сеоску славу као своју.
Јањићи су специфични по овом питању и очигледно су се приклањали свим варијантама које је црква одобравала. Зато данас Јањићи славе поред изворног Никољдана још и Ђурђевдан, Аранђеловдан, Крстовдан, Јовањдан, св.Михаила, Мратиндан, а у Србији једна породица слави Благочасне Вериге.
Највеће миграције Јањића су се одиграле током 18. и 19. века, а почетна мања кретања су се догодила после пораза Турака под Бечом 1689 год. Пратећи кретање људи, може се доћи до закључка да су Јањићи дошли у Далмацију и северозападну Босну негде у 18. веку.
Јањићи у Дивуши код Двора на Уни, донели су са собом стару славу Никољдан иако су се одвојили од Јањића који славе Јовандан. Никољдан славе и Јањићи из Биочића код Дрниша.
Јањићи из околине Сарајева (Нишићка висораван) славе Ђурђевдан, као и Јањићи из околине Мостара.
Јањићи из околине Рогатице и Ужица славе Аранђеловдан.
Јањићи из Добоја и Купреса славе Јовањдан.
Мора се знати да исто презиме не значи и исти корен. Зато је важна крсна слава заједнице. Овде су Јањићи специфични по бројности узетих слава, али нису усамљени. Јањићи су најчешће узимали славу села у које су дошли и славу женине куће.
Један део Јањића је прешао у католичку веру, што није била реткост, нарочито у турско доба. Знам за случајеве Јањића који се изјашњавају као Срби католичке вероисповести. Сви они углавном знају своје порекло, као што знају и муслимани. Питање је само ко је од њих спреман да призна своје порекло.
Постоје две интересантне приче о пореклу презимена Јањић.
Неки сељак из Бањана се одважио и убио Турчина због зулума, а потом је побегао у Херцеговину до Богодола, где се оженио женом по имену Јања. После доста времена Турци су успели да га нађу и погубе, а сељани из сажаљења према деци, почеше их звати по мајци Јањи Јањићи.
Друга прича гласи да је презиме настало од имена Јања. Наиме, грчки овчар (Саркастан) по имену Јања, је у време турског царства са осталим овчарима напустио Грчку и доселио на планину Гоч (Врњачка Бања – Краљево). Ту живе и данас и славе Јовандан.
Стварно постоје сточарске заједнице у Грчкој које се зову Саракастани, као и у Бугарској и источној Србији на Старој Планини,али их ми и Бугари зовемо Каракачани.
ИЗВОР: Интернет форуми
4. април 2012. у 18:12
Слободан Јањић
Јањићи из села Бијело Брдо,које се налази на пола пута од Вишеград- Прибој,немају никакве везе са осталим Јањићима .До почетка 18. вијека презивали су се Пејовићи и живјели су у селу Доњи Раванци код Рудог (Родно мјесто Мехмед -паше Соколовића ).Једино Јањићи из околине Ужица су наши рођаци, наиме 1791.године једна породица Јањића одселила се из Бијелог Брда у Мокру Гору.Јањићи у Вишеградском Старом Влаху славе Сабор Светог Јована Крститеља 20.јануара
8. јануар 2017. у 22:15
Branislav janjic
Pozdrav Slobodane, moja familija je iz okolinu uzice. Selo Godivik.
Pradeda dobrivoje, deda Dusan otac Dragan. Krstna slava djudjevdan.
Jel smo mi rod sa vasom porodicom?
4. септембар 2017. у 19:22
Slobodan
Kao što rekoh Janjići( i Milanovići ) iz Višegradskog Starog Vlaha prezivali su se Pejović do 18. veka . A sada evo nešto malo podataka o tim Pejovićima :
Pejovići
Uzeto iz knjige: Dr. Jovan Erdeljanović: Stara Crna Gora; 1910-1911
Cuce, Ržani Do. Nesumnjivo je vrlo staro selo. O tome svedoče mnogobrojni ostaci od vrlo davnašnjeg stanovništva. U ovom selu živi i sad jedno starinačko bratstvo, Pejovići (3 kuće). Pejovići su bratstvo koje pripadaju najstarijem narodnom sloju, koje je zaostalo u plemenu još iz 15. veka, odnosno i iz još starijeg vremena, i koji je bez sumnje staro-zećanskog porekla. Pejoviće zovu i imenom Ovsine po tome što žive u Ovsiskom Dolu, a imaju i nadimak Gulipeste, kome se ne zna postanak. Kao što je to redovan slučaj, da mala i slaba, a vrlo stara brastva zbog toga što se na njihov račun prave razne šale, ne priznaju da su starinci, tako je i sa Pejovićima. Ali se svuda po Cucama pouzdano zna i otvoreno tvrdi, da su Pejovići, jedno od četiri najstarija brastva u Cucama, da su uopšte “od staroga naselja” ili “starosjedilačka famelja”.
Oni ne znaju da nabroje više od 5-6 svojih pasova, kao na primer:
Stevan (današnji pas) – Mitar – Mašùt – Stojan – Pejo – Marko – . . . Po Peju su dobili današnje prezime.
Priča se, da su svi današnji Pejovići od jednoga deteta što je bilo jedino zaostalo od jednog starog brastva, koje je u doba Ćuprilićeve najezde izginulo. To je dete nekakav “rišćanin”, što je bio u Ćuprilićevoj vojsci, bio bacio na slamu, te ga je posle njegova majka našla. Verovatno je to bio imenovani Marko, najdalji poznati predak Pejovića.
Pejovići slave zimski Jovanjdan (20.januar), a prislužuju Malu Gospojinu .
Najverovatnije je da su starinci Ržanoga Dola, Pejovići pod uticajem jakih doseljeničkih brastava primili Sv. Jovana za krsno ime, a da li su od starina prisluživala Malu Gospojinu , ili su je primili na isti način kao i krsno ime, to se pouzdano ne zna.
Od njih ima iseljenika: u Nikšiću, “u Primorju u Dobrotu”, u Kolašinu, i u Statovcu u srezu Dobričkom..
J. Nakićenović ne pominje u Dobroti Pejoviće, ali imenuje nekoliko drugih brastava za koja kaže da su iz Crne Gore (a slave, kao katolici, Sv. Ivana), te će jedno od njih svakako biti poreklom od ovih Pejovića.
Stjepo Trivković u knjizi „Višegradski Stari Vlah “ pominje Pejoviće koji slave Jovanjdan i od kojih su porodice Janjić i Milanović u tom kraju .
28. октобар 2022. у 13:36
Nenad
Pejovici o kojima pricate u cuce dolaze iz Dulica kod Gacka sto i oni sami kazu kao i ostatak sela Tresnjeva koje naseljavalju Hercegovci, pocevsi od Nikolica, Bjelica, Pejovica, Perovica, Bajkovica… Martinovici su Stara porodica koja je u Bajice dosla iz Gatackog polja. Prica da su oni Starozecani nema mnogo smisla i ona se vezuje za Stanovnike Trnjina i tog djela cuca
4. април 2012. у 20:20
Јовица Кртинић
Слободане, хвала много на овом прилогу. Позивамо и друге Јањиће да се јаве!
13. април 2012. у 21:27
Јањић
Занимљив је овај сајт, али не знам како се дошло до ових података јер је текст у реч исти као и на другим местима о овом презимену, а сложићемо се да се не може овако нешто само ”копипејстирати” и веровати интернту у свему. Иначе, чуо сам за податак да Јањићи воде порекло од Даниловића (а прича је иста- неки сељак убио агу па пребегао) тако да не треба све узимати здраво за готово. Јањићи из околине Мостара славе Никољдан.
13. април 2012. у 22:07
Јовица Кртинић
Поштовани, хвала на јављању и новим информацијама. Како смо и навели испод текста о пореклу презимена Јањић, реч је информацијама пренетим са интернет форума. И далеко од тога да их узимамо здраво за готово. Више је то покушај да се иницира јављање људи, као што сте то учинили и ви, како би се кроз размену информација на једном месту дошло до што прецизније слике о пореклу неког презимена. Тешко да било ко, без озбиљног теренског истраживања, може да дође до конкретних информација о сваком појединачном роду. Због тога нам је наважније да овај пројекат подстакне људе, који су се посветили истраживању сопствених корена, да информације до којих су дошли поделе са свим посетиоцима сајта, оном нажалост малобројном групом људи, која држи до својих предака и настоји да о њиховом постању остави траг за генерације које долазе.
3. септембар 2012. у 06:06
Goran Janjic
Deda Janjic Pero,Otac Janjic Andjelko,stric Janjic Milan,braca od strica Djordja i Jovo.Rodom iz Kupresa Bucevace Vukovska ispod planine Raduse. Srbi Pravoslavne veroispovesti..
3. јул 2018. у 22:30
Zoran janjic
Pozdrav Goranu i Janjicima iz NS.
Pitaj oca Andjelka za doktora Zorana Janjica vojnika sa Trandzamenta.
Pozz svim Janjicima !
27. мај 2013. у 14:45
Lazar
Moja porodica živi u Posavini negdje od 1885. godine, a moj pradjeda Trifko Janjić se doselio iz Ljubina, selo Bančići. Pradjeda Trifko je bio trgovac, te poslije završene škole u Trebinju je krenuo preko Ilidže (gdje je imao rođake) i došao na Nišićku visoravan-Nišiće. Pričao je mojem djedu Vasiliju da je kratko tamo držao dućan, gdje se negdje između 1885-1890.g. doselio u Brčko, gdjhe je trgovao tri godine, a poslije je kupio zemlju, kuću i otvorio dućan u s. Obudovac kod Šamca. Upoznao je moju prababu Jelku Radovanović iz s. Gornji Žabar, oženio je i preselio se u isto selo, gdje i danas imamo imanje. Moji Trifko i Jelka izrodiše 13 djece, od kojih je petoro ostalo živo: Danica (1901), Zorka (1903), Vasilije (1906), Lazar (1914) i Simo (1916). Pradjeda Trifko je umro 1924.godine, a prababa Jelka 1938.godine. Danica udala u f. Simeunović a Zorka u f. Janković, u Gornji Žabar. Vasilije se oženio 1930. sa Cvijetom Akšamović, takođe iz G.Žabara i s njom izrodio dva sina Dušana (1931) i Milana (1935). Lazar je kao komandnant posavskog odreda JKVUO Đenerala D.D.Mihailovića poginuo poslije završetka rata u s. Žegulje kod Stolca, a Simo 1944.g. u s. Cerik kod Brčkog u borbi protiv partizana. Vasilije umire 1972.godine, a Cvijeta 1977.godine.Dušan se ženi Anicom Kojić (1934) iz s. Vitanovići kod Brčkog i ima dvoje djece, Lazara (1956)i Jelenu (1958), a Milan Petrom Džombić (1938) iz s. Slatina kod Šamca i izrodio troje djece Boro (1959), Simo (1962-1964) i Cvijeta (1965). Dušan je umro 1990.g. a Milan 1989.godine.
27. мај 2013. у 14:46
Lazar
MI Janjići slavimo Sv. Georgija, Krsnu slavu koju je naš pradjeda Trifko donio iz Hercegovine, op. Ljubinje, s. Bančići. z Meki Do.
25. јул 2014. у 14:15
Goran
Hm…Ja sam isto Janjic poreklom iz okoline Bancica…Pradeda mi je bio Lazar al je on imao 3 sina, Spasoja, Milana i Mladena( moj deda) koji su se doselili u vojvodinu sa kosova prilikom kolonizacije, slava je isto Djurdjevdan.
7. децембар 2022. у 23:08
Dragana
Lazare, moji podaci su potpuno isti.
28. мај 2013. у 11:52
Slavko Janjić
Svaka cast za ideju o porijeklu prezimena,ovo je mozda i najdetaljniji pristup istrazivanju prezimena Janjić.Ja sam unuk Čedov koji se pominje u teksttu da je odselio iz Grabovice za Potpeće kod Pljevalja.A evo i moj skromni doprinos sa ovim linkom na youtube o Grabovici i Janjićima http://www.youtube.com/watch?v=kIG7QimJpQY
15. август 2013. у 22:37
Милодан
Фамилије-презимена Јањић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Јањић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Бабајић
-Доњи Лајковац
-Лукавац
-Пепељевац
-Суводањ
25. септембар 2013. у 17:05
aleksandar
a gde sad zivis rode i moji su odatle de si naveo