Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ЈАЊИЋИ
(живе у Грабовици и Жабљаку)
Јањићи воде поријекло од Поповића, који су, с осталим Новљанима, доселили у Дробњак из Бањана приликом насељавања Дробњака. Има неких тврдњи да су Јањићи, Јанковићи и Ласице род са Ђурђићима, и да су се са њима доселили у Дробњак из Ђурђева Дола и Рудина.
Презиме су добили по удовици Јањи Поповић, за коју се не зна од кога је била родом ни за кога је била удата, односно не зна се име Јањину мужу. Прича се да је рано остала удовица и да јој је муж вјероватно погинуо у неком ратном окршају.
Јања је имала три сина: Милоша, Обрена и Симеуна. Њихови братственици су их по мајци Јањи звали Јањићи и они на основу тога узеше и презиме Јањићи, које датира вјероватно од времена док су још живјели у Комарници.
Јањићи су се, са Јанковићима и Ласицама, доселили у Грабовицу на своје бивше катуне. Вријеме досељења се не зна, али је то било веома давно. Има мишљења да је то било негдје почетком 19. вијека. Неки документи казују да је у Грабовици 1851. године живјело шест домаћинстава од којих два-три Јањића.
Почетком 20. вијека, када су Црногорци масовно одлазили на рад у Америку отишли су и из братства Јањића: Симеун, Мијат, Јован, Мрдеља, Шћепан, Млађен и Жарко. За вријеме Првог свјетског рата, а на позив краља Николе I Петровића, сви су се вратили осим Млађена и Жарка, који су тамо остали и умрли.
У Комитском покрету учествовали су Милун, Ђорђије, Мијаило, Милић, Томо и Наод.
Милован Шуков је био истакнути борад против Турака. Дуго година је хајдуковао, а у хајдуке се одметнуо због убиства Нешка Ласице, који је убио његовог брата Мијата у некој свађи. Милован је био врло угледан и цијењен човјек.
Мрдеља Милосављев се вратио из Америке да би се борио као добровољац у Првом свјетском рату. Брод „Бриндизи“ у близини луке Медове наишао је на мину 6. јануара 1916. године, када је потонуо у морским дубинама са око 400 добровољаца. Спасио се само 101 добровољац, међу њима и Мрдеља Милосављев. Мрдеља је био цијењен човјек и уживао је велики углед у племену. Он је са својом породицом активно учествовао у НОР-у 1941-1945. године. Његов син Радосав био је борац у 7. омладинској црногорској бригади од њеног оснивања.
Милован Миланов је једна од најистакнутијих личности у предратном напредном покрету у шавничком крају. Организатор је устанка 1941. године и први командант мјеста у тек ослобођеном Шавнику. У једном јуришу на италијанске бункере у Пљевљима 1. децембра 1941. године херојски је погинуо и тако окончао свој свијетли и часни животни пут. Поред Милована, свој живот је положио и Петар Новаков. Јеврем Јованов, припадник НОП-а од првих устаничких дана, био је учесник 13-јулског устанка 1941. године, Пљеваљске битке и борби на Сињајевинском сектору, гдје јуначки гине 1942. године.
Даница Милићева, кћерка старог и храброг ратника Милића, слиједећи примјер својих славних предака, од првих устаничких дана стала је у строј храбрих. Учествује у борбама које су вођене на Сињајевинском сектору, као борац Дурмиторског НОП одреда. Формирањем Четврте црногорске пролетерске бригаде, стаје у њен строј као борац и четна болничарка, те замјеник референта санитета у Петом батаљону. Јуначки гине у јуну 1943. године на Зеленгори.
Војислав Шћепанов, борац НОР-а од 1941. године у Дурмиторском омладинском ударном батаљону на сињајевинском фронту, погинуо је у прољеће 1942. године. У току НОР-а 1941-1944. године из овог братства су још, поред поменутих, своје животе положили и млади Гојко, код Ужичке Пожеге 1944. године, Данило Миланов код Никшића 1944, Божидар Миладинов код Даниловграда и Радојица Живков у Кучима 1944. године.
Тодор, син познатог комите Мијаила Јањића из Грабовице, припадник је НОВ-а од 1941. године. У Седмој омладинској црногорској бригади је од њеног оснивања, налази се на значајним војним функцијама у ЈНА. Осим Тодора, у строју Седме бригаде нашли су се и његови братственици Милисав Ђурков и Радосав Мрдељин.
Један број Јањића иселио се из Грабовице у друге крајеве.
Послије Првог свјетског рата у Пљевља и пљеваљски крај иселили су се: Илија у Пљевља, а браћа Чедо и Владо у Потпеће. Мрдеља Милосављев је доселио у Тепачко Поље код Жабљака.
Послије Другог свјетског рата настало је интензивније исељавање у многа мјеста широм наше земље, најчешће из економских разлога.
Петрашин-Пејо је истакнути друпгтвено-политички радник у Шавнику; био је и предсједник општине Шавник.
Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
_____________________
СА ИНТЕРНЕТ ФОРУМА:
Јањићи воде порекло од Поповића из доњих Бањана,а од којих су у Комарници и Грабовици (Шавник) стари Јањићи,одакле су се даље расељавали у свим могућим правцима.
Одвајање од братства Поповића догодило се у средњем веку,као и код већег броја осталих братстава са тог подручја. Најчешћи повод су биле ратне миграције и економски интерес. У Грабовици и данас живе стари Јањићи.
Изворна слава свих Јањића је Никољдан,али како су се расељавали, неке породице су узимале другу славу.
Славе су се мењале на следећи начин:
1. Дешавало се да сиромашан младожења буде принуђен да прихвати славу богате младе.
2. У случају да у младиној кући нема мушког потомства које би наставило да слави породичну славу, зет је преузимао је улогу домаћина.
3. Слава се мењала и када се ствара ново братство, а узимао се светац у чијим се данима стварало братство. Тај светац је онда постајао заштитник братства и сваке породице која припада том братству.
4. Дешавало се да једна или две породице трагајући за новим домом, дођу у неко село и прихвате сеоску славу као своју.
Јањићи су специфични по овом питању и очигледно су се приклањали свим варијантама које је црква одобравала. Зато данас Јањићи славе поред изворног Никољдана још и Ђурђевдан, Аранђеловдан, Крстовдан, Јовањдан, св.Михаила, Мратиндан, а у Србији једна породица слави Благочасне Вериге.
Највеће миграције Јањића су се одиграле током 18. и 19. века, а почетна мања кретања су се догодила после пораза Турака под Бечом 1689 год. Пратећи кретање људи, може се доћи до закључка да су Јањићи дошли у Далмацију и северозападну Босну негде у 18. веку.
Јањићи у Дивуши код Двора на Уни, донели су са собом стару славу Никољдан иако су се одвојили од Јањића који славе Јовандан. Никољдан славе и Јањићи из Биочића код Дрниша.
Јањићи из околине Сарајева (Нишићка висораван) славе Ђурђевдан, као и Јањићи из околине Мостара.
Јањићи из околине Рогатице и Ужица славе Аранђеловдан.
Јањићи из Добоја и Купреса славе Јовањдан.
Мора се знати да исто презиме не значи и исти корен. Зато је важна крсна слава заједнице. Овде су Јањићи специфични по бројности узетих слава, али нису усамљени. Јањићи су најчешће узимали славу села у које су дошли и славу женине куће.
Један део Јањића је прешао у католичку веру, што није била реткост, нарочито у турско доба. Знам за случајеве Јањића који се изјашњавају као Срби католичке вероисповести. Сви они углавном знају своје порекло, као што знају и муслимани. Питање је само ко је од њих спреман да призна своје порекло.
Постоје две интересантне приче о пореклу презимена Јањић.
Неки сељак из Бањана се одважио и убио Турчина због зулума, а потом је побегао у Херцеговину до Богодола, где се оженио женом по имену Јања. После доста времена Турци су успели да га нађу и погубе, а сељани из сажаљења према деци, почеше их звати по мајци Јањи Јањићи.
Друга прича гласи да је презиме настало од имена Јања. Наиме, грчки овчар (Саркастан) по имену Јања, је у време турског царства са осталим овчарима напустио Грчку и доселио на планину Гоч (Врњачка Бања – Краљево). Ту живе и данас и славе Јовандан.
Стварно постоје сточарске заједнице у Грчкој које се зову Саракастани, као и у Бугарској и источној Србији на Старој Планини,али их ми и Бугари зовемо Каракачани.
ИЗВОР: Интернет форуми
23. април 2016. у 20:37
Milan Janjić
Pozdrav Janjićima!
Ja kao neko ko je Janjić i po dedi i po babi mogu da objasnim , barem za Janjiće iz doline Neretve (nemaju veze sa Janjićima iz Nevesinja, ni jedni sa drugima ).
Janjići sa Raške Gore – moja familija po dedi – je staro pleme došlo u Hercegovinu iz Banjana od bratstva Popovića ili Koprivica negde krajem XV veka jer je tada prostor Banjana pao pod Tursku vlast i raseljeni su na svaku stranu.
Oni su ( pojedini ) na Raškoj Gori živeli sve do ovih ratova 90’tih, mada je dosta Janjića ”šljeglo” i ranije u Mostar. Bratstvo je bilo toliko veliko dasu se između sebe odvajali – moji su po Borozanu bili ” Borozančići ” , bilo je još 5-6 ”familija ” …a sve Janjići… Naravno, slava je sv. Nikola .
Janjići iz Bogodola , porodica moje babe su ustvari Danilovići iz Crne Gore i oni su na prostor Bogodola na Čabulji došli pre maksimalno 200 godina . Dva brata – ”runjavi” Đuro ,Janko i sestra Janja Danilović,najstarija, neudata, ružna i sa kraćom nogom ( tako kaže predanje ) . Braća su u Crnoj Gori ubili nekog Turčina i utekli za Hercegovinu. Posle par godina lutanja stigli su do Mostara , gde su živeli u pećinama na Neretvi kod Tepe (pijace u Mostaru).
Bio je to sunovrat turskog carstva i age i begovi su već decenijama prodajom zemlje izdržavali sebe … prvo se prodavala najlošija zemlja , a oni uhvatiše priliku da beg prodaje jako dobru zemlju u Bogodolu . Imali su para – da li od trgovine ili od pljačke ili od rada niko ne zna, uglavnom kupiše zemlju i naseliše se u Bogodolu. Tu zasnovaše porodice , ali je uvek bilo problema sa ”latinima’ iz Goranaca. Jednom prilikom je ”runjavi Đuro” – bio je crn i jako maljav – poveo konja da proda i ustavi ga Raič – hajduk i razbojnik , Hrvat iz Goranaca . Raič da otme, Đuro ne da i po predanje ga je Raič gonio oko velike drače (trnja) da ga poseče a Đuro bežao. Drača je bila 5-6 m u prečniku i Raič je je skoro čitavu isekao i Đuro kad vide nema kud, okrenu se i ubi ga. Digoše se Latini i goniše ga uz Čabulju na konjima a on bos i peške …Zađoše gore i u snegu vidiše korake kolike Đuro pravi i reče im Raičev otac – od ovoga nema ništa…. Đuro se vratio posle 4-5 godina živ i zdrav, niko ne zna gde je bio. Njegov brat Janko (ovo uzmite sa rezervom , nisam siguran za ime ) je za to vreme stekao veliko bogatstvo u stoci i čeljadi i sve su izdelili kad se Đuro vratio. Janko je bio plavih očiju, nižeg rasta i svetle puti. Zato Janjići iz Bogodola su ili izrazito crni ili izrazito plavi , a ista su familija – jedni su Đurini a drugi Jankovi.
I sad ima Đurina slika u Bačkoj Topoli kod jednog mog rođaka, doneta je iz Bogodola.
Ovi Janjići (Danilovići) slave Đurđevdan. Nadam se da su sad stvari malo jasnije.
Sve najbolje vam želim.
Milan Laze Janjić
23. април 2016. у 20:46
Milan Janjić
Evo još malo detalja :
Janjići sa Raške Gore imaju ovakva imena već generacijama – Stojan , Milan , Mijo , Jovo , Lazo (Lazar) , Šćepan , Živko , Milorad …..
A iz Bogodola – Đuro, Janko , Obren, Markan , Zdravko ….. Danilovići su iz Zubaca iz Crne Gore, to nisam naveo …
Sve najbolje vam želim.
Milan Laze Janjić
18. јул 2016. у 16:49
Nikola Janjić
Nosim prezime Janjić, živim u Beogradu, od oca sam Dragana, dede Božidara, koji je imao još dvojicu braće: starijeg Blagoja i mlađeg Vojislava. Njihov otac, a moj pradeda se zvao Dragi (po kojem je moj otac dobio ime). Krsna slava nam je Đurđic. Znam da smo poreklom Hercegovci, iz okoline Nevesinja, i to je sve. Tu informaciju mi je dala moja tetka (ćerka mog dede Blagoja), trenutno igumanija u Manastiru Ćelije kod Valjeva. Čitajući komentare shvatio sam da nisu u srodstvu svi oni koji nose ovo prezime i da je presudan kriterijum slava koja se praznuje.Voleo bih da stupim u kontakt sa svima koji istražuju poreklo ovog prezimena i da utvrdim eventualna krvna srodstva. Poštovanje svima koji nose prezime Janjić.
27. септембар 2016. у 18:16
Лазар Јањић
Никола, питај твог оца Драгана, како сам разумео бабу твој прадеда Драги је из Саранова, село између Раче и Тополе, из куће одакле сам ја. Од оца сам Славка, деде Михаила, прадеде Војислава, џукундеде Љубодрага (од њега нам потиче надимак Џезвар) који је имао још три брата, он и брат му Микер који није оставио потомство погинули у Првом Светском Рату, па како сам разумео један од друга два брата су твоја линија, Драганова, друга су сестре монахиње из манастира Ћелије са којима имам контакт. 0642925468 ово је мој број телефона па можемо да ступимо у контакт. Наравно славимо Ђурђиц, даљих података немам осим да су још два колена од мог прадеде такође били Сарановци. Поздрав свим Јањићима.
23. јун 2017. у 09:33
Страхиња Јањић
Поштовани Никола, ја сам Јањић из околине Невесиња и интересантна ми је ова твоја прича. Наиме, сви невесињски Јањићи, колико је мени познато, славе Аранђеловдан. Остали херцеговачки Јањићи славе или Никољдан или Ђурђевдан. У то сам сигуран, јер пошто сам свештеник добро ми је позната ова материја. Него да те упитам, рече да ти је тетка игуманија Манастира Ћелије, код Ваљева. То би онда требала бити мати Гликерија. Сусрео сам се са њом више пута, али не дођосмо на ту тему. дедер потврди ми ово, ако сам добро схватио, па се јави на мој имејл за више детаља о презимену. Велики поздрав од проте Страхиње из Аустралије.
6. август 2018. у 15:11
Зоран Јањић
Драги Никола, Позивам те да прочиташ мој прилог на овој страници и да ми се јавиш.
Срдачан поздрав,
Зоран Јањић
7. август 2018. у 11:27
Marina Gavrilovic
Postovani Nikola,
od istih smo Janjica, ako zelite, javite mi se na [email protected]
15. новембар 2023. у 13:06
M Janjic
Pozdrav, interesantno mi je da vidim da slavite Djurdjic. To je i nasa slava, a nisam je nalazila nju na forumima, obicno spominju Nikoljdan ili Djurdjevdan. Mi smo iz Valjeva, a pre toga iz Crne gore, a jos pre toga iz Hercegovine, tacno odakle ne znam. Znam da su dvojica brace dosli iz Crne gore u Srbiju i stali u Kolubarskom okrugu. U mojoj familiji su se smenjivala imena Novica, Marko i Miodrag.
25. октобар 2016. у 15:00
Danijela
Moja baka je bila Janjić, živela je u Beogradu. U ratu su joj umrli roditelji i tada je u potpunosti izgubila kontakt sa bratom koji je otisao u inostranstvo a nju je odgajila njena baka u Miokusu.
3. новембар 2016. у 07:45
Aleksandra
Ja sam od Janica iz G.Velesnje sa Banije.Cukun djed Dusan Janjic se prizenio u Buince i preuzeo slavu zene Andje svJovan te napustio svoju sv.Nikola imao je Dusana Jovana i Nikolu i cerku.U medjuvremenu je jedan od ocevih striceva vratio slavu sv.Nikola a ostali smo nastavili slaviti Jovana.Pritom je greskom pri upisu u maticne knjige upisano Janic i tako da deo familije nosi prezime Janjic a moj otac samo Janic.Zbrka teska,ali se ipak zna sta i kako je zapravo 🙂
3. новембар 2016. у 18:54
vojislav ananić
Јанића на Банији има највише у Шегестину. О Јанићима имате текст Ненада Менићнина и у “Пореклу”.
1. децембар 2016. у 11:19
Драгана (Јањић) Димитријевић
Поштовани Јањићи,
зовем се Драгана Димитријевић рођена Јањић, моји су пореклом са Рашке Горе изнад Мостара. Потпмци смо деда Тодора Јањића, који је колонизацијом са Рашке Горе се преселио у Војводину у Стару Гајдобру. Мој отац је био најмлађе дете Тодора и Саве Јањић звао се Љубомир живео и радио у Футогу код Новог Сада. Тодор је имао шест синова и две кћери, синови су се звали ДУШАН, БОШКО, РИСТО, НЕЂО,мој отац ЉУБОМИР и имам још живог стрица Саву који живи у Старој Гајдобри, а тетке су се звале ВАСИЛИЈА И МАРИЦА.Ја сам кћер Љубомира Јањића и имам још сестру Љиљану.Наша фамилија је велика имам сестре и браћу стричевиће и сестру и брата од тетке сви живе у Војводини у оклолини Новог Сад осим стрика Ристине деце која живе у Крагијевцу.Наша крсна слава је Свети Никола.Отац ми је говори да сви Јањићи који потичу из једног племена славе исту славу тј. наши Светог Николу.И мени је стриц Ристо причао да смо потекли од баба Јање која је из Црне Горе са синовима пребегла за Херцеговину јер су убили Турског главешину. Иначе мој стриц Ристо је направио наше породично стабло можда ћу наћи могућности да скенирано поставим. Срдачан поздрав Јањићи од једне Јањуше из Футога код Новог Сада.
Поносна сам што сам пореклом Јањуша.
11. мај 2017. у 01:28
Катарина Јањић
Поштована Драгана,
не знам много о свом пореклу, пажњу ми је привукла Рашка Гора коју помињете и Ваш стриц Ристо. Мој прадеда Риста (Ристо) умро је педесетих година.Имао је сина Бранка,који је у живео у Смедереву, па у Београду. Рођен је негде у Херцеговини,тренутно не знам где. Знам да су посећивали неку родбину у Суботици. Бранко је добио три сина, Зорана, Првослава и Љубомира, мог оца. Пуно поздрава!
26. јануар 2017. у 02:07
Aleksandar
ima li neko informacije za Janjice sa Nisicke visoravni, ja sam sa Krivajevica, otac Vladimir, djed Vlado, pradjed Danilo, dalje ne znam a i nisam se raspitivao, ako neko zna nesto vise ili ima neki clanak neka mi pise na mail [email protected]
3. децембар 2018. у 18:07
Bojan
Pozdrav, ja sam unuk Bogdana Janjica sa Krivajevica, prikupio sam neke podatke o nasim Janjicima I napravio porodicno stablo za nasu porodicu. Najvjerovatnije smo iz Ljubinja dosli ovdje. Javi mi se da podjelimo saznanja. Veliki pozdrav za sve Janjice
3. август 2018. у 15:11
Зоран Јањић
Поштовани Јањићи,
Ево и ја сам наишао на ову интересантну и корисну страницу. Рођен сам у невесињском селу које се зове Слато, засеок Зајасен. Ту се доселио мој чукунђед Периша. Он се одвојио од осталих Јањића, који су се настанили у засеоку Церница. По прилично увјерљивом предању, један од Јањића се тада одселио у Мостар. Имао је три сина, од којих је један био учитељ (имао двије кћери), један (по имену Ђоко) је имао пекару, а један (по имену Станко) није имао дјеце. По мање увјерљивом предању један од тих старих Јањића је одселио у Сарајево и настанио се у насељу Ступ. То расељавање је вјероватно било око 1840. године. У Слато су, по књизи “Херцеговина” од Јефта Дедијера, доселили из Бјелица у Црној Гори, гдје их је Али паша Ризванбеговић, као добре јунаке, населио на свом читлуку. По предању, прије доласка у Слато једно вријеме су живјели у селу Потком у Дабарском пољу. Ово можемо узети као вјеродостојан податак, јер је Перишина жена била од тамошњих Самарџића. Поставља се питање гдје су Бјелице из којих су се покренули моји преци: да ли је то крај и племе сјеверозападно од Цетиња, гдје нисам наишао на податак да је било или да сада има породица са презименом Јањић (али је било са презименом Јанчић), или је то село Бјелице у племену Пипери, гдје има породица са презименом Јанић (већина Пипера славе светог Арханђела Михаила, а тамо има и истоимена стара црква), или је податак о поријеклу из Бјелица нетачан, а може бити да су се доселили из села Грабовица у Дробњаку, гдје и сада има Јањића и славе Аранђеловдан… По сазнањима мог синовца, јереја Страхиње (његов коментар је објављен на овој страници), наши стари су из Пипера одселили на Мокрине изнад Херцег Новог, одакле су се покренули и једни дошли до Слата, а једни се настанили у Лопарама, мјесту у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Дакле, о Периши и његовој браћи и рођацима који су остали у Слату углавном имам све податке. Немам вјеродостојне податке о њиховој старини, настанку презимена, онима који су отишли у Мостар и онима који су евентуално отишли у Сарајево. Иначе, у Невесињском крају Јањића није било нигдје него у Слату и сви славе Аранђеловдан. Молим све који могу помоћи да одговорим на непознанице да ми се јаве. Сваки податак који би употпунио моје сазнање биће ми драгоцјен.
Братски поздрав!
26. октобар 2018. у 04:31
Војислав Ананић
ЈАЊИЋ (п), у Слату и Засјену (Невесиње), Домановићима и Клепцима (Чапљлна), Банчићима, Убоску и Воденима (Љубиње), Бијелој (Коњиц). Богодолу (Мостар) и Хотњу (Неум). У Слато су дошли из Бјелица у Црној Гори “на позив Али-паше Ризванбеговића који их је као добре јунаке населио на своме читлуку”. У Засјен су доселили из Слата око 1855, године. Славе Аранђеловдан. У Домановиће су преселили са Пјешивца (Столац), гдје су једно вријеме становали. У Банчиће им је, према предању предак дошао из Љешањске нахије у Црној Гори. У Клепце је неки Јањић дошао с Банчића „као дунђер у женин род”. У Убоско и Вођене су, такође, дошли из Банчића. Славе Ђурђевдан. У Бијелој су старином Војиновићи из Војног код Мостара. Доселили су из Рашке Горе (Мостар) око 1850. године. Има их на Рашкој Гори, Бјелимићима и у “више села уз Неретву”. Славе Никољдан. У Богодолу су међу најстаријтм породицама. “Веле да су однекуда из Херцеговине” и тврде за себе да су од племена Бранковића. Славе Ђурђевдан (59:229,252.262,276,277.311,315; 155:200). У Хотањ су Јањићи дошли из Прапратнице (Неум), гдје су раније живјели. Презиме су добили по некој Јањи. Промијенили су га и сада се зову Лазаревићи. (84:190,191) Јањићи су стара мостарска породица. Били су помагачи и извршни чланови друштва “Гусле“ (214/5:171). Једна породица Јањића из Банчића доселила је у Гацко крајем 19. вијека. “гдје се бавила трговином (147:579).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.