Порекло презимена Јањић Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' ЈАЊИЋИ (живе у Грабовици Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' ЈАЊИЋИ (живе у Грабовици Rating:
You Are Here: Home » prezimena » Порекло презимена Јањић

Порекло презимена Јањић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЈАЊИЋИ

(живе у Грабовици и Жабљаку)

Јањићи воде поријекло од Поповића, који су, с осталим Новљанима, доселили у Дробњак из Бањана приликом насељавања Дробњака. Има неких тврдњи да су Јањићи, Јанковићи и Ласице род са Ђурђићима, и да су се са њима доселили у Дробњак из Ђурђева Дола и Рудина.

Презиме су добили по удовици Јањи Поповић, за коју се не зна од кога је била родом ни за кога је била удата, односно не зна се име Јањину мужу. Прича се да је рано остала удовица и да јој је муж вјероватно погинуо у неком ратном окршају.

Јања је имала три сина: Милоша, Обрена и Симеуна. Њихови братственици су их по мајци Јањи звали Јањићи и они на основу тога узеше и презиме Јањићи, које датира вјероватно од времена док су још живјели у Комарници.

Јањићи су се, са Јанковићима и Ласицама, доселили у Грабовицу на своје бивше катуне. Вријеме досељења се не зна, али је то било веома давно. Има мишљења да је то било негдје почетком 19. вијека. Неки документи казују да је у Грабовици 1851. године живјело шест домаћинстава од којих два-три Јањића.

Почетком 20. вијека, када су Црногорци масовно одлазили на рад у Америку отишли су и из братства Јањића: Симеун, Мијат, Јован, Мрдеља, Шћепан, Млађен и Жарко. За вријеме Првог свјетског рата, а на позив краља Николе I Петровића, сви су се вратили осим Млађена и Жарка, који су тамо остали и умрли.

У Комитском покрету учествовали су Милун, Ђорђије, Мијаило, Милић, Томо и Наод.

Милован Шуков је био истакнути борад против Турака. Дуго година је хајдуковао, а у хајдуке се одметнуо због убиства Нешка Ласице, који је убио његовог брата Мијата у некој свађи. Милован је био врло угледан и цијењен човјек.

Мрдеља Милосављев се вратио из Америке да би се борио као добровољац у Првом свјетском рату. Брод „Бриндизи“ у близини луке Медове наишао је на мину 6. јануара 1916. године, када је потонуо у морским дубинама са око 400 добровољаца. Спасио се само 101 добровољац, међу њима и Мрдеља Милосављев. Мрдеља је био цијењен човјек и уживао је велики углед у племену. Он је са својом породицом активно учествовао у НОР-у 1941-1945. године. Његов син Радосав био је борац у 7. омладинској црногорској бригади од њеног оснивања.

Милован Миланов је једна од најистакнутијих личности у предратном напредном покрету у шавничком крају. Организатор је устанка 1941. године и први командант мјеста у тек ослобођеном Шавнику. У једном јуришу на италијанске бункере у Пљевљима 1. децембра 1941. године херојски је погинуо и тако окончао свој свијетли и часни животни пут. Поред Милована, свој живот је положио и Петар Новаков. Јеврем Јованов, припадник НОП-а од првих устаничких дана, био је учесник 13-јулског устанка 1941. године, Пљеваљске битке и борби на Сињајевинском сектору, гдје јуначки гине 1942. године.

Даница Милићева, кћерка старог и храброг ратника Милића, слиједећи примјер својих славних предака, од првих устаничких дана стала је у строј храбрих. Учествује у борбама које су вођене на Сињајевинском сектору, као борац Дурмиторског НОП одреда. Формирањем Четврте црногорске пролетерске бригаде, стаје у њен строј као борац и четна болничарка, те замјеник референта санитета у Петом батаљону. Јуначки гине у јуну 1943. године на Зеленгори.

Војислав Шћепанов, борац НОР-а од 1941. године у Дурмиторском омладинском ударном батаљону на сињајевинском фронту, погинуо је у прољеће 1942. године. У току НОР-а 1941-1944. године из овог братства су још, поред поменутих, своје животе положили и млади Гојко, код Ужичке Пожеге 1944. године, Данило Миланов код Никшића 1944, Божидар Миладинов код Даниловграда и Радојица Живков у Кучима 1944. године.

Тодор, син познатог комите Мијаила Јањића из Грабовице, припадник је НОВ-а од 1941. године. У Седмој омладинској црногорској бригади је од њеног оснивања, налази се на значајним војним функцијама у ЈНА. Осим Тодора, у строју Седме бригаде нашли су се и његови братственици Милисав Ђурков и Радосав Мрдељин.

Један број Јањића иселио се из Грабовице у друге крајеве.

Послије Првог свјетског рата у Пљевља и пљеваљски крај иселили су се: Илија у Пљевља, а браћа Чедо и Владо у Потпеће. Мрдеља Милосављев је доселио у Тепачко Поље код Жабљака.

Послије Другог свјетског рата настало је интензивније исељавање у многа мјеста широм наше земље, најчешће из економских разлога.

Петрашин-Пејо је истакнути друпгтвено-политички радник у Шавнику; био је и предсједник општине Шавник.

Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

_____________________

СА ИНТЕРНЕТ ФОРУМА:

Јањићи воде порекло од Поповића из доњих Бањана,а од којих су у Комарници и Грабовици (Шавник) стари Јањићи,одакле су се даље расељавали у свим могућим правцима.

Одвајање од братства Поповића догодило се у средњем веку,као и код већег броја осталих братстава са тог подручја. Најчешћи повод су биле ратне миграције и економски интерес. У Грабовици и данас живе стари Јањићи.

Изворна слава свих Јањића је Никољдан,али како су се расељавали, неке породице су узимале другу славу.

Славе су се мењале на следећи начин:

1. Дешавало се да сиромашан младожења буде принуђен да прихвати славу богате младе.

2. У случају да у младиној кући нема мушког потомства које би наставило да слави породичну славу, зет је преузимао је улогу домаћина.

3. Слава се мењала и када се ствара ново братство, а узимао се светац у чијим се данима стварало братство. Тај светац је онда постајао заштитник братства и сваке породице која припада том братству.

4. Дешавало се да једна или две породице трагајући за новим домом, дођу у неко село и прихвате сеоску славу као своју.

Јањићи су специфични по овом питању и очигледно су се приклањали свим варијантама које је црква одобравала. Зато данас Јањићи славе поред изворног Никољдана још и Ђурђевдан, Аранђеловдан, Крстовдан, Јовањдан, св.Михаила, Мратиндан, а у Србији једна породица слави Благочасне Вериге.

Највеће миграције Јањића су се одиграле током 18. и 19. века, а почетна мања кретања су се догодила после пораза Турака под Бечом 1689 год. Пратећи кретање људи, може се доћи до закључка да су Јањићи дошли у Далмацију и северозападну Босну негде у 18. веку.

Јањићи у Дивуши код Двора на Уни, донели су са собом стару славу Никољдан иако су се одвојили од Јањића који славе Јовандан. Никољдан славе и Јањићи из Биочића код Дрниша.

Јањићи из околине Сарајева (Нишићка висораван) славе Ђурђевдан, као и Јањићи из околине Мостара.

Јањићи из околине Рогатице и Ужица славе Аранђеловдан.

Јањићи из Добоја и Купреса славе Јовањдан.

Мора се знати да исто презиме не значи и исти корен. Зато је важна крсна слава заједнице. Овде су Јањићи специфични по бројности узетих слава, али нису усамљени. Јањићи су најчешће узимали славу села у које су дошли и славу женине куће.

Један део Јањића је прешао у католичку веру, што није била реткост, нарочито у турско доба. Знам за случајеве Јањића који се изјашњавају као Срби католичке вероисповести. Сви они углавном знају своје порекло, као што знају и муслимани. Питање је само ко је од њих спреман да призна своје порекло.

Постоје две интересантне приче о пореклу презимена Јањић.

Неки сељак из Бањана се одважио и убио Турчина због зулума, а потом је побегао у Херцеговину до Богодола, где се оженио женом по имену Јања. После доста времена Турци су успели да га нађу и погубе, а сељани из сажаљења према деци, почеше их звати по мајци Јањи Јањићи.

Друга прича гласи да је презиме настало од имена Јања. Наиме, грчки овчар (Саркастан) по имену Јања, је у време турског царства са осталим овчарима напустио Грчку и доселио на планину Гоч (Врњачка Бања – Краљево). Ту живе и данас и славе Јовандан.

Стварно постоје сточарске заједнице у Грчкој које се зову Саракастани, као и у Бугарској и источној Србији на Старој Планини,али их ми и Бугари зовемо Каракачани.

ИЗВОР: Интернет форуми

 

 


Коментари (49)

  • Слободан Јањић

    Јањићи из села Бијело Брдо,које се налази на пола пута од Вишеград- Прибој,немају никакве везе са осталим Јањићима .До почетка 18. вијека презивали су се Пејовићи и живјели су у селу Доњи Раванци код Рудог (Родно мјесто Мехмед -паше Соколовића ).Једино Јањићи из околине Ужица су наши рођаци, наиме 1791.године једна породица Јањића одселила се из Бијелог Брда у Мокру Гору.Јањићи у Вишеградском Старом Влаху славе Сабор Светог Јована Крститеља 20.јануара

    Одговори
    • Branislav janjic

      Pozdrav Slobodane, moja familija je iz okolinu uzice. Selo Godivik.
      Pradeda dobrivoje, deda Dusan otac Dragan. Krstna slava djudjevdan.
      Jel smo mi rod sa vasom porodicom?

      Одговори
    • Slobodan

      Kao što rekoh Janjići( i Milanovići ) iz Višegradskog Starog Vlaha prezivali su se Pejović do 18. veka . A sada evo nešto malo podataka o tim Pejovićima :

      Pejovići

      Uzeto iz knjige: Dr. Jovan Erdeljanović: Stara Crna Gora; 1910-1911

      Cuce, Ržani Do. Nesumnjivo je vrlo staro selo. O tome svedoče mnogobrojni ostaci od vrlo davnašnjeg stanovništva. U ovom selu živi i sad jedno starinačko bratstvo, Pejovići (3 kuće). Pejovići su bratstvo koje pripadaju najstarijem narodnom sloju, koje je zaostalo u plemenu još iz 15. veka, odnosno i iz još starijeg vremena, i koji je bez sumnje staro-zećanskog porekla. Pejoviće zovu i imenom Ovsine po tome što žive u Ovsiskom Dolu, a imaju i nadimak Gulipeste, kome se ne zna postanak. Kao što je to redovan slučaj, da mala i slaba, a vrlo stara brastva zbog toga što se na njihov račun prave razne šale, ne priznaju da su starinci, tako je i sa Pejovićima. Ali se svuda po Cucama pouzdano zna i otvoreno tvrdi, da su Pejovići, jedno od četiri najstarija brastva u Cucama, da su uopšte “od staroga naselja” ili “starosjedilačka famelja”.

      Oni ne znaju da nabroje više od 5-6 svojih pasova, kao na primer:

      Stevan (današnji pas) – Mitar – Mašùt – Stojan – Pejo – Marko – . . . Po Peju su dobili današnje prezime.

      Priča se, da su svi današnji Pejovići od jednoga deteta što je bilo jedino zaostalo od jednog starog brastva, koje je u doba Ćuprilićeve najezde izginulo. To je dete nekakav “rišćanin”, što je bio u Ćuprilićevoj vojsci, bio bacio na slamu, te ga je posle njegova majka našla. Verovatno je to bio imenovani Marko, najdalji poznati predak Pejovića.

      Pejovići slave zimski Jovanjdan (20.januar), a prislužuju Malu Gospojinu .

      Najverovatnije je da su starinci Ržanoga Dola, Pejovići pod uticajem jakih doseljeničkih brastava primili Sv. Jovana za krsno ime, a da li su od starina prisluživala Malu Gospojinu , ili su je primili na isti način kao i krsno ime, to se pouzdano ne zna.

      Od njih ima iseljenika: u Nikšiću, “u Primorju u Dobrotu”, u Kolašinu, i u Statovcu u srezu Dobričkom..

      J. Nakićenović ne pominje u Dobroti Pejoviće, ali imenuje nekoliko drugih brastava za koja kaže da su iz Crne Gore (a slave, kao katolici, Sv. Ivana), te će jedno od njih svakako biti poreklom od ovih Pejovića.
      Stjepo Trivković u knjizi „Višegradski Stari Vlah “ pominje Pejoviće koji slave Jovanjdan i od kojih su porodice Janjić i Milanović u tom kraju .

      Одговори
  • administrator

    Слободане, хвала много на овом прилогу. Позивамо и друге Јањиће да се јаве!

    Одговори
  • Јањић

    Занимљив је овај сајт, али не знам како се дошло до ових података јер је текст у реч исти као и на другим местима о овом презимену, а сложићемо се да се не може овако нешто само “копипејстирати“ и веровати интернту у свему. Иначе, чуо сам за податак да Јањићи воде порекло од Даниловића (а прича је иста- неки сељак убио агу па пребегао) тако да не треба све узимати здраво за готово. Јањићи из околине Мостара славе Никољдан.

    Одговори
  • administrator

    Поштовани, хвала на јављању и новим информацијама. Како смо и навели испод текста о пореклу презимена Јањић, реч је информацијама пренетим са интернет форума. И далеко од тога да их узимамо здраво за готово. Више је то покушај да се иницира јављање људи, као што сте то учинили и ви, како би се кроз размену информација на једном месту дошло до што прецизније слике о пореклу неког презимена. Тешко да било ко, без озбиљног теренског истраживања, може да дође до конкретних информација о сваком појединачном роду. Због тога нам је наважније да овај пројекат подстакне људе, који су се посветили истраживању сопствених корена, да информације до којих су дошли поделе са свим посетиоцима сајта, оном нажалост малобројном групом људи, која држи до својих предака и настоји да о њиховом постању остави траг за генерације које долазе.

    Одговори
  • Goran Janjic

    Deda Janjic Pero,Otac Janjic Andjelko,stric Janjic Milan,braca od strica Djordja i Jovo.Rodom iz Kupresa Bucevace Vukovska ispod planine Raduse. Srbi Pravoslavne veroispovesti..

    Одговори
  • Lazar

    Moja porodica živi u Posavini negdje od 1885. godine, a moj pradjeda Trifko Janjić se doselio iz Ljubina, selo Bančići. Pradjeda Trifko je bio trgovac, te poslije završene škole u Trebinju je krenuo preko Ilidže (gdje je imao rođake) i došao na Nišićku visoravan-Nišiće. Pričao je mojem djedu Vasiliju da je kratko tamo držao dućan, gdje se negdje između 1885-1890.g. doselio u Brčko, gdjhe je trgovao tri godine, a poslije je kupio zemlju, kuću i otvorio dućan u s. Obudovac kod Šamca. Upoznao je moju prababu Jelku Radovanović iz s. Gornji Žabar, oženio je i preselio se u isto selo, gdje i danas imamo imanje. Moji Trifko i Jelka izrodiše 13 djece, od kojih je petoro ostalo živo: Danica (1901), Zorka (1903), Vasilije (1906), Lazar (1914) i Simo (1916). Pradjeda Trifko je umro 1924.godine, a prababa Jelka 1938.godine. Danica udala u f. Simeunović a Zorka u f. Janković, u Gornji Žabar. Vasilije se oženio 1930. sa Cvijetom Akšamović, takođe iz G.Žabara i s njom izrodio dva sina Dušana (1931) i Milana (1935). Lazar je kao komandnant posavskog odreda JKVUO Đenerala D.D.Mihailovića poginuo poslije završetka rata u s. Žegulje kod Stolca, a Simo 1944.g. u s. Cerik kod Brčkog u borbi protiv partizana. Vasilije umire 1972.godine, a Cvijeta 1977.godine.Dušan se ženi Anicom Kojić (1934) iz s. Vitanovići kod Brčkog i ima dvoje djece, Lazara (1956)i Jelenu (1958), a Milan Petrom Džombić (1938) iz s. Slatina kod Šamca i izrodio troje djece Boro (1959), Simo (1962-1964) i Cvijeta (1965). Dušan je umro 1990.g. a Milan 1989.godine.

    Одговори
  • Lazar

    MI Janjići slavimo Sv. Georgija, Krsnu slavu koju je naš pradjeda Trifko donio iz Hercegovine, op. Ljubinje, s. Bančići. z Meki Do.

    Одговори
    • Goran

      Hm…Ja sam isto Janjic poreklom iz okoline Bancica…Pradeda mi je bio Lazar al je on imao 3 sina, Spasoja, Milana i Mladena( moj deda) koji su se doselili u vojvodinu sa kosova prilikom kolonizacije, slava je isto Djurdjevdan.

      Одговори
  • Slavko Janjić

    Svaka cast za ideju o porijeklu prezimena,ovo je mozda i najdetaljniji pristup istrazivanju prezimena Janjić.Ja sam unuk Čedov koji se pominje u teksttu da je odselio iz Grabovice za Potpeće kod Pljevalja.A evo i moj skromni doprinos sa ovim linkom na youtube o Grabovici i Janjićima http://www.youtube.com/watch?v=kIG7QimJpQY

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Јањић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Јањић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабајић
    -Доњи Лајковац
    -Лукавац
    -Пепељевац
    -Суводањ

    Одговори
  • aleksandar

    a gde sad zivis rode i moji su odatle de si naveo

    Одговори
  • Nikola Janjić

    Ja sam Janjić sa Ilidže ispod planine Igman, Sarajevo. Slava je Nikoljdan. sticajem ratnih okolnosti dosta nas se raselilo u Istočno Sarajevo, Srbiju, Kanadu, SAD.

    Одговори
    • Nina

      Dragi Nikola, poznavala sam pocetkom devedesetih Dragana Janjica sa Ilidze, radili smo za istu firmu (Etrusku). Dragan je radio u Carinskoj zoni Sarajevo, tada je imao nekih 25-27 godina. Imao je sina iz prethodnog braka, maleni je navodno bio i ranjen u ratnim dejstvima u to vreme. Volela bih da znam sta je sa njima i da li su ok. Hvala Vam unapred i veliki pozdrav!
      Nina, Beograd

      Одговори
    • Bojan Janjic

      Pozdrav, znate lI Peru I Rosu Janjic, zivjeli su na Ilidzi…mislim da je Pero umro 1936. Ili znate ko bi mogao imati podataka o njima. Mjesto Vreoce..Ilidza. unaprijed hvala I pozdrav za sve moje Janjice

      Одговори
  • milan

    Ima nas Janjića u srcu Šumadije,selo Resnik kod Kragujevca.Po pričama starih u 19.veku se doselili, po grobovima koji postoje na seoskom groblju tu su Milan pa njegov sin Milovan,Milovan imao Milutina i Miloša.Po Milutinovoj liniji se prezime održalo preko sinova Radosava i Radomira.Radomir(upokojio se 2002.) ima dve kćeri pa se i sa te strane prezime promenilo,Radosav(upokojio se 1978.) ima dva sina Radmila(1936.) i Radoslava(1944.)Radmilo ima kćer Milenu udata u Čačku u Đorđevićima,Radoslav ima dva sina, Milovana i Milana. Milovan (1974.) živi u Kragujevcu i ima Milicu (2000.) i Dušana(2003.). Milan tj.ja živi u Beogradu i ima Uroša(2004.),Selenu(2005.),Sofiju(2007.) i Savu(2009.).

    Одговори
  • Marko Janjic

    Зовем се Марко Јањић живим у Зрењанину, мој деда Спасоје рођен је у селу Банчићи код Љубиња у Херцеговини а после другог светског рата када је прадеда Марко добио кућу и имање сели се у Равни Тополовац општина Житиште код Зрењанина.Отац ми је Жељко, стриц Дарко,брат од стрица Филип,деда Спасоје,прадеда Марко,чукундеда Спасоје…Славимо Ђурђевдан.

    Одговори
  • Александар

    Поштовани, да ли имате неке податке о фамилији Јањић, село Миокус код Шапца? Крсна слава је Лазаревдан, најстарији споменик који сам пронашао тамо је из половине 19. века, Ђурађ, уједно и најстарији предак до кога сам дошао. Постоји неко предање о пореклу из Херцеговине, али без појединости. Оно што је занимљиво је да половина фамилије носи презиме Јанић, али ја због меког старословенског полугласа на споменицима из 19. века мислим да је то плод грешке матичара. Унапред хвала.

    Одговори
  • Д. Јањић

    Јањића има и на југу данашње Србије. Живим у Моштаници, поред Врања. Овдашњи Јањићи, 5-6 кућа, воде порекло од заједничког претка Јање Николића (живео према мојим (турским) тапијама на имање у периоду ослобођења ових крајева од Турака, 1878.) Деда Јањин звао се Марко и то је најстарији познат предак. Цело породично стабло, од Марка до данас је реконструисано. Потомци Маркови живе дакле, у овом селу отприлике 180 година. Одакле су се доселили то нисам истраживао. Ваља процуњати по архиву. Слава целог братства (Не носе сви презиме Јањић) је Св. Никола (зимски), а занимљиво у односу на претходне коментаре је име Јања које је у западним крајевима женско име, док је овде на југу, у старини, то име мушке особе. Иначе, ово презиме је веома често у Врању и околини, много чешће него у осталим градовима југа.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Јањић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Грачаница
    -Торник
    -Горња Љубовиђа
    -Љубовија
    -Перућац

    Одговори
  • Јањић

    Моја породица је родом од Мостара, тачније село Рашка Гора. Прије рата били смо бројно презиме у долини Неретве. Славимо Св. Николу, а од ђеда сам слушао приче како водимо поријекло од Војиновића испод Дурмитора, а исто тако сам чуо и да водимо поријекло од баба Јање, и да по њој носимо презиме. Ако имате неких информација о поријеклу Јањића из долине Неретве молио бих вас да поставите.

    Одговори
    • Milan Janjić

      Rođak,

      imaš dole moje komentare, tu sam sve naveo …

      Одговори
    • Janjic.S

      Ja sam Janjic iz okoline Mostara moji su tacnije rodom iz Raske Gore. Istrazivanjima nekim ,saznao sam da poticemo od Popovica iz Plemena Banjani Crna Gora. Poslje nekog vremena iz Banjana su se preselili u Drobnjake. I iz Drobnjaka naselili se u Dolinu Neretve. Mi slavimo Nikoljdan. Zanima me da li je iko radio svoj DNK od Janjica iz Doline Neretve,ja imam to u planu da uradim. Ali mislim da rezultati mogu biti zanimljivi U Banjanima prevladjiva haplo grupa N koja jos nazalost nije istrazena odakle joj je porijeklo i kad se pojavila u Crnoj Gori zbog njene velike starosti nije se jos utvrdilo,ali predpostavke su da ta haplo grupa dolazi iz Levanta. Dok u Drobnjacima prevladjiva Haplo grupa I koja je tipicna za Nordijske narode Svedjane,Norvezane itd.

      Одговори
  • Младен

    Има Јањића и у Драгачеву, а двојица потомака тих Јањића (Димитрије и Рашо Јањић из Чачка) су 1993. године објавили књигу о Јањићима из Драгачева, који су се на основу доступних података и причама старијих доселили у Драгачево првом половином 18. века.

    На основу епитафа на једном споменику утврђено је да су се у село Горачиће у Драгачеву око 1730. године доселиле породице Трашевић, Јањић и Петковић, од којих потиче већина породица у овом делу Србије са тим презименима (постоје и фамилије са истим презименима које не потичу од ове три, већ су касније преузеле та презимена).

    Поједине породице су мењале презиме у Недељковић па после неколико генерација поново у Јањић.

    А приче о настанку презимена су исте као и наведене на овом форуму, с тим што су у књизи поменуте публикације у којима се наводе још неке варијанте порекла презимена Јањић (књига Херцеговина од Јевта Дедијера, у којој се навод да Јањићи потичу од Војиновића из Војна код Мостара; неки други истраживачи, као професор др Ђуро Тошић, тврде да Јањићи потичу од Бранковића, који потучу од Бранка Младеновића који је као велможа учествовао у рату који је Стеван Дечански водио од 1327. до 1328. године против Дубровчана, а који је био господар Требиња.

    Интересантно, легенда о удовици Јањи која је сама одгајала децу, која су из захвалности узела презиме Јањић и сличне друге присутне су код већине Јањића широм Балкана, а вероватно су последица тога што већина Јањића потиче из Херцеговине или северне Црне Горе од потомака тих првих Јањића који су се касније селили у различитим правцима.

    Наравно, највећи проблем је недостатак докумената, а нема их јер се врло мало записивало чак и од стране писмених људи у периоду до почетка 20. века.
    Такође, нису само немци допринели нестанку документације бомбардовањем Београда када је погођена и спаљена Народна библиотека Србије. Велика штета је учињена и после Другог светског рата када је нпр. у Чачку велики део архивске грађе из данашњег Међуопштинског историјског архива данима превожен воловским колима у локалну фабрику хартије, јер је недостајало материјала за производњу новог папира!

    Дакле, оно што нису уништили освајачи, уништили су „победници“ после другог светског рата, јер је некима одговарало да се прошлост избрише.

    Књигу сам недавно скенирао и средио грешке у куцању и податке за које знам да су били нетачни (опет можда као последица у куцању или припреми за штампу), али још нисам контактирао потомке аутора за евентуалну дозволу да се књига у дигиталном формату дистрибуира на интернету, па зато нећу овде постављати линк.

    Одговори
  • Srdjan

    Po predanju mojih starih,Janjici su dosli iz Nevesinja (Vituša, Varda, Željetuša)rastrkali se po raznim krajevima Srbije i sveta moji su iz Sirogojna tu su mi bili deda i pradeda a slavimo slavu Sv.Arhangela Mihaila

    Veliki pozdrav i dobrog zdravlja za sve Janjice sirom zemlje i Belog sveta.

    Одговори
    • Зоран Јањић

      Драги Срђане, позивам те да пажљиво прочиташ мој прилог на овој страници и да ми се јавиш.
      Срдачан поздрав,
      Зоран Јањић

      Одговори
  • Milan Janjić

    Pozdrav Janjićima!

    Ja kao neko ko je Janjić i po dedi i po babi mogu da objasnim , barem za Janjiće iz doline Neretve (nemaju veze sa Janjićima iz Nevesinja, ni jedni sa drugima ).
    Janjići sa Raške Gore – moja familija po dedi – je staro pleme došlo u Hercegovinu iz Banjana od bratstva Popovića ili Koprivica negde krajem XV veka jer je tada prostor Banjana pao pod Tursku vlast i raseljeni su na svaku stranu.
    Oni su ( pojedini ) na Raškoj Gori živeli sve do ovih ratova 90’tih, mada je dosta Janjića “šljeglo“ i ranije u Mostar. Bratstvo je bilo toliko veliko dasu se između sebe odvajali – moji su po Borozanu bili “ Borozančići “ , bilo je još 5-6 “familija “ …a sve Janjići… Naravno, slava je sv. Nikola .

    Janjići iz Bogodola , porodica moje babe su ustvari Danilovići iz Crne Gore i oni su na prostor Bogodola na Čabulji došli pre maksimalno 200 godina . Dva brata – “runjavi“ Đuro ,Janko i sestra Janja Danilović,najstarija, neudata, ružna i sa kraćom nogom ( tako kaže predanje ) . Braća su u Crnoj Gori ubili nekog Turčina i utekli za Hercegovinu. Posle par godina lutanja stigli su do Mostara , gde su živeli u pećinama na Neretvi kod Tepe (pijace u Mostaru).
    Bio je to sunovrat turskog carstva i age i begovi su već decenijama prodajom zemlje izdržavali sebe … prvo se prodavala najlošija zemlja , a oni uhvatiše priliku da beg prodaje jako dobru zemlju u Bogodolu . Imali su para – da li od trgovine ili od pljačke ili od rada niko ne zna, uglavnom kupiše zemlju i naseliše se u Bogodolu. Tu zasnovaše porodice , ali je uvek bilo problema sa “latinima’ iz Goranaca. Jednom prilikom je “runjavi Đuro“ – bio je crn i jako maljav – poveo konja da proda i ustavi ga Raič – hajduk i razbojnik , Hrvat iz Goranaca . Raič da otme, Đuro ne da i po predanje ga je Raič gonio oko velike drače (trnja) da ga poseče a Đuro bežao. Drača je bila 5-6 m u prečniku i Raič je je skoro čitavu isekao i Đuro kad vide nema kud, okrenu se i ubi ga. Digoše se Latini i goniše ga uz Čabulju na konjima a on bos i peške …Zađoše gore i u snegu vidiše korake kolike Đuro pravi i reče im Raičev otac – od ovoga nema ništa…. Đuro se vratio posle 4-5 godina živ i zdrav, niko ne zna gde je bio. Njegov brat Janko (ovo uzmite sa rezervom , nisam siguran za ime ) je za to vreme stekao veliko bogatstvo u stoci i čeljadi i sve su izdelili kad se Đuro vratio. Janko je bio plavih očiju, nižeg rasta i svetle puti. Zato Janjići iz Bogodola su ili izrazito crni ili izrazito plavi , a ista su familija – jedni su Đurini a drugi Jankovi.
    I sad ima Đurina slika u Bačkoj Topoli kod jednog mog rođaka, doneta je iz Bogodola.
    Ovi Janjići (Danilovići) slave Đurđevdan. Nadam se da su sad stvari malo jasnije.

    Sve najbolje vam želim.

    Milan Laze Janjić

    Одговори
  • Milan Janjić

    Evo još malo detalja :

    Janjići sa Raške Gore imaju ovakva imena već generacijama – Stojan , Milan , Mijo , Jovo , Lazo (Lazar) , Šćepan , Živko , Milorad …..

    A iz Bogodola – Đuro, Janko , Obren, Markan , Zdravko ….. Danilovići su iz Zubaca iz Crne Gore, to nisam naveo …

    Sve najbolje vam želim.

    Milan Laze Janjić

    Одговори
  • Nikola Janjić

    Nosim prezime Janjić, živim u Beogradu, od oca sam Dragana, dede Božidara, koji je imao još dvojicu braće: starijeg Blagoja i mlađeg Vojislava. Njihov otac, a moj pradeda se zvao Dragi (po kojem je moj otac dobio ime). Krsna slava nam je Đurđic. Znam da smo poreklom Hercegovci, iz okoline Nevesinja, i to je sve. Tu informaciju mi je dala moja tetka (ćerka mog dede Blagoja), trenutno igumanija u Manastiru Ćelije kod Valjeva. Čitajući komentare shvatio sam da nisu u srodstvu svi oni koji nose ovo prezime i da je presudan kriterijum slava koja se praznuje.Voleo bih da stupim u kontakt sa svima koji istražuju poreklo ovog prezimena i da utvrdim eventualna krvna srodstva. Poštovanje svima koji nose prezime Janjić.

    Одговори
    • Лазар Јањић

      Никола, питај твог оца Драгана, како сам разумео бабу твој прадеда Драги је из Саранова, село између Раче и Тополе, из куће одакле сам ја. Од оца сам Славка, деде Михаила, прадеде Војислава, џукундеде Љубодрага (од њега нам потиче надимак Џезвар) који је имао још три брата, он и брат му Микер који није оставио потомство погинули у Првом Светском Рату, па како сам разумео један од друга два брата су твоја линија, Драганова, друга су сестре монахиње из манастира Ћелије са којима имам контакт. 0642925468 ово је мој број телефона па можемо да ступимо у контакт. Наравно славимо Ђурђиц, даљих података немам осим да су још два колена од мог прадеде такође били Сарановци. Поздрав свим Јањићима.

      Одговори
    • Страхиња Јањић

      Поштовани Никола, ја сам Јањић из околине Невесиња и интересантна ми је ова твоја прича. Наиме, сви невесињски Јањићи, колико је мени познато, славе Аранђеловдан. Остали херцеговачки Јањићи славе или Никољдан или Ђурђевдан. У то сам сигуран, јер пошто сам свештеник добро ми је позната ова материја. Него да те упитам, рече да ти је тетка игуманија Манастира Ћелије, код Ваљева. То би онда требала бити мати Гликерија. Сусрео сам се са њом више пута, али не дођосмо на ту тему. дедер потврди ми ово, ако сам добро схватио, па се јави на мој имејл за више детаља о презимену. Велики поздрав од проте Страхиње из Аустралије.

      Одговори
    • Зоран Јањић

      Драги Никола, Позивам те да прочиташ мој прилог на овој страници и да ми се јавиш.
      Срдачан поздрав,
      Зоран Јањић

      Одговори
    • Marina Gavrilovic

      Postovani Nikola,
      od istih smo Janjica, ako zelite, javite mi se na naucno.lazarevac@gmail.com

      Одговори
  • Danijela

    Moja baka je bila Janjić, živela je u Beogradu. U ratu su joj umrli roditelji i tada je u potpunosti izgubila kontakt sa bratom koji je otisao u inostranstvo a nju je odgajila njena baka u Miokusu.

    Одговори
  • Aleksandra

    Ja sam od Janica iz G.Velesnje sa Banije.Cukun djed Dusan Janjic se prizenio u Buince i preuzeo slavu zene Andje svJovan te napustio svoju sv.Nikola imao je Dusana Jovana i Nikolu i cerku.U medjuvremenu je jedan od ocevih striceva vratio slavu sv.Nikola a ostali smo nastavili slaviti Jovana.Pritom je greskom pri upisu u maticne knjige upisano Janic i tako da deo familije nosi prezime Janjic a moj otac samo Janic.Zbrka teska,ali se ipak zna sta i kako je zapravo 🙂

    Одговори
  • vojislav ananić

    Јанића на Банији има највише у Шегестину. О Јанићима имате текст Ненада Менићнина и у „Пореклу“.

    Одговори
  • Драгана (Јањић) Димитријевић

    Поштовани Јањићи,
    зовем се Драгана Димитријевић рођена Јањић, моји су пореклом са Рашке Горе изнад Мостара. Потпмци смо деда Тодора Јањића, који је колонизацијом са Рашке Горе се преселио у Војводину у Стару Гајдобру. Мој отац је био најмлађе дете Тодора и Саве Јањић звао се Љубомир живео и радио у Футогу код Новог Сада. Тодор је имао шест синова и две кћери, синови су се звали ДУШАН, БОШКО, РИСТО, НЕЂО,мој отац ЉУБОМИР и имам још живог стрица Саву који живи у Старој Гајдобри, а тетке су се звале ВАСИЛИЈА И МАРИЦА.Ја сам кћер Љубомира Јањића и имам још сестру Љиљану.Наша фамилија је велика имам сестре и браћу стричевиће и сестру и брата од тетке сви живе у Војводини у оклолини Новог Сад осим стрика Ристине деце која живе у Крагијевцу.Наша крсна слава је Свети Никола.Отац ми је говори да сви Јањићи који потичу из једног племена славе исту славу тј. наши Светог Николу.И мени је стриц Ристо причао да смо потекли од баба Јање која је из Црне Горе са синовима пребегла за Херцеговину јер су убили Турског главешину. Иначе мој стриц Ристо је направио наше породично стабло можда ћу наћи могућности да скенирано поставим. Срдачан поздрав Јањићи од једне Јањуше из Футога код Новог Сада.
    Поносна сам што сам пореклом Јањуша.

    Одговори
    • Катарина Јањић

      Поштована Драгана,
      не знам много о свом пореклу, пажњу ми је привукла Рашка Гора коју помињете и Ваш стриц Ристо. Мој прадеда Риста (Ристо) умро је педесетих година.Имао је сина Бранка,који је у живео у Смедереву, па у Београду. Рођен је негде у Херцеговини,тренутно не знам где. Знам да су посећивали неку родбину у Суботици. Бранко је добио три сина, Зорана, Првослава и Љубомира, мог оца. Пуно поздрава!

      Одговори
  • Aleksandar

    ima li neko informacije za Janjice sa Nisicke visoravni, ja sam sa Krivajevica, otac Vladimir, djed Vlado, pradjed Danilo, dalje ne znam a i nisam se raspitivao, ako neko zna nesto vise ili ima neki clanak neka mi pise na mail coa49747@gmail.com

    Одговори
    • Bojan

      Pozdrav, ja sam unuk Bogdana Janjica sa Krivajevica, prikupio sam neke podatke o nasim Janjicima I napravio porodicno stablo za nasu porodicu. Najvjerovatnije smo iz Ljubinja dosli ovdje. Javi mi se da podjelimo saznanja. Veliki pozdrav za sve Janjice

      Одговори
  • Зоран Јањић

    Поштовани Јањићи,
    Ево и ја сам наишао на ову интересантну и корисну страницу. Рођен сам у невесињском селу које се зове Слато, засеок Зајасен. Ту се доселио мој чукунђед Периша. Он се одвојио од осталих Јањића, који су се настанили у засеоку Церница. По прилично увјерљивом предању, један од Јањића се тада одселио у Мостар. Имао је три сина, од којих је један био учитељ (имао двије кћери), један (по имену Ђоко) је имао пекару, а један (по имену Станко) није имао дјеце. По мање увјерљивом предању један од тих старих Јањића је одселио у Сарајево и настанио се у насељу Ступ. То расељавање је вјероватно било око 1840. године. У Слато су, по књизи „Херцеговина“ од Јефта Дедијера, доселили из Бјелица у Црној Гори, гдје их је Али паша Ризванбеговић, као добре јунаке, населио на свом читлуку. По предању, прије доласка у Слато једно вријеме су живјели у селу Потком у Дабарском пољу. Ово можемо узети као вјеродостојан податак, јер је Перишина жена била од тамошњих Самарџића. Поставља се питање гдје су Бјелице из којих су се покренули моји преци: да ли је то крај и племе сјеверозападно од Цетиња, гдје нисам наишао на податак да је било или да сада има породица са презименом Јањић (али је било са презименом Јанчић), или је то село Бјелице у племену Пипери, гдје има породица са презименом Јанић (већина Пипера славе светог Арханђела Михаила, а тамо има и истоимена стара црква), или је податак о поријеклу из Бјелица нетачан, а може бити да су се доселили из села Грабовица у Дробњаку, гдје и сада има Јањића и славе Аранђеловдан… По сазнањима мог синовца, јереја Страхиње (његов коментар је објављен на овој страници), наши стари су из Пипера одселили на Мокрине изнад Херцег Новог, одакле су се покренули и једни дошли до Слата, а једни се настанили у Лопарама, мјесту у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Дакле, о Периши и његовој браћи и рођацима који су остали у Слату углавном имам све податке. Немам вјеродостојне податке о њиховој старини, настанку презимена, онима који су отишли у Мостар и онима који су евентуално отишли у Сарајево. Иначе, у Невесињском крају Јањића није било нигдје него у Слату и сви славе Аранђеловдан. Молим све који могу помоћи да одговорим на непознанице да ми се јаве. Сваки податак који би употпунио моје сазнање биће ми драгоцјен.
    Братски поздрав!

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЈАЊИЋ (п), у Слату и Засјену (Невесиње), Домановићима и Клепцима (Чапљлна), Банчићима, Убоску и Воденима (Љубиње), Бијелој (Коњиц). Богодолу (Мостар) и Хотњу (Неум). У Слато су дошли из Бјелица у Црној Гори „на позив Али-паше Ризванбеговића који их је као добре јунаке населио на своме читлуку“. У Засјен су доселили из Слата око 1855, године. Славе Аранђеловдан. У Домановиће су преселили са Пјешивца (Столац), гдје су једно вријеме становали. У Банчиће им је, према предању предак дошао из Љешањске нахије у Црној Гори. У Клепце је неки Јањић дошао с Банчића „као дунђер у женин род“. У Убоско и Вођене су, такође, дошли из Банчића. Славе Ђурђевдан. У Бијелој су старином Војиновићи из Војног код Мостара. Доселили су из Рашке Горе (Мостар) око 1850. године. Има их на Рашкој Гори, Бјелимићима и у „више села уз Неретву“. Славе Никољдан. У Богодолу су међу најстаријтм породицама. „Веле да су однекуда из Херцеговине“ и тврде за себе да су од племена Бранковића. Славе Ђурђевдан (59:229,252.262,276,277.311,315; 155:200). У Хотањ су Јањићи дошли из Прапратнице (Неум), гдје су раније живјели. Презиме су добили по некој Јањи. Промијенили су га и сада се зову Лазаревићи. (84:190,191) Јањићи су стара мостарска породица. Били су помагачи и извршни чланови друштва „Гусле“ (214/5:171). Једна породица Јањића из Банчића доселила је у Гацко крајем 19. вијека. „гдје се бавила трговином (147:579).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Dragan Janjić

    Veliki pozdrav svim Janjicima.

    Zivim u Beogradu -od oca Mihaila, djeda Milića-poreklo Grabovica-Durmitor.

    Otac se doselio i živeo u Arandjelovcu.

    Pomenuta Danica je moja tetka.

    Rodjeni brat moj je Goran Janjic

    Одговори
  • Marko

    Pozdrav Janjić ,
    Ono što znam i dokle došežem jeste, Janjić Vasilije moj pradeda,živeo u Vrbiću,Radjevina.Voleo bih da saznam,ako je ikako moguće,ko je bio njegov otac,deda,pradeda…i odakle su se tu doselili?
    Hvala puno

    Одговори
  • Slavojka

    Pozdrav Janjići
    Moj pradjed, Stanko Janjić, po priči mog oca, ili je možda riječ i o Stankovom ocu, nisam sigurna, se doselio sa Cetinja u okolinu
    Slavimo krsnu slavu sv Jovana, 20.januar
    Ako neko ima informaciju da mu se Stanko Janjić nalazi u porodičnom stablu bila bih mu zahvalna za infornacije o ostalim pretcima

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top