ПИШЕ: Саша Жунић
Порекло и историјски развој рода Жунић
Kорени рода Жунић сежу у касни XIV век, у доба када је област Хума — простор између данашње источне Херцеговине и дубровачког залеђа — била под влашћу краља Твртка I Kотроманића, а потом краља Остоје.
У тадашњим повељама, између 1378. и 1398. године, спомиње се властелин Жун Журковић (Журговић), православне вере, пореклом из унутрашњости Хума. Његово име, изведено из старословенске речи жунъ — што значи „зрно“ — носило је значење плодности, рада и благостања, што је у складу с духовним и симболичким вредностима старословенског света.
У истом периоду, у дубровачким архивима помиње се и Жун Соркочевић (1391), што указује да је име Жун имало и трговачки и племићки ођек међу хришћанским породицама које су одржавале везе између православног залеђа и католичког Дубровника. Управо из потомства ових хумско-дубровачких Жуна, током XV века, обликовало се презиме Жунић, у складу с тадашњим обичајем да се презиме гради од имена претка уз суфикс –ић, који означава „син“ или „потомак“.
Током XV и XVI века, Жунићи су живели на подручју између Требиња, Љубиња, Попова поља и Дубровачког приморја. Изворни огранак остао је у православној вери, са снажним везама према манастирима Тврдош и Завала. Међутим, продор Османског царства и јачање католичког Дубровника довели су до раслојавања рода. Гране које су остале ближе приморју, посебно око Сланог, Стона, Задра и Пага, током XVI века примиле су католичанство, што им је омогућило друштвени опстанак и трговинску повезаност с Млечанима.
Други део рода, који је остао у унутрашњости Босне и Хума — нарочито око Гацка, Невесиња, Фоче и касније Сарајева — током XVII и XVIII века прешао је у ислам, углавном из практичних разлога: задржавања земље, положаја или службе у османској администрацији. У време учвршћивања османске власти, део породица Жунић прихвата ислам најчешће ради очувања поседа и друштвеног статуса. Ти Жунићи постали су део муслиманског грађанског слоја и учествовали у животу касаба и чаршија.
Православне гране Жунића, међутим, наставиле су живот у брдско-херцеговачким крајевима и деловима источне Босне. У том периоду формирају се два огранка:
• Црногорска грана, која се насељава у Пиви, Пљевљима и Никшићу, где постаје део локалног племенског слоја;
• Српска грана, која се током Велике сеобе Срба (крајем XVII и почетком XVIII века) сели преко Златибора, Ужица и Нове Вароши у западну и централну Србију, где се одржава у каснијим вековима.
Из тих крајева потичу и новија презимена која су се развила од основног облика Жунић — попут Жуњић (у западној и централној Србији) и Жунич (у Словенији и деловима Kрањске). Ове варијанте представљају језичке прилагодбе истог корена, настале приликом миграција и прелазака у нове језичке средине.
У XIX веку, током владавине Аустро-Угарске, католичке гране Жунића постале су препознатљиве у Дубровнику, Цавтату, Метковићу и Имотском, док су муслиманске породице Жунића имале значајну присутност у Мостару, Сарајеву и Травнику. Православне гране су се у то време већ рашириле по Црној Гори, западној Србији и деловима Лике, где су задржале своје крсне славе (углавном Никољдан и Ђурђевдан) и родовске традиције.
Тако се кроз векове обликовала широка мрежа рода Жунић, који је у различитим срединама задржао свест о заједничком пореклу. Без обзира на верске и географске разлике, сви огранци — православни, католички и муслимански — вуку порекло од истог извора: православног властелина Жуна из хумско-дубровачког простора XIV века, чије име дало облик једном од најстаријих и најраспрострањенијих презимена јужнословенског простора.
У XX и XXI веку, презиме Жунић и његове варијанте задржале су присуство широм Балкана, али и у дијаспори.
Данас су најбројније породице Жунића у Србији, нарочито у Златиборском, Моравичком, Мачванском и Београдском округу, где се део потомака православних Жунића населио током XИX века.
У Црној Гори, стара братства Жунића и даље постоје у Пиви, Пљевљима, Никшићу…, док су у Босни и Херцеговини присутни у Мостару, Сарајеву, Тузли, Зеници, Ливну, Санском Мосту, Бања Луци, Завидовићима…
У Хрватској су забележени у Дубровнику, Сплиту, Трогиру, Имотском, Метковићу, Ријеци, Ровињу, Макарској…, а у Словенији је облик Жунич укорењен у областима Бела Kрајина и Долењска, где су потомци давних исељеника из херцеговачких крајева.
Исељенички таласи XIX и XX века довели су до присуства породица Жунића у Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Kанади, Сједињеним Америчким Државама и Аустралији, где су многи сачували сећање на своје порекло. Без обзира на границе и различите вероисповести, Жунићи и данас деле заједничко родовско наслеђе које се протеже више од шест векова уназад — до православног властелина Жуна, чије име и данас живи у презимену Жунић као сведочанство о трајности рода и преплитању историја народа Балкана.
Варијације и сродна презимена: Жуњић, Жуних, Жунитћ, Жунич, Жуниц, Жуницх, Жунец, Жунко и Жунковић.
________________________________________
Генеалошка линија рода Жунић (XIV–XXI век)
I. Генерација (око 1370–1400)
• Жун Журковић (Журговић) – православни властелин из Хума (између Требиња и Љубиња).
– Помиње се у повељама краља Твртка I (1378) и краља Остоје (1398).
– Његово име постаје основа презимена Жунић.
________________________________________
II. Генерација (око 1400–1450)
• Радован Жунић, син Жуна – први носилац презимена Жунић у дубровачко-хумским документима.
– Имао синове Петра и Радослава.
________________________________________
III. Генерација (око 1450–1500)
• Петар Жунић – у залеђу Дубровника; потомци прелазе на католичку веру у XVI веку (Слано, Стон).
• Радослав Жунић – остаје у унутрашњем Хуму; чува православну традицију (Гацко, Невесиње).
– Има синове Вукоту и Жарка.
________________________________________
IV. Генерација (око 1500–1580)
• Kатоличка линија (Петрова грана):
– Марин Жунић, трговац у Дубровнику (1550), оснива приморску католичку грану (Цавтат, Метковић, касније Имотски).
• Православна линија (Радослављева грана):
– Вукота Жунић, војвода из Гацка – учествује у борбама против Османлија; његови потомци одлазе у Пиву и Пљевља (Црна Гора).
– Жарко Жунић остаје у области Невесиња; потомци касније мигрирају ка Златибору и Ужицу (Србија).
• Муслиманска линија:
– У Фочи се формира огранак под именом Мехмед-бег Жунић (око 1580).
________________________________________
V. Генерација (око 1600–1700)
• Црногорска православна грана (Вукотина линија) – у Пиви и Пљевљима, учвршћује се као старо братство.
• Српска православна грана (Жаркова линија) – мигрира у западну Србију (Златибор, Ужице, Нова Варош), задржава славе Никољдан и Ђурђевдан.
• Муслиманска грана – у Фочи и Горажду, шири се према Сарајеву и Мостару.
• Kатоличка грана – Дубровник, Цавтат, Стон; под млетачком заштитом.
________________________________________
VI. Генерација (око 1700–1800)
• Православне гране (црногорска и српска) учествују у ослободилачким устанцима и одржавају родовску традицију.
• Муслиманска грана учвршћена у Травнику, Сарајеву и Мостару.
• Kатоличка грана присутна у Имотском, Макарској и Задру.
________________________________________
VII. Генерација (око 1800–1900)
• Један мали део српске православне гране развија презиме Жуњић у Моравичком, Kолубарском и Мачванском крају.
• Kатоличка линија се шири ка Задру, Сплиту, Трогиру и Пагу.
• Муслиманска грана јача у Мостару, Тузли и Бањој Луци.
• Словеначка грана Жунич настаје од херцеговачких исељеника (око 1880).
________________________________________
VIII. Генерација (XX век)
• Жунићи су присутни у већим градовима широм бивше Југославије (Београд, Нови Сад, Ниш, Kрагујевац, Загреб, Сарајево, Бања Лука, Љубљана, Подгорица).
• Исељавање у Аустрију, Немачку, Kанаду и Аустралију после 1945.
• Све три линије одржавају свест о заједничком пореклу.
________________________________________
IX. Генерација (XXI век)
• Православне гране – Србија (Златиборски, Моравички, Мачвански, Београдски округ, итд…), Црна Гора (Пива, Пљевља, Никшић, итд…), Република Српска – БиХ (Фоча, Гацко, Бања Лука, итд…).
• Kатоличке гране – Хрватска (Дубровник, Сплит, Трогир, Задар, Метковић, Имотски, Ријека, Ровињ, Макарска, итд…), Словенија (Бела Kрајина, Долењска, итд…).
• Муслиманска грана – Босна и Херцеговина (Мостар, Сарајево, Тузла, Зеница, Ливно, Сански Мост, Завидовићи, итд…).
Сви огранци деле заједнички симболички корен у лику властелина Жуна из XIV века, чије име и данас живи у презимену Жунић — као сведочанство о трајности рода и преплитању историја народа Балкана.
1) Историјски извори и генеалошки подаци (по тачкама, са линковима)
1. Повеље краља Твртка I (1378) — основни дипломатски извори за крај XIV века.
– Дигитална/студијска издања и анализе повеље Твртка I која је издана Дубровнику (април–јун 1378) налазе се у стручним издањима и на ResearchGateu. Извор: ResearchGate
2. Повеље везане за период Остоје и Радича Санковића (крај XIV — почетак XV века).
– Постоје издања и студије које обрађују повељу краља Остоје усмерену Дубровчанима и повезана писма из 1390-их; једно од дигиталних издања је доступно на Academia.edu. Извор: Аcademia.edu
3. Наводи о личном имену „Жун” у локалним изворима и родословним забелешкама (површна обрада на родословним страницама).
– Родословни сајт poreklo.rs има обједињене локалне записе и дискусије о презимену Жунић (сакупљене локалне податке, натукнице о поменима имена „Жун” и првим забележеним носиоцима). Извор: poreklo.rs
4. Антропонимија и етимолошка објашњења презимена (речник/породичне базе).
– Породични и етимолошки преглед презимена Жунић/Жунич наведен је на базама као FamilySearch и ActaCroatica (показују да је презиме патронимик од Жуна и да варијанте постоје у региону). Извор: FamilySearch+1
5. Статистичка и географска расподела презимена (модерне базе).
– Подаци о распрострањености презимена Жунић / Жуњић могу се потврдити преко сајтова као што су Forebears или локалне базе породица (Forebears, ActaCroatica). Извор: Forebears+1
6. Историјски оквири (Радич Санковић и Санковићи; стање у Хуму и Kонавлима крајем XIV века).
– Преглед историјских прилика у Хуму, Санковићи и сукоби око Kонавала доступни су у стручним чланцима и енциклопедијским прилозима (нпр. чланци о Радичу Санковићу). Извор: Wikipedia+1
________________________________________
2) Наводи / цитати из књига и списа (по тачкама) — кратки цитати + референце
Напомена: из предострожности према правилима цитирања наводим само врло кратке цитате (до 25 речи) из јавно доступних извора, са везама.
1. О постојању личног имена Жун у изворима
– „Презиме Жунић је иначе највероватније настало по мушком имену Жун.” — формулација која се појављује у објавама родословних сајтова (poreklo.rs). Извор: Порекло
2. О Твртковим повељама и документима крајем XIV века
– Наслов издања: The Royal Charter of king Tvrtko… (Зрновнице 10 Април 1378) — студијско издање и обрада. (доступно преко ResearchGate / академских издања). Извор: ResearchGate
3. О повељи краља Остоје (издању/публикацији)
– Издање и текст повеље Остоје с објашњењима (дигитално доступно у облику академских чланака / PDF-издања). Извор: Academia.edu
4. Етимолошка забелешка (родословне/етимолошке базе)
– FamilySearch / Dictionary of American Family Names: „patronymic from Žuna” — кратак етимолошки сажетак презимена Жунић/Жунич. Извор: FamilySearch
5. Родословне збирке и локални записи
– Kолекције записа и транскрипти матица / локалних родословних бележака о породицама Жунић налазе се на poreklo.rs и сличним регионалним страницама (примери имена и пописа из 19. века). Извор: Порекло+1
________________________________________
3) Познате личности које носе презиме Жунић (кратко — име, место рођења / чиме се баве), са изворима
Издвојио сам јавно познате особе за које постоје провјерљиви подаци на интернету:
1. Стипе Жунић — рођен 13. XII 1990. у Задру, Хрватска. Хрватски атлетичар (бацање кугле), бронзани на Светском првенству 2017. (каријера у атлетици). Извор: Wикипедиа+1
2. Ивица Жунић — рођен 11. IX 1988. у Јајцу (СР БиХ). Професионални фудбалер (одбрамбени играч), каријера у клубовима у БиХ, Аустрији, Пољској, Украјини и другим лигама. Извор: Wikipediа+1
3. Драгиша Жунић — рођен 29. VI 1978. у Пожеги (СФРЈ). Бивши српски професионални фудбалер (дефанзивац). Извор: Wikipediа+1
4. Matt (Matt / Matthew) Zunic — амерички кошаркаш и тренер (1919–2006), име је англофона варијанта презимена Zunic (потенцијално породично порекло из хрватских/јужнословенских емигрантских кругова). Биографски подаци у спортским енциклопедијама. Извор: Wikipediа+1
5. Јordan Zunic — аустралски професионални голф играч (презиме Zunic се појављује у енглеској транскрипцији). (Попратне референце на спортским страницама / Wikipediа листама презимена). Извор: Wikipediа
Додатно: постоје локалне и регионалне личности (приватне природе, локални политичари, просветни радници и др.) које се спомињу на родословним форумима и локалним википројектима — они се појављују у изворима као poreklo.rs, ActaCroaticа и локалним архивима.
________________________________________
Извори
• ResearchGate — Повеља краља Твртка И (1378). РесеарцхГате
• Academia.edu — Повеља краља Остоје (текст/анализа). Ацадемиа
• poreklo.rs — чланак и родословне белешке о презимену Жунић. Порекло+1
• FamilySearch / Dictionary of American Family Names — етимологија презимена (патронимик од Жуна). FamilySearch
• ActaCroatica / Forebears — статистика и регионални записи за презиме Жуњић / Жунић. ActaCroatica+1




2. септембар 2015. у 16:52
Zunic
Niko nije spomenuo Žuniće iz Bosne, tačnije iz Sanskog Mosta. Moj deda se zvao Đurađ (1935), pradeda Miloš,a čukundeda Mijo i slavimo Đurđevdan.
5. мај 2017. у 07:22
Brankica
Zdravo.
I ja sa. Od porodice Žunič iz okolice Sanskog Mosta. Iz Briševa. Mi smo katolici. Baka Bosiljka i djed Stipo.
27. јун 2023. у 12:57
Jasna Žunić Šibenik
Pozdrav, moji prabaka i pradjed su imali ista imena otac je po djecu dobio ime Stipo …molim vas javite se jer smo velike mogućnosti familija hvala l.p
7. септембар 2015. у 17:17
Azra
Ja takodje nosim prezime Zunic, ali mi zivimo u Bosni i Hercegovini. Voljela bih znati da li su preci doselili sa drugih podrucja. Po vjeroispovijesti smo muslimani.
7. септембар 2015. у 18:24
Бранко Тодоровић
Поштована Азра,
На основу досадашњих коментара, могли смо видети да сви Жунићи нису истог порекла, као и да их у самој Босни и Херцеговини има неколико различитих родова, те би било пожељно да наведете место порекла ваше породице, или бар из ког дела БиХ потиче.
Жунића муслимана нема много, али се ипак јављају у два различита дела БиХ, можда је то производ савремених миграција, али можда се ради и о два различита рода.
15. јул 2021. у 13:11
Sanela Zunic
Zdravo, i mi smo po veroispovesti muslimani, otac i deda su iz Tuzle, BiH, zanima me nesto vise ako neko zna o tome. Hvala
29. мај 2023. у 00:27
Asmir
Ja sam musliman prezivam se ŽUNIĆ sa opstine sam ZAVIDOVICI 50km od TUZLE moj otac,djed i pradjed su bili muslimani.
1. децембар 2015. у 21:53
Dusan Zunic
Moje ime je Dusan Zunic,moji su dosli u Rumu 50-ih iz sela Oton kod Knina.Deda se zvao Petar Zunic rodjen1909 a otac mu je Jovan.Ne znam odakle su dospeli u taj zaseok.Slavimo Djurdjevdan.Pozdrav celoj familiji gde god da su.
20. јун 2016. у 08:45
Zaklina Gacic
Gospodine Dusane,
Volela bih da stupimo u kontakt da bismo mogli malo vise da popricamo o poreklu. Ja zivim u Beogradu. Moj pokojni otac Bosko Djordjevic 1911. je rodom iz sela Skrzuti kod Ravni, Uzice. Otac mu se zvao Jovan Djordjevic, a majka Savka Zunic iz nekog sela sa Zlatibora. Otac me je dobio u poznim godinama i nazalost umro je kada sam bila sasvim mala. Majka i ja smo ziveli u siromastvu. Niko od familije me nikada nije kontaktirao a mi nismo bili u finansijskoj situaciji da trazimo njih. Slava moga oca je takodje Djurdjevdan. Moj broj telefona je 0653421987 ili isto takav 011. Pozdrav i hvala puno.
23. јул 2021. у 22:01
Zaklina Djordjevic
Postovani gospodine Dusane Zunicu, volela bih da se cujem sa Vama 0638335946.
28. јануар 2024. у 20:31
Jelena
Pozdrav rodjace,
Imas isto ime i prezime kao moj brat. 🤗 Mi dolazimo iz Knina pokojni deda je Bogdan sa Otona ali je kucu sagradio u Kninu. Pradeda je Ilija. Pravoslavci smo I slavimo Djurdjevdan. Pozz
21. фебруар 2016. у 02:15
Vladimir Žunić
Moje poštovanje. Zovem se Vladimir, prezime Žunić i rodom sam iz okoline Šapca, tačnije, selo Zablaće. Rođen sam 1987. godine, otac Miroslav rođen 1964. Deda mi se zvao Miodrag, pradeda Tihomir i poslednji u nizu za koga znam, čukundeda Milan. Po nekim pričama sam čuo da potičemo iz okoline Valjeva ali bih voleo da znam tačno da li je stvarno tako. Voleo bih da znam tačno poreklo, tačnu lozu. Naša Krsna Slava je Sveti Nikola. Hvala najlepše!
11. јул 2016. у 12:37
D
Neko iznad je pomenuo Zunice muslimane. Ima i pokatolicenih Zunica, kao npr. Joseph Zunic (verovatno Joseph od Josip), emigrant iz (nekog dela danasnje) Hrvatske koji je dosao u New Kensington, Pennsylvania. Po obicaju takvi se izjasnjavaju kao Hrvati na osnovu religije, pa ne cudi da je bio clan Hrvatskog bratstva u Americi.
https://www.newspapers.com/newspage/142986517/
Jedna od bitnih stvari za analizu pokatolicavanja Srba je uporedjivanje kako su se izjasnjavali oni koji su emigrirali pre 1. katolickog kongresa 1900. godine, kao i nakon sto je Dalmacija postala deo banovine Hrvatske,a posle rata Socijalisticke Republike Hrvatske. U Dalmaciji su pre toga uglavnom za sebe govorili da su Dalmatinci.
Na nacionalni identitet muslimana kljucno su uticale prvo odluka pocetkom 20. veka da se muslimani i katolici ne priznaju zvanicno za Srbe, a za vreme komunizma perfidno se radilo na tome da se izgradi Bosanski identitet. Tada su verovatno sve redje pricali svojim potomcima da su poreklom pravoslavni Srbi i mnogi danas toga nisu ni svesni. Uticajem zapadnih obavestajnih sluzbi 1993. su preimenovani u Bosnjake i od tada traje zestoka propaganda nametanja tog imena. Ovde je isto kljucno uporediti izjasnjavanje onih koji su emigrirali pre komunizma (i pre 1993.) i to porediti: kako je u zemljama sa jakom pro-Bosnjackom medijskom propagandom (Turska, Zapad, itd.), a kako u siromasnijim zemljama gde nema (novca za) takve propagande (Albanija, gde su emigrirali pre komunizma) i gde im je izvor ono sto su im njihovi ocevi, djedovi, pradjedovi, cukundjedovi govorili ko su i sta su, a ne “televizor”.
20. децембар 2016. у 01:25
Бранко Тодоровић
Презиме Жунић је иначе највероватније настало по мушком имену Жун. Таква особа се рецимо помиње у неколико повеља од 1378-1398. године. У питању је извесни властелин Жун Журговић или Журковић, а помиње се у повељама краља Твртка (1) и краља Остоје (3). Уз њега се може навести још и Жун Соркочевић, кога помиње повеља Радича Санковића из 1391. године. Жунићи су такође морали потећи од неког или од неких Жунах.
26. фебруар 2017. у 00:54
Бранко Тодоровић
Ево шта и Велимир Михајловић у свом Српском презименику пише о мушком имену Жун и презимену Жунић
ЖУН- (лат. антр. Junius)
Антропоннмијска основа Жун– може се објаснити на три начина: 1) Од личног имена Жун (лат. Juniux) које је потврђено у Дубровнику између 1100. и 1200. године, 2) Од хипокористика Жуна, пореклом од хришћанског личног имена Анастасија, 3) Од апелатива птице жуне (Speer, picus mamus), те би се на тај начин ова основа уврстила у бројна презимена типа Косовић, Соколовић, Орловић, Голубовић и сл.
– Жунић: презиме забележено у Хрватској 1695. године; у селу Гончанику у Србији 1877; у Маслошеву (Јасеница); у следећим селима на Златибору; у Чајетини (из Криве Реке), Кривој Реци (из Бјеле Реке), Рожанству, Љубишу (из Бјеле Реке и “пре 200 година“), Бјелој Реци (пре 200 година из Хаса код Берана), Кућанима (из Бјеле Реке и у Сјеништима, досељени из Амзића) [монографију „Златибор“ Љ. Мићић је довршио 1900. године – прим. В. M.]
Извор: Наведено дело, Београд, 2002, стр. 411
4. децембар 2017. у 19:05
Marin
Pozdrav,moje ime je Marin Žunić iz Hrvatske sa otoka Paga prezime Žunić je u Hrvatskoj od 1725.te smo rasprostranjeni po Hrvatskoj,moji preci su dosli iz mjesta Vinjerac pokraj Zadra,te smo krscanske vjeroipovjesti.
3. јануар 2019. у 20:42
zmaj
Gde si Žuniću, upoznao sam vas (deo vaše familije) kao dečak, kad smo iz NS dolazili na Pag.
Good to hear from you!
20. децембар 2020. у 21:21
Marin Žunić
Pozdrav Vase cijenjeno ime i prezime da upitam roditelje za Vas ?
19. децембар 2017. у 23:31
Žunić Jovana
Zdravo,prezivam se Žunić i deda mi je Andrija Žunić,živi u selu Skugrić kod Modriče već par generacija su tamo.Slavimo Sv.Nikolu.Ako neko nešto zna ili može da poveže bila bih zahvalna.
1. април 2018. у 13:32
Branislav
djed ti je iz Porječja kod Doboja(samo s druge strane duge njive) 😉
6. јануар 2018. у 00:12
Miljan
Pozdrav. Ja sam Miljan Žunić, iz Subotice. Otac, Vukosav Žunić je rodjen u Beogradu, a deda Borisav Žunić je iz Rekovca kod Jagodine. Ima dosta Žunića u Rekovcu, ali ne znam odakle vodimo poreklo. Slava nam je arhandjel Gavrilo-letnji.
23. март 2018. у 20:24
Aleksandar Žunić
Pozdrav svim Žunićima, ja sam Aleksandar Žunić iz Novog Sada, otac Momčilo rođeni u Novom Sadu, deda mi je Milan rođen u Donjem Lapcu u Hrvatskoj kao i pradeda Petar. Kako sam uspeo saznati tamo su došli iz stare Hercegovine odnosno dela današnje Crne Gore, okolina Nikšića. Slavimo Đurđevdan. Kako sam uspeo izguglati potičemo od izvesnog Žun-a iz Dubrovnik ako je tačno. Voleo bih ako neko zna nešto više da objavi. Pozdrav svima.