ПИШЕ: Саша Жунић
Порекло и историјски развој рода Жунић
Kорени рода Жунић сежу у касни XIV век, у доба када је област Хума — простор између данашње источне Херцеговине и дубровачког залеђа — била под влашћу краља Твртка I Kотроманића, а потом краља Остоје.
У тадашњим повељама, између 1378. и 1398. године, спомиње се властелин Жун Журковић (Журговић), православне вере, пореклом из унутрашњости Хума. Његово име, изведено из старословенске речи жунъ — што значи „зрно“ — носило је значење плодности, рада и благостања, што је у складу с духовним и симболичким вредностима старословенског света.
У истом периоду, у дубровачким архивима помиње се и Жун Соркочевић (1391), што указује да је име Жун имало и трговачки и племићки ођек међу хришћанским породицама које су одржавале везе између православног залеђа и католичког Дубровника. Управо из потомства ових хумско-дубровачких Жуна, током XV века, обликовало се презиме Жунић, у складу с тадашњим обичајем да се презиме гради од имена претка уз суфикс –ић, који означава „син“ или „потомак“.
Током XV и XVI века, Жунићи су живели на подручју између Требиња, Љубиња, Попова поља и Дубровачког приморја. Изворни огранак остао је у православној вери, са снажним везама према манастирима Тврдош и Завала. Међутим, продор Османског царства и јачање католичког Дубровника довели су до раслојавања рода. Гране које су остале ближе приморју, посебно око Сланог, Стона, Задра и Пага, током XVI века примиле су католичанство, што им је омогућило друштвени опстанак и трговинску повезаност с Млечанима.
Други део рода, који је остао у унутрашњости Босне и Хума — нарочито око Гацка, Невесиња, Фоче и касније Сарајева — током XVII и XVIII века прешао је у ислам, углавном из практичних разлога: задржавања земље, положаја или службе у османској администрацији. У време учвршћивања османске власти, део породица Жунић прихвата ислам најчешће ради очувања поседа и друштвеног статуса. Ти Жунићи постали су део муслиманског грађанског слоја и учествовали у животу касаба и чаршија.
Православне гране Жунића, међутим, наставиле су живот у брдско-херцеговачким крајевима и деловима источне Босне. У том периоду формирају се два огранка:
• Црногорска грана, која се насељава у Пиви, Пљевљима и Никшићу, где постаје део локалног племенског слоја;
• Српска грана, која се током Велике сеобе Срба (крајем XVII и почетком XVIII века) сели преко Златибора, Ужица и Нове Вароши у западну и централну Србију, где се одржава у каснијим вековима.
Из тих крајева потичу и новија презимена која су се развила од основног облика Жунић — попут Жуњић (у западној и централној Србији) и Жунич (у Словенији и деловима Kрањске). Ове варијанте представљају језичке прилагодбе истог корена, настале приликом миграција и прелазака у нове језичке средине.
У XIX веку, током владавине Аустро-Угарске, католичке гране Жунића постале су препознатљиве у Дубровнику, Цавтату, Метковићу и Имотском, док су муслиманске породице Жунића имале значајну присутност у Мостару, Сарајеву и Травнику. Православне гране су се у то време већ рашириле по Црној Гори, западној Србији и деловима Лике, где су задржале своје крсне славе (углавном Никољдан и Ђурђевдан) и родовске традиције.
Тако се кроз векове обликовала широка мрежа рода Жунић, који је у различитим срединама задржао свест о заједничком пореклу. Без обзира на верске и географске разлике, сви огранци — православни, католички и муслимански — вуку порекло од истог извора: православног властелина Жуна из хумско-дубровачког простора XIV века, чије име дало облик једном од најстаријих и најраспрострањенијих презимена јужнословенског простора.
У XX и XXI веку, презиме Жунић и његове варијанте задржале су присуство широм Балкана, али и у дијаспори.
Данас су најбројније породице Жунића у Србији, нарочито у Златиборском, Моравичком, Мачванском и Београдском округу, где се део потомака православних Жунића населио током XИX века.
У Црној Гори, стара братства Жунића и даље постоје у Пиви, Пљевљима, Никшићу…, док су у Босни и Херцеговини присутни у Мостару, Сарајеву, Тузли, Зеници, Ливну, Санском Мосту, Бања Луци, Завидовићима…
У Хрватској су забележени у Дубровнику, Сплиту, Трогиру, Имотском, Метковићу, Ријеци, Ровињу, Макарској…, а у Словенији је облик Жунич укорењен у областима Бела Kрајина и Долењска, где су потомци давних исељеника из херцеговачких крајева.
Исељенички таласи XIX и XX века довели су до присуства породица Жунића у Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Kанади, Сједињеним Америчким Државама и Аустралији, где су многи сачували сећање на своје порекло. Без обзира на границе и различите вероисповести, Жунићи и данас деле заједничко родовско наслеђе које се протеже више од шест векова уназад — до православног властелина Жуна, чије име и данас живи у презимену Жунић као сведочанство о трајности рода и преплитању историја народа Балкана.
Варијације и сродна презимена: Жуњић, Жуних, Жунитћ, Жунич, Жуниц, Жуницх, Жунец, Жунко и Жунковић.
________________________________________
Генеалошка линија рода Жунић (XIV–XXI век)
I. Генерација (око 1370–1400)
• Жун Журковић (Журговић) – православни властелин из Хума (између Требиња и Љубиња).
– Помиње се у повељама краља Твртка I (1378) и краља Остоје (1398).
– Његово име постаје основа презимена Жунић.
________________________________________
II. Генерација (око 1400–1450)
• Радован Жунић, син Жуна – први носилац презимена Жунић у дубровачко-хумским документима.
– Имао синове Петра и Радослава.
________________________________________
III. Генерација (око 1450–1500)
• Петар Жунић – у залеђу Дубровника; потомци прелазе на католичку веру у XVI веку (Слано, Стон).
• Радослав Жунић – остаје у унутрашњем Хуму; чува православну традицију (Гацко, Невесиње).
– Има синове Вукоту и Жарка.
________________________________________
IV. Генерација (око 1500–1580)
• Kатоличка линија (Петрова грана):
– Марин Жунић, трговац у Дубровнику (1550), оснива приморску католичку грану (Цавтат, Метковић, касније Имотски).
• Православна линија (Радослављева грана):
– Вукота Жунић, војвода из Гацка – учествује у борбама против Османлија; његови потомци одлазе у Пиву и Пљевља (Црна Гора).
– Жарко Жунић остаје у области Невесиња; потомци касније мигрирају ка Златибору и Ужицу (Србија).
• Муслиманска линија:
– У Фочи се формира огранак под именом Мехмед-бег Жунић (око 1580).
________________________________________
V. Генерација (око 1600–1700)
• Црногорска православна грана (Вукотина линија) – у Пиви и Пљевљима, учвршћује се као старо братство.
• Српска православна грана (Жаркова линија) – мигрира у западну Србију (Златибор, Ужице, Нова Варош), задржава славе Никољдан и Ђурђевдан.
• Муслиманска грана – у Фочи и Горажду, шири се према Сарајеву и Мостару.
• Kатоличка грана – Дубровник, Цавтат, Стон; под млетачком заштитом.
________________________________________
VI. Генерација (око 1700–1800)
• Православне гране (црногорска и српска) учествују у ослободилачким устанцима и одржавају родовску традицију.
• Муслиманска грана учвршћена у Травнику, Сарајеву и Мостару.
• Kатоличка грана присутна у Имотском, Макарској и Задру.
________________________________________
VII. Генерација (око 1800–1900)
• Један мали део српске православне гране развија презиме Жуњић у Моравичком, Kолубарском и Мачванском крају.
• Kатоличка линија се шири ка Задру, Сплиту, Трогиру и Пагу.
• Муслиманска грана јача у Мостару, Тузли и Бањој Луци.
• Словеначка грана Жунич настаје од херцеговачких исељеника (око 1880).
________________________________________
VIII. Генерација (XX век)
• Жунићи су присутни у већим градовима широм бивше Југославије (Београд, Нови Сад, Ниш, Kрагујевац, Загреб, Сарајево, Бања Лука, Љубљана, Подгорица).
• Исељавање у Аустрију, Немачку, Kанаду и Аустралију после 1945.
• Све три линије одржавају свест о заједничком пореклу.
________________________________________
IX. Генерација (XXI век)
• Православне гране – Србија (Златиборски, Моравички, Мачвански, Београдски округ, итд…), Црна Гора (Пива, Пљевља, Никшић, итд…), Република Српска – БиХ (Фоча, Гацко, Бања Лука, итд…).
• Kатоличке гране – Хрватска (Дубровник, Сплит, Трогир, Задар, Метковић, Имотски, Ријека, Ровињ, Макарска, итд…), Словенија (Бела Kрајина, Долењска, итд…).
• Муслиманска грана – Босна и Херцеговина (Мостар, Сарајево, Тузла, Зеница, Ливно, Сански Мост, Завидовићи, итд…).
Сви огранци деле заједнички симболички корен у лику властелина Жуна из XIV века, чије име и данас живи у презимену Жунић — као сведочанство о трајности рода и преплитању историја народа Балкана.
1) Историјски извори и генеалошки подаци (по тачкама, са линковима)
1. Повеље краља Твртка I (1378) — основни дипломатски извори за крај XIV века.
– Дигитална/студијска издања и анализе повеље Твртка I која је издана Дубровнику (април–јун 1378) налазе се у стручним издањима и на ResearchGateu. Извор: ResearchGate
2. Повеље везане за период Остоје и Радича Санковића (крај XIV — почетак XV века).
– Постоје издања и студије које обрађују повељу краља Остоје усмерену Дубровчанима и повезана писма из 1390-их; једно од дигиталних издања је доступно на Academia.edu. Извор: Аcademia.edu
3. Наводи о личном имену „Жун” у локалним изворима и родословним забелешкама (површна обрада на родословним страницама).
– Родословни сајт poreklo.rs има обједињене локалне записе и дискусије о презимену Жунић (сакупљене локалне податке, натукнице о поменима имена „Жун” и првим забележеним носиоцима). Извор: poreklo.rs
4. Антропонимија и етимолошка објашњења презимена (речник/породичне базе).
– Породични и етимолошки преглед презимена Жунић/Жунич наведен је на базама као FamilySearch и ActaCroatica (показују да је презиме патронимик од Жуна и да варијанте постоје у региону). Извор: FamilySearch+1
5. Статистичка и географска расподела презимена (модерне базе).
– Подаци о распрострањености презимена Жунић / Жуњић могу се потврдити преко сајтова као што су Forebears или локалне базе породица (Forebears, ActaCroatica). Извор: Forebears+1
6. Историјски оквири (Радич Санковић и Санковићи; стање у Хуму и Kонавлима крајем XIV века).
– Преглед историјских прилика у Хуму, Санковићи и сукоби око Kонавала доступни су у стручним чланцима и енциклопедијским прилозима (нпр. чланци о Радичу Санковићу). Извор: Wikipedia+1
________________________________________
2) Наводи / цитати из књига и списа (по тачкама) — кратки цитати + референце
Напомена: из предострожности према правилима цитирања наводим само врло кратке цитате (до 25 речи) из јавно доступних извора, са везама.
1. О постојању личног имена Жун у изворима
– „Презиме Жунић је иначе највероватније настало по мушком имену Жун.” — формулација која се појављује у објавама родословних сајтова (poreklo.rs). Извор: Порекло
2. О Твртковим повељама и документима крајем XIV века
– Наслов издања: The Royal Charter of king Tvrtko… (Зрновнице 10 Април 1378) — студијско издање и обрада. (доступно преко ResearchGate / академских издања). Извор: ResearchGate
3. О повељи краља Остоје (издању/публикацији)
– Издање и текст повеље Остоје с објашњењима (дигитално доступно у облику академских чланака / PDF-издања). Извор: Academia.edu
4. Етимолошка забелешка (родословне/етимолошке базе)
– FamilySearch / Dictionary of American Family Names: „patronymic from Žuna” — кратак етимолошки сажетак презимена Жунић/Жунич. Извор: FamilySearch
5. Родословне збирке и локални записи
– Kолекције записа и транскрипти матица / локалних родословних бележака о породицама Жунић налазе се на poreklo.rs и сличним регионалним страницама (примери имена и пописа из 19. века). Извор: Порекло+1
________________________________________
3) Познате личности које носе презиме Жунић (кратко — име, место рођења / чиме се баве), са изворима
Издвојио сам јавно познате особе за које постоје провјерљиви подаци на интернету:
1. Стипе Жунић — рођен 13. XII 1990. у Задру, Хрватска. Хрватски атлетичар (бацање кугле), бронзани на Светском првенству 2017. (каријера у атлетици). Извор: Wикипедиа+1
2. Ивица Жунић — рођен 11. IX 1988. у Јајцу (СР БиХ). Професионални фудбалер (одбрамбени играч), каријера у клубовима у БиХ, Аустрији, Пољској, Украјини и другим лигама. Извор: Wikipediа+1
3. Драгиша Жунић — рођен 29. VI 1978. у Пожеги (СФРЈ). Бивши српски професионални фудбалер (дефанзивац). Извор: Wikipediа+1
4. Matt (Matt / Matthew) Zunic — амерички кошаркаш и тренер (1919–2006), име је англофона варијанта презимена Zunic (потенцијално породично порекло из хрватских/јужнословенских емигрантских кругова). Биографски подаци у спортским енциклопедијама. Извор: Wikipediа+1
5. Јordan Zunic — аустралски професионални голф играч (презиме Zunic се појављује у енглеској транскрипцији). (Попратне референце на спортским страницама / Wikipediа листама презимена). Извор: Wikipediа
Додатно: постоје локалне и регионалне личности (приватне природе, локални политичари, просветни радници и др.) које се спомињу на родословним форумима и локалним википројектима — они се појављују у изворима као poreklo.rs, ActaCroaticа и локалним архивима.
________________________________________
Извори
• ResearchGate — Повеља краља Твртка И (1378). РесеарцхГате
• Academia.edu — Повеља краља Остоје (текст/анализа). Ацадемиа
• poreklo.rs — чланак и родословне белешке о презимену Жунић. Порекло+1
• FamilySearch / Dictionary of American Family Names — етимологија презимена (патронимик од Жуна). FamilySearch
• ActaCroatica / Forebears — статистика и регионални записи за презиме Жуњић / Жунић. ActaCroatica+1




15. децембар 2012. у 22:19
Srecko
Pozdrav od Srećka Žunjića.
Ne vidim da ima moje prezime u pregledu pa vam ga ja predlažem da dodate.
Inače ne znam gotovo ništa o poreklu moga prezimena pa molim sve koji znaju da dodaju.
1. фебруар 2013. у 06:27
Nenad Žunić
Ja sam od Žunića iz zlatiborskog sela Kriva Reka! Po podacima sa Vikipedije u 17. veku dolazimo na ove prostore iz sela Has kod Berana. Dolazimo u Belu Reku, takodje zlatiborsko selo i 1791. godine kada se potpisuje “Svištovski mir” sa Turcima kojim se garantuje veća bezbednost, Žunići od kojih vodim poreklo dolaze u selo Kriva reka gde smo i danas… Dodao bih samo da nas na Zlatiboru ima u 4 sela a to su: Kriva Reka,Bela Reka, Ljubiš i Skržuti i svi slavimo slavu Đurđevdan…to je to za sada…
10. март 2013. у 23:41
Иван Жунић
Moj deda Dragoje Žunić je rodjen u nekim od tih sela ili u Uzicu,a kasnije posle rata je došao u Beograd gde sam i ja danas. Takodje malo znam o svojoj porodici čije nosim prezime.Bar sto se tice tog dela iz okoline Zlatibora. Pa ako nesto znas o Dragoju napiši. A što se tiče Žunića znam da smo u nekom trenutku emigrirali u okolinu Zlatibora mi pravoslavne vere. A verovatno oni koji su ostali primili su muslimansku pod pritiskom Turaka ili vec pod nekim drugim okolnostima.Ali dovoljno je da se pogleda karta Stare Hercegovine da bi zakljucio na koju stranu su se odvajale porodice i one koje su ostajale posto je Hercegovina zahvatala dobar deo Dalmacije, Crne Gore i Srbije. Pa nas ima u svim drzavama…
21. април 2016. у 15:24
Ivan Kralj
Dragoje Žunić, 1913 – 2001
majka Jelika 1869 – 1927 rođena u Sevojnu, otac Petar Žunić 1856-1916,
Petrov otac Đoko Žunić 1810-1910
Brat Đorđe Žunić 1911-1977 (sin Dragiša i kćerke Mileva, Gordana, Divna, Milesa, dva sina umrla kao bebe Milenko 1929 i Boriša 1941)
Dragoje imao brata po majci Blagoja Nikolića 1903-1972 (osmoro dece)
Dragoje imao sestru po majci Anoku Bjelakovć 1901-1987 devojački Nikolić (desetoro dece)
Moja majka Emilija je deveta…
Jelika je ime majke od Lene, Blagoja, Anoke, Đorđa i Dragoja.
Rođena u Sevojnu, tri puta se udavala.
1. Prvi muž je poginuo u Srpsko-Turskom ratu. Sa njim je imala jednu kćerku koja se zvala Lena.
2. Drugi muž se zvao Vasilije Nikolić. Otac je na vašaru upoznao udovca Vasilija(Nikolić) iz Požege, selo Loret, koji je imao sedmoro dece.
Udala se za njega i dobila Anoku 1901 i Blagoja 1903. Vasilije koji je bio dosta stariji je umro i sahranjen u Loretu.
3. Treći put su je udali u Skržutima za Petra Žunića. Tu je rodila Đorđa 1911 i Dragoja1913. Dovela je sa sobom Anoku i Blagoja.
22. јануар 2019. у 10:52
Ivana Zunic
Dragi Ivane,mi smo familija! Ja sam Ivana Zunic. Unuka Dragise Zunic,praunuka Djordja Zunic. Zivim u Ue i bila bi mi cast da se upoznamo.
18. септембар 2019. у 10:04
Ivan
Apsolutno… Tvoja baka je Spasa… Dragišina žena… Imaju dva sina…
Jedan je služio vojsku u Sremskoj Mitrovici… Spasu sam video kod Bose i Pavla Bjelakovića 10.9.1919
21. октобар 2019. у 14:59
Ivana
Tacno tako. To mi je baba,oceva majka. Ako zelis da se upoznamo ,ostavi kontakt tel . Ja vrlo cesto idem kod babe Ljilje i dede Vlada.
12. фебруар 2014. у 23:30
Dobrica Zunic
Postovanje i ja sam od Zunica iz sela Kremna tacnije zaseok Vucijak kod Prnjavora-Republika Srpska.Koliko znam isto da smo doselili iz Crne Gore ali iz kog sela i opstine nije mi poznato,znam samo da su mi preci doselili sredinom 18 vijeka,prvo na podrucje opstine Kotor Varos,selo Grabovica-R.Srpska,a onda je krajem 19 vijeka moj cukundjed Djuradj Zunic doselio u (Vucijak)Kremna-Prnjavor.Slava nam je Sveti Arhidjakon Stefan(9 januar),ako je tebi ista onda znaci da vucemo iste korijene i od istog smo koljena.Molim te odgovori.Hvala
20. јун 2016. у 08:36
Zaklina Gacic
Gospodine Nenade,
Volela bih da se cujem sa Vama. Moj otac je bio Bosko Djordjevic, rodjen je 1911. godine u Skrzutima od oca jovana Djordjevica i majke Savke Zunic. Volela bih nesto da saznam o zivim rodjacima. Mozete me kontaktirati na mejl ili na broj telefona 0653421987.
Hvala puno. Pozdrav.
25. мај 2023. у 15:58
Danica Zunic
Moj otac Milivoj Zunic je rodjen u Skrzutima , 1913.god, Zlatiborski kraj, i slava (moja devojacka) nam je Djurdjevdan.
Moj stric Kosta Zunic je do smrti ziveo u Skrzutima sa svojim sinom i njegovom porodicom ,kao i tetka Lenka
13. фебруар 2014. у 17:53
svetlana Zunic
Pozdrav:
Molim vas da mi pomognete da saznam nesto o poreklu prezimena Žunic.
Rodjena sam u Zablace kod Šapca i ne znam nista o poreklu svog prezimena,znam samo ime (pokojnog dede)Branko Žunic,(pokojni otac)Cvetin.
Krsna Slava je Sv.Nikola.
Unapred vam se zahvaljujem.
30. мај 2015. у 15:39
Бранко Тодоровић
Могуће да имате неке везе са овим Жунићима из Северне Босне? Они такође прослављају Светог Николу. Знате ли кад је оквирно рођен ваш деда Бранко Жунић?
21. децембар 2022. у 18:22
ASMIR ZUNIC
Ja sam musliman-Bošnjak iz sjeverne Bosne 50km od Tuzle i moj djed i pradjed su svi muslimani bili.
25. мај 2023. у 16:05
Danica Zunic
Asmir,
srpska, pravoslavna, porodica Zunic se pominje u srednjovekovnim spisima u Hercegovini. Pod najezdima Turaka, jedan deo je prihvatio muslimansku veru , sto izgleda da i Vi pripadate. Jedan deo Zunica je prihvatio katolicku veru i pomerili se ka delu sadasnje Hrvatske.
Pravoslavni Zunici su se pomerali , preko podrucja Crne Gore ka Zlatiboru gde su se i zadrzali
25. мај 2023. у 16:05
Danica Zunic
Asmir,
srpska, pravoslavna, porodica Zunic se pominje u srednjovekovnim spisima u Hercegovini. Pod najezdima Turaka, jedan deo je prihvatio muslimansku veru , sto izgleda da i Vi pripadate. Jedan deo Zunica je prihvatio katolicku veru i pomerili se ka delu sadasnje Hrvatske.
Pravoslavni Zunici su se pomerali , preko podrucja Crne Gore ka Zlatiboru gde su se i zadrzali
13. јануар 2024. у 10:26
Nataša Žunić
Moje ime je Nataša Žunic, od oca Save Žunića koji je rodjen u Zelinji, od oca Vase Žunica, doselili su u Slavoniju 1964 godine, Vaso je od Jevte i Milke Žunic, slava je sv. Nikola.. Dalje poreklo ne znam, ako ima neko da mi pomogne, unapred hvala…
16. мај 2014. у 19:58
Suzana
Žunića ima u selu Skržuti iz okoline Užica. Moja majka koja je rodom iz tog sela je 7 koleno, i poreklom su iz Crne Gore. Međutim, mislim da nisu došli sa tim prezimenom već da se menjalo po ocu..
22. март 2015. у 17:04
Бранко Тодоровић
Жунића има у северној Босни, у селу Порјечју (пре Другог светског рата Потурице), северо-источно од Добоја. Најстарији чланови ових Жунића који се спомињу у црквеним матицама су Симеон Жунић (рођ. 1857.) и жена му Ружа (рођ. 1857.), те Цвијан Жунић (рођ. 1845.) и жена му Мијана (рођ. 1845.). Потомци првих славе Светог Николу, а потомци других Светог Стефана Дечанског.
26. мај 2015. у 01:36
З. Жунић
Симеон Жунић би могао бити мој прадеда. Моји су одатле.Ако имате више података молим да се јавите.
26. мај 2015. у 17:17
Бранко Тодоровић
Симеун Жунић и жена му Ружа Жунић имали су децу: Петра (рођ. 1881), Јевту (рођ. 1883), Благоја (рођ. 1885), Душана (рођ. 1892), Ђорђа (рођ. 1894), Мару (рођ. 1879, удала се за Стефана Јефтића у Српску Грапску), Цвјету (рођ. 1887, удала се за Јовицу Нешића у Потурицама), Јована (рођ. 1896).
Петар Жунић је имао жену Мару Жунић. Њихова деца су: били близанци Ђорђа (рођ. 1905) и Ђурђија (рођ. 1905).
Јевто Жунић је имао за жене Петру Жунић и касније Боју Жунић. Благоје Жунић је имао за жену Симуну.
Симеун Жунић је имао и брата Панту (рођ. 1864), чија је прва жена била Митра (рођ. 1860). Њихова деца су били Васелија (рођ. 1892), Тода (рођ. 1887, удала се за Симу Филиповића у Костајницу), Јела (рођ. 1984), близанци Станко (рођ. 1896) и Стана (рођ. 1896), Даринка (рођ. 1898).
Пантина друга жена била је Мила (рођ. 1877). Они су имали Петру (рођ. 1905) и Саву (рођ. 1907).
Симеун је имао и брата Спасоја (рођ. 1870), чија је прва жена била Петра (рођ. 1870). Они су имали Јову (рођ. 1894) и Боју (рођ. 1892).
Спасојева друга жена била је Стјепа (рођ. 1871). Они су имали Марка (рођ. 1901), Петра (рођ. 1904) и Виду (рођ. 1907, удала се за Николу Милићевића у Доње Осјечане).
Јевто Жунић и прва му жена Петра имали су сина Стојана (рођ. 1908).
Петар Жунић и Боја имали су још и сина Милана (рођ. 1908), а Панто и Мила кћер Тоду (рођ. 1908).
Ви и ја смо вероватно неки далеки род, јер из овог рода порјечких Жунића је и моја чукунбаба Гоја Жунић (рођ. 1850), која се удала за мог чукудеду Милића Тодоровића у Српску Грапску.
24. новембар 2016. у 22:14
jeli dušan imao porodicu
jeli dušan imo kako poreklo i odakleje njegovo poreklo
24. новембар 2016. у 22:28
Бранко Тодоровић
Душан је син Симеуна и Руже. Сви су пореклом из села Порјечја у Североисточној Босни, некад званог Потурице, због дела становништва које се потурчило.
А за неко даље порекло, пошто нема података, требало би се тестирати на мушки ипсилон хромозом, па би нам то рекло одакле су пореклом ти Жунићи, и евентуално са којим су старим родовима у сродству.
15. октобар 2018. у 13:44
nenad
da li mi mozete reci kako ste dosli do ovako detaljnih podataka? ako nije problem da me kontaktirate ili mailom [email protected] ili na 0605712344
16. јануар 2024. у 20:36
NATAŠA
Pozdrav, evo ponovo da se javim, Nataša Žunić, od oca Save Žunića, rodjenog u Jasenici, Savo je od Vase i Simune(Tešić) Žunić, Vaso je iz Porječja, od Milke i Jevte Žunića, Milka je iz Jasenice rođ. Kuzmanović, udala se u Porječje za Jevtu, dobila Vasu, (pa se rastala ili je Jevto umro, to nam je jos tajna) , vratila se u Jasenicu i povela Vasu sa sobom… slavimo slavu Sv. Nikolu, ako neko nesto jos zna, neka nam se javi,unapred hvala, lep pozdrav svim Žunićima!
20. март 2025. у 16:41
Đorđe Žunić
Javi mi se Branko.
065 150 166
28. август 2025. у 03:05
Đorđe
Javite se
+38765150166
20. март 2021. у 23:03
Mladen Žunić
Ima Žunića i u Semberiji u republici srpskoj starosjedioci smo u selu Brodac jedna od naj starijih porodica
3. април 2015. у 20:58
Ratko Popović
Ja sam Ratko Popović iz Zrenjanina,deda po majci mi je bio Blagoje Nikolić koji je imao brata po majci Dragoju Žunića iz Beograda poreklom iz okoline Zlatibora.Deda čika Dragoja je dolazio kod dede u selo Lazarevo kod Zenjaninanngde sam ga upoznao.Bio je gospodin sa dobrim autom a posebno po ponašanju.
4. мај 2015. у 17:04
Dejan Žunić
Moji su iz Bele Reke sa Zlatibora. Posle I Svetskog rata došli doseljavaju se u Šabac. I ja imam podatak da smo se doselili u XVIII veku na Zlatibor, ali u knjizi N.S. Mandića ”Sprpske porodice vojvodstva Svetog Save” piše da prema dubrovačkim arhivama, Žunići vode poreklo iz Hercegovine.
Nisam do sada našao bliže podatke o tome.
Inače sam sretao Žuniće koji su ili žive u Rijeci, Cazin i Slovenija. Nisu pričljivi kada je pitanje porekla.
10. јун 2015. у 09:45
zlatiborka
Pozdrav za sve Zunice a posebno one koji vode poreklo sa Zlatibora. Kako sam upoznata postoji vise loza Zunica od kojih su neki iz Crne Gore a neki sa Zlatibora.
Moja loza vuce poreklo sa Zlatibora iz sela Ljubis gde mi je pre pola godine preminuo poslednji zivi predak koji je tu ziveo Vitor Zunic. Inace rodoslov moje loza postoji prema pricama u crkvi u Ljubisu.Zivim u Kragujevcu.Moj deda Milos rodjen 1914 god. sa Zlatibora jos pre rata otisao u Sarajevo. Tamo je radio u policiji pa je bio proteran i dosao u Kragujevac.To je samo mali deo moje pice pa ako se neko nadje tu neka mi se javi na mejl.Prve pretke za koje znam su Kata i Stanko Zunic.
11. јун 2015. у 01:43
З. Жунић
Moj pradeda je bio Simeun Žunić iz Poturica. Moguće da je taj kog pominjes. Imao je sina Blagoja
(mog dedu) koji se zenio 3 puta. Moja baba bese Gospava nikad je ne videh kao ni dedu. Otac mi beše Simeun Žunić imao je bracu Pantu(pok) ,Obrada (pok) I Spasoja(hvala B živ), .Laka im zemlja i hvala im za sve.
ko zna mozda smo sad kompletirali pradedine potomke
11. јун 2015. у 20:24
Бранко Тодоровић
Нема сумње да се ради о истој особи. Међу Симеуновим синовима спомиње се и Благоје Жунић (рођ. 1885). Пошто је вероватно још био неожењен, не постоје подаци о његовим потомцима. У прилог наведеном говори и имена ваших стричева Панте и Спасоја, који очигледно нису први са тим именима у овом роду Жунића. Ако су они имали потомства и ако ви знате ко су њихови потомци имате сасвим довољно материјала да направите родослов потуричких Жунића.
12. јун 2015. у 00:37
З. Жунић
које сте податке користили?
http://www.gracanickiglasnik.ba/wp-content/uploads/2013/01/Pages-from-gg31-9.pdf
12. јун 2015. у 16:06
Бранко Тодоровић
Користио сам црквене матичне књиге парохије Српска Грапска. Конкретно попис парохијана по домаћинствима познат као Домовникь. Попис датира с почетка прошлог века.
Ако желите, могу вам послати на мејл фотографије страница са Жунићима, онда бисте имали комплетније податке за неке особе посебно.
15. април 2023. у 10:06
Dragana
Ako uopšte vidite ovu poruku pošaljite mi te strane, ja sam potomak Nikole i Janoke Žunić iz Ljubiša.
13. јун 2015. у 19:18
З. Жунић
веома сам Вам захвална за ова сазнања. Молим да ми пошаљете на мејл [email protected] Пријатно сам изненађена да је то негде сачувано.
Хвала унапред