Prezime Dogandžić, kako piše naš saradnik Stojan Dogandžić, pripada istoimenom rodu iz Štrca u Sirinićkoj župi na Šar planini – Kosovo i Metohija. Prilog gospodina Dogandžića objavljujemo u celini:
Svi Dogandžići u Štrpcu (uključujući i one koji su promenili prezime: Kostadinovići, Jakovljevići, Ilići, Ristići) slave Svetog Nikolu 19. decembra. Dogandžića od roda u Štrpcu ima i u Gračanici, Beogradu, Novom Sadu, Smederevu … Dogandžići u Donjoj Gušterici u opštini Lipljan su takođe od našeg roda.
Po kazivanju, Dogandžići su se u Štrpce doselili u 19. veku iz Pologa (okolina Tetova) nakon što su poubijali ”aramije” koji su ih maltretirali ”u svojoj kući”. Iz straha od osvete pokupili su stoku i najosnovnije stvari i krenuli preko vrhova Šar planine. Izgleda da su se odvojili, jer je veća grupa krenula ka Kosovskoj kotlini i stigla u Donju Guštericu, a druga manja grupa stigla u Sirinićku župu u Štrpce.
Ovo verovatno nije slučajnost jer je Gušterica u opštini Lipljan u srednjem veku bila sokolarski posed (Dogandže ili Dogandžije su u prevodu sokolari) pa nije isključeno da su se vratili onamo gde su nekad živeli. Dogandžići u Štrpcu imaju kolektivno pamćenje da su nekad bili moćni i bogati, te i danas i najsiromasniji od nas imaju visoko mišljenje o sebi. Danas su Dogandžići uglavnom vrlo obrazovani i ima ih na visokim pozicijama. Najpoznatiji Dogandžići iz Štrpca su: prof. dr Stanoje Dogandžić, njegov sin prof. dr Aleksandar Dogandžić. Na lokalu ima dosta poznatih Dogandžića. I u Novom Sadu i Smederevu ima pozntatih (uspešnih) Dogandžića.
Nadam se da sam Vam pomogao, a takođe se nadam da ću preko Vas kompletirati delove koji nedostaju (kako su Dogandžići stigli u Polog).
Unapred zahvalan
Stojadin Dogandžić, Štrpce
2. novembar 2012. u 11:39
slavisa
Rodom sam iz Donje Gusterice a po prici starijih poreklo nam je od Dogandzica,sada se prezivam Tokic i zivim u Lebanu.Molim gospodina Stojana da ostavi svoj kontakt telefon.
14. februar 2013. u 00:43
Goran
Ja sam Dogandzic ali mi smo iz Svrka sa Kosova. I mi ne slavimo Sv. Nikolu nego slavimo Sv. Stefana.
28. februar 2019. u 14:29
Lazar
I mi, mozda smo u rodu
27. januar 2014. u 12:05
Jovana
meni je tata pricao da poticemo od Dogandzica,ali su se menjala prezimena. Velickovic,Stevic i na kraju smo Rajkovic 🙂 moj tata je rodjen u Donjoj Gusterici i tamo je ziveo dok nije bilo bombardovanje 99 godine
19. april 2014. u 20:17
zeljko dogandzic
Dobar dan,
zovem se Zeljko Dogandzic poreklom sam iz Uzica, gde i sada zivim. Imam 45 god. Prvi put cujem da poticemo sa Kosova. Moji su mi pricali da nam poreklo potice iz Hercegovine. Moji otac i majka su iz Uzica, a za babu i dedu kazu da su iz Hercegovine, ali voleo bi nesto vise da saznam.
Pozdrav
23. jul 2014. u 18:42
JA SAM ,Milic Dogandzic,iz svka kod Peci,
isto i moi su slavili svetog stefana i ja isto slavim svetog stefana .prvi put citam da je neko od porekla dogandzica slavi svetog nikolu.
6. februar 2015. u 12:28
Kosovac- Dogandzic (kapetanovic)
Poreklo stanovništva sela Donja Gušterica, opština Lipljan (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je u ravnici, na Oklapskoj reci, oko 5 km severoistočno od Lipljana. Kroz selo prolazi stari put Priština-Kačanik.
Zbijenog je tipa. Deli se na Gornju mahalu, Donju mahalu, Jaz i Sokače. Gornja mahala je na istočnoj, Donja na zapadnoj strani sela. Jaz čini severozapadni, a Sokače jugoistočni deo.
Srednjovekovni pomeni Gušterice odnose se, izgleda, na Gornju Guštericu, jer se iz predanja zna da su Donju Guštericu osnovali Dogandžići. Pomeni iz turskog vremena, iz 18. veka, u vezi sa sokolarstvom, odnose se na ovu (Donju) Guštericu, jer su to sokolarstvo obavljali ti Dogandžići, po čemu im je došlo i prezime (soko turski: togan). Samo su ti Dogandžići imali svoju zemlju u selu, što je sigurno došlo od privilegije koju su imali kao sokolari, jer su bili dužni da sokolove šalju na dvor; ostali rodovi su bili čifčije u Džinića iz Prištine.
Rodovi:
– Dogandžići (32 k., Sv. Jovan). Upravo imaju dve slave, jer, pored stare slave Sv. Jovana, zaveli docnije i slavu Sv. Nikole. Stari su doseljenici i osnivači sela. Doselili se od Tetova da izbegnu osvetu, jer su „poubijali aramije u svojoj kući“. Doseljenje im je starije od onih pomena sokolarstva u ovom selu sredinom 18. veka.
14. oktobar 2015. u 22:44
Stefan
Ja sam iz sela Gorazdevac kod Peci,a poreklom iz Svrka slavimo Sv.Stefana.
28. februar 2019. u 14:32
Lazar
Eee, moj baba i deda su iz Gorazdevca, i mislim da te znam
19. decembar 2016. u 21:04
Mira
Cao, ja sam iz Svrka kod Peci. Dogandzic se prezivam. Zanima me moje poteklo, odakle je, ako neko zna molim da mi kaze jer mi rekli da je to tursko prezime. Hvala unapred
8. novembar 2017. u 18:15
Kosta
Cao Miro, nije tursko, tursko je Dogan. Mi smo Sokolari, odnosno dugani i odatle Dogandzic.
Pozz javi se.
8. novembar 2017. u 18:12
Kosta
Seoba pod Arsenijem Carnojevicom za Dogandzice nije vazila, ostali smo u Svrke.
Naziv Svrke datira od tog doba, seoba je krenula iz Patrijarsije, naravno Pecke, Arsenije je poslao glasnike sa podnozja Svrka rekavsi ” pozovite one svrha” odnoseci se na porodice sadasnjih Svrka, sa Dogandzicima. od tada datira naziv Svrha, ili Svrke.U Metohiji ne postoji starije prezime i narod od Dogandzica. U Istambulu stoji i dan danas ploca sa natpisom Dogandzici kao sokolari koji su dresirali sokolove za otomane.
Grana Dogandzica iz Metohije slavi Sv. Stefana Arhidjakona.
Pozdrav za sve Dogandzice, bilo koju slavu slavili a i za one koji pripadaju Katolickoj veri, a prezimenjaci smo.
1. januar 2018. u 19:27
Vladimir Tokić Svilajnac
Ja zivim u Svilajncu ali su mi preci po ocu Dogandzići iz Donje Gušterice. Očev stric, pok. nastavnik Gojko Tokić mi je ispričao sledeću priču o našim precima a koju mu je kao mladiću ispričao Gušterički pop još pre drugog svetskog rata. Sveštenik mu je rekao da je naš rod jako star i da su živeli na Šari iznad Tetova u staroj Srbiji i da su se u vreme pre Turaka prezivali Ptičarevići ili Sokolarevići te da su dresirali sokolove i orlove za staru Srpsku vlastelu. Obzirom da je to bilo jako cenjeno zanimanje, imali su jako velike privilegije, svoju zemlju, bilo je puno pismenih i obrazovanih,i uopšte, njihov društveni status je bio daleko bolji od običnih ljudi.Sa dolaskom Turaka, njihov status se nije promenio jer su Turci još više cenili veštinu sokolarstva. U to vreme prezime je promenjeno u Dogandžić jer dogan znači soko na turskom. Pošto su bili jako bogati i uticajni, sa svojom zemljom i pravom da nose oružije, mogli su da za sebe kupuju najlepše žene kojim su se ženili. Njihove žene su bile čuvene po lepoti. To je na kraju i napravilo problem jer su, kako je to pop rekao, jednom neki Turci došli u njihovu kuću ili posed i pokušali da izvrše nasilje nad ženama. Nije znao da kaže da li su pokušali da neku ženu otmu ili siluju ali su radile kubure i Turci su pobijeni a naši preci su morali da beže od osvete. Pošto je tadašnja turska carevina bila jako zaostala, bilo je dovoljno da samo odu na svoje stare posede u okolini Lipljana odnosno u selo Donju Guštericu a mnogi su promenili svoja prezimena u Kuliće, Kapetanoviće i slično ali neznam da li je ovo tačno. Ja se prezivam Tokić po čukundedi Stojanu=Toki Koliću. Navedena priča koju mi je deda Gojko ispričao dosta se poklapa sa ovim što sam ovde pročitao pa predpostavljam da će pomoći da se upotpuni ono što znamo o našim pecima. Pozdrav svim Dogandžićima ili da kažem Sokolarevićima.
18. januar 2020. u 16:07
Sašanka Kapetanović
Ima mnogo toga što još ne znate o Dogandžićima _Kapetanović iz Donje Gušterica
18. maj 2021. u 16:07
Kapetanovic
Sasanka,
Prezivam se Kapetanovic, deda mi je rodom iz Donje Gusterice, ako mozete da mi kazete nesto vise o istoriji prezimena i uopste o porpricnon istoriji bio bih Vam zahvalan.
27. oktobar 2019. u 10:19
Mirjana
Ja se prezivam Dugandžić. Porijeklom sam iz sela Zvirovići kod Čapljine. Došla sam do podataka da je prezime Dugandžić nastalo od turske riječi dogan – soko, kao i vaše, da su bili sokolari i sada su rimokatolici, ali prema predanju moga dede za vrijeme Vasilija Ostroškog pod pritiscima katoličke crkve i zbog neimaštinje čitava Zapadna Hercegovina je pokrštena, stoga postoji mogućnost da su ranije bili pravoslavci, čak i najstariji grob Dugandžića u tom selu je ispisan ćirilicom. Pošto vidim da neki pominju hercegovačko porijeklo, molim da ukoliko dođete do nekih informacija pišete na e-mail: [email protected]