Порекло презимена Дедић Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: мр Славомир Дедић Ово је прилог који се односи искључиво на Дедиће из Буковачких салаша код Сомбора. Буковачки салаши су ушорена група салаша удаљени око ПИШЕ: мр Славомир Дедић Ово је прилог који се односи искључиво на Дедиће из Буковачких салаша код Сомбора. Буковачки салаши су ушорена група салаша удаљени око Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Дедић

Порекло презимена Дедић

ПИШЕ: мр Славомир Дедић

Ово је прилог који се односи искључиво на Дедиће из Буковачких салаша код Сомбора. Буковачки салаши су ушорена група салаша удаљени око 6 км од Сомбора. Од 15 сомборских салаша ово су највећи. Буковачки салаши имају железничку станицу на правцу Сомбор-Богојево-Винковци. На станици пише „Буковачки салаши“. Први Дедић у Сомбору (Сава) регистрован је око 1740. године. Од онда до данас према црквеним и градским матичним књигама, у Сомбору је рођено око 420 мушких Дедића.

У „Српској породичној енциклопедији“ (књига бр. 7.) дати су следећи подаци о неким од тих Дедића:

Дедић Градимир (1965.), дипломирани економиста, ради као професор у Економској школи у Сомбору. Рано се почео бавити рвањем. 1982. био првак Југославије у сениорској категорији, а  на Медитеранским играма у Латакији (1987.) освојио бронзану медаљу.

Дедић Миливој (1924-2012), лекар, професор Медицинског факултета у Новом Саду, шеф Катедре за радиологију и  управник Института за радиологију Клиничке болнице Медицинског факултета. Погинуо у саобраћајној несрећи 2012. године.

Дедић Сергеј (1911-2000), официр Краљевине Југославије, пилот. По избијању рата 1941. године  прекомандован у Грчку, а касније у Либију. Током рата летео у саставу Британског РАФ-а као извиђач и у пратњи бродских конвоја и бомбардера на Медитерану. После рата се није хтео вратити у Југославију. Умро у Аустралији.

Дедић Славомир (1942.), аутор овог прилога,  дипломирани економиста, магистар,  програмер и добротовор. Одмах по доношењу Закона о предузећима 1989. године основао прву приватну фирму у Сомбору (не рачунајући ситне трговачке радње). Фирма се бави пројектовањем и програмирањем информационих система и до данас (2017.) није имала прекида у раду. Дао значајне донације за изградњу Хируршког блока у склопу Опште болнице у Сомбору (1988.),  затим за објављивање другог издања „Историје српског народа“ (1994.) итд. Од Фондације солидарности Србије, Београд, добио 2002. године захвалницу за „хуманитарни рад“ у Фондацији. За рад од значаја за историју Сомбора, добио 2006. године  Захвалницу општине Сомбор, а поводом 13. новембра дана уласка Српске војске у Сомбор 1918. године.

Дедић Спасоје (1849-1940), завршио Учитељску школу у Сомбору. Као члан дружине „Венац“ припремио буквар за основне школе у Србији 1869. године. Умро као учитељ у Даљу (данас Хрватска).

Дедић Стојан (1888-1959), лекар, професор Медицинског факултета у Београду. Син Спасоја Дедића. Оснивач или један од оснивача Интерне „Б“ клинике у Београду. Пред рат написао је књигу „Девојка без предрасуда“ која је одмах по уласку немачке војске у Београд повучена из Библиотеке. (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду). Аутор овога прилога је ипак успео да дође до те књиге и да је прочита. Моје мишљење је да је та књига забрањена јер се из ње могло закључити који су то немачки шпијунски центри били у Београду непосредно пред рат.  Стојан није прихватио ни нову власт после 1944. године али је наставио да ради.  После рата написао је књигу „Казамати Титове Југославије“ које је објављена у Паризу. Страдао је несрећним случајем (?) 1959. године тако што је „пропао“ у тунел за лифт.

Поред ових Дедића побројаних у поменутој енциклопедији, поменућу још неке друге Буковачке Дедиће:

Дедић Југослав (1964.),  дипломирао на Машинском факултету у Београду, као статичар за носеће конструкције ангажован на санацији многих инсталација оштећених у агресији НАТО пакта на Србију (Нафтна индустрија у Панчеву, Рафинерија у Новом Саду итд.)  пројектант тзв „медијске коцке“ у  „Комбанк арени“, највећој спортској хали у Европи (25000 м2). Коцка је тешка 10 тона, виси на средини хале на 17 метара изнад пода.

Дедић Жарко (1892-1925), земљорадник, 1916. године прешао из аустроугарске војске у Прву српску добровољачку дивизију. У првој борби на Добруџи, августа 1916. са Бугарима, тешко је рањен те му је ампутирана нога. За време рата боравио по разним болницама, а после рата се вратио у Буковачке салаше, где је отворио трговачку радњу али је од последица рањавања умро већ 1925. године. Његова ћерка Јелена завршила је Учитељску школу и удала се за свог школског друга Немца – Фридриха Ерлемана (Фрица). Одмах по окупацији Фриц је постао немачки официр али у цивилној служби у Врбасу. За време рата Јелена је у њиховој кући крила комунистичке илегалце о чему њен муж није имао појма. Када су октобра 1944. године сви Немци послушали своју војну команду и кренули у избеглиштво, Јелена је тада рекла своме мужу за оно шта се дешавало током рата. Фриц се тек тада уплашио.(„Јелена, Јелена. Да се то открило за време рата, изгубили би смо обоје главу!“) Пошто ни Фриц током рата није имао неких непријатељских иступа, они су остали у Југославији, а нова власт је и Јелени и Фрицу одмах обезбедила запослење.

Дедић Давид (1920-1985), пре рата земљорадник, после рата завршио Политичку школу у Суботици и курс за ВКВ радника (возач), касније Управник Економије Земљорадничке задруге у Буковачким салашима, одборник, затим Председник општине (градоначелник). У пензију отишао са места Потпредседника општине Сомбор. Давид је отац аутора овог прилога.

Дедић Милорад (1963.), завршио Правни факултет у Новом Саду, радио у Сомбору као судија, данас судија у Апелационом суду у Новом Саду.

Дедић Слободан (1946.), лекар, примаријус, начелник Неуропсијатријског одељења Опште болнице у Сомбору, данас пензионер.

Дедић Коста(1952.), лекар, специјалиста оралне хирургије у Општој болници у Сомбору, данас пензионер.

Дедић Груја (1914-1973), физички радник,  одмах по окупацији (16. априла 1941. !) однет у Немачку на рад. Радио као заробљеник на разним пољопривредним газдинствима. Из Немачке се вратио јануара 1944. године и одмах се укључио у илегални рад. Добио статус борца Народноослободилачког рата. Убрзо постаје одборник, па посланик у Покрајинској скупштини Војводине. Три пута биран за градоначелника Сомбора, а у пензију одлази са места директора Водопривредног предузећа „Панонија“. Као градоначелник у најтежим данима после рата, постао врло поупаран код свих становника Сомбора (без обзира на националност), тако да једна улица у насељу „Нова Селенча“ у Сомбору носи његово име.


Коментари (62)

  • Dragan Dedić

    Pretpostavka je da su Dedići potomci „dede“ što je naziv koji se u davnim vremenima koristio za „glavu“, odnosno starešinu, ili visokog dvorskog službenika (dvorjanin, dostojanstvenik?) pa su njegovi potomci bili „dedići“. U regrutnim spiskovima rimskih legija sa područja Hercegovine se pojavljuju Dedići. Krsna slava svih Dedića je Vrbica, odnosno voskresenje Lazara četvorodnevnog. Dedića ima u Dalmaciji, Hercegovini (Popovo Polje), Crnoj Gori (Kuči, Brskuti, Veselinovići) na KiM, na jugu (Medveđa) i na severu (Sombor). Ima i dosta muslimana Dedića. Postoje mesta „Dedić(i)“ (koja su meni poznata) u Crnoj Gori, u Bosni i u Bačkoj (Austrougarske karte i karte iz vremena SFRJ). Poznati su kantautor Arsenije Dedić i voditeljka Vesna Dedić.

    Одговори
  • Славомир Дедић

    У вези Дедића желим свакако да поменем и Милутина Дедића, српског академског сликара, историчара уметности и путописца. Милутин је рођен 1935. године у Шибенику, а од почетка студија 1957. година па до данас живи у Београду. Изузетно је плодан писац, путописац и сликар. По његовој слици манастира Хиландар штампана је поштанска марка поводом 800 година Хиландара. Аутор је неколико књига и фељтона објављених у дневној штампи. Саставио 40 укоричених књига, које броје око десет хиљада страница, испуњених записима, а са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. У посебним блоковима су још две хиљаде радова већег формата и у колору. Детаљније на Википедији.

    Одговори
  • Svetozar Dedic

    Vjerovatno bi vecina zeljela da smo od istih,no zasigurno nas povezuje samo prezime,i to je za mene mnogo,bez obzira na vjeroispovijest.Svima Dedicima svu srecu.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Moje djevojacko prezime je Dedic.Rodena sam u Slavonskom Brodu,kao i moj djed Spasoje Dedic.Njegov djed je bio Spasoje Dedic ucitelj iz Dalja.Otac i majka moga djeda su se zvali Milivoj i Danica.Ja sada zivim u Australiji.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Inace,sjecam se da su rodaci iz Sombora dolazili kod djeda i bake neposredno prije ovog zadnjeg rata prvi put,jer su saznali za nas praveci rodoslovno stablo.Nisam sigurna,ali mislim da je jedan od njih dvojice bio gospodin Slavomir Dedic.Obecali smo da cemo doci u Sombor,ali uskoro je poceo rat.Ponosim se svojim pretcima.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    I eto sjecam se Prvog srpskog kuvara sa posvetom:Mom unuku Spasoju Dedicu.I knjige koju je mom cukun djedu posvetio Branko Radicevic.A ja sam sada daleko.Na drugoj strani zemaljske kugle .Kao i jefan od predaka :U Australiji. ETO Istorija se ponavlja.Nije vazno gdje si,nego da znas svoje korijene.GENI SU CUDO

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Поштована г. Гордана,
    да, тачно је, вашу породицу посетио је пре 30-так година Владимир Дедић и др Коста Дедић. Од њих сам добио неке податке о вашем претку Спасоју Дедићу, учитељу у Даљу. Спасоје је са првом супругом Катарином имао четворо деце: Боривоја, Видосава, Владислава и Миливоја. Са другом супругом Милком имао је двоје деце: Драгутина и Стојана. Стојан је онај лекар који је напред поменут. Ваш предак Спасоје (учитељ) је за време док је ишао у Учитељску школу у Сомбору био члан Дружине „Венац“ која је уз руководство Ђорђа Натошевића написала буквар за Србију, Црну Гору и Србе у Аустро-Угарској. Из књиге „Хронологија 1804-204“ (Београд, 2004., стр. 10.) поуздано се може утврдити да је буквар за Србију у чијем припремању је учествовао и Спасоје, био у употреби у Србији 1868/69 године. Министар просвете Србије наградио је Дружину са 50 дуката. Буквар се може видети у Педагошком музеју у Београду и Библиотеци града Београда. Подаци о Спасоју Дедићу могу се наћи и у књизи „200 година образовања учитеља у Сомбору 1778-1978“ (Сомбор 1978., стр. 207.) Иначе, родослове свих Дедића који су напред набројани, направио сам ја и то је са кратком причом о сваком овом Дедићу објављено у књизи „Сомбор у прохујалом времену“. Књига је објављена 2004. године. Могу вас такође обавестити да ћерка и син Сергеја Дедића (пилот) живе такође у Аустралији. Ћерка је овога лета била у Сомбору и један дан били су моји гости. Ако и Вас пут нанесе у Србију, радо ћу вас примити у госте. Е-адресу Сергијине ћерке Теодоре имам па Вам је ако желите, могу послати.

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Госпођо Гордана,
    заборавио сам у претходном тексту да кажем да сам истражујући податке за родослов Дедића нашао и слику Спасоја Дедића (учитеља). То је била велика урамљена слика приближно 40 х 40 см. Нашао сам је у просторијама Ватрогасног дома у Даљу који је услед ратних дејстава 1992 – 1995 био оштећен, а слика је била на поду у једној хрпи стакла, поломљеног намештаја и других ствари. Слику сам поклонио Владимиру Дедићу, а објавио сам је у поменутој књизи „Сомбор у прохујалом времену“.

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Порука за администратора портала. Још једна мала исправка због непрецизности. Друго дете Спасојево било је женско и требао сам написати Видосаву, а не Видосава. Овлашћујем администратора портала да ову грешку исправи, па ова моја исправка није ни потребна.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomiru.neizmjerno sam Vam zahvalna na Vasem odgovoru.Inace ja sam najstarija unuka Spasoja iMarzene Dedic.Baka je bila Cehinja porijeklom ,ali vecinu toga sto sam zaznala o porijeklu Dedica ,bilo je od nje.Puno vremena sam provela s njima.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Otac mi se zove Dragutin.Njegov brat Milivoj .I on ima sina Dejana.A ja imam dvije sestre.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Djed je imao samo sestru Ljubicu koja je zivjela u Zagrebu.Ali je imao i sestricnu Ruzicu ,Vidu iDragomira Popovica u Beogradu.Svake godine Ja sam isla s bakom i djedom kao mala da ih posjetimo i oni su dolazili k nama

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    I veoma bih bila sretna da mi posaljete adresu gospode Teodore.Neka slicna sudbins nas dovela na drugu stranu zemaljske kugle.Vama puno hvala na pozivu.Ako budem mogla doci uskoro tamo sigurno cemo se vidjeti.Kao sto sam vec i ranije napisala :Veoma je bazno da svaki covijek zna svoje porijeklo .Tako moze bolje znati i razumijeti samog sebe.Ja sam eto tako puno shvatila isto.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir.Veoma me zanima sve o mom porijeklu.Molim vas napisite sto vise mozete i znate o nasim zajednickim korjenima.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Krsna slava moga djeda je LAZAREVA SUBOTA

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Поштована Гордана,
    доста сам заузет у сопственој фирми па не гледам баш често у овај сајт. Но, потрудићу се да Вам пошаљем што више података о свему што Вас интересује. Иначе дилеме нема о нашем заједничком пореклу, а крсна слава ЛАЗАРЕВА СУБОТА (ВРБИЦА) се подразумева … Из наших новина видим да постоји новинарка Дедић у „Политици“, затим на ТВ Београд водитељка Весна Дедић, затим на ВМА (Војно медицинска академија – врхунска медицинска установа у Србији) постоји жена лекар са презименом Дедић. За Весну сам сигуран да је пореклом из Црне Горе и да није од наших, а за ове друге две ћу проверити, можда имају неке везе са нама … Поздрав, Сл.Дедић

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Гордана не могу вам послат е-адресу Теодоре која је ту у Аустралији јер она не жели да се та адреса види овако на порталу али ако Ви пошаљете Вашу адресу она ће се јавити. Поздрав, Славомир Дедић, Сомбор

    Одговори
  • Suzana

    Zdravo svima,moje devojacko prezime je Dedic,moji su sa Zlatibora,tacnije selo Rudine a nasa krsna slava je Sveti Luka…ne znam tacno nase poreklo,ali po onome sto sam pronasla,poticemo od Mrnjavcevica…ima li jos Dedica sa Rudina :)?

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Сузана, не знам ништа о Дедићима са Рудина. Али то што сте начули о Мрњавчевићима има изгледа неке везе, јер сам и ја дошао до неких података о војводи Мрњи … Код вас на Златибор често долазим на летовање али још нисам чуо за село Рудине. Баш ћу сад да погледам где је то … Поздрав,

    Одговори
  • Војислав Ананић

    МРЊАВЧЕВИЋИ потичу можда од казнаца Мрњана, који се око 1280. спомиње у Требињу као благајник краљице Јелене, удовице краља Уроша I. Угљеша, каснији деспот, био је око 1346. царски намјесник у том крају. Породицу је дигао Вукашин, касније краљ.
    За Мрњавчевиће ништа поуздано не знамо. Мрњавчевићима је била Крсна слава Ђурђевдан.

    Одговори
    • Danilo

      Mrnjavcevici su poreklom iz Skadra. Dosli su u Trebinje zajedno sa Jelenom Anzujskom kao kazanci tj. blagajnici trebinjska oblast u to doba je bila u sastavu Zete. Rodovi koji racunaju svoje poreklo od Mrnjavcevica su poreklom od Gojka koji je ziveo u zupi gorsko matici Mrnjavcevica i trebalo bi da pripadaju i2a haplo grupi. Pozdrav Vojislave

      Одговори
  • Славомир Дедић

    Сузана, погледао сам преко „гугла“ причу о Вашем селу Рудине. Видим да је то само 6 км од центра места Златибор. Видим да се становништво поред повртарства бави и сточарством, а да има и 40-так лежајева за сеоски туризам. Природа очувана, кажу „прави драгуљ“. Али село је практично у гашењу. 1948. године имало је око 500 становника, данас око 150. Сузана Ви кажете да сте пореклом из села Рудине, а не кажете где сад живите и шта радите … Поздрав,

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Шири се полако ова прича о Дедићима. Сад примећујем да за прву причу коју сам ја написао о Буковачким салашима код Сомбора и о Дедићима из тих салаша, нема датума. Дакле, не зна се када када смо започели ово дописивање. Зато сада дајем датум када сам „завртио“ причу о Дедићима. Било је то 1. септембра 2016. године.

    Одговори
    • Suzana

      Da,selo je blizu Zlatibora i treba ga posetiti …nema mnogo mestana ali neki se iz grada vracaju na Rudine da bi tu i ostali…na Rudinama su porodice Dedić,Velanac,Kutlešić,Pljeskonić,Jeremić…Ja sada živim i radim u Užicu a moja rodbina je uglavnom na Zlatiboru,Čajetini,Užicu,neki su se odselili za Beograd,Pariz,Ameriku,svako je otišao svojim putem…

      Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir .Potpuno razumijem gospodu Teodoru.Evo moja e mail address is:gordana kurtinovic @g mail.com

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir broj mog mobilnog telefona je:0421776118.Veoma bih bila sretna da mi se gospoda Teodora javi

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir ,veoma me interesuje vase misljenje o podatku da su 1569.god zabiljezena krstenja ljudi s prezimenom Dedic na otoku Rab u danasnjoj Hrvatskoj.Puno pozdrava

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gosp.Slavomir Veoma me zanima vase misljenje o jos jednom podatku koji sam procitala prije par godina u nasim novinama ovdje u Australiji. Radi se o godini 1185.oj i Dedicima kao nasljednom plemstvu Braca i Hvara./Otoci u danasnjoj Hrvatskoj bivsoj Jugoslaviji

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ДЕДИЋ тп.к.м). Дедићи (п) су били познате средњовјековне породице у Попову, а живјели су и на подручју Шуме требињске. Данашње село Дедићи вјероватно је по њима добило име. Сматра се да су у гробљу код Дедића имали цркву која је подигнута „када је почело сахрањивање под стећке“. Били су потомци хумске властеле Николића. Одавно се не појављују у Херцеговини. Нестали су „када су Требињем завладали Балшићи“ (226:115-118; 84:44). Дедићи (к) настањени су у Хумцу (Љубушки). За њих Дедијер каже да „носе ујаково презиме“ и да потичу од Перића из Тихаљине. „Мати их је превела оцу” за вријеме „гладних година“, има их у Тихаљини и Студенцима (59:303). Дедићи (м) су у Кружњу (Падвележје) и Благају (Бишће, Мостар). У Кружњу се сматрају старосједиоцима, а у Благај је неки Дедић дошао из Подвележја и „удао се за удовицу“ (59:237,240). Има их и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Гордана, видите ли Ви шта је овај наш саговорник Војислав Ананић написао. Човек нас је просто затрпао подаци, а није ни Дедић. Свака част Војиславе. Хвала пуно. Што се тиче осталих података о Дедићима, имам ја још доста тога али не могу се сад посветити томе док се не заврше неки моји велики лични и пословни пројекти. Иначе, ових дана у нашој штампи („Политика“) неколико пута су писали о Милутину Дедићу, рођеном брату кантаутора Арсена Дедића који је живео и умро у Загребу. Милутин је познати историчар уметности и живи у Београду од 1957. године , тј. од студентских дана. Велики је радник и створио је огромну документацију о манастирима, воденицама, обичајима, људима, необичним пределима итд. Ја сам имао прилике да све то видим. Ради се десетинама хиљада његових цртежа и сличних докумената. Скупљам то па кад једном добијем времена написаћу и ставити „међу корице“ све што имам. Погледајте свој „е-мејл“ !

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Господине Дедићу, хвала на лепим речима. Као што видите, помажем другима у истраживању њихових корена, а мени, код порекла мог презимена, мало ко може да да неке значајније податке. Литература, врло оскудна. Нити смо били неко племе или братство. Све то отежава. Знам само да нам је родоначелник неки Ананије. А који и када??? Тешко без свега тога. Чак не постоји ни неко народно предање у вези са Ананићима.

    Одговори
  • Amir

    Postovanje svima, da li neko ima podatke o Dedicima iz posavine, tacnije Odzak?

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Здраво Амире, Дедића Муслимана имаш пуну Босну, а има их и у Загребу, затим баш у Посавини итд. У Босни постоји и место Дедић, у Загребу постоји једна дугачка улица на периферији и тај крај се зове Дедићи итд. Немам сад више времена. Презиме Дедић је очигледно настало из корена „деда“, тако да је сасвим нормално да Дедића има свих нација и народности (барем што се тиче претходне Југославије). Једна група Дедића – Срба живела је у залеђу Дубровника и Дубровчани су њима плаћали неки порез … Има о томе и књига, али немам сад више времена … Поздрав, Сл.Дедић

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Gospodine Slavomir, evo vidim da se niste oglasavali duze vrijeme .Malo sam zabrinuta ali nadam se sa je sve u redu i saljem puno pozdrava

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Гордана, па и ви ћутите већ месецима. Ја сам у последње три године поред свога редовног посла у фирми и студирао, тако да сам фебруара ове године докторирао у Београду. Овога лета, када је због годишњих одмора било затишје, решио сам да напишем књигу о Буковачким салашима. Књига је завршена и још 28. јула имали смо промоцију и то у Буковцу. Књига се зове „Кратка прича о Буковачким салашима код Сомбора“. Промоцију смо одржали у Буковачкој школи. После промоције две домаћице из Буковца су направиле малу закуску. Ја сам им рекао нека направе шта најбоље знају. Једна је направила погачице с чварцима, а друга питу са вишњама. Било је симпатично. Буковачани су веома срећни јер они први и једини сада имају књигу о својим салашима, тј. о своме месту. Буковчани сада од мене траже да напишем ново издање али да причу проширим. Решио сам да им то направим и већ увелико скупљам податке. Мукотрпан је то посао. Користим истраживање на терену (Буковац), своју личну архиву, Историјски архив Сомбор, Градску библиотеку Сомбор, Матицу српску у Новом Саду, Музеј Војводине у Новом Саду, Историјски архив у Новом Саду итд, итд. Сад већ имам преко 300 страна. Очекујем да ћу рукопис завршити до краја новембра. Ето толико за сада. Поздрав, др Славомир Дедић, Сомбор.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir iskreno Vam cestitam od srca na svemu ovome.Jako mi je drago zbog vas i zbog svih ljudi koje svojim radom i mukotrpnim istrazivanjima uciniste i dalje cinite sretnima.Eto , s velikim zadovoljstvom,mogu reci da sam i ja jedna od njih.Ponosim se vama

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Uvidjela sam neke nepravilnosti u najavnoj spici pa vas molim da to ispravite dragi urednici jer to nije ono sto sam prvobitno napisala i uopste neznam sta bi moglo znaciti ono Moji su sa …..

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Evo da pojasnim malo pojavila se neka mjesavina podataka mojih i nekog drugog .Vidim da je to sada izmjenjeno.Hvala

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Pa evo ponovilo se Pomjesani su podaci gosp.Suzane sa Zlatibora i moji.Pozdravljam puno sve.Ko radi taj i grjesi,nasa stara poslovica tako istinita kao i sve ostale

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Књига о Буковачким салашима, данас кратко названим Буковац је готова. Ово дакле, није књига само о Дедићима него о свим Буковчанима. Највише у Буковцу има Мијића, затим следе презимена: Дедић, Каралић, Миросављевић, Чонић, Лазић, Галетин, Кунић, Букалов, Брбаклић, Зечев, Шљукић, Настасић, Јањатовић, Вујковић, Средојевић. Ово су све Буковчани који су живели у Буковцу и пре Другог светског рата. Постоји исто толико презимена оних који су доселили у Буковац после ДСР. Мислим да је највише досељеника из Босне и Херцеговине. Књига о којој је реч сада има преко 500 страна. Трудио сам се да свако ово презиме поменем макар у неком контексту. Наравно, много је и слика, па се тако нашло и слика из XIX века, затим прегледао сам све новине које су излазиле у Сомбору од 1858. године, када су се појавиле прве такве новине, па до данас. Из свих тих новина повадио сам оно што се односи на Буковац итд, итд. Због обима, затим много слика, слика у боји итд., за штампу ће бити потребно прилично новца. Сада сам у поступку само тражења новца. Верујем, да ће свака буковачка кућа желети да има ову књигу …

    Одговори
    • Gospava Leković

      Postovani,
      u potrazi za poreklom i korenima Dedica naisla sam i na ovaj sajt. Moje devojacko prezime je Dedic.Otac mi se zvao Milutin,a deda Mile.Rodom sam iz Crvenke,30-ak km od Sombora. Moja devojacka krsna slava je Sv. Jovan. Inace,moj deda Mile je poreklom iz Han Kola kod Banja Luke. Koliko sam uspela da saznam svi Dedici-pravoslavci iz Han Kola slave Sv. Jovana. Eto jos jedne informacije o nama-Dedicima. Pozdrav!

      Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir SRETNU I USPJESNU NOVU GODINU ZELIM VAMA I VASOJ OBITELJI KAO I SVIM MOJIM DEDICIMA U SOMBORU.

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Интервју Милутина Дедића на РТВ „Марш“ ХД Ваљево, 2. новембар 2019. године:

    Кључни моменат је био Кандијски рат. (Кандијски рат је добио назив по острву Кандија, данас Крит. То је био рат између Млетачке републике и њених савезника и Османског царства и њихових савезника. Радило се о томе ко ће имати превласт над Медитераном. Рат је трајао од 1645. до 1669. године, а операције су се највише водиле у Егејском мору и у Далмацији на копну. – С.Д.) Значи тај крај 17. века је био погубан за Словене или Славене, зависи како ко говори. У Србији је била Велика сеоба под Чарнојевићем, а у Далмацији је пре тога био тај Кандијски рат који је трајао 25 година. Читава Далмација је била ангажована и страдала је у том рату. Кад је тај рат коначно завршен, Далмација је била пуста земља. Остала је на свега 10000 становника, а Млетачка република која се зове „серенисима“ значи „пресветла“, њој треба народ да неко обрађује поље, да производи храну, неко да иде на галије да весла, неко да иде у војску да ратује за њих, да плаћа порез и тако даље. Онда су специјални мисионари довлачили са територија које су биле још под Турском влашћу, хришћане. И неки Бернард из Падове је дошао до околине Мостара и одатле је довукао велику групу народа у тај северни део реке Крке. Ту је једно божанствено језеро Бисовац са једним самостаном фрањевачким, и ту је населио неки народ, звали су их Буњевци јер су дошли са реке Буне. Сви су били православци и сви су морали прећи у католичку веру да би добили земљу и остале привилегије потребне за некакав живот. Једна породица није хтела да пређе у католичку веру и настао је проблем. Шта сад. Онда је сеоски старешина рекао: Добро, кад неће не можемо их убити због тога, али онда нека се не мешају са нама него нека се надовежу тамо на крај села и нека живе свој живот. Тако је настало презиме „Надовеза“. Одатле је онај чувени фудбалер Перо Надовеза, његови су из Рупа они су Срби православци … Моја се мајка удала за Јована Дедића и прешла у православну веру, а њени су исто пре Кандијског рата били у православној вери. То су те манипулације историјске, политичке … Дедићи су исто тако ишли „трбухом за крухом“. Ја сам истраживао то порекло Дедића. Има их на разним странама. Највише их има у Кучима и вероватно су одатле кренули, вероватно, нисам 100 % сигуран. Имао сам пријатеље етнологе који су то истраживали они су ми скренули пажњу, има доста индиција које говоре да су дошли из тих црногорских предела из племена Кучи. Међутим, на Косову има јако много Дедића, на Биокову има село Дедићи чак сам у Прагу нашао презиме Дедић – Павел Дедић, Чех и тако даље. Код Загреба је било брдо мислим да се зове „Медведница“, ту је био један заселак „Дедићи“ и тако даље. Е сад, стварање (настанак – С.Д.) презимена је можда важнији моменат од тражења ових путева њиховог кретања јер јако много има презимена по баби и по деди. Бабић, Бабовић – по баби, затим Дедићи, Дедеићи – по деди. Та једна група који су директни моји преци, они су се зауставили у једном селу које се зове Миочић недалеко од Дрниша у подножју планине Свилаје и ту су се бавили тим земљорадничким пословима док један Дедић није отишао да буде слуга код једнога трговца који је дошао у Шибеник из Мостара. Звао се Јован-Бован Ковачевић он је и школу у Шибенику основао и многе ствари је урадио, био је један добротвор. Он је ангажовао српске раднике да му помажу. Е, тако су Дедићи почели полако да долазе у Шибеник, а кад су стекли мало новца, онда су се отргли и ван градских зидина у шибенском „Варошу“ купили ту малу кућицу која је после по систему „лего коцки“ нарасла на нешто што има сада 60 квадратних метара … Три брата су делили то али они су исто дозиђивали, сваки од њих је нешто дозиђивао. То је минијатурно сад кад гледамо, али онда је то било … Горњи спрат се звао „спавало“, сви су горе спавали, доле је била коноба и огњиште. У коноби су бачве, у коноби је каменица за уље маслиново, на оним гредама висе пршути, лук и то што је потребно.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Hvala vam gospodine Slavomir na ovome.Jako je interesantno i znacajno za nase porjeklo

    Одговори
  • Marko Dedic

    Pozdrav svima, zelim da pohvalim prepisku na koju sam danas slucajno naisao i veoma se zainteresovao.
    Moji su iz crne gore dokle znam, iz kuča.
    Zasmetalo mi je malo sto niko ne pominje mog dedu Minju, Miroslava Dedića – legendu naseg glumista, profesora i dekana FDU. Sigurno najpoznatijeg I najpriznatijeg Dedića novije istorije. Spominjete Vesnu, voditeljku televizije kao da je to uopste bitno… ali ok tek se upoznajemo. Imam jednu knjigu o kučima koju mi je ostavio i koju nikako da procitam, pa cu se javiti kada budem imao vise informacija. Drugi deda Voja kapetan na prekookeanskim brodovima sa porodicom u Podgorici danasnjoj. Sve sto znam o korenima je da mi je deda bio polucrnogorac, tata cetvrt a ja osmina 🙂 inace moj otac Srdjan glumi u beogradskom dramskom pozoristu 55. je godiste

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Dragi Marko ,dobro dosao ja vjerujem iskreno u nasu familiju sa zajednickim porijeklom.Godpodin Slavomir je mislim za sada najzasluzniji u istrazivanju tih nasih korijena.Nemoj zamjeriti nespominjanje tvojih predaka.Evo ja sam sada saznala nesto vise o njima.I ponosim se svima Dedicima jer ocigledno je da imaju ono nesto posebno sto ih veze ,a izgleda najvise taj dar za rijec ,pisanje,glumu.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Inace Dedici o kojima je ovdje najvise rijec dosli su na sjever nase bivse Juge za vrijeme „VELIKE SEOBE SRBA“

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Veoma je vazna SLAVA za prepoznavanje zajednickih korijena .Kao sto si mogao vidjeti SLAVA NASIH PREDAKA JE LAZAREVA SUBOTA.

    Одговори
  • Slavomir Dedić

    Драги Марко, нисам заборавио за твога деду Мињу Дедића. Знам све о њему што се могло сазнати из наших средстава информисања о његовом вишедеценијском раду. Но, ова прича је кренула од Дедића и о Дедићима из Буковачких салаша код Сомбора, па се ево раширила на све стране … Ако, ако. Иначе саветујем свим Дедићима као и осталим презименима која постоје у Буковачким салашима да преко ГУГЛА потраже вест: БУКОВАЧКИ САЛАШИ КЊИГА … (Обавезно напишите ово ћирилицом !). Поздрав, др Славомир Дедић, Сомбор.

    Одговори
  • Slavomir Dedić

    Овим вас извештавам да је написана књига о Буковачким салашима код Сомбора. У књизи су на много места поменуте и описане старе Буковачке фамилије:
    1. Бандобрански, 2. Брбаклић, 3. Букалов, 4. Вујковић, 5. Галетин, 6. Дедић, 7. Зечев,
    8. Јањатовић, 9. Каралић, 10. Ковачић, 11. Кунић, 12. Лазић, 13. Мијић, 14. Миковић,
    15. Миросављевић, 16. Настасић, 17. Средојевић, 18. Чонић,
    19. Шљукић. Ако преко ГУГЛА потражите: БУКОВАЧКИ САЛАШИ КЊИГА (ћирилицом) добићете детаљније информације. За штампање књиге потребно нам је барем 6000 евра, што овај аутор не може скупити, па молим оне које ова књига интересује да се пријаве као донатори.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Evo nemogu a da ne reagiram na izjavu „ACTA CROATICA“DEDICI U HRVATSKOJ SU UGLAVNOM HRVATI,MOGU BITI I MUSLIMANI ,A VEOMA RJETKO SU SRBI.A sta su svi Dedici i odakle su porijeklom kao da nije vazno.

    Одговори
    • Defendor

      Нема јединственог одговора на питање порекла свих Дедића, јер се очигледно ради о презимену које је независно настајало код различитих родова. Заједничко би им евентуално могло бити само етимолошко поркело.

      Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Evo,veoma sam iznenadena tako brzom reakcijom na moj upit a jos bi mi bilo puno draze kada bi znala pravi indentitet.Ja Gordana Kurtinovic rodena Dedic znam da sam odrasla bukvalno ispod slike Paje Jovanovica:Velika seoba Srba pod vojstvom Arsenija Carnojevica.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Rodena uSlavonskom Brodu kao i moj djed Spasoje unuk Spasoja ucitelja iz Dalja

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Sto bi znacilo dalje kako ja mislim da mi je porjeklo od Kuca iz Crne Gore preko Metohije pa na sjever nase bivse Juge.To je sto ja znam.Ali veoma sam spremna i otvorena i na sve druge opcije i polemike.Za mene samo postoje ljudi a ne vjere i nacije

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Dragi Defendor ocekujem malo vise informacija posto vidim da si veoma strucan.Unaprijed hvala.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    I na kraju ili pocetku svega:Kako su to Dediciu Hrvatskoj sada katolici ka o sto sam i ja na kraju sticajem raznij okolnosti,ali to nikoga ne sprijecava da zna svoje porijeklo i da se ponosi s njim

    Одговори
  • Slavomir Dedić

    Е, Дедићи, Дедићи! А нико да се осврне на мој вапај за помоћ 15. фебруара 2020.!?

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Dragi moj gospodine Slavomir evo ja sam se iskreno nadala da cemo se uskoro i vidjeti .Bukirali smo karte za kraj Maja da dodeo tamo.Ali to je sve sada odgodeno..Da budemo svi dobro i zivo nakon ove posasti od virusa pa cemo lako dalje.CUVAJTE MI SE SVI MOJI DEDICI U SOMBORU I SVUDA U SVIJETU BILO KOJE VJERE DA STE

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Vjerujem da su ljudi zbog raznih situacija vjekovima bili prinudeni mjenjati svoju vjeru.I vjerujem ssda nakon istrazivanja svih dostupnih mi izvora da je tako bilo i sa Dedicima.Zato molim sve Dedice da se jave i kazu svoja saznanja o porijeklu i nadem prezimenu

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top