Порекло презимена Дедић Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: мр Славомир Дедић Ово је прилог који се односи искључиво на Дедиће из Буковачких салаша код Сомбора. Буковачки салаши су ушорена група салаша удаљени око ПИШЕ: мр Славомир Дедић Ово је прилог који се односи искључиво на Дедиће из Буковачких салаша код Сомбора. Буковачки салаши су ушорена група салаша удаљени око Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Дедић

Порекло презимена Дедић

ПИШЕ: мр Славомир Дедић

Ово је прилог који се односи искључиво на Дедиће из Буковачких салаша код Сомбора. Буковачки салаши су ушорена група салаша удаљени око 6 км од Сомбора. Од 15 сомборских салаша ово су највећи. Буковачки салаши имају железничку станицу на правцу Сомбор-Богојево-Винковци. На станици пише „Буковачки салаши“. Први Дедић у Сомбору (Сава) регистрован је око 1740. године. Од онда до данас према црквеним и градским матичним књигама, у Сомбору је рођено око 420 мушких Дедића.

У „Српској породичној енциклопедији“ (књига бр. 7.) дати су следећи подаци о неким од тих Дедића:

Дедић Градимир (1965.), дипломирани економиста, ради као професор у Економској школи у Сомбору. Рано се почео бавити рвањем. 1982. био првак Југославије у сениорској категорији, а  на Медитеранским играма у Латакији (1987.) освојио бронзану медаљу.

Дедић Миливој (1924-2012), лекар, професор Медицинског факултета у Новом Саду, шеф Катедре за радиологију и  управник Института за радиологију Клиничке болнице Медицинског факултета. Погинуо у саобраћајној несрећи 2012. године.

Дедић Сергеј (1911-2000), официр Краљевине Југославије, пилот. По избијању рата 1941. године  прекомандован у Грчку, а касније у Либију. Током рата летео у саставу Британског РАФ-а као извиђач и у пратњи бродских конвоја и бомбардера на Медитерану. После рата се није хтео вратити у Југославију. Умро у Аустралији.

Дедић Славомир (1942.), аутор овог прилога,  дипломирани економиста, магистар,  програмер и добротовор. Одмах по доношењу Закона о предузећима 1989. године основао прву приватну фирму у Сомбору (не рачунајући ситне трговачке радње). Фирма се бави пројектовањем и програмирањем информационих система и до данас (2017.) није имала прекида у раду. Дао значајне донације за изградњу Хируршког блока у склопу Опште болнице у Сомбору (1988.),  затим за објављивање другог издања „Историје српског народа“ (1994.) итд. Од Фондације солидарности Србије, Београд, добио 2002. године захвалницу за „хуманитарни рад“ у Фондацији. За рад од значаја за историју Сомбора, добио 2006. године  Захвалницу општине Сомбор, а поводом 13. новембра дана уласка Српске војске у Сомбор 1918. године.

Дедић Спасоје (1849-1940), завршио Учитељску школу у Сомбору. Као члан дружине „Венац“ припремио буквар за основне школе у Србији 1869. године. Умро као учитељ у Даљу (данас Хрватска).

Дедић Стојан (1888-1959), лекар, професор Медицинског факултета у Београду. Син Спасоја Дедића. Оснивач или један од оснивача Интерне „Б“ клинике у Београду. Пред рат написао је књигу „Девојка без предрасуда“ која је одмах по уласку немачке војске у Београд повучена из Библиотеке. (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду). Аутор овога прилога је ипак успео да дође до те књиге и да је прочита. Моје мишљење је да је та књига забрањена јер се из ње могло закључити који су то немачки шпијунски центри били у Београду непосредно пред рат.  Стојан није прихватио ни нову власт после 1944. године али је наставио да ради.  После рата написао је књигу „Казамати Титове Југославије“ које је објављена у Паризу. Страдао је несрећним случајем (?) 1959. године тако што је „пропао“ у тунел за лифт.

Поред ових Дедића побројаних у поменутој енциклопедији, поменућу још неке друге Буковачке Дедиће:

Дедић Југослав (1964.),  дипломирао на Машинском факултету у Београду, као статичар за носеће конструкције ангажован на санацији многих инсталација оштећених у агресији НАТО пакта на Србију (Нафтна индустрија у Панчеву, Рафинерија у Новом Саду итд.)  пројектант тзв „медијске коцке“ у  „Комбанк арени“, највећој спортској хали у Европи (25000 м2). Коцка је тешка 10 тона, виси на средини хале на 17 метара изнад пода.

Дедић Жарко (1892-1925), земљорадник, 1916. године прешао из аустроугарске војске у Прву српску добровољачку дивизију. У првој борби на Добруџи, августа 1916. са Бугарима, тешко је рањен те му је ампутирана нога. За време рата боравио по разним болницама, а после рата се вратио у Буковачке салаше, где је отворио трговачку радњу али је од последица рањавања умро већ 1925. године. Његова ћерка Јелена завршила је Учитељску школу и удала се за свог школског друга Немца – Фридриха Ерлемана (Фрица). Одмах по окупацији Фриц је постао немачки официр али у цивилној служби у Врбасу. За време рата Јелена је у њиховој кући крила комунистичке илегалце о чему њен муж није имао појма. Када су октобра 1944. године сви Немци послушали своју војну команду и кренули у избеглиштво, Јелена је тада рекла своме мужу за оно шта се дешавало током рата. Фриц се тек тада уплашио.(„Јелена, Јелена. Да се то открило за време рата, изгубили би смо обоје главу!“) Пошто ни Фриц током рата није имао неких непријатељских иступа, они су остали у Југославији, а нова власт је и Јелени и Фрицу одмах обезбедила запослење.

Дедић Давид (1920-1985), пре рата земљорадник, после рата завршио Политичку школу у Суботици и курс за ВКВ радника (возач), касније Управник Економије Земљорадничке задруге у Буковачким салашима, одборник, затим Председник општине (градоначелник). У пензију отишао са места Потпредседника општине Сомбор. Давид је отац аутора овог прилога.

Дедић Милорад (1963.), завршио Правни факултет у Новом Саду, радио у Сомбору као судија, данас судија у Апелационом суду у Новом Саду.

Дедић Слободан (1946.), лекар, примаријус, начелник Неуропсијатријског одељења Опште болнице у Сомбору, данас пензионер.

Дедић Коста(1952.), лекар, специјалиста оралне хирургије у Општој болници у Сомбору, данас пензионер.

Дедић Груја (1914-1973), физички радник,  одмах по окупацији (16. априла 1941. !) однет у Немачку на рад. Радио као заробљеник на разним пољопривредним газдинствима. Из Немачке се вратио јануара 1944. године и одмах се укључио у илегални рад. Добио статус борца Народноослободилачког рата. Убрзо постаје одборник, па посланик у Покрајинској скупштини Војводине. Три пута биран за градоначелника Сомбора, а у пензију одлази са места директора Водопривредног предузећа „Панонија“. Као градоначелник у најтежим данима после рата, постао врло поупаран код свих становника Сомбора (без обзира на националност), тако да једна улица у насељу „Нова Селенча“ у Сомбору носи његово име.


Коментари (29)

  • Dragan Dedić

    Pretpostavka je da su Dedići potomci „dede“ što je naziv koji se u davnim vremenima koristio za „glavu“, odnosno starešinu, ili visokog dvorskog službenika (dvorjanin, dostojanstvenik?) pa su njegovi potomci bili „dedići“. U regrutnim spiskovima rimskih legija sa područja Hercegovine se pojavljuju Dedići. Krsna slava svih Dedića je Vrbica, odnosno voskresenje Lazara četvorodnevnog. Dedića ima u Dalmaciji, Hercegovini (Popovo Polje), Crnoj Gori (Kuči, Brskuti, Veselinovići) na KiM, na jugu (Medveđa) i na severu (Sombor). Ima i dosta muslimana Dedića. Postoje mesta „Dedić(i)“ (koja su meni poznata) u Crnoj Gori, u Bosni i u Bačkoj (Austrougarske karte i karte iz vremena SFRJ). Poznati su kantautor Arsenije Dedić i voditeljka Vesna Dedić.

    Одговори
  • Славомир Дедић

    У вези Дедића желим свакако да поменем и Милутина Дедића, српског академског сликара, историчара уметности и путописца. Милутин је рођен 1935. године у Шибенику, а од почетка студија 1957. година па до данас живи у Београду. Изузетно је плодан писац, путописац и сликар. По његовој слици манастира Хиландар штампана је поштанска марка поводом 800 година Хиландара. Аутор је неколико књига и фељтона објављених у дневној штампи. Саставио 40 укоричених књига, које броје око десет хиљада страница, испуњених записима, а са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. У посебним блоковима су још две хиљаде радова већег формата и у колору. Детаљније на Википедији.

    Одговори
  • Svetozar Dedic

    Vjerovatno bi vecina zeljela da smo od istih,no zasigurno nas povezuje samo prezime,i to je za mene mnogo,bez obzira na vjeroispovijest.Svima Dedicima svu srecu.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Moje djevojacko prezime je Dedic.Rodena sam u Slavonskom Brodu,kao i moj djed Spasoje Dedic.Njegov djed je bio Spasoje Dedic ucitelj iz Dalja.Otac i majka moga djeda su se zvali Milivoj i Danica.Ja sada zivim u Australiji.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Inace,sjecam se da su rodaci iz Sombora dolazili kod djeda i bake neposredno prije ovog zadnjeg rata prvi put,jer su saznali za nas praveci rodoslovno stablo.Nisam sigurna,ali mislim da je jedan od njih dvojice bio gospodin Slavomir Dedic.Obecali smo da cemo doci u Sombor,ali uskoro je poceo rat.Ponosim se svojim pretcima.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    I eto sjecam se Prvog srpskog kuvara sa posvetom:Mom unuku Spasoju Dedicu.I knjige koju je mom cukun djedu posvetio Branko Radicevic.A ja sam sada daleko.Na drugoj strani zemaljske kugle .Kao i jefan od predaka :U Australiji. ETO Istorija se ponavlja.Nije vazno gdje si,nego da znas svoje korijene.GENI SU CUDO

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Поштована г. Гордана,
    да, тачно је, вашу породицу посетио је пре 30-так година Владимир Дедић и др Коста Дедић. Од њих сам добио неке податке о вашем претку Спасоју Дедићу, учитељу у Даљу. Спасоје је са првом супругом Катарином имао четворо деце: Боривоја, Видосава, Владислава и Миливоја. Са другом супругом Милком имао је двоје деце: Драгутина и Стојана. Стојан је онај лекар који је напред поменут. Ваш предак Спасоје (учитељ) је за време док је ишао у Учитељску школу у Сомбору био члан Дружине „Венац“ која је уз руководство Ђорђа Натошевића написала буквар за Србију, Црну Гору и Србе у Аустро-Угарској. Из књиге „Хронологија 1804-204“ (Београд, 2004., стр. 10.) поуздано се може утврдити да је буквар за Србију у чијем припремању је учествовао и Спасоје, био у употреби у Србији 1868/69 године. Министар просвете Србије наградио је Дружину са 50 дуката. Буквар се може видети у Педагошком музеју у Београду и Библиотеци града Београда. Подаци о Спасоју Дедићу могу се наћи и у књизи „200 година образовања учитеља у Сомбору 1778-1978“ (Сомбор 1978., стр. 207.) Иначе, родослове свих Дедића који су напред набројани, направио сам ја и то је са кратком причом о сваком овом Дедићу објављено у књизи „Сомбор у прохујалом времену“. Књига је објављена 2004. године. Могу вас такође обавестити да ћерка и син Сергеја Дедића (пилот) живе такође у Аустралији. Ћерка је овога лета била у Сомбору и један дан били су моји гости. Ако и Вас пут нанесе у Србију, радо ћу вас примити у госте. Е-адресу Сергијине ћерке Теодоре имам па Вам је ако желите, могу послати.

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Госпођо Гордана,
    заборавио сам у претходном тексту да кажем да сам истражујући податке за родослов Дедића нашао и слику Спасоја Дедића (учитеља). То је била велика урамљена слика приближно 40 х 40 см. Нашао сам је у просторијама Ватрогасног дома у Даљу који је услед ратних дејстава 1992 – 1995 био оштећен, а слика је била на поду у једној хрпи стакла, поломљеног намештаја и других ствари. Слику сам поклонио Владимиру Дедићу, а објавио сам је у поменутој књизи „Сомбор у прохујалом времену“.

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Порука за администратора портала. Још једна мала исправка због непрецизности. Друго дете Спасојево било је женско и требао сам написати Видосаву, а не Видосава. Овлашћујем администратора портала да ову грешку исправи, па ова моја исправка није ни потребна.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomiru.neizmjerno sam Vam zahvalna na Vasem odgovoru.Inace ja sam najstarija unuka Spasoja iMarzene Dedic.Baka je bila Cehinja porijeklom ,ali vecinu toga sto sam zaznala o porijeklu Dedica ,bilo je od nje.Puno vremena sam provela s njima.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Otac mi se zove Dragutin.Njegov brat Milivoj .I on ima sina Dejana.A ja imam dvije sestre.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Djed je imao samo sestru Ljubicu koja je zivjela u Zagrebu.Ali je imao i sestricnu Ruzicu ,Vidu iDragomira Popovica u Beogradu.Svake godine Ja sam isla s bakom i djedom kao mala da ih posjetimo i oni su dolazili k nama

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    I veoma bih bila sretna da mi posaljete adresu gospode Teodore.Neka slicna sudbins nas dovela na drugu stranu zemaljske kugle.Vama puno hvala na pozivu.Ako budem mogla doci uskoro tamo sigurno cemo se vidjeti.Kao sto sam vec i ranije napisala :Veoma je bazno da svaki covijek zna svoje porijeklo .Tako moze bolje znati i razumijeti samog sebe.Ja sam eto tako puno shvatila isto.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir.Veoma me zanima sve o mom porijeklu.Molim vas napisite sto vise mozete i znate o nasim zajednickim korjenima.

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Krsna slava moga djeda je LAZAREVA SUBOTA

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Поштована Гордана,
    доста сам заузет у сопственој фирми па не гледам баш често у овај сајт. Но, потрудићу се да Вам пошаљем што више података о свему што Вас интересује. Иначе дилеме нема о нашем заједничком пореклу, а крсна слава ЛАЗАРЕВА СУБОТА (ВРБИЦА) се подразумева … Из наших новина видим да постоји новинарка Дедић у „Политици“, затим на ТВ Београд водитељка Весна Дедић, затим на ВМА (Војно медицинска академија – врхунска медицинска установа у Србији) постоји жена лекар са презименом Дедић. За Весну сам сигуран да је пореклом из Црне Горе и да није од наших, а за ове друге две ћу проверити, можда имају неке везе са нама … Поздрав, Сл.Дедић

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Гордана не могу вам послат е-адресу Теодоре која је ту у Аустралији јер она не жели да се та адреса види овако на порталу али ако Ви пошаљете Вашу адресу она ће се јавити. Поздрав, Славомир Дедић, Сомбор

    Одговори
  • Suzana

    Zdravo svima,moje devojacko prezime je Dedic,moji su sa Zlatibora,tacnije selo Rudine a nasa krsna slava je Sveti Luka…ne znam tacno nase poreklo,ali po onome sto sam pronasla,poticemo od Mrnjavcevica…ima li jos Dedica sa Rudina :)?

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Сузана, не знам ништа о Дедићима са Рудина. Али то што сте начули о Мрњавчевићима има изгледа неке везе, јер сам и ја дошао до неких података о војводи Мрњи … Код вас на Златибор често долазим на летовање али још нисам чуо за село Рудине. Баш ћу сад да погледам где је то … Поздрав,

    Одговори
  • Војислав Ананић

    МРЊАВЧЕВИЋИ потичу можда од казнаца Мрњана, који се око 1280. спомиње у Требињу као благајник краљице Јелене, удовице краља Уроша I. Угљеша, каснији деспот, био је око 1346. царски намјесник у том крају. Породицу је дигао Вукашин, касније краљ.
    За Мрњавчевиће ништа поуздано не знамо. Мрњавчевићима је била Крсна слава Ђурђевдан.

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Сузана, погледао сам преко „гугла“ причу о Вашем селу Рудине. Видим да је то само 6 км од центра места Златибор. Видим да се становништво поред повртарства бави и сточарством, а да има и 40-так лежајева за сеоски туризам. Природа очувана, кажу „прави драгуљ“. Али село је практично у гашењу. 1948. године имало је око 500 становника, данас око 150. Сузана Ви кажете да сте пореклом из села Рудине, а не кажете где сад живите и шта радите … Поздрав,

    Одговори
  • Славомир Дедић

    Шири се полако ова прича о Дедићима. Сад примећујем да за прву причу коју сам ја написао о Буковачким салашима код Сомбора и о Дедићима из тих салаша, нема датума. Дакле, не зна се када када смо започели ово дописивање. Зато сада дајем датум када сам „завртио“ причу о Дедићима. Било је то 1. септембра 2016. године.

    Одговори
    • Suzana

      Da,selo je blizu Zlatibora i treba ga posetiti …nema mnogo mestana ali neki se iz grada vracaju na Rudine da bi tu i ostali…na Rudinama su porodice Dedić,Velanac,Kutlešić,Pljeskonić,Jeremić…Ja sada živim i radim u Užicu a moja rodbina je uglavnom na Zlatiboru,Čajetini,Užicu,neki su se odselili za Beograd,Pariz,Ameriku,svako je otišao svojim putem…

      Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir .Potpuno razumijem gospodu Teodoru.Evo moja e mail address is:gordana kurtinovic @g mail.com

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir broj mog mobilnog telefona je:0421776118.Veoma bih bila sretna da mi se gospoda Teodora javi

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gospodine Slavomir ,veoma me interesuje vase misljenje o podatku da su 1569.god zabiljezena krstenja ljudi s prezimenom Dedic na otoku Rab u danasnjoj Hrvatskoj.Puno pozdrava

    Одговори
  • Gordana Kurtinovic

    Postovani gosp.Slavomir Veoma me zanima vase misljenje o jos jednom podatku koji sam procitala prije par godina u nasim novinama ovdje u Australiji. Radi se o godini 1185.oj i Dedicima kao nasljednom plemstvu Braca i Hvara./Otoci u danasnjoj Hrvatskoj bivsoj Jugoslaviji

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top