Poreklo prezimena Dukanac

16 komentara

1. 3. mart 2012. u 18:50

   TANJA DUKANAC

   Pozdrav Dukanci ja sam jedna od njih 🙂 ili nas :)))

   Odgovori

   • 25. avgust 2012. u 20:13

     Petar Dukanac

     Pozz Tanja odakle si jel se zna nase poreklo 🙂 Cuo sam nest o davno pre mozda 250 godina da smo svi iz hercegovine.. 🙂

     Odgovori

2. 26. septembar 2013. u 15:00

   dragan dukanac

   P O R E K L O P O R O D I C E D U K A N A C
   Nema pouzdanih pisanih podataka o poreklu porodice Dukanac.

   Naprimer u knjizi „Gornje Dragačevo“, Koste Jovanovića, koja je izdata u Beogradu davne 1908 godine, iste godine kada je rođen moj otac, za porodicu Dukanac se kaže da su starosedeoci u Dragačevu i da se nezna odakle su došli. („Najstarije su porodice: Dukanjci, slave Đurđic. Za njih se ne zna odakle su i kada su doseljeni i računaju se kao najstarija porodica u selu“). U mom delu porodice Dukanac, krsna slava je Sveti Nikola, a ne Đurđic, kako se to u knjizi pominje.

   U tekstu sećanja: „Život i rad Savka Dukanca“, koji je napisao advokat Veljko Guberina, kaže se da je prema predanju porodica Dukanac došla iz oblasti Skadra. Prema ovom predanju Dukanci su stigli u Dragačevsku oblast oko 1500 godine, a oko 1700 godine pojavljuje se prvi put na spomenicima prezime Dukanac.

   Pored ovih podataka, slušajući usmeno kazivanje Branislava Dukanca, koje mu je njegov otac pričao, proizilazi da je porodica Dukanac, najpre naselila selo Osonica, koje se nalazi u Dragačevu u opštini Ivanjica, a da su se odatle Dukanci naselili u Vučkovicu. Moja je pretpostavka, da su Dukanci zapravo došli iz oblasti Hercegovine u širem smislu ove oblasti, koja obuhvata današnji granični deo-tromeđu Srbije, Crne Gore i BiH. Naime u ovoj oblasti oko tromeđe Srbije, Crne Gore i BiH, i danas se sreću prezimena koja se završavaju na ac. Naprimer naš čuveni košarkaš Vlade Divac, potiče iz Prijepolja. Imao sam prilike da radim sa kolegom čije je prezime Glušac, a njegovo rodno selo se nalazi u Hercegovini (Banjani), na samoj granici ka Crnoj Gori.

   Pravi razlog zbog kojeg je porodica Dukanac došla u Dragačevo nije poznata. Obično su seobe nastajale zbog želje da se nađe bolje mesto za život. Poredeći Dragčevo (Osonicu) sa tromeđom Srbije, Crne Gore i BiH, ne bi se moglo reći da je novo izabrano Dragačevo klimatski i za život značajno bolje od prethodnog boravišta. Naprotiv ono je ušuškano i prilično nepristupačno, pa mi se nameće teza, da je pravi razlog doseljenja u Dragačevo bežanje …, možda od Turaka, a možda i od krvne osvete, koja je u to vreme postojala…

   Prvi Dukanac u selo Vučkovica je prema kazivanju Branislava Dukanca došao iz Osonice, bežeći od osvete Turaka, jer je kod „Kadijne vode“ (izvora) sačekao i ubio nekog zvaničnika Turske države. Tadašnji običaj je bio da srpska mlada, pre zvanične udaje mora provesti neko vreme sa Turčinom, a kako se ovom Dukancu nije ovo svidelo, on je odlučio da se ovaj običaj prekine. Taj predak se navodno zvao Peta i on je došao u oblast današnje Vučkovice. Imao je dva sina, stariji se zvao Petar, po ocu, a mlađi Simo.

   Petar je imao jednog sina po imenu Vučko (pa otuda i selo dobi naziv Vučkovica), a mlađi sin Simo je imao dva sina Vuka i Simeona. Simeon je bio jači i snažniji i otimao je zemlju od svog brata Vuka, a živeo je otprilike na mestu gde se danas nalazi Mićina i Rajkina kuća u Dukanskom brdu. I tako se porodica Dukanac nastanila i širila u selu Vučkovica. Sa druge strane u Osonici i dalje žive Dukanci (koju slavu oni slave, nije mi poznato).

   Dukanci su nastavili sa migracijama, pa se deo njih preselio u Konarevo, pored Kraljeva, gde se na seoskom groblju mogu naći spomenici Dukanaca (Da li su ovo Dukanci iz Osonice ili Vučkovice nije mi poznato). Takođe deo Dukanaca je dospeo u Beograd. Svakako najpoznatiji, advokat Savko, koji je bio poznati advokat i jedan od osnivača Demokratske partije, a pominje se i u knjigama o masonima, kao visokorangirani član masonske lože, neki ga pominju i kao kraljevskog advokata. Zatim njegov sin dr. Ljubomir, koji je bio profesor na pravnom fakultetu.

   Posle drugog svetskog rata deo Dukanaca se kolonizovao u okolini Vršca. Migracije ka većim mestima u okolini Ivanjice, Guče i Čačka, su se redovno odvijale, kroz sve periode.
   I na kraju deo onih najodvažnijih je preplovio okeane, i danas živi i radi u Americi, Kanadi i na drugim svetskim destinacijama.

   Dragan O. Dukanac
   [email protected];
    
   M O J D E O P O R O D I C E D U K A N A C
   Moj pradeda se zvao Blagoje, a bio je oženjen za Krunu. Iz tog braka se rodio moj deda Milun. Blagoje je jednom prilikom pozajmio konja, nekom pobratimu iz Lazića i prilikom vraćanja konja od pobratima kući, negde u Simeon ravni (Vučkovica), konj je udario Blagoja, tako da je on ubrzo umro od posledica ovog udarca. Kruna je posle izvesnog vremena, ostavila sina Miluna, i preudala se za Milovana Boškovića, a iz ovog braka imala je ćerku Mileniju. Kako je novi muž proćerdao imanje, ona je bila prinuđena da se vrati kod svog sina Miluna, zajedno sa ćerkom Milenijom. Mileniju pamtim, dugo je živela u staroj kuđi kod Mijalka i Jovana. Kruna je bila krupna žena i živela je 98 godina.
   Blagojev otac se najverovatnije zvao Gavrilo i pretpostavljam da je imao i sina Vučetu (koji je živeo svega 27 godina). Na njegovom spomeniku piše: „ Vučeta Dukanac. Ovde počiva sin Gavrila Dukanac iz sela Vučkovice poživi 27 godina i umre 10.februara 1856 godine.“ (Vučeta je živeo od 1829 do 1856 godine). Nije mi poznato da li je Gavrilo imao još dece (pored Blagoja i Gavrila).
   Milun je bio dete, kada ga je majka Kruna ostavila, pa je njemu određen staraoc Risim Dukanac, koji je prisvojio deo njegove imovine, a o njemu nije preterano vodio računa. Zbog toga su ga često uzimali u zaštitu žene iz Dukanaca. Zbog ovakvih prilika Milun je morao rano da se osamostali. Njegova žena je bila iz roda Milića i zvala se Milica. Milun i Milica su važili ѕa vrlo vrednu porodicu koja je živela od poljoprivrede. Njive su imali čak i u Zablaću, kraj Čačka. Najpre su živeli na vrhu parcele (kod Simeon ravni), gde je moj pokojni stric Bogosav preneo jednu kolibu, (koja je kasnije prodata i uklonjena sa ovog mesta). Odavde je Milun sišao niže, na mesto gde se danas nalazi kuća mog pokojnog brata od strica Mijalka. Ovde se razvijalo domaćinstvo Miluna i Milice. Milun i Milica su imali šestoro dece, troje muške i troje ženske. Muška deca su bila Ognjen (po kome moj sin nosi ime), Bogosav, i moj otac Obren. Ženska deca su bila Olga, Velika i Božika, koja je rano umrla (najverovatnije sa deset godina).

   Milica je bila tri godine starija od Miluna, i ona je prva umrla. Na njenom nadgrobnom spomeniku je zapisano: „23.07.1932. umrla Milica, supruga Miluna Dukanca poživela 52 godine i bog da joj dušu prosti.“ Milica je živela od 1880 do 1932 godine.

   Milun je živeo sedam godina duže od Milice. Kažu da su Milun i Milica bili vrlo vezani jedno za drugo. Na njegovom nadgrobnom spomeniku je zapisano: „Milun Dukanac umre 22 Oktombra 1939, poživeo 56 godina. Milun je živeo od 1883 do 1939 godine.

   Milun i Milica su umrli pre početka drugog svetskog rata. Ognjena je Milun dobio sa 18 godina, dok je Milica tada imala 21 godinu.
   Ognjen je rođen 1901, a umro je 1945 godine (živeo je 44 godine). Kažu da je bolovao od bubrega, ali ovaj podatak treba primiti sa rezervom, jer u to vreme doktora nije bilo, pa precizne dijagnoze nisu postojale. Ono što je savremena medicina dijagnostikovala, da dosta Dukanaca poboljeva od karcinoma debelog creva, pa je stalna kontrola pored 50 godina neophodna. Ognjenova supruga Danica ili Maja kako su je deca zvala, doživela je duboku starost i umrla je u 79 godini života. Rođena je 1903 a umrla je 1982 godine. Bila je stožer porodice, i njena reč se poštovala. Dugo godina je održavala zajednicu u kojoj su pod istim krovom živela oba njena sina Mijalko i Jovan, sa svojim porodicama (moja braća od stričeva). Tetka Danica se sećam, spavala je u kuhinji, a meni je svakog jutra, kada bih boravio u selu, ujutru pekla malu pogačicu, u koju bi stavljala kajmak. Još uvek se pri pomisli na ovo, setim te vruće lepinjice, koja bi se topila u mojim ustima. Ognjenova deca su Mijalko, Jovan, Danilo, Lenka, i Dragica (Draga). Danas su žive samo Daničine ćerke Lenka i Draga.

   Bogosav je rođen 1905 a umro je 1987 godine. Živeo je 82 godine. Bogosav je plenio svojim životnim iskustvom i savetima. Preživeo je oba svetska rata. Sećam se njegovih životnih priča o Kosovu gde je služio vojsku. Iz braka sa Milenijom imao je ćerku Gvozdeniju. Dve ćerke su im rano umrle, a muške dece nije imao. Milenija, njegova supruga je bila iz porodice Glavonjić. Bogosavljev zet Dragan je bio poznati kafedžija u Vučkovici. I danas postoji kafana, koju drže Bogosavljev unuk i snaja.

   Moje otac Obren je rođen 1908 a umro je 1971 u 63 godini života. Vrlo rano su ga poslali u Beograd, da uči zanat. Obren je poslat u Beograd jer je bio nežnijeg zdravlja, i zbog toga što nije bilo dovoljno hrane za sve. U Beograd je stigao sa Stoletom iz Kotraže. Moj otac je dobio priliku da se probija kroz život, i taj izazov je prihvatio. Završio je najpre osnovnu školu, a zatim srednju trgovačku i na kraju trgovačku akademiju (XXXIII kolo, od 1938 do 1940). Ovu školu je završio pred sam Drugi Svetski rat. 1932 mu je umrla majka, a 1939 tokom školovanja, mu je umro i otac. Bio je vrlo štedljiv, tako da je pred Drugi Svetski rat imao značajnu ušteđevinu, sa kojom je mogao kupiti kuću u Beogradu. Na žalost tokom rata mu je sva ušteđevina propala, tako da je morao početi ispočetka. Deo trgovačkog zanata je učio kod Mate Radojevića, trgovca iz Beograda. Njegova supruga Mica ga je kasnije upoznala sa mojom majkom Mirjanom, rođenom Milovanović. Iz te veze sam se rodio ja Dragan i brat Milun (koji je dobio ime po Obrenovom ocu Milunu). Obren je ѕa dobrog druga imao Boru Vidakovića, trgovca poreklom iz Valjeva. Kasnije je Bora postao venčani kum na Obrenovoj svadbi. Bora je posedovao prodavnicu, otprilike preko puta pijace Đeram. Sa početkom Drugog Svetskog rata, Boru su odveli u zarobljeništvo (kao zarobljenika Jugoslovenske Kraljevske vojske). Moj otac Obren je sa početkom rata pobegao u selo, ali je ubzo stigla naredba Nemaca, da sve radnje u Beogradu moraju biti otvorene, inače će vlasnici radnji i zaposleni biti kažnjeni. Tako se i moj otac brzo vraća u Beograd, gde je proveo ratne dane. Tokom rata se redovno dopisivao sa Borom, koji je sve vreme rata bio u zarobljeništvu. Po završetku rata Bora se vraća, ali njegova radnja biva nacionalizovana. Kako je Obrenu propala i ušteđevina, a radnja njegovog prijatelja Bore je nacionalizovana, moj otac se morao okrenuti novom poslu. Zajedno sa desetak drugih osnivaju, verovatno i po nalogu državnih organa, firmu Tehnohemiju. Ova firma je za njegovog života postala lider u trgovini henijskom robom. Obren je bio dugogodišnji šef stovarišta na Vilinim Vodama. Zadržao je svoje predratne navike, i imao je skromnu kancelariju (kiosk u centralnom magacinu). Bio je vrlo odgovoran, na posao je odlazio rano ujutru oko pet, pola šest, a vraćao se kući oko pet. Posle završetka redovnog radnog vremena, ostajao je da neguje ruže i da održava zelene površine u okviru stovarišta. U vreme popisa je donosio materijal kući, i ne bi legao da spava, dok svi računi nisu bili sravnjeni do nivoa pet para (što je bila najmanja kovanica). Subotom ili Nedeljom je obavezno odlazio da obiđe stovarište. Tom prilikom je najčešće vodio i nas svoje sinove. Bio je blage naravi, na svoju decu nije nikada podizao glas. Leti su nas vodili na more, u Crkvenicu (u Hrvatskoj), gde je Tehnohemija imala svoje odmaralište. Nažalost odmah po penzionisanju se razboleo, (praktično na dan, kada je primio zlatnu plaketu za svoj rad u Tehnohemiji), i par meseci posle toga je umro. Ne pamtim da je ikada išao kod lekara, niti da je imao zdravstvenih problema, izuzev kile koju je vukao iz mlađih dana, zbog čega je uvek nosio pojas. Ja sam u vreme njegove smrti imao devet godina. O nama je brinula naša majka. Dilomirao sam na mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, šestog aprila 1988 godine.
   Očevu sestru Olgu ne pamtim. Ali zato pamtim drugu očevu sestru Veliku. Ona je malo vremena bila udata, ali se vratila nazad, i moj otac joj je dao da na njegovoj parceli zemlje u Vučkovici, sagradi kućicu, gde je živela do smrti. Uvek kada bi došao u selo, ona nas je zvala na ručak. Kod nje su svi svraćali da bi se preobukli, da se napiju vode, sa izvora koji je kaptirala. Ili da popiju kafu. Dok je mogla sejala je kukuruz na parceli gde je živela. Treću sestru moga oca (Božiku), ne pamtim, jer je umrla vrlo rano (sa desetak godina).
   Do skora su muški potomci Blagoja i Miluna, bili moj sin Ognjen i unuk Mijalka Miloš. Miloš danas ima sina Đorđa, koji je najmlađi potomak Blagoja i Miluna. Kako su i Miloš i Ognjen još uvek mladi, nadam se da će biti još potomaka i da Blagojeva i Milunova loza neće zamreti.

   Dragan O. Dukanac
   [email protected];

   Odgovori

3. 27. april 2014. u 23:42

   Uroš Dukanac

   Dragi moji Dukanci, sa velikom veraovatnoćom predpostavljam da je Savko Dukanac koga pominje Dragan moj pradeda. Nažalost ja imam jako malo podataka o svojim korenima jer je moj deda Ljubomir umro kada je moj otac (isto Savko) imao oko 7 godina, a pradeda par godina nakon toga, tako da su nam izvori informacija uglavnom bili “ljudi koji su poznavali Dukance”.
   Obradovao sam se kada sam video ovu temu, a Draganu hvala na iscrpnom tekstu!

   Odgovori

4. 24. jun 2014. u 16:40

   dragan dukanac

   Dragi Urose,

   ako su tvoji ziveli u Gospodar Jovanovoj, onda nema sumnje da si ti potomak jednog od najuspesnijih predstavnika nase porodice.

   U to ime postavljam jedan teskt koji sam skinuo sa interneta, a tice se tvog pradede Savka.
   (na zalost ovaj teskt se vise ne moze naci na internetu. Ja sam ga skinuo na engleskom, pa sam ga preveo na srpski).

   USPOMENE:
   „S A V K O D U K A N A C Ž I V O T I R A D“
   Od Veljka Guberine, advokata iz Beograda

   Savko Dukanac je rođen 29. septembra 1887 u selu Vučkovica, okrug Dragačevski. Prema predanju porodica Dukanac, dolazi iz Skadarske oblasti. Dukanci su došli u Dragačevski okrug, oko 1500, a 1700 ime Dukanac, pojavljuje se prvi put, na jednom grobu u toj oblasti. Prema predanju ime prvog Dukanca koji se nastanio u području današnjeg sela Vučkovice, je bilo Vučko, pa je celo selo nazvano Vučkovica.

   Naš počasni član, potiče iz ugledne domaćinske kuće, seljaka Petronija, njegova dubinska vezanost za selo, ostaje jedna od njegovih najvažnih karakteristika. On je bio veliki dobrotvor crkve u selu, a meštane je zastupao besplatno do kraja svog života.

   Završio je „Veliku Školu“ u Beogradu (prva visoko obrazovna škola u Beogradu), 1897. Pošto je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, otišao je u Austriju, Beč, da završi specijalističke studije, i tamo se oženio. Iz ovog braka imao je dvoje dece: sina Ljubomira, koji je rođen 1910, i bio je predavač na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ljubomir je umro rano, 1949, a ćerka Olga, slikarka, je živela dugo. Sin pokojnog Ljubomira, Savko (dobio je ime po svom dedi), rođen je 1942, ekspert je u informatici, i dao je osnovne podatke autoru, na čemu mu je on zahvalan.

   Posle povratka sa specijalističkih studija i završenog pripravničkog staža, položio je advokatski ispit, i otvorio je advokatsku kancelariju u Beogradu 8. oktobra 1908 godine. Bio je advokat 45 godina. Zahtev za penziju je podneo 26. avgusta 1953, a umro je 5. septembra 1953.

   Učestvovao je u balkanskim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu, kada je sa vojskom prešao Albaniju, i vratio se u oslobođenu zemlju, 1918, dobivši čin rezervnog potpukovnika.

   Od ranih dana je bio aktivno uključen u politiku, bio je pripadnik Samostalne Radikalne Stranke, a potom se pridružio Ljubi Davidoviću. Oni su osnovali Demokratsku stranku, gde je Savko bio jedan od najuglednijih članova, a svojim političkim govorima, izazivao je veliko poštovanje u zemlji.

   Kao advokat, ostaće upamćen po svojim brojnim odbranama, svih kojima je bila potrebna pomoć, posebno onih, kojima se sudilo po Zakonu o zaštiti Države. To su uglavnom bili levičari, ili oni koji su otvoreno izražavali komunističke ideje. Ne samo kao političar, već i po svojim govorima, postao je jedan od najpoznatijih advokata u zemlji. Bio je izuzetan stručnjak pravne nauke, posebno krivičnog prava. Imao je slobodu u svojim govorima, koristio je svaku odbranu, da kritikuju sve nepravilnosti u društvu, ističući da je zakon, iznad svega, i da to mora da se poštuje. Ukazujući na kršenja zakona, on je želeo da doprinese njegovoj ispravci, a još više potrebi da se primenjuje. Ti stavovi su bili u saglasnosti sa stavovima njegove partije, koja je bila veoma uticajna među ljudima, ističući da je sud najvažniji organ, koji putem svog rada, pa čak i više od primene zakona, treba da provocira poštovanje javnosti.

   Posvećivao je veliku pažnju ličnostima, okolnostima i uslovima okrivljenih u kojima su oni/one, živeli i radili, odnosno okolnostima pod kojima su se inkriminisani akti dogodili. Kao izuzetan analitičar, on je majstorski znao, kako da odvoji bitne, od nebitnih činjenica, predstavljajući i zahtevajući da se dokazi, koje prezentuje postave u pravilne okvire, odlično poznavajući, kako se to radi, što je karkateristično za velike advokate. Njegovi predmeti (sporovi), bili su demonstracija govornih veština, koji su se sastojali od lepote izgovorene reči, a još više od pametnih legalnih misaonih stavova, koji su zahtevali da svako detaljno razmisli, pre nego što donese odluku.

   Svi priznaju, da je on bio, veliki poznavalac ne samo prava, već i filozofije, psihologije, književnosti i posebno istorije. On je pripremao svoje odbrane temeljno, izražavajući upornost, savesnost i beskompromisnost, a posebno opravdani interes svojih klienata. Zbog toga je prinuđivao sve, bilo da je reč o pojedincu ili instituciji, da se zamisle pre donošenja odluke!
   On je pored, doktora nauka Radoja Vukčevića, bio jedan, od naša dva najveća govornika, pre Drugog svetskog rata.

   Kako je imao veliku radnu energiju – vraćao je svojoj profesiji, preuzimanjem brojnih dužnosti u organima Advokatske komore.

   Bio je član Upravnog odbora Advokatske Komore u Beogradu, koji se otvoreno usprotivio Vladi i potpisivanju Trojnog Pakta. Pored Savka Dukanca, Ph D Ivan Ribar, Ph D Milenko Stojić, Ph D Janko Olib, Ph D Vidan Blagojević, Ph D Radoje Vukćević, Tripo Zubić, Ljubomir Radovanović, Sima Alkalaj, Bogdan Lekić, Dragomir Ivković i Luka Pešić, su učestvovali na tom istorijskom zasedanju, pod rukovodstvom Vladimira Simića, kada su advokati Srbije pokazali svoje jedinstvo.

   Sledeće reči Savka Dukanca su zabeležene u istoriji: „Sada kada svi umovi i sve sile, naših najmoralnijih i najpoštenijih sinova, treba da se ujedine, mi u Vladi, bar u njenom srpskom delu, imamo najslabije ljude, koji nepretstavljaju nikoga do same sebe. Dakle sve što je za nas važno, danas je u opasnosti. Sloboda za koju smo prolivali krv i nezavisnost su u opasnosti, jer od sada će stranci, naklonjeni otpadnicima, raditi ono što hoće, a mi ćemo biti njihovi robovi. Ja kao Srbin, neću dozvoliti da bi se prodao nikome. Zato sam snažno protiv pridruživanja Trojnom paktu, koji je učinila Vlada !“

   U ovo turbulentno vreme, to je bio njegov stav, kao advokata, ali posle 1945, priznao je, da je to više bio stav jednog političara, jer je bio jedan od najistaknutijih lidera Demokratske Stranke, koja se kao i sve ostale srpske političke stranke, ozbiljno usprotivila pridruživanju Trojnom Paktu. Jedan deo istoričara, smatra da je tragedija Jugoslavije i sve što se dogodilo, a pogotovo kako je završilo, bilo posledica prevremenog, nepromišljenog i glupog čina, koji se desio, zbog povezanosti jednog dela vojnog rukovodstva, sa engleskom obaveštajnom službom.

   Na sličan način su njegovi govori, koje je imao na sednicama Privremene Narodne Skupštine (prošireni AVNOJ), u periodu od 7 do 24 avgusta 1945, na kojima je učestvovao kao član parlamenta iz Demokratske stranke, izabran na poslednjim izborima, u predratnoj Jugoslaviji (decembar 1938), ostali upamćeni.

   U duelima između nekoliko demokratskih poslanika, predvođenih Milanom Grolom, predsednikom stranke i potpredsednikom Vlade Demokratske Federativne Jugoslavije, sa najvažnijim liderima komunističke vlasti: Kardelj, Đilas, Pijade, da ne pominjemo druge „licemere okupljene oko tzv Nacionalnog fronta, desne ruke novoosnovanog komunističkog sistema – bile su stvar časti za Dukanca, Ph D Joksimovića, Grola i druge, zato što se i tada duboko primećivalo, da je sav srpski narod, trebalo da živi pod uvezenim, propisima Kominterne, tj novoosnovanim pravilima, čiji je CILJ bio uništenje srpskog naroda (nacije).

   Postalo je nemoguće za njih da rade i govore, pa oni nisu učestvovali na izborima, a dalji razvoj Federativne Narodne Republike Jugoslavije, kasnije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, samo potvrđuje unapred predviđeno, anti Jugoslovenstvo, ili bolje rečeno, omogućavaju anti srpski put, koji je kulminirao Ustavom iz 1974, a konačno je završen 1991, razgradnjom i uništenjem Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

   Posle Drugog Svetskog Rata, u skladu sa novim propisima, advokati su morali da se registruju u Knjizi advokata, ukoliko su želeli da nastave sa radom. On je to učinio Prvog Jula 1945. Od kraja 1945, pa sve do njegove smrti 1953 godine, on je radio samo i isključivo kao advokat.

   Napomena: Preuzeto sa Interneta 12.05.2007 godine.
   (Advokatska komora Beograda; Evokacije)

   11.07.2010.Vesti – on line; KAO DA JE BILO JUČE:

   „REŽIM SUDI KAD MU TO ODGOVARA“

   Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
   „Dugo sam poživeo i mnogo video. Proputovao sam našu zemlju i dobar deo sveta. U svim zemljama, koje su se spremale za izbore video sam da se pišu parole, lepe plakate, ističu proglasi. Parole su bile za i protiv vlade. Vlada ih je ispisivala u svoju korist , opozicija protiv. To je osveštano pravilo demokratije i parlamentarizma. Ovi mladići su optuženi zato što su ispisivali parole „Živeo kralj“ i „Dole Tito“ Ali zar nije ceo Beograd bio ispisan parolama „Dole kralj“ i Živeo Tito?“ Za te parole, ne samo da niko nije odgovarao, već su ih i same vlasti ispisivale. Omladinici na optuženičkoj klupi padaju teško, ne državi, već i našem društvu, koje evo prati suđenje. Teško je kriviti mladost za zločin. Mladost ne zna za njega, ona zna samo za svoje ideale. Čak i kada vrši krivično delo, ona ga vrši u ime tog ideala. Imao sam dugu i raznovrsnu advokatsku praksu. Kao što sada branim ove mladiće ovde, tako sam nekada branio komuniste na Sudu za zaštitu države. Vremena se menjaju…“ (S a v k o D u k a n a c, branitelj članova Nacionalno-revolucionarne srpske omladine 1946).

   Odgovori

5. 26. novembar 2014. u 13:12

   veljko dukanac

   dragi miji Dukanci, ovo što sam pročitao prelepo je, Ja sam od te loze, otac mi je rođen 1926.g. u Vučkovici,sada je pokojni.

   Odgovori

6. 13. jun 2015. u 18:38

   Dukanac Radovan

   Svi Dukanci sveta,ujedinite se.Ja sam jedan od vas koji slavi Svetog Nikolu,pravu slavu Dukanaca.Inace ,da znate,Dukanci su dosli iz severne Albanije u 15.veku,za vreme vladavine L.Dukadjinija,pa prezime verovatno nosimo od prezimena Dukadjini.Inace cuveni Savko Dukanac je rodjen u istoj kuci gde i ja u Vuckovici.Pozdrav praunucima Savka D. Marku i Urosu koji zive u Beogradu.Pozdrav svim Dukancima sveta od Radovana Dukanca,unuka pok.Rada Dukanca,nosioca albanske spomenice.Inace ja zivim u Arilju i jedini sam Dukanac koji zivi u Arilju.

   Odgovori

   • 10. januar 2018. u 15:25

     o.vladimir

     Posalji mi podatke o imenima oca dede pradede i td da znam da povezem sa stablom. Pozdrav

     Odgovori

     • 11. januar 2018. u 10:40

       Dragan Dukanac

       Poslacu Vam muski rodoslov dela porodice kojoj pripada slavni advokat Savko Dukanac, a koji je nastao prema kazivanjima Tihomira Dukanca. Posaljite mi Vas mail, na moj: [email protected].
       Bilo bi lepo da razmenimo rodoslove, ako Vi vec imate pripremljen.
       Mir Boziji Hristos se rodi

       Odgovori

   • 4. decembar 2020. u 18:13

     Ranko Katanić (deda po majci Dukanac)

     Dukađini su albanizovani Srbi, Dukanci su od njih verovatno pobegli da bi sačuvali Srpsko ime i veru pravoslavnu.

     Odgovori

7. 19. avgust 2017. u 09:51

   Marc Dukanac

   Zdravo svima, evo i ja da se javim. Ja sam Marc po papirima i Marko po krstenju, Sin Bozidara, unuk Ljubomira i pra-unuk Savka, sto od mene cini i brat od strica Urosa.

   Hvala Dragane za sve dragocene podatke koje si nam pruzio.

   Pozdrav,

   Odgovori

8. 6. novembar 2017. u 11:06

   Dragan O. Dukanac

   Koristeći pogodnosti koje povremeno obezbeđuje Društvo Srpskih rodoslovaca “Poreklo”, izvršio sam testiranje, oktobra 2017, radi utvrđivanja Y haplotipa. Dobijeni rezultat, pokazuje da porodica Dukanac pripada haplogrupi: N1a P189.2+.

   Ispod navodim neke citate posvećene ovoj haplogrupi:

   „Ovo je veoma retka i interesantna podgrupa haplogrupe N, jer je poseduje određena grupa srpskih porodica. Pored Srbije prisutna je još na Karpatima i Italiji. Smatra se evropskim ogrankom haplogrupe N, jer je za sada nađena samo u Evropi. Teško je reći da li su je doneli Mađari, neki drugi stepski narod ili je možda starija. Verovatno se kod Srba pojavila u srednjem veku“.

   Podgrupa: N1a P189.2+, se relativno rano izdvojila od haplogrupe N.
   „Haplogrupa N, jeste najprisutnija u severnoj Evropi i Aziji, ali to nije toliko od značaja za haplogupu ( P189.2+), jer se ona prilično davno odvojila od ostalih (uglavnom azijskih) grana. Najbliži rođaci srpskim (P189.2), su Mađar Kozma iz Bukovine, Englezi Pullyblank i Wood i Amerikanac Reace. Zbog toga je teško pretpostaviti na koji način su mogli doći na Balkan.“ Citat N. Kuzmanović.

   Uz zahvalnost gospodinu Ninoslavu Kuzmanoviću, na čiji savet sam izvršio testiranje, delim sa vama još neka zapažanja, koje sam dobio od njega:

   „Dobra okolnost za praćenje i rekonstrukciju porekla porodica koje pripadaju ovoj haplogrupi, je da je ona u uglavnom geografski / plemenski određena. Ova haplogrupa se u velikom procentu javlja u staroj Hercegovini, odnosno u Pivi i Banjanima (kao i na Goliji koja se nalazi između ove dve oblasti).

   Vrlo verovatno poreklo Dukanaca je iz Hercegovine. Imajući u vidu krsnu slavu (iako to često i nije najbolji trag), moje mišljenje je da ste najverovatnije poreklom od Pivljana. Dominantna slava u Banjanima i Pivi je Jovanjdan, najveći broj iseljenika u Hercegovinu, Krajinu, Vojvodinu i zapadnu Srbiju slavi Đurđevdan, dok se najređe sreće Nikoljdan – slava koju slave, bratstva koja su poreklom od Ruđića u Pivi (testirani su Gagovići, Glomazići, Šućuri).

   Iako je najverovatnije ovo o poreklu iz Hercegovine, moram da pomenem rezultat Šaljića iz Mašnice kod Plava. On takođe pripada ovoj haplogrupi i slavi Nikoljdan. Ovi Šaljići su poreklom iz Velike, od tamošnjeg bratstva Šaljana, čiji se rodonačelnik Čera doselio u Veliku, iz Šalje u severnoj Albaniji. Ovaj rezultat je prilično nejasan, imajući u vidu da trojica drugih potomaka Čere prpadaju I2 RH908 ( Knežević, Gojković i Janković iz Velike). Pored rezultata Šaljića, Veliku, kao moguće mesto porekla pominju i testirani Jokići iz Sivca (kao potomci Čere zaista postoje i Jokići).

   Rekao bih da neka veza ove haplogurupe sa tim područjem ipak postoji. Imajući u vidu da većina rodova u Pivi i Banjanima ima predanje da su doseljeni sa Kosova (od Banjske i sl), možda su ovi u Mašnici i Veliki, potomci onih koji su ostali u staroj Srbiji. Na ovo bi odgovor moglo da da DNK istraživanje Kosova i Metohije, koje će biti sprovedeno možda već ovog meseca. Bilo kako bilo, ova haplogrupa ne postoji niti kod Srba na KiM, niti kod Albanaca, niti kod Srba u Crnoj Gori i Brdima (Šaljići su izuzetak)“.

   Do sada testirane porodice koje pripadaju ovoj haplogrupi mogu se videti na sajtu:
   *http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=N
   *

   Diskusije o ovoj haplogrupi mogu se pratiti na forumu:
   http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.0
   *

   01. Novembar 2017.
   Dragan O. Dukanac
   [email protected]

   Odgovori

9. 18. januar 2018. u 00:54

   Velimir Dukanac

   Pozdrav svima!

   Na fejsu je otvorena grupa “Svi Dukanci Sveta“

   Pozivam sve moje Dukance, Dukanjce i Dukađine na svetu da se zagledaju duboko u sebe i svoju DNK.

   Dobrodošli u grupu.

   Velimir Dukanac

   Odgovori

10. 1. septembar 2020. u 21:40

    dragan dukanac

    Evo jednog divnog teksta koji je objavila Elizabet Jovanovic, prevodilac iz Cacka o svom pradedi:
    ” Moja pradeda, Mirko S. Dukanac, rodjen je 1890 god. Ziveo je sa porodicom u mestu Vuckovica, u Dragacevu. Kao ucesnik u Prvom svetskom ratu, odlikovan je Albanskom spomenicom i Medaljom za hrabrost. Njegovo ordenje, koje je radi evidencije bilo sluzbeno preuzeto, porodici nikada nije vraceno. Sacuvana je samo putna isprava i Resenje o invalidskoj penziji, gde je navedeno da je pradeda bio narednik Prve Armije. Brodom je prevezen u Francusku. Secanja i price o njegovom boravku u Marseju, gde je izucio sajdzijski zanat, preneli su mi deda i majka. Mnogo znanja i vestine stecene tokom boravka u Francuskoj nastavio je da neguje po povratku kuci: da svira violinu, ide u lov sa svojim lovackim psima, kao uvazeni clan Lovackog drustva i da posebno brine o svom vucjaku Arapu. Preminuo je 1956 god. Iz njegove kolekcije dzepnih satova sacuvan je jedan, koji mi je deda poklonio kao jedinoj unuci, koja cuva, postuje i neguje secanja na proslost”.

    Odgovori