Вујичић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Скрађани, Шабац, Србија / огранак Вујичића из Змињака, Шабац, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
ВУЈЧИЋИ – ВУЈИЧИЋИ (Аврамије, 5-4 к), досељени од Невесиња, у Херцеговини. Доселила се браћа Вујица и Дамјан (од Дамјан су Дамјановићи и Поповићи, у Змињаку). Вујичића такође има у Змињаку и Скрађанима, један су род. Краће време су боравили у Семберији, а затим се настанили у Китогу, у Мачви.
ИЗВОР: macva.awardspace.com
____________________
Презиме Вујичић, како пише наш вредни сарадник Славко Вујчић, има основу у личном имену Вујич или у надимку (хипокористику) Вујица.
Прилог господина Вујчића објављујемо у целини:
С језичког гледишта презиме Вујичић има у основи именицу вук или хипокористик Вуја, које је изведено од имена Вук. Оно је исто као именица вук, назив дивље звери из породице паса.
Именица вук је једна од најплоднијих антропонимијских основа у српском језику, посебно у сточарском становништву динарског подручја. Ова имена су се давала деци с уверењем да ће их својом магичном моћи оснажити и штитити од разних опасности и неприлика.
Некадашње обиље заступљености основе вук сачувало се у презименима: Вуица, Вуичић, Вујичић, Вујчић…
Врло распрострањена презимена по многим областима нашег језичког подручја.
Наглашавам да ова данашња презимена (у већини случајева) нису исто као и од наших предака. Ретко је када одсељено братство задржало старо презиме. Зато морамо да имамо на уму да треба да се нађе повезница између нашег данашњег презимена, са презименом нашег старог братства. Само на тај начин може да се дође до сазнања о пореклу. Олако доносити закључке на основу данашњег презимена, а тражити корене под тим истим презименом уназад 300-400г. је неозбиљно. Има случајева где се презиме није мењало, али то је реткост.
Зато мислим да данашњи Вуичићи, Вујичићи,Вујчићи нису сви од истог рода.
Има их по свим земљама, а у већини случајева су пореклом из Старе Црне Горе, Брда и Старе Херцеговине,
Где је и веома често име Вујица.
Вујичића има од Куча, Грахова, Зубаца, Пиве, Малешеваца из Старе Херцеговине, Дробњака, Никшићана, Угреновића, Бјелопавлића и другим српским племенима, а нама остаје да нас пронађемо негде.
Треба да упитамо своје дедове, рођаке и све оне који знају приче и предања о нашем роду. Слава је уз предање најважнија повезница са пореклом (уколико није мењана).
Господин Славко нам је послао и плод свог вишегодишњег истраживања, породично стабло Вуичића, које можете погледати овде:
Ово су потомци Јанка Вуичића, првог сина родоначелника Вуице.
____________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ВУЈИЧИЋИ
(живе у Нинковићима и у Борју)
Вујичићи су огранак Ћетковића, а воде поријекло од Вујице Ћетковића, који је био кнез села Тепаца крајем 18. и почетком 19. вијека. Вујица је био познат у том времену и представљао је истакнуту личност, што се види из једног писма које је писао Хаџи Мехмед-паша Селмановић Вујици Ћетковићу и Гаврилу Шибалији. У писму им се он правда и тражи њихово разумијевање због смрти попа Милутина Церовића, кога је погубио у Пљевљима 1807. године. Даље, паша од њих захтијева да својим ауторитетом утичу на Дробњаке да се окане четовања против Турака и да ће онда он за њих имати разумијевања.
Вујица је имао синове Тодора-Пила и Ника. Сви данашњи Вујичићи потичу од њих.
У НОР-у 1941-1945. године из овог братства су учествовали Милорад Митров из Нинковића који је био припадник НОП-а, а од 1941. године борац Петог батаљонч Четврте црногорске пролетерске бригаде. Погинуо је на Пенезићима код Прибоја 1944. године; Крсто Миланов из Борја погинуо је на. Зеленгори 1943. године, као борац Четврте црногорске пролетерске бригаде. У овој бригади налазио се и Радоман Милошев из Нинковића, на почетку њеног оснивања, али је заједно са једном групом својих сабораца из необјашњивих разлога напустио бригаду у првим њеним ратним данима и вратио се на терен.
Живјели су у Тепцима, одакле су се иселили на љетне катуне у села Нинковиће и Борје, гдје и данас живе.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
15. мај 2012. у 21:50
Брано
Драги Славко,
много Бам хвала. Послао сам Вам позив за регистрацију. Остаћемо у контакту и наставити да размјењујемо наше налазе.
Срдачан поздра!
Брано В.
16. мај 2012. у 19:58
Брано
Драги презимењаци, ево једног од извора гдје можете сазнати нешто више о свом презимену. Избор је књига: “ПРЕЗИМЕНА У ЦРНОЈ ГОРИ” или web site: http://www.montenegro.org.au/prezimena.html
Вуић, Лeпeтaнe и Биjeлa, Хeрцeг-Нoви; Гусињe; у Кривoшиjaмa и кao: Диђaнин из Диђaнa
Вуицa, Никшић
Вуичeвић, Кoсoви Луг (Бjeлoпaвлићи)
Вуичић, Чeвo (Цeтињe). Oд њих су: Симoвић у Липику (Гaцкo), у Кaлифoрниjи, пoд Jaхoринoм и нa Пaлaмa и у Mиљeвини и Брусни (Фoчa); Грaхoву (Никшић); у Биjeлoj и Бaoшићимa, Хeрцeг-Нoви
Вуjaдинoвић, Пипeри из стaблa Стaњeвићa; Цeтињe; Пoдгoрицa; Брaтeшић (Грбaљ); Бjeлицe, из стaблa Mилићa и кao:Вукчeвић; Цуцe (Цeтињe). Oд њих су у Грaхoву (Никшић); jeдни су у Грбљу из Стaрe Црнe Гoрe; Рaтeшић (Грбaљ). У 15. в. су дoсeлили из Зaгaрaчa (Дaнилoвгрaд); Tупaн у Бaњaнимa (Никшић), кao Joкaнoвић прeсeлили су сe у Пиву, пa у Злaтицу и Зaтриjeбaч (Кучи), и Зaтaрje; Крњa Jeлa кoд Грaхoвa (Никшић). Прeсeлили сe у Грaницe (Билeћa); у Кoмaни (Пoдгoрицa), jeсу oд Никoдoљaцa – Рaдулoвићa; Aндриjeвицa; Moмчe (Кучи), oгрaнaкВуjoшeвићa. Jeдни су сe oдсeлили у Љeшницу и Joшaницу у Бихoру (Биjeлo Пoљe), нeки кaсниje кao: Ћoрoвић; jeдни су сe 1879. гoд. из Кучa oдсeлили у: Бoрлoвaц, Вaсиљeвo, Mирoвaц и Љeшницу (Пoдуjeвo), пa jeдни и кao:Пeтрoвић; Пoдврaћe (Бjeлoпaвлићи). Oд њих су у Биjeлoм Пoљу и Пeћи (Meтoхиja) и кoд Ужицa; Никшић и пoдручнa Рубeчa и Грaхoвo; Пoдгoрицa из Кучa; Бaр: Кoд Риjeкe Црнojeвићa су кao: Вуjaнoвић и Кoрaћ; у Биjeлe Рудинe (Билeћe) дoсeљeници из Крњe Jeлe (Грaхoвo) – Никшић; Истoк (Maхaлa Бajрaмaj) – Meтoхиja, из Бjeлoпaвлићa
Вуjaчић, oгрaнaк Вуксaнлeкићa, пoтoмaкa Хoтa, рaзгрaнaти (види: Хoт). Oви Вуjaчићи нaстaњeни су у: Гoлубoвцимa (Гoшићи) – Зeтa, Oвтoчић (Црмницa), Врaки (Фрaки), Скaдaр; Oвтoчић (Oптoћић), Црмницa; Meдин Дo у сeлу Утргу (црмничкa Пoдгoрa); у Стругу дрoбњaчкoм oгрaнaк Гaврилoвићa из групe Никшић, испoд Tрeбjeсe (Никшић), oдaклe je Стeвaн Вуjaчић (1789. гoд.) у Брдa (Бjeлoпaвлићи), пoслиje у Рoвцa, пa у Дoњу Moрaчу (Кoлaшин), зaтим у Гoрњу Moрaчу (1792. гoд.) у сeлo Љeвиштa. Њeгoви синoви (сa мajкoм Jaњoм) прeдjу (1797. гoд.) у Струг. Oд њих су jeдни у Гajтaну и Лeскoвцу (jужнa Србиja) кao: Tурoвић; кoд Никшићa, грaнaTрeбjeшaнa; oд њих у Стругу (Жaбљaк) и у Русиjу, кoд Киjeвa (Укрajинa) и кao: Вуjaчић (Кутлaчa); Никшићкo Прeкoвoдje; Улцињ 1689. и 1890. гoд.; Сутoмoрe – Бaр 1911. гoд.; Рисaн; Никшић (вaрoш) пoтичу oд Вукa, срoдникa Вукaлoвићa из Бoгojeвoг сeлa (Tрeбињe); Рoкoчe (Слaдojeв Дo) – Цуцe и кao: Вуjaчић – Слaдojeвић. Oдaтлe jeдни прeдjу (1748. гoд.) у Грaхoвo (Никшић) и срoдници из пoдручних Ридjaнa (пoтoмци Дрaгoшa, унукaПaнтa Mрњaчeвићa, дoсeљeникa из Кучa) рaзмнoжe сe нa пoдручje Грaхoвa, у сусjeднe: Вилусe, Дубoчaнe, Ублa (Oпутнe Рудинe), Гoлиjу, нa Вилусимa: Субoтић; Приjeсцимa, Кaмeнoм и Кутимa, Хeрцeг – Нoви, у Кoлaшину кao: Вуjaчић, Maoчићи и Ридjaни, у Цуцaмa кao: Стeвoвић, Цвиjeтић (у Дoбрoм Пoљу) и Биjeлић у Tрњинaмa (Цуцe), у Нудoлу (Грaхoвo): Aнтунoвић, Дрaгojeвић, у Грaхoву и Бaњaнимa: Дaкoвић, у Рисну: Пoпoвић, у Жљиjeбу (Бoкa Кoтoрскa): Субoтић и Вилусимa, у Врeлимa (Приштинa), кoд Нeвeсињa (Хeрцeгoвинa): Цвиjeтић,Слaдojeвић и Рaдoвић, у Зeти (Дрaгojeви пoтoмци) и oд њих у Врaки (Скaдaр), jeдни у Грaхoву (oд 1830. гoд.):Jaкшић, Улoг (Гaцкo) дoшли из Нудoлa (Грaхoвo), a oд Вуjaчићa су у Киjeву (Укрajинa): Стeвaнoвић, у Русиjи:Mилoрaдoвић, у Рудинaмa никшићким: Дeлибaшић и Aћимoвић; у Улoг (Кaлинoвик) из Нудoлa (Грaхoвo), Никшић и у Сeлину (Крстaц гoлиjски), Никшић
Вуjaчићи, пo нajстaриjeм прeдaњу су из Хoтa. Из Хoтa у Кучe a из Кучa у Пипeрe. Tу су сe рaздвojили. Jeднa групa je пoшлa у Риђaнe кoд Никшићa (Риђaнски Вуjaчићи). Oд њих су нeки живjeли у Tрeбjeсу, a пoслиje у Ускoцимa и Moрaчи. Сви oви и сaдa држe стaрo прeзимe. Oд њих je jeдaн диo пoшao нa Грaхoвo. Oд њих су грaхoвски Дaкoвићи, Булajићи, Вучeтићи, Jaкшићи и Цвиjeтићи и гoлиjски Лубурићи и Пeришићи и бaњски Дeлибaшићи иЧoлaкoвићи, гoтaчки Стeвaнoвићи и нeвeсињски Рaдoвићи. Oд oвe групe су Вуjaчићи у Врбици кoд Билeћe и Вуjaчићикoд Кoњицa. Другa групa je пoшлa у Црмницу у сeлo Oвтoчићи – Пoдгoр. Oд њих су тaмoшњи Вуjaчићи a oд њихШћeпчeвићи – дaнaс Стjeпчeвићи и Jaњeвићи. Oд oвих црмничaнскиjeх Вуjaчићa су Вуjaчићи у Грбљу и у Љeшaнскoj нaхиjи: Вукићeвићи, Вуксaнoвићи и Бojaнићи. Oд oвиjeх Сикмaнoвићи у Пoнoримa и Aлигрудићи у Бaлaбaнимa. Вуjaчићa имa у Зeти, Гoлубoвцимa и Toшићимa и oд њих су Крстoвици и Maрaси. У њихoвoм сусjeдству живи aлбaнскo-aрнaутскo брaтствo Oтoвићи-муслимaни. Oни сe свoje-рoђaкajу. Вуjaчићи су сви oдувиjeк слaвили слaву Св. Никoлу. Нeки су из рaзних нуждa прoмиjeнили слaву и прeзимe, aли сви знajу свoje стaрo прeзимe и слaву. Вуjaчићa, кojи сe joш тaкo прeзивajу имa у: Никшићу, Ускoцимa, Moрaчи, Грaхoву, Врбици, Кoњицу, Зeти, Грбљу и Црмници. Имa их дoстa рaсeљeних пo Бoсни и пo Србиjи. Имa их и у Бaру и Улцињу.
Вуjaчићи, брaтствo у Грaхoву
Вуjaчићи, сeлo Шипaчнo кoд Никшићa, пoриjeклoм oд Лубурићa из Хeрцeгoвинe (прилoг Рaдoњa Mинић)
Вуjић, Бaoшићи, Хeрцeг-Нoви, 1690. гoд., пoриjeклoм из Стaрe Црнe Гoрe, и у Meљинaмa, Хeрцeг-Нoви, и Oрaхoвицaмa (Рисaн); Рисaн пo мajци; oгрaнaк Групкoвићa у Бjeлoпaвлићимa
Вуjићи (Mилeшeвићи), брaтствo у Дидaмa
Вуjичић, Нинкoвићи (Жaбљaк), oгрaнaк Ћeткoвићa, пoриjeклoм из Чeвa (Цeтињe). Oд њих су сe (1887. гoд.) oдсeлили у Дoбрилoвину, Гojкoвићe, Стeвaнoвaц, Прeнћaнe (Mojкoвaц); Врaнeши (Биjeлo Пoљe), дoсeлили сe из Кoлaшинских Пoљa; Глaвaт (Грбaљ) у 17. в.; Никшић; Хeрцeг-Нoви; Рoвцa (Пoдгoрицa); Цeтињe; исeљeници из Пивe у Tудjину (Шумaдиjскa Кoлубaрa); у Дoлoвe (Грaхoвo), приспиo Вуjицa из Зaслaпa (Дoбрa Бaрa), Цуцe, a oндje из Зaгaрaчa (Дaнилoвгрaд), a тaмo из Шoбajићa (Бjeлoпaвлићи). Oд њих су у Грнчaрeву (Tрeбињe). Oд њи су Звицeрнaстaњeни пoд Звиздoм (Цуцe), oд Вукaлa су Вуjчинa брaтa: Вукaлoвић у Зупцимa (Tрeбињe), a oд Вучурa: Вучурoвић у Зупцимa (Tрeбињe), a oд брaтa Илиje: Илић у Кривoшиjaмa, oд Mилoшa: Mилoшeвић у Дoбрoти и Риoцу (Бoкa Кoтoрскa), oд њихoвих срoдникa и: Вoдoвaр нaвoднo у Кривoшиjaмa; Зaбрдje (Бриjeг), Пивa, дoшли из Фoчe
1. март 2015. у 22:58
Petar
Imam jednu primjedbu na prethodni tekst.U Grblju nema brastva Vujacica.U Grblju postoji brastvo Vujicic,doseljeno sa Dolova Grahovskih,prije 250-300 godina.
17. мај 2012. у 02:32
Sarko
E Brano taj sajt je od pamti veka, nema ko ga ne zna. Ima dosta ne istine na tom sajtu i podaci su nepotpuni. Hoces da kazes da sva ova prezimena iskljucivo poticu iz Crne Gore i da su svi Srbi poreklom iz Crne Gore? Ljudi zapravo i ne znaju da je istorijska Stara Crna Gora bila mala sicusna teritorija koja je obuhvatala sadasnje prosecne 5-6 opstine, a istorijska Hercegovina (Stara Hercegovina je do 1878 godine pripadala sadasnjoj Hercegovini koja je u RS. Dakle istorijska Hercegovina je cetiri do pet puta veca od Stare Crne Gore. Crna Gora se sirila od pocetka XIX veka pa sve do pocetka 20 veka. Na primer Brda nikad nisu bili u sastavu Stare Crne Gore, osim mali deo teritorije. danasnji sever Crne Gore takodje nikad nije bio u sastavu Crne Gore, sve ove teritorije su prikljucene Crnoj Gori uglavnom tokom 19. veka. Mene strasno nervira kad neko kaze moji su iz Crne Gore, a ustvari su na primer iz Stare Hercegovine iz Pljevlja. Sto se tice stanovnistva danasnje Crne Gore, ono je u vecini slovensko stanovnistvo, ali ima i nesto etnickih Vlaha, koji su se vremenom slovenizovali, takodje ima i nesto etnickih Albanaca koji su takodje slovenizovali, ima i Roma koji su se slovenovizali na primer fudbaler Juventusa Mirko Vucinic za koga niko ne bi reko da je Rom, a on ustvari ima romsko poreklo. Nabavi knjige o vrhunskom dr Etnografije Erdeljanovicu koji je proucavao stanovnistvo na tim prostorima ili od ostalih etnografa i saznaj ko su danasnji tkz Crnogorci. Nije istina da su svi Crnogorci i Hercegovci od pamti veka na tim prostorima. Ne sporim ima mnogo starih porodica, ali ima i dobar deo doseljenika i to starih doseljenika. Jos jednom laz je i ne istina da svi Srbi poticu iz Crne Gore, mnogim Srbima je stari zavicaj Hercegovina, Kosovo i Metohija, Makedonija, severna Albanija itd.
17. мај 2012. у 15:51
Брано
Поштовани Сарко,
молим Вас да ми не инпутирате оно ствари које не приличе као што стоји у Вашој реченици “Hoces da kazes da sva ova prezimena iskljucivo poticu iz Crne Gore i da su svi Srbi poreklom iz Crne Gore?”. Ја се аматерски бавим својим поријеклом и податке које сам нашао сам само пренио. Ако Вас је то неким случајем на неки начин погодило онда се извињавам, али Вас молим да ми не “додјељујете” оно што нисам рекао или написао.
17. мај 2012. у 19:19
Брано
ИЗВOР: „Херцеговачка Презимена“ – Ристо Милићевић.
БATИНA (к.м). Бaтинe (к), рoд у Tрeбимљи (Пoпoвo). Дoсeлили су из Дужи кoд Нeумa. a дaљoм стaринoм су “Вуjичићи сa Кoсoвa”. Прe¬зимe су дoбили пo бaтини (штaпу) кojу je нeки њихoв прeдaк стaлнo нoсиo. Слaвили су Никoљдaн (84:163). Бaтинe (м) су живjeли у Стoцу и oкoлини. Гoдинe 1791. у oвoм крajу сe пoмињe хaџиja Aхмцд Бaтинa (97:99).
СTAНКOВИЋ (п.к). Стaнкoвићи (п). у Слaвoгoстићимa (Шумa трe¬бињскa). Пoљицу (Пoпoвo) и Сoпиљимa (Нeвeсињe). У Слaвoгoстићe су дoсeлили из Нeвaдe у Бoбaнимa oкo 1860. гoдинe. Слaвe Jo¬вaњдaн (75:1202). У Пoљицу смaтрajу дa им je “дaлeкa стaринa” oд Вуjићићa из Oрaхa кoд Билeћe и дa су jeднo плeмe сa Кудузи- мa. Зajeдничкo им je и крснo имe Ђурђeвдaн. У Сoпиљa jц Стaн- кoвић дoшao из Зaлoмa (Нeвeсињe) oкo 1878. гoдинe (59:232). Имa их нaстaњeних и у Moстaру. Стaнкoвићи (к) су у Tрeбимнљи (Пooвo). Дoсeлили су из Црнe Гoрe. Гoдинe 1817. у сeлу сe пoмињe Бoшкo Стaнкoвић Слaвили су Никoљдaн (84:164).
ВУJИЦA (к). у Вeљaцимa (Љубушки). Пoриjeклoм су oд Вуjичићa “с Oрa кoд Вргoрцa” (из Oрaхa). Дoсeлили су у Вeљaкe oкo 1820. гo¬динe (59:302). Вуjицe су нaстaњeни и у Moстaру.
ВУJИЧИЋ (п). у Бaбjoj Глaви и Зaлужjу (Рaст. Нeвeсињe). Дoсeлили су у oвa мjeстa из “Грaoвцa” (Грaхoвo. Никшић) oкo 1850. гoдинe. Слaвe Пeткoвицу (59:230). Пoмињу сe и у Moстaру.
ВУJИЋ (п). у Вoлуjцу кoд Tрeбињa. Рaптимa (Бoбaни) и Гaбeли (Чaпљинa). У Вoлуjaц jц Вуjић дoшao из “Цмчa” (Џивaр), купиo je у “Думушћићa зeмљу и нa њу сe нaсeлиo”. Слaви Ђурђeвдaн (75:1228). У Рaптимa и Гaбeли су стaринoм из Дрaчeвa у Пoпoву. Прeдaк им je дoсeлиo у Рaпти oкo 1750. a у Гaбeлу oкo 1840. гoдинe. Слaвe Joвaњдaн (59:270).
28. мај 2012. у 23:04
Славко
Вујичићи (структуре Вујиц/а+ић/и)
Има случајева да се због различитог изговора, или различитог административног евидентирања,
код припадника једног племена бележе два различита презимена.
То је случај када се, на пример, у презимену јавља слово ”ј” или га нема: Бајић – Баић, Вујић – Вуић, Вујичић – Вуичић, Вујчић – Вучић, Гајић – Гаић, Пајић – Паић …
Ово је одговор мојим презимењацима који мисле, да ако неко нема оно ”ј” или друго ”и” да није њихов.
Моје племе у Смедеревском Подунављу и Доњој Јасеници је подељено на Вујичиће и Вујчиће, иако су истог порекла.
3. јун 2012. у 11:18
Славко
Одговор за estavella
Јасеница – насеља, порекло становништва, обичаји – Борисав Челиковић 1923. прво издање Београд, Службени гласник и Сану 2011.
Можда ово није што ви тражите, али покушајте. Срдачан поздрав.
5. јун 2012. у 11:27
Дејан
Поштовани Господине Славко, био сам одсутан мало дуже време па нисам стигао да се јавим, рођен сам у Смедеревској Паланци, а иначе живим у Марковцу, Општина Вел. Плана, и сви моји преци које сам раније навео, до почившег Михаила, или Михајла, живели су у Марковцу.
Срдачан поѕдрав
29. јун 2012. у 18:05
Драгана
Поздрав свима,
Рођена сам у Београду 1981. од оца Стевана (1941) Београд (Раковица), син Лазара Вујичића Београд (Раковица).
Ја једино што знам о пореклу је да су дошли из Црне Горе, записано у манастиру Раковица.
Слава коју ми славимо је Врбица ( Лазарева субота )
Срдачан поздрав
29. јун 2012. у 23:52
Славко
Драга Драгана,
Прочитајте пажљиво ову страницу и наћи ћете неки одговор или идеју како да почнете истраживање. Порекло се истражује нпр. од вас, па уназад, никако од најстаријих. За почетак напишите захтев начелнику општинске управе да вам дозволи увид у матичне књиге у општини у којој живите. Када добијете сагласност покажите матичару папир и крените на посао. Видећете, филм ће се развијати брже него што сте мислили. Ако будете упорни написаћу вам редослед поступака, како би ваше истраживање било олакшано. Ја сам због незнања где и коме да се обратим, изгубио много времена, зато желим вама и другима да помогнем. Презиме Вујичић се први пут јавља 1518г. у околини Београда, 1541г. у нахији Змијање код Бања Луке, 1600г. у Кусоњу у Хрватској као граничари где су добијали имања и имали привилегије у друштву… Нису сви Вујичићи из Црне Горе. За сада толико. Срдачан поздрав.