Vujičić
Haplogrupa: R1a Z280 L1280
Poreklo: Skrađani, Šabac, Srbija / ogranak Vujičića iz Zminjaka, Šabac, Srbija
Krsna slava: Avramijevdan
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
VUJČIĆI – VUJIČIĆI (Avramije, 5-4 k), doseljeni od Nevesinja, u Hercegovini. Doselila se braća Vujica i Damjan (od Damjan su Damjanovići i Popovići, u Zminjaku). Vujičića takođe ima u Zminjaku i Skrađanima, jedan su rod. Kraće vreme su boravili u Semberiji, a zatim se nastanili u Kitogu, u Mačvi.
IZVOR: macva.awardspace.com
____________________
Prezime Vujičić, kako piše naš vredni saradnik Slavko Vujčić, ima osnovu u ličnom imenu Vujič ili u nadimku (hipokoristiku) Vujica.
Prilog gospodina Vujčića objavljujemo u celini:
S jezičkog gledišta prezime Vujičić ima u osnovi imenicu vuk ili hipokoristik Vuja, koje je izvedeno od imena Vuk. Ono je isto kao imenica vuk, naziv divlje zveri iz porodice pasa.
Imenica vuk je jedna od najplodnijih antroponimijskih osnova u srpskom jeziku, posebno u stočarskom stanovništvu dinarskog područja. Ova imena su se davala deci s uverenjem da će ih svojom magičnom moći osnažiti i štititi od raznih opasnosti i neprilika.
Nekadašnje obilje zastupljenosti osnove vuk sačuvalo se u prezimenima: Vuica, Vuičić, Vujičić, Vujčić…
Vrlo rasprostranjena prezimena po mnogim oblastima našeg jezičkog područja.
Naglašavam da ova današnja prezimena (u većini slučajeva) nisu isto kao i od naših predaka. Retko je kada odseljeno bratstvo zadržalo staro prezime. Zato moramo da imamo na umu da treba da se nađe poveznica između našeg današnjeg prezimena, sa prezimenom našeg starog bratstva. Samo na taj način može da se dođe do saznanja o poreklu. Olako donositi zaključke na osnovu današnjeg prezimena, a tražiti korene pod tim istim prezimenom unazad 300-400g. je neozbiljno. Ima slučajeva gde se prezime nije menjalo, ali to je retkost.
Zato mislim da današnji Vuičići, Vujičići,Vujčići nisu svi od istog roda.
Ima ih po svim zemljama, a u većini slučajeva su poreklom iz Stare Crne Gore, Brda i Stare Hercegovine,
Gde je i veoma često ime Vujica.
Vujičića ima od Kuča, Grahova, Zubaca, Pive, Maleševaca iz Stare Hercegovine, Drobnjaka, Nikšićana, Ugrenovića, Bjelopavlića i drugim srpskim plemenima, a nama ostaje da nas pronađemo negde.
Treba da upitamo svoje dedove, rođake i sve one koji znaju priče i predanja o našem rodu. Slava je uz predanje najvažnija poveznica sa poreklom (ukoliko nije menjana).
Gospodin Slavko nam je poslao i plod svog višegodišnjeg istraživanja, porodično stablo Vuičića, koje možete pogledati ovde:
Ovo su potomci Janka Vuičića, prvog sina rodonačelnika Vuice.
____________________
Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’
VUJIČIĆI
(žive u Ninkovićima i u Borju)
Vujičići su ogranak Ćetkovića, a vode porijeklo od Vujice Ćetkovića, koji je bio knez sela Tepaca krajem 18. i početkom 19. vijeka. Vujica je bio poznat u tom vremenu i predstavljao je istaknutu ličnost, što se vidi iz jednog pisma koje je pisao Hadži Mehmed-paša Selmanović Vujici Ćetkoviću i Gavrilu Šibaliji. U pismu im se on pravda i traži njihovo razumijevanje zbog smrti popa Milutina Cerovića, koga je pogubio u Pljevljima 1807. godine. Dalje, paša od njih zahtijeva da svojim autoritetom utiču na Drobnjake da se okane četovanja protiv Turaka i da će onda on za njih imati razumijevanja.
Vujica je imao sinove Todora-Pila i Nika. Svi današnji Vujičići potiču od njih.
U NOR-u 1941-1945. godine iz ovog bratstva su učestvovali Milorad Mitrov iz Ninkovića koji je bio pripadnik NOP-a, a od 1941. godine borac Petog bataljonč Četvrte crnogorske proleterske brigade. Poginuo je na Penezićima kod Priboja 1944. godine; Krsto Milanov iz Borja poginuo je na. Zelengori 1943. godine, kao borac Četvrte crnogorske proleterske brigade. U ovoj brigadi nalazio se i Radoman Milošev iz Ninkovića, na početku njenog osnivanja, ali je zajedno sa jednom grupom svojih saboraca iz neobjašnjivih razloga napustio brigadu u prvim njenim ratnim danima i vratio se na teren.
Živjeli su u Tepcima, odakle su se iselili na ljetne katune u sela Ninkoviće i Borje, gdje i danas žive.
Slave Đurđevdan.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
__________________
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
11. april 2012. u 07:48
Dejan
Pre svega da vas srdačno pozdravim, veoma mi je drago što sam nešto uspeo saznati o poreklu svog prezimena, pokušaću da pronađem po matičnim knjigama sve svoje pretke (koliko budem u mogućnosti) i postaviću ovde na sajtu
11. april 2012. u 19:26
Slavko
Dejane, niste naveli tačno prezime i opštinu u kojoj živite. Do ustanovljavanja Vukovog rečnika 1867g. mi smo se prezivali Vuičić. U matičnim knjigama pred kraj 19-tog veka upisuju nas kao Vujičić.Sredinom 20-tog veka, nepismeni posleratni matičari upisuju nas kao Vuić, Vujičić i Vujčić. Ja se npr. prezivam Vujčić a moj deda i otac, Vujičić. Dakle, prezime Vuičić, Vujičić i Vujčić je istog porekla.
Krenite od istorijskog arhiva, u kojima su crkvene matične knjige od 1837g. Ako hoćete još unazad, onda u Arhiv Srbije da pogledate aračke i čibučke teftere, zadužbine Mite Petrovića. Ako imate učesnike u ratovima, zakažite u Vojni arhiv.Za uvid u matične knjige vašeg mesta ili u okruženju, tražite odobrenje načelnika opštinske samouprave.Za uvid u crkvene matične knjige, zamolite vašeg paroha da uputi molbu svom namesniku…
17. februar 2016. u 16:44
Mišo Vujičić
Postovani Gosp. Slavko. Ja se javljam od Vujičića iz Čelinca..mi slavimo Djurdjevdan..imamo saznanja da je nas predak Đuran Vujičić dosao oko 1830.god. Kazu da je dosao sa jos dva brata. Jedan je otisao u Gradisku a taj drugi je otisao u drugo selo Šnjegotina. u opstini Čelinac. Nas Đuran je ostao u selu Babići opstina Čelinac. Znam sva imena do Đurana. Ide moj otac Živko njegov otac Milivoj njegov otac Ilija. Njegov otac Gavro. Pa Đuran. Dosta smo naučili iz vasih pisanja. Mi mislimo da je Đuran dosao sa bracom zbog krvne osvete. Tj prica se sa koljena na koljeno da je ubio Turčina. Mi imamo nadimak za nase pleme Đuranovici..
18. april 2012. u 14:03
Nenad Karic
Postovani Slavko, rodoslov koji ste sacinili je impozantan, verovatno je monogo truda
ulozeno,a o literaturi i putovanjima da ne pricam. Ja sam poceo skoro sa pravljenjem svog ali ne jedne familije vec svih koje mi se pojavljuju kao preci. Malo je teze,ali
posto sam geograf to mi je uza profesija i veoma privlacno.
Ne znam u kom obliku i programu ste poslali redakciji rodoslov, jer i ja bih voleo da
objavim svoj, mozda se neko prepozna.
Najvaznije zbog cega vam pisem je bas ta Jasenica. Jedan deo mojih predaka je iz Krnjeva, Azanje i Smedereva. Pregledao sam dosta literature i popisa ali uvek postoji nesto novo pa ako mozete da me posavetujete oko gradje za koju verujete da bi mogla da pomogne. Hvala unapred.Nenad Karic
19. april 2012. u 18:22
Slavko
Dragi Nenade.Bez ljutnje, ne ide da istražujemo naše poreklo latiničnim pismom, jer naši preci nisu pisali latinicom. Ja sam imao muke da nađem softver za izradu rodoslova koji prihvata ćirilicu, ali sam ga pronašao i vama ću reći ali mejlom.Koja prezimena tražite u Krnjevu, Azanji i Smederevu i napišite bar ime nekog pretka? Srdačan pozdrav.
20. april 2012. u 13:06
Nenad Karic
U pravu ste Slavko, slažem se za sve -). Što se tiče Jasenice, najvažnije prezime koje tražim je Karić. Čukundeda Marko Karić rođen je oko 1869 u Azanji, oženio se Anđom Hranisavljević (Krnjevo-slava sveti Alimpije,za njih sam u popisu našao do pretka Jovana 1796).Markoje bio bogati Mlinar i industrijalac u Krnjevu i Smederevu,poginuo u Prvom Svetskom ratu 1914.sahranjen u Krnjevu.Kasnije i žena i deca prelaze za Beograd. Slava Karića je Sveti Nikola. Ono što me buni je što Karića nema ni u popisu ni u tefteru ni u Krnjevu, ni u Azanji. Jedino sam o Jasenici pročitao
naselja i poreklo stanovništva od Drobnjakovića i pronašao Kariće u Kamendolu…tu gubim svaki trag niti imam vezu sa ovim selima.
Od ostalih familija jedino imam u poreklu Jeliće,ali njih ima i u Azanji i u Krnjevu i to različite, pa moram sam prvo da pronađem od kojih je Anđina majka…
Imam ja još jednu veoma interesantnu priču iz ovog dela stabla,o takođe čukundedi koji je bio vlasnik bivše Merime(prvobitne radionice koja je prerasla u nju) u 19.veku, kome se takođe gubi trag U Smederevu, ali da ne zamaram ,o tome neki drugi put…Hvala unapred Nenad Karić
21. april 2012. u 01:03
Slavko
Dragi Nenade (i moj sin se zove Nenad). Ja ovaj posao uglavnom radim zimi jer mi je sada sezona poslova od kojih živim. Međutim,razumem te i znam koliko je meni bio težak početak a pomoći niotkuda. Jedna od vrednijih knjiga za istraživanje porodičnog stabla je od Branka Peruničića ”Popis stanovništva i poljoprivrede u srezu jaseničkom 1863g”.U tom popisu, u Azanji nije bilo Karića. Pregledaću i okolna sela.
Pogledaću ”Smederevska Palanka i okolina 1815-1940” isto od Peruničića, iako nešto pronađem poslaću. Tačno je, ni Drobnjaković nije zabeležio Kariće u Azanji, a podatke je obrađivao 1923-24g.
21. april 2012. u 12:05
Nenad Karic
Hvala Slavko, mislim da bi u tim knjigama trebalo da ih ima možda u Krnjevu. Ne znam za taj Kamnedo(l) , on je malo severnije i sa istočne strane Morave. Ne znam ni da li ga ima u popisu i tim knjigama jer verovatno ne pripada Jasenici.
21. april 2012. u 17:25
Slavko
U popisu 1863. u Krnjevu nema Karića.U spisku trgovaca svinjama i drugom stokom u nahiji smederevskoj za 1831.i 1832. Karića nema. U Azanji za 1832. Jelića ima: Panta 93 koze i ovce, Paun 68 koza i ovaca, Mitar 9 koza i ovaca, Petar 100 koza i ovaca,Vitor 33 koza i ovaca. E, sad ko je predak tvoje majke? Postoji više razloga zašto nema Karića u Krnjevu. 1. Da su greškom zaobiđeni u popisima. 2. Da nisu došli kao Karići, tj. da se pri popisu nisu tako prezivali. Moji su preci negde u tom periodu (zbog učešća u Đakovoj buni) pobegli u okolinu Beograda i tamo promenili prezime i slavu. Kasnije su se vratili i uzeli staro prezime i slavu. Ova je stranica namenjena prezimenu Vujčić, ali nema veze, pomagaću ti koliko mogu. Možda bi bilo dobro da posetiš Arhiv Srbije u Karnegijevoj 2, odmah iza el.mašinskog fakulteta. Pre polaska mi se najavi da ti napišem naziv i broj mikro filma za područje Jasenice.Nisi rekao gde živiš?
21. april 2012. u 21:16
Nenad Karic
pisao sam ja i na stranici Karić…pisaću tamo ako nađem nesto…
24. april 2012. u 15:54
estavella
Da li neko zna gde može da se nađe ova knjiga…„Letopis Podunavskih mesta“(Beč 1998) period 1812 – 1935 g. po predanju, Podunavskih mesta i običaji nastanak sela ko su bili Dosenjenici čime se bavili meštani