I pripadnici „jačeg“ pola neretko kod matičara traže promenu identiteta, najčešće to čine da bi izvrdali zakon. Muškarci menjaju prezime kada hoće da uzmu majčino ili ženino
NEKOLIKO hiljada ljudi u Srbiji svake godine promeni prezime. Među njima je najviše žena koje to učine na venčanju ili posle razvoda, ali matičari kažu da im se javlja i dosta muškaraca. Pripadnici „jačeg“ pola menjaju prezime kada žele da uzmu majčino ili kada su im buduće supruge iz inostranstva. Ima, međutim, sve više onih koji „prekrštavajući“ se žele da „izvrdaju“ zakon.
– Godišnje odbijemo najmanje pet kandidata koji su želeli da promenom prezimena izbegnu neku zakonsku obavezu – kaže Dušica Tijanić, načelnica Matične službe Kraljevo. – Oni se nadaju da će uspeti da izbegnu zatvor ili plaćanje poreza ako dobiju drugi identitet. Ne znaju, međutim, da je nemoguće da to urade, jer mi po službenoj dužnosti šaljemo policijskoj upravi podatke da proverimo svaku osobu koja je podnela zahtev. Sve evidencije vode se po matičnom broju, a ne samo po ličnom imenu, i to sprečava zloupotrebe.
I Vesna Galović, šef Službe matičara u opštini Novi Beograd smatra da je nemoguće da neko prevari sistem tako što će promeniti lične podatke.
NEOBIČNA MATIČARI kažu da su imali primere i promene neobičnih prezimena zbog ismevanja sredine. Ipak, to nije česta pojava, već se pre može reći da su mnogi ponosni što imaju baš tako specifična imena poput Kuga, Gaće, Guzina, Drakula. U Beogradu tako žive i ljudi kojima u ličnoj karti piše Masnikosa, Klizigaća, Trtica, Vrana, Mrak, Lonac…
– Uslov za promenu je da osoba nije osuđivana, da nije pod istragom i da nije zadužena porezom – objašnjava Galovićeva. – Moraju dostaviti i izvod iz matične knjige rođenih i venčanih, kao i uverenje o državljanstvu. Ako je proverom utvrđeno da nije bilo povreda zakona, posle uplate takse od 660 dinara unosimo nove podatke. Postoji još samo jedan uslov – da novo prezime bude u skladu sa našim običajima, odnosno da nije pogrdno.
Od nedavno se javljaju i osobe koje zbog promene pola menjaju kompletno lično ime. Da bi muško i na papiru postalo žensko i obrnuto, neophodni su nalaz lekara i izvod iz matične knjige rođenih u kojoj je pol već promenjen.
– Godišnje imamo oko 300 zahteva za promenu na Novom Beogradu, ali to najčešće traže žene koje se razvode i žele da ponovo „nose“ devojačko prezime – navodi naša sagovornica. – To rade i mnoga deca koja su odrasla sa majkama, a otac nije brinuo o njima iako ih je priznao na rođenju. Dozvoljeno je da o tome sami odluče već posle napunjene 15. godine života, ali u takvim situacijama konsultujemo Centar za socijalni rad.
ZAKON ne ograničava koliko puta jedna osoba može promeniti ime i prezime – podseća matičarka Dušica Tijanić. – Dešavalo se da jedan čovek čak šest puta menja ime i da se na kraju vrati na ono prvo iz lične karte.
Izvor: Večernje novosti, 29. januar 2012.
Komentari (0)