9. februar 1917 – Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.
Toplički ustanak je bio jedini ustanak u nekoj okupiranoj državi tokom celog Prvog svetskog rata. Povod za njegovo izbijanje je bilo regrutovanje srpskih mladića u bugarsku vojsku. Nezadovoljstvo Srba se snažno povećalo i našlo izraz u sukobima i neredima. Komandanti su 21. februara većali i glasali o dizanju ustanka. Jedino je Pećanac bio protiv, ali se morao složiti da se ide na ustanak i da bude njegov vođa. Podeljene su i zone odgovornosti; Vojnović je bio određen za Kopaonik i dolinu Ibra, Pećanac za Toplicu, Milinko Vlahović za Vranje, Toško Vlahović za Timočku krajinu, a Jovan Radović za Pirot. U proglasu je pisalo da će se “dan opšteg ustanka i mesto mobilizacije odrediti kasnije.” Karakteristično je da je ustanak, kada su komandanti došli na teren, (spontano) već bio u toku. To potvrđuju i austrougarski izvori: vojni ataše u Sofiji je znao da se u regionu Prokuplja, Kuršumlije i Lebana već desio ustanak.
Krajem februara i početkom marta 1917. godine ustanici su kontrolisali teritoriju između reke Rasine, Kopaonika, Južne Morave i Đunisa. Ni mimo ove teritorije okupator nije bio miran; odmetničke čete su bile veoma aktivne i uspešne kod Knjaževca, Zaječara i Svrljiga. Prvi odgovor Bugarske i Austrougarske je bilo brojno jačanje sopstvene vojske, što su izveli prebacivanjem trupa sa Solunskog, Italijanskog i Istočnog fronta. Procenjuje se da su skoncentrisali oko 30.000 vojnika.
Obračun sa ustanicima je počeo 12. marta u rejonu Dubci-Zlatari gde su Austrougari opkolili 13.000 ljudi. Borbe su trajale 20 dana. Protiv austrougarskih trupa, Vojnović se prihvatio borbe kod Blaca, Jankove klisure i Brusa. Vojnović je imao uspeha i ceni se da su ove bitke bile i najveće ustaničke pobede.
Sa druge strane, Pećanac je izbegavao borbe i male komitske čete prebacivao u neprijateljevu pozadinu. Braća Vlahovići, pritisnuti od nadmoćnije sile, povlačili su se i prelazili u gerilu. Bugari su zauzeli Prokuplje 14. marta, a Austrougari Kuršumliju (16. marta). Još deset dana je trajalo slamanje ustanka; 25. marta Bugarska je proglasila kraj operacija.
Od 5.000-6.000 ustanika, polovina je ubijena. Ubijani su i stariji ljudi, žene i deca. Prema podacima samih Austrijanaca, pobijeno je oko 20.000 ljudi. Pećanac i Vlahović su se sa 2.500 ljudi uspeli skloniti.
Bez obzira na sve mere Bugarske i Austrougarske, mir se nije sasvim vratio ni u Toplicu, ni u druge delove Srbije. Slično je bilo i u Crnoj Gori – borbe su se nastavile sa proleća 1917, a pored starih četa su nastajale nove. Region dejstava se protezao od Hercegovine do Pirota i na severu do Negotina. Okupatorske snage su opet vršile odmazdu nad civilnim stanovništvom, ali su takođe primenile i jednu novinu: obrazovane su takozvane “protivčete”, čiji je zadatak bio da goni određenu četu do uništenja. U borbama najuspešniji su bili Vojnović, Pećanac, braća Vlahovići i Jovan Radović. Među njima nije bilo dovoljno saradnje, a između Vojnovića i Pećanca su trajala međusobna optuživanja.
Akcije komitskih četa su trajale celu 1917, bez obzira na žrtve. Okupacione snage su uspele da nanesu osetne gubitke i da likvidiraju neke vođe, a trijumfovale su kada je decembra 1917. kod sela Grgura ubijen Kosta Vojnović. Oružani oblik otpora je trajao sve do proboja Solunskog fronta.
Komentari (0)