Milić
Haplogrupa: I1 rod D
Poreklo: Gornji Vakuf, Bosna i Hercegovina
Krsna slava: katolik
Kontakt:
________________________
Milić
Haplogrupa: R1a Z280 L1280
Poreklo: Tabanci-Tršić, Zvornik, Republika Srpska
Krsna slava: Avramijevdan
Kontakt:
_________________________
Milić
Haplogrupa: I2a
Poreklo: Jabučje, Lajkovac, Srbija
Krsna slava: Đurđic
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Poštovani,
pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
6. septembar 2012. u 17:20
Milodan
Moje prezime je Milić. Potičem i sela Jabučja kod Lajkovca. Selo se nalazi na levoj strani reke Kolubare. Jedno je od najvećih u Srbiji. Izvesni, blaženopočivši, Vladimir Bajić iz istog sela je sredinom pedesetih (oko 1955. godine) objavio skriptu u kojoj je napisao sve o familijama u našem selu. Tako je napisao i o familiji Milić navodeći moje direktne pretke (pa i mene i mog brata, koji smo tada bili mala deca) od nastanka familije i to tri grane u začetku, trojica braće. Dve grane slavu Krsnu slavu Đurđic, treća Đurđevdan. Znam slučaj da je momak iz “treće” grane oženio moju sestru od strica, krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Dakle, to je prvi slučaj, koliko znam, da se žene i udaju međusobno u svojoj familiji. Između ostalog u toj skripti je napisano da familija Milić potiče iz okoline Sjenice. Jedina veza sa Sjenicom je što rečica Kladnica postoji na granici Peštera i njena “imanjakinja” koja graniči Jabučje i Paljuve na kojoj je, početkom osamdesetih, stvoreno veštačko jezero “Paljuvi”.
Početkom osamdesetih se brat od tetke moje supruge domogao knjige “Familije u Srbiji” u Arhivu Srbije i tamo nešto drugo piše. Naime, familija Milić postoji tu odvajkada. Nastala je od familije Musić, sada izumrle a postoji familija Radojičić (može biti problem sa “j” i “i”), koju “grde” kao Musići, a koja vodi poreklo od poznate familije Gavrilović iz sela Nepričava i Virovci koja živi (ili je živela, ne znam) na tim prostorima, sa jedne i druge strane reke Kolubare, 10-15 km uzvodno od Jabučja, od Kosovskog boja pa naovamo.
Zanimljivo je da su od pomenute familije Musić nastale, pored Milića, još tri familije, Radovančević (jedina u Srbiji, sve slične su Radovanovići), Ćatić i Petrović i da sve četiri familije žive u neposrednom komšiluku, priličmno su velike i, što je vrlo zanimljivo, svi slave Krsnu slavu Đurđic. Neposredno sa ovim familijama se graniči familija Radojičić (ostala jedna kuća) koje “grdimo” Musićima.
Najpoznatija ličnost ove familije je Marko Milić, moj nerođeni sinovac do prošle godine igrač-fudbaler OFK Beograda.
Vojislav Miljanić, moj bivši nastavnik u Jabučju, kasnije direktor OŠ “Mile Dubljević” u Lajkovcu je napisao knjigu o familijama u Jabučju i susednim selima, koja vam (ukoliko to do sada niste znali) može biti od velike koristi, pomenuta skripta Vladimira Bajića (mislim da je sačuvano nekoliko primeraka), a i Mija Stanimirović iz sela Brgule (živi u Obrenovcu, kao i ja) je nedavno napisao knjigu na tu temu o familijama u Brgulama i okolnim selima, Kalenić, Radljevo i sl.
Zanimljivo je da sam za postojanje ovog portala (a držim da sam obavešten čovek) saznao u listu “Danas” te vam savetujem da poradite malo na svojoj medijskoj promociji, ima dosta ljudi u ovoj Srbiji (i van nje), koji bi vam dosta pomogli.
Toliko od mene.
Pozdrav!
6. septembar 2012. u 20:26
Jovica Krtinić
Poštovani, hvala vam na ovom zanimljivom i veoma lepo napisanom dopisu, punom korisnih informacija. Voleli bismo kad biste u budućnosti izdvojili vremena i povremeno napisali poneki prilog, eto, za početak, baš o selu Jabučju, upravo na osnovu pomenutih naslova. Hvala vam i na tome što ste pisali ćirilicom. To je ujedno i molba svim našim posetiocima koji ostavljaju komentare, da (pre svega zbog preciznosti) koriste naše lepo pismo. Naime, u komentarima pisanim “ošišanom” latinicom često je gotovo nemoguće razlučiti da li je pod latiničnim slovom S napisano Č ili Ć ili C, što važi i za latinična slova S (S ili Š?) u Z (Z ili Ž?).
Dakle, očekujemo vaše priloge i još jednom vam se zahvaljujemo.
Drago nam je da ste saznali za nas pa makar tek danas (u dnevnom listu Danas), a mi ćemo se potruditi da se za nas što dalje čuje, pre svega kroz vredne sadržaje. Da bi ti sadržaji bili što bogatiji i sveobuhvatniji zaista je potrebno da svako dobronameran da svoj mali prilog i makar jednom sedmično izdvoji vremena da iz neke lokalne knjige ili na osnovu predanja pošalje tekst o svom rodu i prezimenu, ili o svom ili nekom drugom, našem selu. Učinićete time veliku stvar da preko portala Poreklo svi, pa i oni koji danas žive tamo daleko od Australije do Amerike, pronađu vredan podatak za njihovu porodičnu istoriju. Nije zgoreg ponoviti da smo za one koji nam šalju svoje priloge obezbedili jednom sedmično po poklon knjigu iz zaista vredne Prometejeve Popularne edicije. Neki od naših saradnika već su više puta dobijali po knjigu. Pridružite nam se!
8. septembar 2012. u 01:00
Milodan
Hvala vam na lepim rečima i podršci koju ste mi dali. Već sam preduzeo određene korake kako bih došao do pomenute skripte i knjige Voje Miljanića. Kada ih se domognem dogovorićemo se (mejlom) na koji način da prezentiram podatke. Pomenutu skriptu čitao sam, čini mi se, 1990. godine i vratio vlasniku. Osim toga, o postojanju ovog portala obavestio sam, u prethodnom komentaru pomenutog, šuraka, koji je pasionirani tragalac za prošlošću njegovog porekla po očevoj i majčinoj liniji. Išao je toliko daleko da je na starom groblju u Lajkovcu pronalazio nadgrobne spomenike svojih predaka iz 19. veka. Ubeđen sam da će uzeti aktivnog učešća na ovom portalu (familije Jovanović i Grujučić) iz sela Lajkovca budući da je varoš Lajkovac nastala početkom 20. veka izgradnjom železničkog čvora gde su se ukrštale pruge uzanog koloseka Beograd – Sarajevo – Dubrovnik i Mladenovac – Valjevo.
I pored toga što sam penzioner neću imati dovoljno vremena da se ozbiljnije posvetim radu na ovom portalu (sportski sam radnik i biciklista – hodočasnik) dok ne proslavim svoju Krsnu slavu – Đurđic, 16. novembra. Nakon toga ću imati više vremena da doprinesem afirmaciji sajta “Poreklo”.
Pozdrav!
30. januar 2013. u 01:01
Milodan
Pokušaću da sada prikažem svoj rodoslov po knjizi Voje Miljanića. Postoji i rodoslov koji je napisao Vladimir Bajić, koji se unekoliko razlikuje od ovog i za koga mislim da je tačniji. Moj čukundeda Miloš Milić i svi njegovi potomci nisu uopšte sporni, jer se njima u mojoj kući namenjuje na zadušnicama od kada pamtim. Sporni su njegovi otac i deda, moj „navrdeda“ i „kurđel“, to su po Miljaniću Savatije i Milija (otuda prezime Milić), dok su to po Vladimiru Bajiću, Jovan i Stevan, ili obrnuto, ne sećam se tačno, jer sam to čitao, zapisao i zagubio, pre više od dvadeset godina.
Dakle:
Kurđel: Milija Lazić, umro 1832. godine
Navrdeda: Savatije (direktan predak) i brat mu Vićentije, koji ima svoje potomke.
Čukundeda: Miloš (direktan predak) i Uroš Milić, bio starešina zadruge kod popisa 1863. godine. Uroš ima, takođe svoje potomke. Zadruga se podelila 1895. godine.
Pradeda: Aćim (direktan predak) i Periša Milić, koji ima svoje potomke
Deda: Kostadin, 1886-1952. godine(direktan predak) i braća mu Mihailo i Maksim, koji imaju svoje potomke. Njihova braća Milovan i Milorad nisu imali potomaka, stradali u Prvom svetskom ratu.
Otac: Vojislav, rođen 1920. godine, jedinac, poginuo kao vojnik u Kumanovu 1948. godine.
Ja: Slobodan, rođen 1949. godine* i moj stariji brat Dragan, rođen 1947. godine.
*Malo je „čudno“ što sam rođen posle smrti svoga oca, te sam „posmrče“ ali ništa nije sporno jer sam začet kada mi je otac bio na odsustvu da bi po povratku u jedinicu nesrećnim slučajem stradao-poginuo.
Moji potomci:
Sin: Zlatko, rođen 1971. godine, jedinac.
Unuci: Petar, rođen 2007. godine i Đorđe, rođen 2008. godine.
Sada bih pokušao da na osnovu nekakve logike „izvedem“ godinu nastanka familije Milić, odnosno godinu rođenja svog „kurđela“ Milije. Jedine relevantne podatke imam da je moj deda Kostadin rođen 1886. godine, moj čukundeda bio „gazda“ zadruge na popisu 1863. godine i smrt mog kurđela 1832. godine.
Uzeću kao najlogičniju pretppostavku da je „generacijska“ razlika mojih direktnih predaka 25 godina, + ili – „par“ godina. Dakle, na osnovu toga moj pradeda Aćim je rođen oko 1860. godine a čukundeda Miloš 1835. godine (malo je verovatno da je sa svojih 28 godina bio gazda zadruge).
Njegov otac a moj navrdeda Savatije je, po toj logici, rođen 1815. godine. Njegov otac a moj kurđel Milija Lazić, začetnik familije Milić, je rođen oko 1790. godine, kako piše, umro je 1832. godine što će reći da je poživeo 42. godine.
31. januar 2013. u 20:30
Milodan
Imam nameru da ovde napišem rodoslov familije Milić iz Jabučja po legendarnom Vladimiru Bajiću, koji mi je danas, od strane moga brata Dragana, uručen.
Međutim! Ima određenih nejasnoća ako uporedimo podatke iz rečenog rodoslova i knjige Ljubomira Pavlovića “Antropogeografija valjevske Tamnave”, knjige profesora Vojislava Miljanića čije sam delove preneo na ovom portalu i višedecenijskog istraživanja Vladimira Bajića o poreklu familija u Jabučju.
O čemu se radi?
Po Vladimiru Bajiću sve tri grane familije Milić potiču od istih predaka, dve grane slave Đurćic a treća Đurđevdan. Sve ovo se ne slaže sa podacima iz knjige Voje Miljanića koji se oslanjao na podatke iz iz prethodno pomenute Ljubine knjige.
Da razjasnim do kraja: Po Ljubi Pavloviću (i Miljaniću) familija Milić (jedna grana) se doselila u Jabučje u drugoj polovini 18. veka iz sela Trbušnica, okrug beogradski.
Po istoj knjizi familija “Musić” se doselila u Jabučje u prvoj polovini 18. veka iz Virovaca u Kolubari, sela 20-tak km od Jabučja i slave Đurđic. U napomeni pod tom familijom piše sledeće:
-Musići su od nepričavskih Gavrilovića i virovačkih Jankovića i čudo da su i danas (početak 20. veka, op. Milodan) održane rodbinske veze. U selu (Jabučje) se zovu još i: Ćatići, Stevanovići, Šljokići (izumrli), MILIĆI, Radovančevići, Jakšići (izumrli) Ćosići (izumrli) i Tejići.
Ćatići, Radovančevići, Milići i Tejići slave Đurđic (kao i Musići), za Stevanoviće ne znam te sve ovo govori, sledeći nekakvu logiku, Ljuba Pavlović i Voja Miljanić su u pravu.
A evo šta kaže Vladimir Bajić:
U sledećim tekstovima…
31. januar 2013. u 20:52
Milodan
Rodoslov familije Milić, Jabučje po Vladimiru Bajiću.
Začetnik familije je A-1 Jovan, koji je imao tri sina, B-1 Aćima, B-2 Stevana i B-3 Đurađa.
B-1 Aćim je imao sina V-1 Vićentija (od koga počinje rodoslov po Voji Miljaniću).
V-1 Vićentije imao je sina G-1 Jevrema i G-2 Jovana, koji je imao žensku decu.
G-1 Jevrem je imao sina D-1 Živorada (po nadimku čuvenog Župana).
D-1 je imao sinove Đ-1 Milorada i Đ-2 Aleksu, otišao “u kuću” u Stevanoviće, uljez.
Đ-1 Milorad je imao sinove E-1 Živka i E-2 Predraga.
E-1 Živko ima sina Ž-1 Jevrema. E-2 Predrag ima sina Ž-1 Žikicu, Ž-1 Žikica ima sina Z-1 Miloša. Ova grana slavi Đurđic.
Ova grana se među lokalnim stanovništvom naziva “Županova familija”.
Sutra: Potomci B-2 Stevana.
1. februar 2013. u 20:44
Milodan
Rodoslov familije Milić, Jabučje po Vladimiru Bajiću (2).
B-2 Stevan imao je dva sina, V-1 Miloša i V-2 Uroša.
V-1 Miloš je imao, takođe, dva sina, G-1 Aćima i G-2 Perišu.
G-1 Aćim je imao pet sinova, D-1 Kostadina, D-2 Milorada (stradao u Prvom svetskom ratu), D-3 Milovana (stradao u Prvom svetskom ratu), D-4 Mihaila i D-5 Maksima.
D-1 Kostadin je imao sina Đ-1 Vojislava.
Đ-1 Vojislav je imao dva sina, E-1 Dragana i E-2 Slobodana (to sam ja).
E-1 Dragan, koji živi u Lajkovcu, ima kćer Ž-1 Svetlanu, udata u Jebučje, koja ima sina Z-1 Stanka i kćeri Z-2 Andrijanu i Z-3 Magdalenu.
E-2 Slobodan, koji živi(m) u Obrenovcu ima sina Ž-1 Zlatka.
Ž-1 Zlatko ima sina Z-1 Petra i Z-2 Đorđa.
D-4 Mihailo je imao sina Đ-1 Miladina, kćeri Đ-2 Slavna (udata u Paljuve) i Đ-3 Mladena (živela u Surčini)
Đ-1 Miladin ima(o) kćer E-1 Jasminu (umrla kao dete), E-2 Gordanu (udata u Paljuve, živi u Batajnici) i sina E-3 Radovana.
E-3 Radovan (i on živi u Batajnici) ima sinove Ž-1 Marka (fudbaler) i Ž-2 Miloša.
D-5 Maksim (živeo u Lajkovcu) imao sina Đ-1 Radomira i dve kćeri, Đ-2 Stanu (nastradala kao devojka) i Đ-3 Milenu.
Đ-1 Radomir ima dva sina, E-1 Mila i E-2 Miloša.
E-1 Mile ima kćeri Ž-1 Anu i Ž-2 Jelenu.
E-2 Miloš ima sinove Ž-1 Vladimira i Ž-2 Aleksandra.
G-2 Periša imao sina D-1 Živana.
D-1 Živan imao sinove Đ-1 Branivoja i Đ-2 Miroslava.
Đ-1 Branoivoj ima sina E-1 Zorana.
E-1 Zoran ima ima sina Ž-1 Marka.
Đ-2 Miroslav ima sina E-1 Žikicu.
V-2 Uroš imao sinove G-1 Ljubomira, G-2 Dušana (bez potomaka), G-3 Dragoljuba (bez potomaka) i G-4 Milijana, koji je imao četiri kćeri, D-1 Borku, D-2 Radmilu, D-3 Milenu i D-4 Milicu.
G-1 Ljubomir imao sina D-1 Milana.
D-1 Milan imao sinove Đ-1 Tomislava (imao dve kćeri), Đ-2 Borisava (ima dve kćeri) i Đ-3 Ljubisava.
Đ-3 Ljubisav, koji živi u Belom Potoku ispod Avale, ima sinove E-1 Milana i E-2 Marka.
Svi slavimo Đurđic.
Sutra potomci B-3 Đurađa.
2. februar 2013. u 20:16
Milodan
Rodoslov familije Milić, Jabučje po Vladimiru Bajiću (3).
B-3 Đurađ je imao sina V-1 Novicu. V-1 Novica je imao dva sina, G-1 Milana i G-2 Filipa.
G-1 Milan je imao sina D-1 Stanimira, koji je imao sina Đ-1 Živomira, Đ-1 Živomir ima sina E-1 Aleksandra-Leku, E-1 Aleksandar ima sina Ž-1 Rada.
G-2 Filip je imao sinove D-1 Dušana i D-2 Živorada.
D-1 Dušan ima sina Đ-1 Tomislava, Đ-1 Tomislav sina E-1 Petra a E-1 Petar sina Ž-1 Miletu.
D-2 Živorad je imao sinove Đ-1 Miodraga-Miju (koji je imao žensku decu) i Đ-2 Privislava. Đ-2 Privislav ima sinove E-1 Dragoiljuba i E-2 Slobodana*.
E-1 Dragoljub ima sina Ž-1 Filipa a E-2 Slobodan* ima dva sina, Ž-1 Željka i Ž-2 Darka.
Ova grana slavi Đurđevdan i unekoliko je “sporna” u odnosu na rodoslov koji je pisao profesor Voja Miljanić što je ranije, već, naglašeno. Zanimljivo je da je ova grana familija Milić tako naseljena da se naslanja na ostale dve grane što, unekoliko, ide u prilog ovoj Vladimirovoj varijanti. Ništa nije čudno što ova grana slavi Đurđevdan a preostale dve Đurđic, moguće je da je Đurađ, budući da se radi o istom svecu, tako odlučio kako bi mogao ići na slavu kod preostale dvojice i da oni dolaze njemu ma slavu. Uostalom to se dešavalo pre više od 180 godina i ne može se sa izvesnom pouzdanišću tvrditi ni jedno ni drugo.
Uzgred da napomenem da, dok sam bio dete, nikada mi Milići iz grane Aćimove i Stevanove nismo smatrali Miliće iz grane Đurađove kao svoju familiju a ni oni nas, ili je to moj subjektivni osećaj. Ko zna?
*Jedan službeni telefonski razgovor radnika železnice TE “Nikola Tesla” i radnika RB “Kolubara” pre desetak godine tekao je ovako, koji sam ja započeo, parafraziram:
-Dobroveče!
-Dobroveče!
-Ovde Milić!
-I ovde Milić!
-Ovde Slobodan Milić!
-I ovde Slobodan Milić!
-Ovde Slobodan Milić iz Jabučja!
-I ovde je Slobodan Milić iz Jabučja!
-Čiji su ti, more?
-Privislavljev, a Ti?
-Ja Grozdann, odgovih mu ime majke jer mi je otac poginuo pre mog rođenja.
-Znači, Draganov brat?
-Tako je.
I tako se, preko telefona upoznaše rođaci ili “rođaci”, zavisno od toga koja je varijanta istinita.
15. mart 2013. u 19:22
Ivica Milić
Ja sam Ivica Milić, rođen sam u Prokuplju 1967. godine kao i moj otac Svetislav. Pokojni deda Živojin rodio se u Arbanascu opština Merošina. Slavimo slavu Vavvedenje
presvete Bogorodice 04. decembar. Ovo je link sa jednim zanimljivim prilogom o poreklu
Milića http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/01-12-2009/Koreni/11349/POREKLO-SRPSKIH-PORODICA-I-PREZIMENA-/print
Naša familija poslednjih 200 godina živi u Toplici.
4. septembar 2013. u 23:00
Milodan
Familije-prezimena Milić po mestima življenja i Kolubari i Podgorini. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Kolubara i Podgorina“, prvo izdanje 1907. godine, najnovije izdanje 2011. godine – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.
Ostale podatke porodica Milić, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.
-Blizonje
-Vračević
-Vujinovača
-Kadina Luka
-Strmovo
-Tolić
8. novembar 2013. u 21:52
Milodan
Porodice-familije po mestima prebivališta u Šumadijskoj Kolubari, Milić.
Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Šumadijska Kolubara“, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine, najnovije izdanje 2011. godine u sastavu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“ – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.
Ostale podatke porodica Milić, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.
-Sakulja
-Sokolovo
-Mali Crljeni
-Barzilovica
-Veliki Crljeni
-Junkovac
-Stepojevac
-Čibutkovica