Порекло презимена Милић

5. фебруар 2012.

коментара: 63

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МИЛИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Милић

Хаплогрупа: I1 род Д

Порекло: Горњи Вакуф, Босна и Херцеговина

Крсна слава: католик

Контакт:
________________________

Милић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Табанци-Тршић, Зворник, Република Српска

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Милић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Јабучје, Лајковац, Србија

Крсна слава: Ђурђиц

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (63)

Одговорите

63 коментара

  1. Moје презиме је Милић. Потичем и села Јабучја код Лајковца. Село се налази на левој страни реке Колубаре. Једно је од највећих у Србији. Извесни, блаженопочивши, Владимир Бајић из истог села је средином педесетих (око 1955. године) објавио скрипту у којој је написао све о фамилијама у нашем селу. Тако је написао и о фамилији Милић наводећи моје директне претке (па и мене и мог брата, који смо тада били мала деца) од настанка фамилије и то три гране у зачетку, тројица браће. Две гране славу Крсну славу Ђурђиц, трећа Ђурђевдан. Знам случај да је момак из “треће” гране оженио моју сестру од стрица, крајем седамдесетих година прошлог века. Дакле, то је први случај, колико знам, да се жене и удају међусобно у својој фамилији. Између осталог у тој скрипти је написано да фамилија Милић потиче из околине Сјенице. Једина веза са Сјеницом је што речица Кладница постоји на граници Пештера и њена “имањакиња” која граничи Јабучје и Паљуве на којој је, почетком осамдесетих, створено вештачко језеро “Паљуви”.
    Почетком осамдесетих се брат од тетке моје супруге домогао књиге “Фамилије у Србији” у Архиву Србије и тамо нешто друго пише. Наиме, фамилија Милић постоји ту одвајкада. Настала је од фамилије Мусић, сада изумрле а постоји фамилија Радојичић (може бити проблем са “ј” и “и”), коју “грде” као Мусићи, а која води порекло од познате фамилије Гавриловић из села Непричава и Вировци која живи (или је живела, не знам) на тим просторима, са једне и друге стране реке Колубаре, 10-15 км узводно од Јабучја, од Косовског боја па наовамо.
    Занимљиво је да су од поменуте фамилије Мусић настале, поред Милића, још три фамилије, Радованчевић (једина у Србији, све сличне су Радовановићи), Ћатић и Петровић и да све четири фамилије живе у непосредном комшилуку, приличмно су велике и, што је врло занимљиво, сви славе Крсну славу Ђурђиц. Непосредно са овим фамилијама се граничи фамилија Радојичић (остала једна кућа) које “грдимо” Мусићима.
    Најпознатија личност ове фамилије је Марко Милић, мој нерођени синовац до прошле године играч-фудбалер ОФК Београда.
    Војислав Миљанић, мој бивши наставник у Jабучју, касније директор ОШ “Миле Дубљевић” у Лајковцу је написао књигу о фамилијама у Јабучју и суседним селима, која вам (уколико то до сада нисте знали) може бити од велике користи, поменута скрипта Владимира Бајића (мислим да је сачувано неколико примерака), а и Мија Станимировић из села Бргуле (живи у Обреновцу, као и ја) је недавно написао књигу на ту тему о фамилијама у Бргулама и околним селима, Каленић, Радљево и сл.
    Занимљиво је да сам за постојање овог портала (а држим да сам обавештен човек) сазнао у листу “Данас” те вам саветујем да порадите мало на својој медијској промоцији, има доста људи у овој Србији (и ван ње), који би вам доста помогли.
    Толико од мене.
    Поздрав!

    • Поштовани, хвала вам на овом занимљивом и веома лепо написаном допису, пуном корисних информација. Волели бисмо кад бисте у будућности издвојили времена и повремено написали понеки прилог, ето, за почетак, баш о селу Јабучју, управо на основу поменутих наслова. Хвала вам и на томе што сте писали ћирилицом. То је уједно и молба свим нашим посетиоцима који остављају коментаре, да (пре свега због прецизности) користе наше лепо писмо. Наиме, у коментарима писаним “ошишаном” латиницом често је готово немогуће разлучити да ли је под латиничним словом С написано Ч или Ћ или Ц, што важи и за латинична слова S (С или Ш?) u Z (З или Ж?).
      Дакле, очекујемо ваше прилоге и још једном вам се захваљујемо.
      Драго нам је да сте сазнали за нас па макар тек данас (у дневном листу Данас), а ми ћемо се потрудити да се за нас што даље чује, пре свега кроз вредне садржаје. Да би ти садржаји били што богатији и свеобухватнији заиста је потребно да свако добронамеран да свој мали прилог и макар једном седмично издвоји времена да из неке локалне књиге или на основу предања пошаље текст о свом роду и презимену, или о свом или неком другом, нашем селу. Учинићете тиме велику ствар да преко портала Порекло сви, па и они који данас живе тамо далеко од Аустралије до Америке, пронађу вредан податак за њихову породичну историју. Није згорег поновити да смо за оне који нам шаљу своје прилоге обезбедили једном седмично по поклон књигу из заиста вредне Прометејеве Популарне едиције. Неки од наших сарадника већ су више пута добијали по књигу. Придружите нам се!

  2. Хвала вам на лепим речима и подршци коју сте ми дали. Већ сам предузео одређене кораке како бих дошао до поменуте скрипте и књиге Воје Миљанића. Када их се домогнем договорићемо се (мејлом) на који начин да презентирам податке. Поменуту скрипту читао сам, чини ми се, 1990. године и вратио власнику. Осим тога, о постојању овог портала обавестио сам, у претходном коментару поменутог, шурака, који је пасионирани трагалац за прошлошћу његовог порекла по очевој и мајчиној линији. Ишао је толико далеко да је на старом гробљу у Лајковцу проналазио надгробне споменике својих предака из 19. века. Убеђен сам да ће узети активног учешћа на овом порталу (фамилије Јовановић и Грујучић) из села Лајковца будући да је варош Лајковац настала почетком 20. века изградњом железничког чвора где су се укрштале пруге узаног колосека Београд – Сарајево – Дубровник и Младеновац – Ваљево.
    И поред тога што сам пензионер нећу имати довољно времена да се озбиљније посветим раду на овом порталу (спортски сам радник и бициклиста – ходочасник) док не прославим своју Крсну славу – Ђурђиц, 16. новембра. Након тога ћу имати више времена да допринесем афирмацији сајта “Порекло”.
    Поздрав!

  3. Покушаћу да сада прикажем свој родослов по књизи Воје Миљанића. Постоји и родослов који је написао Владимир Бајић, који се унеколико разликује од овог и за кога мислим да је тачнији. Мој чукундеда Милош Милић и сви његови потомци нису уопште спорни, јер се њима у мојој кући намењује на задушницама од када памтим. Спорни су његови отац и деда, мој „наврдеда“ и „курђел“, то су по Миљанићу Саватије и Милија (отуда презиме Милић), док су то по Владимиру Бајићу, Јован и Стеван, или обрнуто, не сећам се тачно, јер сам то читао, записао и загубио, пре више од двадесет година.
    Дакле:
    Курђел: Милија Лазић, умро 1832. године
    Наврдеда: Саватије (директан предак) и брат му Вићентије, који има своје потомке.
    Чукундеда: Милош (директан предак) и Урош Милић, био старешина задруге код пописа 1863. године. Урош има, такође своје потомке. Задруга се поделила 1895. године.
    Прадеда: Аћим (директан предак) и Периша Милић, који има своје потомке
    Деда: Костадин, 1886-1952. године(директан предак) и браћа му Михаило и Максим, који имају своје потомке. Њихова браћа Милован и Милорад нису имали потомака, страдали у Првом светском рату.
    Отац: Војислав, рођен 1920. године, јединац, погинуо као војник у Куманову 1948. године.
    Ја: Слободан, рођен 1949. године* и мој старији брат Драган, рођен 1947. године.
    *Мало је „чудно“ што сам рођен после смрти свога оца, те сам „посмрче“ али ништа није спорно јер сам зачет када ми је отац био на одсуству да би по повратку у јединицу несрећним случајем страдао-погинуо.
    Моји потомци:
    Син: Златко, рођен 1971. године, јединац.
    Унуци: Петар, рођен 2007. године и Ђорђе, рођен 2008. године.
    Сада бих покушао да на основу некакве логике „изведем“ годину настанка фамилије Милић, односно годину рођења свог „курђела“ Милије. Једине релевантне податке имам да је мој деда Костадин рођен 1886. године, мој чукундеда био „газда“ задруге на попису 1863. године и смрт мог курђела 1832. године.
    Узећу као најлогичнију претппоставку да је „генерацијска“ разлика мојих директних предака 25 година, + или – „пар“ година. Дакле, на основу тога мој прадеда Аћим је рођен око 1860. године а чукундеда Милош 1835. године (мало је вероватно да је са својих 28 година био газда задруге).
    Његов отац а мој наврдеда Саватије је, по тој логици, рођен 1815. године. Његов отац а мој курђел Милија Лазић, зачетник фамилије Милић, је рођен око 1790. године, како пише, умро је 1832. године што ће рећи да је поживео 42. године.

  4. Имам намеру да овде напишем родослов фамилије Милић из Јабучја по легендарном Владимиру Бајићу, који ми је данас, од стране мога брата Драгана, уручен.
    Међутим! Има одређених нејасноћа ако упоредимо податке из реченог родослова и књиге Љубомира Павловића “Антропогеографија ваљевске Тамнаве”, књиге професора Војислава Миљанића чије сам делове пренео на овом порталу и вишедеценијског истраживања Владимира Бајића о пореклу фамилија у Јабучју.
    О чему се ради?
    По Владимиру Бајићу све три гране фамилије Милић потичу од истих предака, две гране славе Ђурћиц а трећа Ђурђевдан. Све ово се не слаже са подацима из књиге Воје Миљанића који се ослањао на податке из из претходно поменуте Љубине књиге.
    Да разјасним до краја: По Љуби Павловићу (и Миљанићу) фамилија Милић (једна грана) се доселила у Јабучје у другој половини 18. века из села Трбушница, округ београдски.
    По истој књизи фамилија “Мусић” се доселила у Јабучје у првој половини 18. века из Вироваца у Колубари, села 20-так км од Јабучја и славе Ђурђиц. У напомени под том фамилијом пише следеће:
    -Мусићи су од непричавских Гавриловића и вировачких Јанковића и чудо да су и данас (почетак 20. века, оп. Милодан) одржане родбинске везе. У селу (Јабучје) се зову још и: Ћатићи, Стевановићи, Шљокићи (изумрли), МИЛИЋИ, Радованчевићи, Јакшићи (изумрли) Ћосићи (изумрли) и Тејићи.
    Ћатићи, Радованчевићи, Милићи и Тејићи славе Ђурђиц (као и Мусићи), за Стевановиће не знам те све ово говори, следећи некакву логику, Љуба Павловић и Воја Миљанић су у праву.
    А ево шта каже Владимир Бајић:
    У следећим текстовима…

  5. Родослов фамилије Милић, Јабучје по Владимиру Бајићу.
    Зачетник фамилије је А-1 Јован, који је имао три сина, Б-1 Аћима, Б-2 Стевана и Б-3 Ђурађа.
    Б-1 Аћим је имао сина В-1 Вићентија (од кога почиње родослов по Воји Миљанићу).
    В-1 Вићентије имао је сина Г-1 Јеврема и Г-2 Јована, који је имао женску децу.
    Г-1 Јеврем је имао сина Д-1 Живорада (по надимку чувеног Жупана).
    Д-1 је имао синове Ђ-1 Милорада и Ђ-2 Алексу, отишао “у кућу” у Стевановиће, уљез.
    Ђ-1 Милорад је имао синове Е-1 Живка и Е-2 Предрага.
    Е-1 Живко има сина Ж-1 Јеврема. Е-2 Предраг има сина Ж-1 Жикицу, Ж-1 Жикица има сина З-1 Милоша. Ова грана слави Ђурђиц.
    Ова грана се међу локалним становништвом назива “Жупанова фамилија”.
    Сутра: Потомци Б-2 Стевана.

  6. Родослов фамилије Милић, Јабучје по Владимиру Бајићу (2).
    Б-2 Стеван имао је два сина, В-1 Милоша и В-2 Уроша.
    В-1 Милош је имао, такође, два сина, Г-1 Аћима и Г-2 Перишу.
    Г-1 Аћим је имао пет синова, Д-1 Костадина, Д-2 Милорада (страдао у Првом светском рату), Д-3 Милована (страдао у Првом светском рату), Д-4 Михаила и Д-5 Максима.
    Д-1 Костадин је имао сина Ђ-1 Војислава.
    Ђ-1 Војислав је имао два сина, Е-1 Драгана и Е-2 Слободана (то сам ја).
    Е-1 Драган, који живи у Лајковцу, има кћер Ж-1 Светлану, удата у Јебучје, која има сина З-1 Станка и кћери З-2 Андријану и З-3 Магдалену.
    Е-2 Слободан, који живи(м) у Обреновцу има сина Ж-1 Златка.
    Ж-1 Златко има сина З-1 Петра и З-2 Ђорђа.
    Д-4 Михаило је имао сина Ђ-1 Миладина, кћери Ђ-2 Славна (удата у Паљуве) и Ђ-3 Младена (живела у Сурчини)
    Ђ-1 Миладин има(о) кћер Е-1 Јасмину (умрла као дете), Е-2 Гордану (удата у Паљуве, живи у Батајници) и сина Е-3 Радована.
    Е-3 Радован (и он живи у Батајници) има синове Ж-1 Марка (фудбалер) и Ж-2 Милоша.
    Д-5 Максим (живео у Лајковцу) имао сина Ђ-1 Радомира и две кћери, Ђ-2 Стану (настрадала као девојка) и Ђ-3 Милену.
    Ђ-1 Радомир има два сина, Е-1 Мила и Е-2 Милоша.
    Е-1 Миле има кћери Ж-1 Ану и Ж-2 Јелену.
    Е-2 Милош има синове Ж-1 Владимира и Ж-2 Александра.
    Г-2 Периша имао сина Д-1 Живана.
    Д-1 Живан имао синове Ђ-1 Бранивоја и Ђ-2 Мирослава.
    Ђ-1 Браноивој има сина Е-1 Зорана.
    Е-1 Зоран има има сина Ж-1 Марка.
    Ђ-2 Мирослав има сина Е-1 Жикицу.
    В-2 Урош имао синове Г-1 Љубомира, Г-2 Душана (без потомака), Г-3 Драгољуба (без потомака) и Г-4 Милијана, који је имао четири кћери, Д-1 Борку, Д-2 Радмилу, Д-3 Милену и Д-4 Милицу.
    Г-1 Љубомир имао сина Д-1 Милана.
    Д-1 Милан имао синове Ђ-1 Томислава (имао две кћери), Ђ-2 Борисава (има две кћери) и Ђ-3 Љубисава.
    Ђ-3 Љубисав, који живи у Белом Потоку испод Авале, има синове Е-1 Милана и Е-2 Марка.
    Сви славимо Ђурђиц.
    Сутра потомци Б-3 Ђурађа.

  7. Родослов фамилије Милић, Јабучје по Владимиру Бајићу (3).
    Б-3 Ђурађ је имао сина В-1 Новицу. В-1 Новица је имао два сина, Г-1 Милана и Г-2 Филипа.
    Г-1 Милан је имао сина Д-1 Станимира, који је имао сина Ђ-1 Живомира, Ђ-1 Живомир има сина Е-1 Александра-Леку, Е-1 Александар има сина Ж-1 Рада.
    Г-2 Филип је имао синове Д-1 Душана и Д-2 Живорада.
    Д-1 Душан има сина Ђ-1 Томислава, Ђ-1 Томислав сина Е-1 Петра а Е-1 Петар сина Ж-1 Милету.
    Д-2 Живорад је имао синове Ђ-1 Миодрага-Мију (који је имао женску децу) и Ђ-2 Привислава. Ђ-2 Привислав има синове Е-1 Драгоиљуба и Е-2 Слободана*.
    Е-1 Драгољуб има сина Ж-1 Филипа а Е-2 Слободан* има два сина, Ж-1 Жељка и Ж-2 Дарка.
    Ова грана слави Ђурђевдан и унеколико је “спорна” у односу на родослов који је писао професор Воја Миљанић што је раније, већ, наглашено. Занимљиво је да је ова грана фамилија Милић тако насељена да се наслања на остале две гране што, унеколико, иде у прилог овој Владимировој варијанти. Ништа није чудно што ова грана слави Ђурђевдан а преостале две Ђурђиц, могуће је да је Ђурађ, будући да се ради о истом свецу, тако одлучио како би могао ићи на славу код преостале двојице и да они долазе њему ма славу. Уосталом то се дешавало пре више од 180 година и не може се са извесном поузданишћу тврдити ни једно ни друго.
    Узгред да напоменем да, док сам био дете, никада ми Милићи из гране Аћимове и Стеванове нисмо сматрали Милиће из гране Ђурађове као своју фамилију а ни они нас, или је то мој субјективни осећај. Ко зна?
    *Један службени телефонски разговор радника железнице ТЕ “Никола Тесла” и радника РБ “Колубара” пре десетак године текао је овако, који сам ја започео, парафразирам:
    -Добровече!
    -Добровече!
    -Овде Милић!
    -И овде Милић!
    -Овде Слободан Милић!
    -И овде Слободан Милић!
    -Овде Слободан Милић из Јабучја!
    -И овде је Слободан Милић из Јабучја!
    -Чији су ти, море?
    -Привислављев, а Ти?
    -Ја Грозданн, одгових му име мајке јер ми је отац погинуо пре мог рођења.
    -Значи, Драганов брат?
    -Тако је.
    И тако се, преко телефона упознаше рођаци или “рођаци”, зависно од тога која је варијанта истинита.

  8. Ивица Милић

    Ја сам Ивица Милић, рођен сам у Прокупљу 1967. године као и мој отац Светислав. Покојни деда Живојин родио се у Арбанасцу општина Мерошина. Славимо славу Вавведење
    пресвете Богородице 04. децембар. Ово је линк са једним занимљивим прилогом о пореклу
    Милића http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/01-12-2009/Koreni/11349/POREKLO-SRPSKIH-PORODICA-I-PREZIMENA-/print
    Наша фамилија последњих 200 година живи у Топлици.

  9. Фамилије-презимена Милић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Милић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Близоње
    -Врачевић
    -Вујиновача
    -Кадина Лука
    -Стрмово
    -Толић

  10. Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Милић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Милић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Сакуља
    -Соколово
    -Мали Црљени
    -Барзиловица
    -Велики Црљени
    -Јунковац
    -Степојевац
    -Чибутковица