Радан Reviewed by Momizat on . Поштовани, ова страница је у припреми. Позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем Поштовани, ова страница је у припреми. Позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Радан

Радан

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (2)

  • Војислав Ананић

    РАДАН (п), у Жиљеву, Маљевцу, Шеховини (Невесиње), Берковићима (Дабар, Столац) и Заградацу (Гацко). Поријеклом су из Враћеновића (Никшић). У Жиљево су доселили око 1710. године, а претходно су боравили у Мекој Груди (Билећа) и Шеховини. У Мољевац су дошли из Шеховине (59:231,236). И у Берковићима су Радани старином из Враћеновића: „Дошао је Бошко Тешанов с браћом Лазаром. Ћетком и Радом иза куге“. Славе Никољдан (248:40). У Заградац су доселили с Меке Груде пред Први свјетски рат (147:590). Има их настањених и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Miroslav Радан

    У запису Андрије Лубурића, у архиву Србије у Београду, пише:
    „Радани
    Радани се због крви раселе из Риђана и населе у Подврш ђе су стали за дуго вријеме. Због крви се раселе у: Залом, Подвележје, Трусину, Столац, Оџиће итд. 1830. г. У Прераца погине Саво Радан (1790 – 1830) од црногораца – Закнића (?). Сина му Видака поведе Васиљ из Прераца (ђе му се отац био родио 1790.г.) у Оџиће. Саво (1790-1830) Симов, Вилипов, Лекин. Кнез Лека им рече, кад налете на турску крв: „несретне сте крви но се раселите – растурите – по свијету.“ Тако и учине.“
    Мјесто Подврш се налази у подручју Враћановића у Црној Гори.
    Oсновни подаци о Риђанима:
    „Професорка Петровић изводи претпоставку да Риђани воде поријекло од једног заједничког претка који носи име Риђан, а чији су потомци носили презиме Риђановићи око којих је касније образовано племе Риђана. Први помен Риђановића тј. Риђана односи се на запис из Дубровачког архива који се јавља 1335. године. Поновно јављање овог имена дешава се тек 1412. године.“
    На исто сајту се наводи сљедеће:
    „Претпоставка је да су Риђани насељавали област која је била удаљена од Дубровника и Котора па с обзиром да нијесу долазили често у контакт са становништвом ових градова није остало ни пуно записа о њима у раном периоду. Они су се касније преселили у област ближе овим градовима. Ту претпоставку би могла оправдати и легенда према којој су Риђани насељавали један дио подручја данашње никшићке општине. Овоме у прилог иде и назив села Риђани у Никшићком пољу“
    Између осталог се наводи:
    „Задњи помен овог племена је из 1749. године и помиње се син кнеза Риђана који се придружио „Вијећу главара Црне Горе“ и који је у њега примљен а племе Риђана је прикључено Црној Гори а његови чланови признати за Црногорце. На њиховој територији настала су три нова племена и то: Кривошије, Грахово и Никшићке Рудине.“

    Године 1985. историчарка из Црне Горе Душанка Бојанић је пронашла и прегледала један попис „Влаха“ у Херцеговачком санџаку у Архиву Предсједништва владе Турске. Уведен је под бројем TTD 995 (Tapu Tahrir Defterleri No 995), а води се у каталогу као пријепољски. Дефтер садржи 157 страна, формата 32 x 11 см, а нема насловну страну.
    Први попис Риђана направљен је у оквиру пописа Херцеговачког санџака 1477. године. Пописана су само три џемата (заједнице) „Влаха“ (укупно 71 домаћинство). Ту се индентификују Нудо и Грахово.
    Истовремено је објављен и нешто каснији, али и опширнији попис Риђана који се именује као Нахија. У оба пописа је нађено презиме Радан, као домаћинство у Риђанима.
    Дакле, у објављеном попису који носи назив:
    „ПОПИС ЗАОРЈЕНСКОГ ПЛЕМЕНА РИЂАНА С КРАЈА XV ВИЈЕКА“
    аутора: Митар Пешикан и Душанка Бојанић су:
    Први попис у коме се налази презиме Радан у сљедећем облику:
    XI Џемат Радосав в Херак
    16 село Врсна т. Риђан
    под редним бројем 8. пише:
    МилАш Радан еф 7и,
    а укупно је на списку 15 презимена. Ово указује на списак број 7, неожењених. Овдје, вјероватно није ни Милаш ни Милеш него Милош, али је проблем у преводу са Турског.
    У читавом овом списку су прво имена, а онда презимена. У неким списковима су прво презимена.
    Други попис у коме се између имена и презимена налази и презиме:
    Радан radan 160 8

    На списку је укупно 877 породица, а испред наведеног реда Радан је 278 презимена.
    Ознака 160 је ознака мјеста, а односи се на мјесто Врсна (wyrsne), џемат Радосав в. Херак.
    Према казивању једне жене у Мекој Груди, око 1980. године, а и према књизи др. Јефта Дедијера, Радани потичу из Враћановића (Опутна Рудина). Враћановићи се налазе између Вилуса и Билеће.
    Казивање ове жене, једне веома драге, љубазне и гостољубиве старице (у кући одмах иза гостионе) гласи: „Када се женио један од браће, у Враћановићима, (ово се могло десити и раније у другом мјесту јер нисам наишао још на неки доказ овога) требало је да прву ноћ са младом спава ага. Брат од младожење се обуче као млада, сачека агу у соби, извуче нож и убије га. Закопају леш на огњишту. Бојећи се да их не открију побјегну и населе се у Мекој Груди (између Билеће и Гацка). Брат аге је тражио свог брата, посумњао, и послије око годину дана сазна да су га они убили и гдје су те дође у Меку Груду да се освети. Дуго је посматрао и једне ноћи се привуче код тора и у торарици убије овога што је агу убио.
    Послије овога, остали су морали да бјеже даље.
    Од два брата: Радана и Вукајла прозвали су се Радани и Вукајловићи, према њиховим именима. Трећи брат је правио самаре (од дрвета) па су се од њега прозвали Дрвенџије.” Све три ове породице и данас славе исту славу Никољдан, а прислужују Томиндан.
    У Архиву Србије у Београду сам, у фебруару 2013. нашао сљедећи податак (Андрија Лубурић), цитирам: „Милош Вукајловић рођен је 1789. од оца Ђока. Веле да су од једног брата Ђокова Дрвенџије, а од Рада Радани.“ Е сад, свеједно како се тај предак звао: Шкеран, Шћепан или Ђоко (како се различито наводе у појединим шемама) постоји велика могућност да су Радани, Вукајловићи и Дрвенџије од три брата.
    Они су доселили у Невесиње. И данас има Радана у Мекој Груди.
    Гдје су се тачно населили у Невесињу непознато је. Највјероватније је да су се населили на Залом. Тако је говорио Алекса Радан, али Андрија Лубурић пише да су се населили у „Залом, Подвележје, Трусину, Столац, Оџиће итд.“. И данас у Залому има Радана, на Риљима Вукајловића, а у Колешку Дрвенџија (сва три села су врло близу, једно крај другога).
    Из Залома је један од Радана дошао у Миљевац, у Билићевину (између Миљевца, Батковића и Жиљева). Из Билићевине је један брат преселио у Миљевац и то у засеок Колаковину, а један брат је преселио у Жиљево.
    Познато је да је у Билићевини живио Лука кога су звали Ћокан и да се он преселио у Миљевац.
    Од ових Радана су и Радани у Сарајеву, у селу Тилава, а и остали у Сарајеву. Око 1975. године, у августу, су Симо Радан и његов син, који је радио као адвокат, из Сарајева дошли у Миљевац да виде одакле им је поријекло, јер су знали да им је поријекло одатле и читав дан су били са Алексом Раданом пред његовом кућом и причали су, највише о томе.
    На Вилусима, на једном веома стрмом брдашцету налази се једно гробље и у њему је једна надгробна плоча на којој је уклесан родослов братства Булајић и јасно се види на једној грани да пише Радани из Херцеговине. По овоме је презиме Радана у Враћеновићима било Булајић.

    Ево још неких цитата из Архива Србије, извађених 2013. године, а који поткрепљују неке досадашње наводе.
    А. Лубурић,
    „Радани, стали су на сред Враћановића под Греду. Одселе се због крви око 1830. Дигне их једна кућа најпошље.“
    „…неки од Комара се ожени од Радана c Враћановића и имаде синове: Пера (1770 рођ.), Мићана и Риста. итд.
    Што значи да су Радани у Враћановићима били прије 1770. год. (вјероватно у Подврши јер је то подручје Враћановића).

    Андрија Лубурић,
    Драгаш

    Шороје Бороје Вујо Раде

    Вујачићи Булајићи Вучетићи Радовићи Лучићи
    Вујовићи (Билећа) Бумбићи Делибашићи Трћаци
    Тодоровићи
    Ћоровићи
    Лубурићи Радани Ћурковићи
    Јакшићи Вукајловићи Николићи
    Стевановићи Дрвенџије Аграми
    Цвијетићи Бановићи
    Перишићи Пековићи
    Поповићи Бучилине
    (1650)? Шашороге

    (Можда су се нека презимена помјерила приликом копирања, али за Боројеву линију су тачна)
    У истом документу пише:
    „Грахово: Прешао је из Куча Драгаш са женом и 4 дјеце у Дрекаловиће. Убију га Чевљани (вратио се по кокота).
    4 сина: Бороје, од њега су Булајићи, који су се некад презивали Боројевићи.
    Шороје, од њега су Вујачићи (са осталим братствима)
    Мајо, од њега су Делибашићи,
    Лука, од њега су Вучетићи.“
    У запису Андрије Лубурића, пише:
    „Радани
    Радани се због крви раселе из Риђана и населе у Подврш ђе су стали за дуго вријеме. Због крви се раселе у: Залом, Подвележје, Трусину, Столац, Оџиће итд. 1830. г. У Прераца погине Саво Радан (1790 – 1830) од црногораца – Закнића (?). Сина му Видака поведе Васиљ из Прераца (ђе му се отац био родио 1790.г.) у Оџиће. Саво (1790-1830) Симов, Вилипов, Лекин. Кнез Лека им рече, кад налете на турску крв: „несретне сте крви но се раселите – растурите – по свијету.“ Тако и учине.“

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top