Порекло презимена Ранковић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ РАНКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Ранковић Хаплогрупа: R1a1 Порекло: Јаловик, Владимирци, Србија Крсна слава: Ђурђиц Контакт: _______ [toggle title="ТЕСТИРАНИ РАНКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Ранковић Хаплогрупа: R1a1 Порекло: Јаловик, Владимирци, Србија Крсна слава: Ђурђиц Контакт: _______ Rating: 0
You Are Here: Home » prezimena » Порекло презимена Ранковић

Порекло презимена Ранковић

ТЕСТИРАНИ РАНКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Ранковић

Хаплогрупа: R1a1

Порекло: Јаловик, Владимирци, Србија

Крсна слава: Ђурђиц

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (25)

  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    РАНКОВИЋ

    -Свилеува*-1, стара породица, Јовањдан.
    *Ранковићи 1 су у Ратковцу, мисли се, да су прво били у Свилеуви, па се померили на запад.
    -Стублине*-1, прва половина 18. века, Бањани у Црној Гори, Ђурђевдан.
    *Ранковићи су заостали од бријежђанских Урошевића, који су се некад прво били населили у овом селу, па се вратили преко Јабучја у Бријежђе.
    -Тврдојевац*, прва половина 18. века, Чајниче, Михољдан.
    *Ранковићи овог села су од слатинских Ковачевића, као и горњи, врло угледна и виђена породица у овом селу.
    -Бањани-1, друга половина 18. века, Белотић у Рађевини, Ђурђиц.
    -Бањани-2, друга половина 18. века, Бугарска, Ђурђиц.
    -Мали Бошњак, друга половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански.
    -Бргуле-1, друга половина 18. века, Стари Влах, Никољдан, уз Бранковиће.
    -Бргуле-2, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.
    -Гуњевац, друга половина 18. века, Осладић у Подорини, Св. муч. Парамон.
    -Дрен, друга половина 18. века, Црвана Јабука у околини, Ђурђиц.
    -Звиздар-1, друга половина 18. века, Ровни у Подгорини, Никољдан, виђена и велика задруга.
    -Коцељева-1, друга половина 18. века, Жабари у Колубари, Јовањдан.
    -Новаци, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Свилеува-2, друга половина 18. века, Равнаја у Рађевини, Никољдан, уз Исаиловиће.
    -Стублине-2, друга половина 18. века, Шљивовица – Стари Влах, Никољдан, уз Јовановиће.
    -Стублине-3, друга половина 18. века, Завлака у Рађевини, Јовањдан, уз Ђуриће.
    -Шарбане-1, друга половина 18. века, Пријепоље, Ђурђиц.
    Наставиће се…

    Одговори
  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    РАНКОВИЋ

    -Бањани-3, после 1827. године, Толисавац у Рађевини, Алимпијевдан.
    -Бело Поље, после 1827. године, Срем, Никољдан, уљези у Доциће.
    -Звиздар-3, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
    -Зукве, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Козарица, после 1827. године, Голочело у области, Ђурђиц.
    -Коцељева-2, после 1827. године, Мали Бошњак у околини, Јовањдан.
    -Мургаш, после 1827. године, Добановци у Срему, Ђурђевдан.
    -Непричава, после 1827. године, Ојковица-Стари Влах, Ђурђевдан.
    -Памбуковица, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Ђурђиц.
    -Руклада, после 1827. године, Крајина, Аранђеловдан.
    -Свилеува-2, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан.
    -Суботица, после 1827. године, Бачевци у Колубари, Јовањдан, повећа задруга.
    -Уровци, после 1827. године, Милорци у околини, Стевањдан, уљези у Стевановиће 1.
    -Шарбане-2, после 1827. године, Добановци у Срему, Игњатијевдан.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ранковић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ранковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Беомужевић
    -Богатић
    -Горња Буковица
    -Козличић
    -Доњи Лајковац
    -Осечина
    -Пакље-1
    -Пакље-2
    -Пепељевац
    -Попучке
    -Причевић
    -Санковић
    -Станина Река
    -Стрмово
    -Суводањ
    -Табановић
    -Тодорин До
    -Црниљево
    -Шушовка (Шушеока)

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ранковић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ранковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Мислођин
    -Вреоци
    -Тулеж
    -Араповац
    -Јунковац
    -Барајево
    -Бистрица
    -Брајковац
    -Врбовно
    -Даросава
    -Дражевац
    -Зеоке
    -Крушевица
    -Медошевац
    -Миросаљци
    -Рудовци
    -Сакуље
    -Стубица
    -Шиљаковац
    -Шопић
    -Шушњар
    -Дрен – изумрли

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ранковић по местим живљења. Према књизи Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Борина 1
    -Борина 2
    -Постење
    -Горња Љубовиђа
    -Гуњаци
    -Доње Кошље
    -Јакаљ
    -Злодол

    Одговори
  • Далибор

    Презиме: РАНКОВИЋ
    Село: Јеловик, Општина Бајина Башта
    Крсна слава: Ђурђевдан

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ранковић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

    -Бабе
    -Губеревац
    -Велика Иванча
    -Неменикуће
    -Поповић
    -Раља
    -Рожанци
    -Ропочево
    -Сибница

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ранковић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Лукањ
    -Грошница (Никољци)
    -Грошница (Ђурђевци)
    -Баточина Село
    -Баточина Варош
    -Марковац

    Одговори
  • Danica Rankovic

    Moj pradeda Velisav Rankovic deda Zivko Prababa Doksija i baba Milojka su iz Krsne Glave , slava Sv Ignjatije.. Dali neko zna nesto o Rankovicima iz Krsne Glave? Hvala u napred.

    Одговори
  • Слободан Ранковић

    Мој отац, као и његов брат и две сестре са мајком су дошли су из села Доњи Таор у Београд и околину! Некад је Доњи Таор припадао Ужицу, сад припада Ваљеву (после II с.р). Обронци планине Повлен.
    Крсна слава нам је Св. Никола. Знам до чукендеде да су били у Доњем Таору!
    По причи сам чуо да су се доселили ту из Херцеговине!
    Волео бих да сазнам више!

    Одговори
  • Слободан Ранковић

    За једног од двојице Чукундеда Стојана и Остоје знам да је погинуо на солунском фронту 1916г.
    То је био Стојан (3 чета. 3 батаљон. 4 пешадијски пук), за другог се не зна шта је било са њим, иако су обоијица отишли на фронт?

    Одговори
  • Marijana Rankovic

    Moj pradeda je iz Badljevice. Krsna Slava je Vrbica-Lazareva subota. Ako neko zna vise o tim Rankovicima, neka se javi na mejl maja.rankovic@yahoo.com
    Hvala najlepse….

    Одговори
  • Bozidar Rankovic

    Moji preci su bili vodenicari u Rudom. Krajem 19. veka, a pre cuvene poplave koja je unistila tadasnje rudo, preselili su se u Besku. Napravili su vodenicu na Dunavu sto im je bio porodicni posao. Kasnije se sele u Cerevic, takodje Srem, gde jedan od mojih dedova nastavlja sa vodenicarenjem dok je drugi izucio obucarski zanat.Porodicna slava Sv. Jovan Krstitelj.

    Одговори
  • Миодраг Ранковић

    Моји преци су живели у селу Горња Оровица, Срез Азбуковачки, општина Љубовија.Према књизи др Љубе Павловића – „Соколска нахија“ коју је објавила Српска краљевска академија 1930 године род Радељића (8 кућа, крсна слава Св. Стеван) је досељен из Придола у Пилици, Рачански срез -Општина Бајина Башта. У Горњој Оровици род Радељића су чиниле фамилије Ранковић, Радоњић и Тимотић.
    У књизи Стаменка Стаменића – Азбуковица у попису 1863 године – забележен је мој предак Теодор Ранковић који је тада имао 48 година, значи да је рођен 1815 године.
    Молио бих све који више знају о мојим прецима Ранковићима да ме упуте на историјске изворе ради детаљнијег проучавања или да ми се директно јаве ради упознавања и размене информација на маил
    miorank@yahoo.com
    Срдачан поздрав и хвала свима!

    Одговори
    • Slobodan

      Miodraze ja sam Slobodan Rankovic, potomak Ranka Rankovica koji je se 1948. god preselio u Duvaniste, opstina Sabac. Inace deda je ziveo u Gornjoj Orovici i slavimo sv.Stefana…javi se mislim da smo rodjaci…

      Одговори
  • Миодраг Ранковић

    Хтео бих да дам додатне информације о прецима. Чукундеда Милоје Ранковић (1865) и прадеда Радивоје Ранковић (1893) су били учесници ослободилачких ратова Србије 1912-1918, Дринска дивизија. Деда Драгомир Ранковић (1919-2003) је био војник гарде Краљевине Југославије и ратни заробљеник у Немачкој 1941-1945, Сталаг 11а Алтенграбово – војни округ Хановер.
    Срдачан поздрав,
    Миодраг А. Ранковић

    miorank@yahoo.com

    Одговори
  • zoran rankovic

    mokisu iz velikog polja kod obrenovca doselilisuse pocetkom devetnestog veka slava namje sveti jovan krstitelj ako neko zna jos neko nesto nek kaze zoran

    Одговори
  • Александар Ранковић

    Моји Ранковићи у Крушевцу (насеље Прњавор / Мало Головоде) у Крушевац су се доселили почетком XIX века (око 1820-1830.), али нико са сигурношћу не може да потврди одакле. Према једној верзији, реч је о подручју на потезу Рашка-Лепосавић, а према другој (која не искључује прву) потичемо од Бјелопавлића.
    Иначе, славимо свету Петку, а захваљујући Српском ДНК пројекту, ових дана ћу сазнати и којој Y-хаплогрупи припадамо.
    Највећи проблем у утврђивању правца досељавање је у томе што се моји у Крушевац и нису доселили као Ранковићи. У Крушевац се доселио човек који се звао ЈОВАН ЂУРИЋ, са своја два сина Радованом и РАНКОМ. Тако да је бар 90% крушевачких Ранковића од тог Ранка, иначе сина Јована Ђурића.
    Уколико ико може да помогне да сазнам нешто више, био бих му неизмерно захвалан.

    Одговори
  • Damir Rankovic

    Александар Ранковић mi smo rod 🙂 Moj deda mi je pricao o Ranku inace je iz Malo Golovode i slavimo Sv. Petku

    Одговори
  • Jasmina

    Moji Rankovići su jako davno došli iz Takova krsna slava Sveti Stevan. Moj pradeda Čeda Ranković ziveo je u Sremskim Mihaljevcima

    Одговори
  • Goran Rankovic

    Ovde Rankovic iz Takova kod Ub a, unuk Veroljuba Rankovica “1920-2003”i pradede Antonija Rankovica ”…-1976…javite ako nesto znate pozz

    Одговори
  • Jasmina

    Na zalost to je sve što znam. A mi smo verovatno rod

    Одговори
  • Uroš

    Pozdrav,
    Ja sam Uroš Dragojević od majke Irene Dragojević, devojačko Ranković.

    Irena od oca Milančeta i majke Bosiljke okolina Smederevske Palanke.
    Njen otac Milanče od oca Živorada i Majke Slobode ili Slobodanke.
    To je sve što znam.
    Veliki pozdrav svima.

    Одговори
  • Goran

    Ja sam Goran Ranković.Iz Beograda sam.Pokojni otac se zvao Branimir od oca Mladena Rankovića poreklom,ako ne iz Mrcajevaca,onda okolina.Deda je bio oficir u vojsci.Pitao sam rodjenog strica Zorana da li ima nekoga tamo.Rekao je da ima jos samo jedna zena iz Rankovića.Zaboravio sam joj ime.Bilo bi super kad bih naisao na nekoga ko mozda vuce neke korene odatle.Kasno dodje coveku iz dupeta u glavu!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top