Порекло презимена Ранковић

3. фебруар 2012.

коментара: 43

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ РАНКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ранковић

Хаплогрупа: R1a1

Порекло: Јаловик, Владимирци, Србија

Крсна слава: Ђурђиц

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (43)

Одговорите

43 коментара

  1. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    РАНКОВИЋ

    -Свилеува*-1, стара породица, Јовањдан.
    *Ранковићи 1 су у Ратковцу, мисли се, да су прво били у Свилеуви, па се померили на запад.
    -Стублине*-1, прва половина 18. века, Бањани у Црној Гори, Ђурђевдан.
    *Ранковићи су заостали од бријежђанских Урошевића, који су се некад прво били населили у овом селу, па се вратили преко Јабучја у Бријежђе.
    -Тврдојевац*, прва половина 18. века, Чајниче, Михољдан.
    *Ранковићи овог села су од слатинских Ковачевића, као и горњи, врло угледна и виђена породица у овом селу.
    -Бањани-1, друга половина 18. века, Белотић у Рађевини, Ђурђиц.
    -Бањани-2, друга половина 18. века, Бугарска, Ђурђиц.
    -Мали Бошњак, друга половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански.
    -Бргуле-1, друга половина 18. века, Стари Влах, Никољдан, уз Бранковиће.
    -Бргуле-2, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.
    -Гуњевац, друга половина 18. века, Осладић у Подорини, Св. муч. Парамон.
    -Дрен, друга половина 18. века, Црвана Јабука у околини, Ђурђиц.
    -Звиздар-1, друга половина 18. века, Ровни у Подгорини, Никољдан, виђена и велика задруга.
    -Коцељева-1, друга половина 18. века, Жабари у Колубари, Јовањдан.
    -Новаци, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Свилеува-2, друга половина 18. века, Равнаја у Рађевини, Никољдан, уз Исаиловиће.
    -Стублине-2, друга половина 18. века, Шљивовица – Стари Влах, Никољдан, уз Јовановиће.
    -Стублине-3, друга половина 18. века, Завлака у Рађевини, Јовањдан, уз Ђуриће.
    -Шарбане-1, друга половина 18. века, Пријепоље, Ђурђиц.
    Наставиће се…

  2. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    РАНКОВИЋ

    -Бањани-3, после 1827. године, Толисавац у Рађевини, Алимпијевдан.
    -Бело Поље, после 1827. године, Срем, Никољдан, уљези у Доциће.
    -Звиздар-3, после 1827. године, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц.
    -Зукве, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Козарица, после 1827. године, Голочело у области, Ђурђиц.
    -Коцељева-2, после 1827. године, Мали Бошњак у околини, Јовањдан.
    -Мургаш, после 1827. године, Добановци у Срему, Ђурђевдан.
    -Непричава, после 1827. године, Ојковица-Стари Влах, Ђурђевдан.
    -Памбуковица, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Ђурђиц.
    -Руклада, после 1827. године, Крајина, Аранђеловдан.
    -Свилеува-2, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан.
    -Суботица, после 1827. године, Бачевци у Колубари, Јовањдан, повећа задруга.
    -Уровци, после 1827. године, Милорци у околини, Стевањдан, уљези у Стевановиће 1.
    -Шарбане-2, после 1827. године, Добановци у Срему, Игњатијевдан.

  3. Фамилије-презимена Ранковић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ранковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Беомужевић
    -Богатић
    -Горња Буковица
    -Козличић
    -Доњи Лајковац
    -Осечина
    -Пакље-1
    -Пакље-2
    -Пепељевац
    -Попучке
    -Причевић
    -Санковић
    -Станина Река
    -Стрмово
    -Суводањ
    -Табановић
    -Тодорин До
    -Црниљево
    -Шушовка (Шушеока)

  4. Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ранковић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ранковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Мислођин
    -Вреоци
    -Тулеж
    -Араповац
    -Јунковац
    -Барајево
    -Бистрица
    -Брајковац
    -Врбовно
    -Даросава
    -Дражевац
    -Зеоке
    -Крушевица
    -Медошевац
    -Миросаљци
    -Рудовци
    -Сакуље
    -Стубица
    -Шиљаковац
    -Шопић
    -Шушњар
    -Дрен – изумрли

  5. Фамилије-презимена Ранковић по местим живљења. Према књизи Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Борина 1
    -Борина 2
    -Постење
    -Горња Љубовиђа
    -Гуњаци
    -Доње Кошље
    -Јакаљ
    -Злодол

  6. Далибор

    Презиме: РАНКОВИЋ
    Село: Јеловик, Општина Бајина Башта
    Крсна слава: Ђурђевдан

  7. Фамилије-презимена Ранковић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

    -Бабе
    -Губеревац
    -Велика Иванча
    -Неменикуће
    -Поповић
    -Раља
    -Рожанци
    -Ропочево
    -Сибница

  8. Фамилије-презимена Ранковић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Лукањ
    -Грошница (Никољци)
    -Грошница (Ђурђевци)
    -Баточина Село
    -Баточина Варош
    -Марковац

  9. Moj pradeda Velisav Rankovic deda Zivko Prababa Doksija i baba Milojka su iz Krsne Glave , slava Sv Ignjatije.. Dali neko zna nesto o Rankovicima iz Krsne Glave? Hvala u napred.

  10. Мој отац, као и његов брат и две сестре са мајком су дошли су из села Доњи Таор у Београд и околину! Некад је Доњи Таор припадао Ужицу, сад припада Ваљеву (после II с.р). Обронци планине Повлен.
    Крсна слава нам је Св. Никола. Знам до чукендеде да су били у Доњем Таору!
    По причи сам чуо да су се доселили ту из Херцеговине!
    Волео бих да сазнам више!