Поријекло презимена Бијелић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

БИЈEЛИЋИ

(живе на Превишу)

Старина им је из Рубежа, од племена Никшића. Крајем 18. вијека Спасоје Бијелић се одселио у Гацко, гдје је кратко остао, а одатле се, око 1792. године, Спасојев син Лазар пресели на Превиш. Лазар се ожени од Томића. Имао је два сина Спасоја и Јока. Спасоје је млад погинуо и од њега није остало порода, а Јоко је имао синове Крста, Алексу, Максима и Василија.

Игњат Бијелић са Превиша је био припадник НОП-а од првих устаничких дана; један од организатора устанка у никшићком крају 1941. гoдине; ухваћен је од стране непријатеља и стријељан у Никшићу 1942. године.

Славе Лучиндан.

___________________

БИЈЕЛИЋИ

(на Барама Сировачким)

Бијелићи су поријеклом из Колашина, а у Колашин су се доселили према неким сазнањима, из Дробњака. Због заваде с Турцима, браћа Стојан, Милика и Димитрије ускоче у Шаранце, одакле су једно вријеме четовали по Затарју и околини Колашина. Послије неког времена из Шарана пређу у Ускоке и населе се у Сировцу, одакле касније пређу на Баре.

У Првом свјетском рату учествовали су и погинули у чувеној Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године: Грујица, Радосав и Симо, а у Комитском покрету 1916-1918. године комитовали су Душан и Милосав. У НОР-у у 7. омладинској црногорској бригади од њеног формирања био је Миле Стојанов који је погинуо 10. априла 1944. године на Спужу.

Бијелића има исељених у Топлицу.

Славе Лазареву суботу.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

*

БИЈЕЛИЋ (п). у Љубињу. Доселили су из Љубињског села Градац гдје су раније живјели. Према предању, били су настањени у Муљима и Липнику (Гацко). „Кад је Бајо Пивљанин запалио кулу Казанац паше у Казанцима, протјера Јована Бијелића из Муља и овај се насели у шуми, на мјесту данашњег Липника и тако би основано ово село“ (59:196,287). Бијелићи су у Градац дошли из Дубочице „на мираз Хунковићевину“ око 1820. године. У Влаховићима се још у 16. вијеку, спомиње ово презиме. У овом селу Влаћ Бијелић саградио је од 1370-1389. године православну цркву „и у њој се налази његов гроб“. Народно предање каже да су у средњем вијеку из Србије дошла три брата у Влаховиће који су се прво презивали Влаховићи, а затим Бијелићи (155:502,513.515).

Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.