Порекло презимена Продановић

3. фебруар 2012.

коментара: 73

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ПРОДАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Продановић

Хаплогрупа: J2b

Порекло: Ириг, Срем, Србија

Крсна слава: Никољдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (73)

Одговорите

73 коментара

  1. 12. јул 2013. у 09:41

    dejan

    О ПРОДАНОВИЋИМА

    Продановићи су једна од највећих и најстаријих братуначких породица. Али кренимо редом… Презиме Продановић је веома старо и настало је од имена, односно прије надимка, Продан. У стара времена су људи чија су дјеца рано умирала, износили дијете на пут и ’продавали’ га првом човјеку који наиђе, јер се вјеровало да ће дијете тако преживјети. Путник намјерник би заправо дијете окумио. Тако је најприје настао надимак, а касније и име Продан, а његови потомци су добијали презиме Продановић.

    Први Продановић који се помиње у историји био је неки Димитрије Продановић, властелин из Конавла код Дубровника. Тај документ је из 1280. године. У дечанској хрисовуљи, негдје око 1340. , забиљежено је да су на позив српског краља Стефана Дечанског Продановићи из Захумља, тј. из околине Требиња, прешли на Косово гдје су од краља добили посједе. По доласку Турака они су се раселили на сјевер и на запад. Данас Продановића има у многим крајевима бивше Југославије и скоро сви су православци. Неки од њих који су отишли у околину Загреба, у Лику и Далмацију, су у 19. вијеку прешли на католичанство и данас се изјашњавају као Хрвати, али њих је јако мало. Продановића има у Чачку и Прељинама код Горњег Милановца, у Срему, и они су највјероватније дошли из Лике, у Банату, у околини Теслића, код Власенице, у Факовићима итд. А временом су се многи од њих раселили широм свијета.

    Постоји неколико верзија о томе кад су и одакле Продановићи стигли у Братунац. Нажалост, све је то у домену легенде, пошто писаних докумената нема.

    Мој дјед је причао (око 1970.) да су ’прије 200 година’ из Херцеговине стигла три брата Продановића, један је остао у Јелаху, други је отишао за Тузлу, а трећи у Загреб. А мој стриц Мићо је причао да су ‘са Грахова’ изнад Боке Которске у Јелах стигла два брата, Продан и Јаков, и да од њих воде поријекло Продановићи и Јаковљевићи. То је могуће, али и не мора бити истина, пошто се у фолклору народа источне Босне овај мотив често јавља. Често се може чути, и код Срба и код Бошњака, како су некад однекуд стигла два брата и онда су њихови потомци почели да се зову по њиховим именима. Наишао сам нпр. на податак да су половином 19 вијека у Крушев До и Луку из Ужица стигла два брата, Бего и Тале, и да од њих воде поријекло Бегићи и Таловићи. Други веома чест мотив је да је некад давно неки предак, углавном у Херцеговини и Црној Гори, убио некаквог агу и онда побјегао у наше крајеве. Ако се звао Раде, потомци му се данас презивају Радић, а ако је био Симо, онда су Симић. Оваквих примјера има много, а шта је истина тешко је рећи. Нема сумње да је оваквих примјера заиста било, али као што рекох праву истину је тешко утврдити, зато што нема писаних доказа.

    Ипак на основу неких историјских чињеница могуће је приближно одредити вријеме доласка мојих предака у ове крајеве. По причању старих људи то се догодило крајем 18. вијека. А у турским архивима је записано да је 1783. године источну Босну задесила куга и да је већина становништва умрла. Турци су онда из Херцеговине доселили ново, углавном православно становништво. Међу њима су дакле највјероватније били и моји преци. Да ли је то био само неки Продан или дио већ оформљеног племена Продановића, тешко је рећи, али на крају крајева није ни важно.

    Ако ово ‘причу’ прихватимо као највјеродостојнију, онда бисмо могли рећи да су преци преци Продановића стигли у Братунац ’са Грахова’ у Старој Херцеговини, тако да бисмо крај Херцеговине између Требиња, Грахова и Конавла могли узети као најприближнију постојбину братуначких Продановића. (Иначе из Грахова су и преци Николе Тесле и Гаврила Принципа. Теслини су под именом Драганић отишли у Лику, а Принципови у Босанско Грахово).

    По доласку у ове крајеве Продановићи су се населили у Јелаху, одакле се пружао веома лијеп поглед на Дрину. Старији људи су наводили и имена свих предака, али не знам колико је то поуздано. Зато ћу навести само оне за које поуздано знам како су се звали. Чукун-дјед се звао Неђо и био је богат човјек, али и бећар. Волио је пиће и жене и мало помало богатство је почело да се топи. Срећом, његов син и мој прадјед Иван је био веома вјешт и способан човјек и да би зауставио пропадање породице почео је да купује земљу коју је Неђо продавао, тако да се може рећи да је куповао земљу од рођеног оца. Било како било, кажу да је Иван крајем 19. вијека имао толико земље да је ’од Јелаха до Дрине ишао по својој земљи’. Остало је још запамћено да је, као веома угледан и утицајан човјек, посједовао и ’трећину печата сребреничког’.

    Дјед ми се звао Стојан. Рођен је 1892., исте године кад и ’највећи син наших народа’ и бравар из Кумровца, Тито. Имао је двојицу браће, Вујадина и Богољуба. 1914. кад је Аустрија напала Србију он и Вујадин су прешли Дрину и уписали се у српску војску. Међутим, дјед је годину дана касније негдје код Скадра ’због неправде’ убио неког капетана и морао је да се спашава, па се вратио у Братунац. Вујадин је остао цијели рат, био је и на солунском фронту.

    А онда долази ‘други’ рат, у коме као што знамо побјеђују партизани. Пошто смо ми били ‘четничка’ фамилија, одузели су нам земљу и морали смо све из почетка. Само у Адама поред Дрине су нам узели сто дулума земље. Ја још увијек имам ‘увјерење’ или како су га већ звали, да су мом дједу Стојану поред наше куће после рата узели пет дулума и дали Исмету Џанићу, јер он наводно није имао земље. Али смо се ипак некако повратили.

    Отац је послије рата завршио основну школу у Братунцу, а онда отишао у Тузлу на занат, гдје је изучио за машин-бравара. По завршетку заната радио је у Горажду, Трепчи и Сарајеву. Два пута је покушао да побјегне из Југославије (тад се није могло ићи вани), једном је хтио у Канаду, а други пут у Аустралију, али је оба пута ухваћен на граници и одлежао је неко вријеме у затвору. Онда се вратио у Братунац, оженио се и радни вијек провео у Вихору.

    Од осталих Продановића поменуо бих само њих неколико (немам намјеру да вас давим с намa, а надам се да се неће наљутити ни моји рођаци које нисам поменуо:) Стриц Владимир је завршио Богословију у Призрену, радио је пар година у Вихору, а онда одлази у Париз, гдје је на Сорбони завршио право и економију, а после тога имао веома успјешну дипломатску каријеру. Између осталог био је и директор банке Уједињених Нација. Сад је у пензији, вратио се у Раковац и има неколико воћњака гдје узгаја крушке, шљиве и јабуке.

    Рођак Лазо је хирург и политичар, а његов брат Вујадин трговац и један од најбогатијих људи у Братунцу. Рођак Богдан је гитариста, свира у групи Гњев анђела, а рођак Зоран је поп (такође завршио богословију у Призрену). Брат Мунгос се прославио као ратник, а мени је судбина додијелила да све ово запишем. Дакле, има нас свих занимања, љекара, трговаца, дипломата, ратника, свештеника, музичара, писаца итд.

    И за крај… Ја ово пишем на Новом Зеланду и једини сам Продановић овдје. Иза мене ће остати син Стефан, а гдје ће њега пут одвести сам бог зна. Ако је судити по ‘пустоловном’ духу наших предака не би ме изненадило да одлута на неко од острва у Тихом океану, а колико знам даље од тога се не може. А можда га повуче и ‘носталгија’ па се врати у Братунац, или на ‘Старо Грахово’ изнад Боке Которске, или у околину Дубровника, постојбину Продановића. Или, што бих му ја препоручио, остане овдје, у најљепшој земљи на свијету. Овдје нема ратова, а и да се селиш немаш гдје, море је свуда око тебе. Надам се да нам наши преци не би замјерили на томе. (Ж. П.)

    На слици: Грб Продановића из 1759. год. Грб је додијељен пуковнику Михајлу Продановићу, а додијелила га је аустријска царица Марија Терезија. Занимљиво је да поред војничке и монархистичке припадности (Војна Крајина и Аустроугарска монархија), грб посједује обиљежје и конфесионалне припадности које ће Србија усвојити тек 76 година касније као државно обиљежје (крст са четири оцила).

    Одговори

  2. 19. октобар 2013. у 19:45

    Mi,utin M.PRODANOVIC

    Ne Preljina kod Gornjeg Milanovca vec PRANJANI!!!!!!!!

    Одговори

  3. 8. мај 2014. у 17:03

    Miladin Prodanovic

    Pozdrav.Ima nas Prodanovica u Teslicu tacnije selo Cecava

    Одговори

  4. 2. јун 2014. у 23:15

    Слободан Продановић

    Дејане,
    Па ми смо и презимењаци и комшије. Ја сам из Љубовије а то је само преко Дрине. Пошто је мој деда Радомир рођен 1889. године, вероватно смо вршњаци. Ја сам рођен 1948,
    Порекло презимена сте добро описали. Ја сам написао једну књигу о догодовштинама наше генерације где такође то помињем. Нисте написали која вам је Крсна Слава. Ми славимо Ђурђевдан.
    Мој деда је такође био Солунац, тобџија. Помиње га Стеван Јаковљевић у Српској трилогији као поднаредника Продановића. По њему, моји Продановићи су дошли из Ужица где су наводно пре тога из Херцеговине дошла три брата (најчешће наше предање).
    Иначе, пуковник Михајло Продановић је сахрањен у порти Николајевске цркве у Новом Саду где ја сада живим.
    надам се да ћемо остати у контакту.
    Свако добро вам желим

    Одговори

  5. 16. јун 2014. у 23:47

    Милодан

    Фамилије-презимена Продановић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Горња Љубовиђа
    -Клинци
    -Стрмово (Милићи)
    -Својдруг

    Одговори

  6. 6. фебруар 2015. у 21:26

    Момчило

    Срдачан поздрав за Жељка и остале Продановиће,
    Момчило Цвјетиновић – Сребреница

    Одговори

  7. 30. октобар 2015. у 20:58

    Nenad Prodanovic

    Pozdrav svim Prodanovicima!

    Moj otac se zvao Slobodan Prodanovic, sin majke Tarse, rodjen u Tuzli. Porodicna slava Sveti Luka.
    U okolini Vlasenice postoje Prodanovici koji bi nam mogli biti rodjaci. Molim sve koji znaju nesto vise o porijeklu ovog dijela loze Prodanovica da mi se jave.

    Sretna slava svim Prodanovicima (Lucindan)!!!

    Nenad Prodanovic

    Одговори

  8. 1. август 2016. у 20:40

    Жарко Продановић

    Moj otac Slobodan (Miodraga) Prodanović je rodjen u mestu Gornja Trešnjica,(zaselak Jelašine) kod Ljubovije. Ako neko zna odakle su došli ti Prodanovići, neka mi se javi. Krsna slava je Arandjelovdan. Sada živimo u Vrbasu, mada jedan stric i dalje živi pored Drine u Gornjoj Trešnjici.

    Žarko Prodanović.
    [email protected]

    Pozdrav.

    Одговори

  9. 18. август 2016. у 21:17

    Mladen

    Što god familija ima ovuda, sve su naseljene. Najviše ih ima, koje znaju svoje porijeklo iz Hercegovine. Najveće su kuće Kovačevići i Prodanovići, obje su se te porodice prije 200 godina doselile iz Hercegovine, iz mjesta Petrova polja; njih ima danas u Čečavi 30 – 40 kuća; a tako isto ima i drugih mnogo, te su se većinom doselile u ovdašnje mjesto. Pričaju, da je mnogi narod prebjegao preko Save u Slavoniju, kad su Turci ove zemlje osvojili, a mnogi se posakrivao no velikim šumama; pa kad su Turci malo blažiji došli, ovi su krajevi opet naseljeni.

    Одговори

  10. 18. август 2016. у 21:18

    Mladen

    -http://cecava.org/tekstovi/istorijski-zapisi-sa-nasih-prostora/863-eava-s-okolicom-1887-god-1-dio

    Одговори
1 2 3 4