Poreklo prezimena Marković

3. februar 2012.

komentara: 203

Prezimena

[toggle title=”TESTIRANI MARKOVIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU”]

Marković

Haplogrupa: I2a

Poreklo: Bila, srednja Bosna

Krsna slava:

Kontakt:
________________________

Marković

Haplogrupa: I2a

Poreklo: Stanojevići, Bela Crkva, Krupanj, Srbija

Krsna slava: Tomindan

Kontakt:
_________________________

Marković

Haplogrupa: R1a

Poreklo: Srbija

Krsna slava:

Kontakt:
_________________________

Marković

Haplogrupa: R1a Z280 L1280

Poreklo: Križevići, Olovo

Krsna slava: Avramijevdan

Kontakt:
_________________________

Marković

Haplogrupa: J2b M205 rod Godijelja

Poreklo: Krupice, Pljevlja, Crna Gora

Krsna slava: Đurđevdan

Kontakt:
_________________________

Marković

Haplogrupa: Q

Poreklo: Pančevo, Srbija

Krsna slava: Aranđelovdan

Kontakt:
_________________________

Marković

Haplogrupa: I2a DS rod S

Poreklo: Kožuar, Ub, Srbija

Krsna slava: Mitrovdan

Kontakt:
_________________________

KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]

Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’

MARKOVIĆI

(u Jelinoj Gori)

Doselili su se u Jelinu Goru iz Plane kolašinske u drugoj polovini 19. vijeka. Od ovog bratstva neki su se odselili u pljevaljski kraj, u Vodno i Krupice, a jedni u Bukovicu. U Šarance su se doselili Mića i Radule, s porodicama, i naselili se u Jelinoj Gori. Neki od njih su prešli na Luku Perovića.

Jedno vrijeme su bili brojni, sve do 1938. godine, kada se dio ovog bratstva odselio u pljevaljsku Bukovicu, a u Jelinoj Gori su ostali braća Nenad i Milika, sa porodicama.

Nenad je učesnik NOR-a 1941-1945. godine, kada i gine 1941. godine, u borbama protiv neprijatelja na Lipovu. Ostala su mu tri sina – Radojica, Boško i Vojislav. Od Milike je ostao sin Milorad.

Daleka starina Markovića je iz Markovine, odakle su se doselili u Planu kolašinsku, među Šarance, koji su u to vrijeme tu živjeli. Od ovog bratstva su se među Šarancima istakli kao poznati uskoci i junaci Milutin i Mića u mnogim bojevima protiv Turaka.

Sada od ovog bratstva niko ne živi stalno u Jelinoj Gori, već dolaze povremeno na svoja imanja, koja održavaju sezonski-ljeti.

Slave Đurđevdan.

 

IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić

__________________

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (203)

Odgovorite

203 komentara

  1. 22. jun 2012. u 23:12

    Vladimir

    Prema nekim mojim saznanjima, ova familija vodi poreklo sa tromeđe Srbije, Crne Gore i Hercegovine. U tursko doba je pobegla u zapadnu Srbiju u podrinje. U Crnoj Gori i danas postoji selo Markovići. Krsna slava moje porodice je Vaskrsenje Lazarevo (Vrbica, Lazareva subota). Muški predaci rađali su se ovim redom. Đuro,Krste,Ljubo,Vidoje,Dragan i ja sam Vladimir kao 6. koleno porodice ovog prezimena. Danas moji rođaci žive u selu Postenje kod varošice u zapadnoj Srbiji koja se zove Ljubovija.

    Odgovori

  2. 23. jun 2012. u 23:28

    Nebojsa

    Vladimire,šaljem vam prilog iz knjige “Sokolska nahija” .

    Postenje:

    Najstariji su rod Vujinovići. Ne znaju odakle su, ali kako govore zapadnim dijalektom, verovatno da su sa zapada, od onih rudarskih krajeva, gde se govorilo ovim dijalektom. Vujinovići znaju da su stari rudari, da su im stari kopali rude na rudniku za vreme austrijske okupacije, pre 200 godina, da su se tamo selili i da tamo i danas imaju potomstva, da su za vreme naših ratova pre na Jagodnji vadili olovo, nosili na pazar u Soko, Užice i Sarajevo i prodavali, da su radili na samokovima oko Niša i po Vlasini. Oko godine 1731. dođe s Rudnika u Postenje rudar Obrad Vlajinović i naseli se uz Vujinoviće, kojih je tada bilo tri kuće. U jednoj od tih Vujinovića kuća bila je ostala udova bez dece i mlada i njoj uđe u kuću Obrad i s njime rodi tri sina: Stanoja, Marka i Maksima. Kuća Obradova bila je tada na Rudnici, na izlazu iz Sklopova, a na današnjim mestima, gde su njegovi potomci bile su tri muslimanske mahale: Muktijići, Ibrići i Ramići, sve pomuslimanjeni starosedeoci ovog sela. Marko je ostavio sinove Milovana i Veselina; Milovan je imao sinove Ignjata i Živana i od njih su Ignjatovići i Živanovići na Ramića imanju. Veselinje imao sina Jovana i od njega su Jovanovići na Muktijić imanju. Maksim je ostavio sinove: Ranka i Simu i od njih su Rankovići, Nikolići i Simići na Ibrića imanju. Stanoja je otac nagnao da se vrati na Rudnik i tamo je ostavio i potomstva. Vujinovići su se dugo držali kao o koncu, i stalno se selili. Za dvojicu se zna da su otišli za kopanjem ruda u Madžarsku i tamo su izgubili. Ovde su se polako pogubili, a njih su zamenili Vlajinovići, koji su priznati rudari po celoj zemlji (63 kuće.; Sv. Lazar).
    Mlađi rodovi su došli posle 1802. god. i to: Gligorići iz Gornje Ljuboviđe (b k.; Miholjdan). — Markovići iz Bogoštice (6 k.; Sv. Jovan). — Mitrovići od Štibića iz Kostojevića (8 k.; Jovan Milostivi). — Panići su prešli iz Uzovnice, a u nju došli 1834. god. iz Kratova kod Priboja (15 k.; Sv. Nikola). — Manojlovići su iz Bogoštice(4 k; Sv. Jovan). — Mitrovići i Markovići su iz Okleca,od istog roda (6 k.; Sv. Nikola). — Milovanovići Cigani iz Donje Ljuboviđe (4 k.; Sv. Vasilije). — Mićići od Vasića s Tornika (2 k.; Sv. Jovan). — Živanovići su iz Gračanice(3 k.; Sv. Alimpije). — Markovići rudari iz valjevskog Osladića (2 k.; Sv. Đurđe). — Krsmanović ušao na imanje iz Osata (1 k.; Sv. Lazar). — Damnjanović iz Drlača od Živkovića (1 k.; Sv. Trifun). U Postenju ima 13 rodova sa 121 domom.

    Odgovori

  3. 17. novembar 2012. u 16:58

    Aleksandar Markovic

    Postovani,zanima me rodoslov mog prezimena,ali nisam uspeo da pronadjem dovoljno podataka. Markovici iz sela Klepani kod Ivanjice… Znam samo da je cukundeda je bio trgovacki putnik u vreme Turaka koji su ga ubili,ako vam to bude od pomoci,ne znam nista vise… :\ Bio bih vam zahvalan na pomoci. Puno uspeha u buducem radu!

    Odgovori

  4. 10. januar 2013. u 00:10

    Milan Markovic

    Muka mi je od licitiranja i price da svi poticemo iz jedne male krsevite drzave Crne Gore i da je svo stanovnistvo sa tih prostora naselilo Srbiju. Dragi moji, migracije zbog raznih ratova na ovom malom prostoru koji su bili stalni ljudi su bezali iz nase Srbije da sacuvaju svoje potomstvo u raznim smerovima.Po zavrsetku tih ratova isti ti su se vracali u svoja mesta ili neka druga u Srbiji.Tako da nema nikakve veze da smo to Boze poreklom iz Crne Gore.Moguce je da su se u te planine odlazili ( deo naroda ) da sacuvaju porodice i potomstvo.Tamo sigurno nije bilo Turaka. Po zavrsetku tih ratova vracali se u svojoj Srbiji gde je zivot bio mnogo laksi.Sve te koji to pricaju VOLEO IH DA MI DAJU POREKLO NEKE PORODICE od neke 1350 ili 1600 godine. Naravno da bih tada prica bila sasvim drugacija, U TO NIMALO NE SUMNJAM.

    Odgovori

    • 16. april 2020. u 20:40

      DUSAN MARKOVIC, MSEE

      Prema istorijskim podacima, Sumadija je dugo vremena bila nenaseljena. . Tek pred ustanke doslo je do intenzivnijeg naseljavanja Sumadije.
      Pozdrav
      Dule

      Odgovori

  5. 10. januar 2013. u 19:12

    Aleksandar Marinković

    Gospodine Markoviću,
    u velikoj meri niste u pravu. U popisima ondašnje Srbije, krajem 19. veka, utvrđeno je da samo oko 7 % stanovništva sebe smatra starosedeocima. Oko 8-9 % nije znalo ništa o svom poreklu. Čak i kada bi prihvatili da je i tih 8-9 % takođe starosedelačko, to je svega 15-16% populacije ondašnje Srbije. Ostali znaju da su ”dođoši” iz razinih krajeva: Hercegovina, CG, Maćedonija, Bugarska, Kosovo, a dolazili su i vlasi, Cincari, Bugari, šiptari. Polovina sela s kraja 19.veka je imala između 10 i 20 Verovatno jeste u pravu kada kažete da se deo ljudi vraćao iz tih planina nazad u selo, ali njih je očigledno jako mali broj. A te planine u šume nisu bile udaljene 100 ili više kilometara već se radilo o obližnjim šumama koje su poznavali. Zato su i mnoga današnja sela u Šumadiji i nastala kao izbeglička. Takođe, nakon 1690.g., Beogradski pašaluk je opusteo…trebalo je skoro pola veka da se u većinu naselja vrati ili doseli poneka porodica i prvi sveštenici. Objekti su bili srušeni od zapuštenosti. Pred srpske ustanke, Beograd je imao svega 25.000 ljudi (Turaka, Srba, Cincara, jevreja, šiptara…), a u jeku turske vlasti u 17.veku, oko 50.000. Austrijanci su zabeležili da je u njihovo vreme okolina Beograda bila pusta: ljudi su umirali u epidemiji kuge i od gladi, a što nije umrlo od toga, pobeglo je glavom bez obzira. Pišu da su viđali tek poneku ljudsku avet kako jede konjsku crkotinu pored puta. Gusto naseljena Šumadija je postojala do 1459. god. i takvu su je opisivali i stranci. Padom Despotovine, stanovništvo se masovno iseljava…ako se neko i vratio, očigledno je da se nije ni sećao Šumadije kao svoje kolevke. Zaboravilo se kroz generacije. Prema podacima koje su prikupili Austrijanci s kraja 18.v., više od pola sela u Srbiji imalo je od 1-10 odnosno 10-20 kuća.Popisi stanovništva iz 1600. god. koje priželjkujete, možete naći ali su Turci upisivali samo ime čoveka i ime oca…prezimena nema. Za utvrđivanje porekla u tako dalekoj prošlosti, može poslužiti dnk analiza pa ćemo videti s kojim porodicama su srodni današnji žitelji Šumadije i Pomoravlja. S obzirom na ono što su ljudi govorili i znali krajem 19.v., za mnoga sela se ne može baš reći da ”imaju tarabu stariju od Amerike”.

    Odgovori

    • 19. decembar 2014. u 21:13

      Nenad Obradovic

      postovanje gospodine . zanima me poreklo Obradovica sa podrucja Aleksandrovca / Rasinski okrug /

      Odgovori

      • 19. decembar 2014. u 21:34

        Aleksandar Marinković

        Milisav Lutovac u knjizi ”Župa Aleksandrovačka” navodi Obradoviće (10 kuća) u selu Dašnica. Ne navodi slavu, ali kaže da su u Dašnicu došli iz Osredaka (Kopaonik) i da su daljim poreklom iz Raške. Takođe veli da se ”rođakaju” sa bratstvima u Šljivovu. Nadalje, Lutovac beleži i Obradoviće u selu Mrmoš za koje veli da su Pešterci i ponovo ne navodi slavu. Premda su obe porodice Obradović došle iz istog kraja, izgleda da nisu međusobno povezane tj. da nisu istog roda.
        Naime, u okviru projekta SANU čiji su rezultati objavljeni i na Srpskom DNK projektu, jedan Obradović iz Aleksandrovca je testirao DNK poreklo i ispostavilo se da je pripadnih haplogrupe E1b-V13, a drugi testirani Obradović je ispao I2a dinaric South. Koji je od ovih Obradovića iz Dašnice, a koji iz Mrmoša, ne znamo. Takođe, ni akademik Ivica Todorović, koji rukovodi projektom, uprkos brojnim molbama još uvek nije pružio podatke o slavama pa nismo u mogućnosti da vam kažemo nešto više.
        Dakle, ili ste pripadnik E1b-V13 ili I2a dinaric South, ali u oba slučaja, vaše dalje poreklo se vezuje za Rašku i Peštersku visoravan.
        Svako dobro!

        Odgovori

        • 10. decembar 2017. u 17:13

          Nenad Markovic

          Pozdrav!Ja sam Markovic iz Borče od oca Milana iz Beograda od oca Ljubivoja Markovic iz okoline Ljiga.
          Krsna slava sv. Arhangel Mihajl
          Od majke Marije devojacko(Obradovic)od oca Veljka iz sela sljivova kod Aleksandrovca.
          slava Djurdjevdan.
          To je sve sto znam o svojim Markovicima i Obradovicima

          Odgovori

          • 19. decembar 2023. u 19:24

            Markovic

            Markovići-Sakići, Milanovići, Stojanovići, Markovići (Kendići): Pred Kočinu Krajinu doselili su se u ovo selo Markovići-Sakići iz Osata u Bosni, sa njima su u srodstvu ostale pomenute familije, ima ih 9 kuća i slave Đurđevdan.

            Odgovori

  6. 11. januar 2013. u 00:37

    Milan Markovic

    Gospodine Marinkoviću,
    Hvala što ste se uključili u ovu diskusiju.Zato bih Vas zamolio da mi kažete odakle toliko stanovništvo na tako jednom malom i još krševitom prostoru gde su uslovi šivota tj da se preživi nikakvi? Odakle je poreklo stanovništva koje je došlo u Crnu Goru? Podatke koje navodite govore ono što ja kao laik tvrdim.Velika većina porodica koja se vraćala u Srbiju su bili potomci predaka koji su morali bežati iz Srbije da bih sačuvali potomstvo.To se prenosilo s kolena na koleno odakle su.Svi pričamo o 18 i 19 veku kada su Turci bili na putu za Tursku. Tj od kada postoje neki pisani tragovi.Od kada je to skup ljudi na jednom fudbalskom igralištu mogao gusto naseliti jednu državu? Ne treba tu neko znanje, to svako dete zna a kamoli mi odrasli.

    Kada je u pitanju prezime MARKOVIĆ ono što ja znam prvo se pojavljuje u Dalmaciji i Italiji.Odatle ih put vodi u rudnike u Srbiju odakle se šire dalje….Danas u Italiji možete sresti bezbroj Italijana sa prezimenom Marković.Moj deo roda je ostao tu i za vreme Turaka u brdima Rađevine gde su se krili.Po odlasku Turaka ponovo je krenuka migracija prema Macvi i drugim mestima. Naravno ta priča o mom rodu Markovića je mnogo šira, ovo bi bilo ukratko.

    I kada bih mogla de se uradi DNK analiza, prvo bi je trebalo uradi u Crnoj Gori da vidimo odakle tamo tako veliki broj stanovnistva koje naseli jednu veliku državu po prosranstvu za razliku od tog prostora koje pokriva ta teritorija.

    Odgovori

  7. 11. januar 2013. u 01:01

    Milan Markovic

    Dal je moguće da razni ljudi koji se bave poreklom STANOVNIŠTVA u Srbiji pokušavaju da istoriju porekla SRBA svedu na 150 godina a ona je MNOGO,MNOGO DUŽA.
    Teško da ćemo ikada dobiti valjan odgovor za to što zbog tih koji hoće da nas strpaju u 150 godina, raznih ratova na ovom prostoru, migracija, velikih seoba, 500 godina robovanja pod Turcima……….

    Odgovori

  8. 11. januar 2013. u 09:52

    Nebojša Novaković

    Milane, na ovom portalu niko ne tvrdi da su Srbi “poreklom iz Crne Gore”. Baš naprotiv, u više navrata je bilo priče o naseljavanju te iste CG. Sami putopisci iz srednjeg veka su zabeležili da je CG uglavom pust prostor (što je i logično).

    Sama CG, odnosno tada Zeta (delić današnje CG), bila je naseljena u srednjem veku jače samo u primorskim gradovima i okolini Skadra.

    Veće migracije na te prostore započinju prvo prilikom “širenja” srpske države, a zatim i nakon pada velikog broja srpskih zemalja.

    Opšte je poznato da veliki broj crnogorskih plemena vodi poreklo najpre iz Bosne i Hercegovine.

    Primera radi, skoro cela Stara Crna Gori vodi poreklo baš iz BiH. (Cuce, Ozrinići/Čevljani, itd..)

    Čak i mnoga brdska plemena vode poreklo iz Hercegovine (koja je ranije obuhvatala mnogo veći prostor nego danas). Navešću samo Vasojeviće, Drobnjake, Kuče, Bratonožiće, itd..

    Jedan broj plemena vodi poreklo sa prostora Kosova, ili severne Albanije. Najbolji primer za to su Bjelopavlići (sever Albanije/Metohija) i Pivljani (Kosovo).

    Naravno ne treba zaboraviti da je bilo konstantnog upliva stanovništva sa juga (Kosovo, Makedonija), posle pada južnih srpskih zemalja. Čak i genetika ovo potvrđuje, pošto je u istočnoj CG, u Vasojevićima i Kučima u velikoj meri zastupljena “vlaška” E1b1.

    Što se tiče Šumadije, ne verujem da se to stanovništvo “sklanjalo” u Crnu Goru, možda pojedinci. Ipak su se Šumadinci uglavnom iseljavali u Vojvodinu (Ugarsku). Aleksandar Marinković je to lepo objasnio kada je pominjao “opustelu Srbiju”.

    Znači još jednom – niko ne tvrdi da su Srbi iz CG poreklom, naprotiv. U tu CG su “stigli” poglavito iz Bosne i Hercegovine i južnih srpskih zemalja.

    O kasnijem naseljavanju Srbije je sve poznato. Ljudi su iz tih “krševitih” krajeva naselili ove, za život lakše predele i to u više navrata, etapa, talasa…

    Odgovori

  9. 11. januar 2013. u 13:47

    Milan Markovic

    Pokušaću da iskoristim neke istorijske karte koje sam kopirao u jednom arhivu u Italiji.
    Sredinom 10 veka na prostoru balkana postoje 4 države: SRBIJA ( koja se posle raznih ratovanja prostire na moru od Bara do iznad Dubrovnika, današnja istočna Bosna i Posavina, deo Mačve odnosno sadašnja Zapadna Srbija.Naravno da se STANOVNIŠTVO povlačilo iz dela koje su osvojili Bugari, Madjari za svojom vojskom i naseljavalo te nove teritorije.), Bugarska,Madjarska i Hrvatska. Što govori da su te prostore sadašnje Crne Gore, Hecegovine…. naseljavali Srbi iz tadašnje Srbije bežeci od osvajaca povlačeći se sa svojom vojskom a kasnije kroz istoriju potomstvo se vraćalo nazad.
    Oko 1070 godine Srbija se sužava na severu ali se proširuje na moru od Ulcinja preko reke Neretve tj današnjeg Metkovića u čijem je sastavu ostrva Mljet, Lastovo, korčula, Pelješac. Logicno bi bilo da to opet naseljavaju ponovo proterani i pobegli Srbi iz tog dela Srbije koje osvajaju razni osvajači.
    Oko 1300 godine proširili su svoju teritoriju na deo Albanije i sadašnju istočnu Srbiju.Od Mačve, dela Istočne Bosne, Šumadije i današnjeg Podunavskog okruga stvara se država VLADANJE SRPSKOG RASKRALJA STJEPANA DRAGUTINA.
    Oko 1360 godine Srbija poriva današnju Albaniju a gubi Beograd i Mačvu.
    Oko 1559 godine pominje se CRNA GORA stvorena od jednog malog dela tadašnje Srbije odnosno Otomanskog carstva.Taj mali deo Crne Gore počinje da pripaja ostale delove današnje teritorije 1860, 1878 i 1913.Vreme proširenja teritorije nastaje tek po odlasku Turaka.
    Od 1804 – 1913 Srbi se povlače ( ne svi ) sa prethodnih teritorija Hercegovine, Dalmacije, sadašnje Crne Gore osvajajući sadašnju Srbiju i veliki
    deo Makedonije ( ta pripajanja su bila u etapama 1833, 1878, 1913 ).

    Ukratko kretanje SRPSKIH PORODICA i vraćanje nazad odakle su njihovi preci krenuli pred osvajačima.I SRBI su osvajali druge teritorije, proširivali, gubili terotorije, naseljavali te teritorije…..A što se tiče CRNOGORACA, HERCEGOVACA,DALMATINACA,DELA ALBANIJE zar to nisu SRBI koji su naseljavali Hercegovinu, Dalmaciju, Crnu Goru ( sve bila Srbija nekada )povlačeči sa svojom vojskom od raznih osvajača.
    To što su nekada komunisti pokušali da umanje ko su Srbi,njihovu istoriju, stvorili neke nove države,NARODNOSTI,Austrijanci nam pisali istoriju drugog rata a mi prihvatili.Danas sve znamo što ne treba a bitno prećutkujemo.Pokušavaju da nam poture da smo postali od nekog drugog naroda koji nikada nije postajao.
    Dal je negde zapisano ime i prezime SRBA kojie su poubijali Srbi u drugom ratu.Te istorije nema. Zato ima sve što će umanjiti ko su SRBI i njihovo poreklo.

    Odgovori

    • 11. januar 2013. u 19:23

      Aleksandar Marinković

      Milane,
      1) ”Sredinom 10 veka na prostoru balkana postoje 4 države” gde navodite Srbiju, Bugarsku, Mađarsku i Hrvatsku. Moram da ukažem da u to vreme nije postojala Srbija, već Raška…takođe, UGARSKA (ako ćemo precizno) i nije bila na Balkanu već u Panoniji. Na Balkan dolazi kasnije. A gde je Vizantija???? Takođe, te ”države” ne mogu biti argument vaših tvrdnji iz više razloga: niti se mogu poistovetiti sa današnjom drž. organizacijom, niti su to bile nacionalne države jer nacija u to vreme nije bilo, niti je bilo državnih granica kao što su danas. Ako se ”država” nazivala Srbijom, ne znači da su u njoj bili samo Srbi, niti da Srba nije bilo izvan nje. Nadalje, kakve veze ima 10.vek??? Srba je na Balkanu bilo i pre 10.veka. Srbi su imali središte u ondašnjoj provinciji Dalmaciji koja obuhvata potonje ”države” Zahumlje, Travuniju, Neretvansku oblast, Bosnu, Rašku pa i Duklju. Ima pomena Srba i u Lici ili zap. Bosni u 9.v., koju Srbi drže u većini, kako kažu Franci. Dakle, Srbi se navode u zapadnijim krajevima nego što je današnja R.Srbija. Bugari su tokom 10.veka bili u Pomoravlju, Vizantija (koju nisi ni pomenuo) nešto južnije, a ”država” Srbija samo u šumadijskom Podrinju. Poreklo srednjevekovnog plemstva je takođe iz tih zapadnijih krajeva: Nemanjići, Brankovići, Altomanovići, Mrnjavčevići… Šumadija nije bila ”duša Srbije” u to vreme već samo oblast u kojoj se gaje voće, povrće i prasići. U periodu između 11.v. i moćne nemanjićke Srbije, verovatno jeste bilo nekih migracija ljudi iz Šumadije ka planinama, ali tamo su već odavno bili Srbi. Dokumentovani u stranim izvorima, a ne nekakvi potomci izbeglica iz Šumadije. U istoriji poznat je u 9.v. ”prebeg” kneza Borne i njegovih Timočana i Guduščana u Dalmaciju gde postaje lokalni knez. U Šumadiji i Pomoravlju su bili Srbi ali i razni Sloveni (nisu baš bili Srbi u užem smislu). I kad se sve ovo uzme u obzir, onda se jasno može videti da se ne radi o teritoriji veličine fudbalskog terena već o dobrom delu Balkana i o mnoštvu Srba, a ne šaci uplašenih izbeglica.
      2) Nema oblasti na prostoru bivše SFRJ koji u nekom trenutku nije opusteo i koji nije naseljen življem iz drugih oblasti. Poznate su migracione struje koje su naselile Šumadiju: dinarska je u velikoj meri išla u zap. Šumadiju, dok su iz Makedonije dolazili u dan. južnu Srbiju. Struja s Kosmeta je između njih itd.
      3) Milane, išao sam u talijansku osn. školu i mogu reći da nisam nikad čuo za ijednog Talijana koji se preziva Marković, a kamoli da ih ima BEZBROJ 😀 Ali nema veze, verovatno si se pogrešno izrazio.

      Odgovori

  10. 11. januar 2013. u 22:33

    Milan Markovic

    Dragi moj Aleksandre, ( moj sin se zove Aleksandar, rodjen u Italiji..)

    Danas je bar lako proveriti dali u Italiji postoje italijanske porodice sa PREZIMENOM MARKOVIC. Ja cu vam dati dve Fabricia i Feruca.
    Sto se tice mojih podataka, govorio sam o imenima danasnjih naziva tih drzava.
    Uzeo sam 10 vek da bih dao sliku kretanja Srba u zadnjih 10 vekova.Zeleo sam da to bude ukratko i sazeto da svi mogu razumeti.
    Mozemo i o detaljima, dokazima koje ja posedujem, nazivima, analiziranjem tih istorijskih karti koje sam kopirao u Italijanskom arhivu o kretanju Srba i teritorije.
    Na Svakoj ok tih karti jasno stoje granice tadasnje drzave i naziv drzave.Zar je bitno kako se koja regija zove u njoj? Sve te karte mnogo govore o kretanju SRBA ma koliko Vi pokusavali da to okrenete na drugu stranu.
    To sto navodite te oblasti koje su bile u sastavu Srbije u to vreme ( zasto bi navodio te oblasti, to je bila tadasnja Srbija i teritorija pod njenom upravom a koje su tu oblasti nije od znacaja). Isto kao kada bih ja rekao u Srbiji je ta i ta regija koja cini Srbiju.
    Kazete – Bugari su tokom 10.veka bili u Pomoravlju – Ako pogledate jos jednom videcete da sam naveo granice te Srbije polovinom 10 veka i tu nema teritotija koje su bile pod Bugarskom kontrolom vec samo deo sadasnje Zapadne Srbije.

    Sta vam ovo znaci = Šumadija nije bila “duša Srbije“ u to vreme već samo oblast u kojoj se gaje voće, povrće i prasići.= o cemu Vi pricate ( da to nisu mozda radili ARNAUTI, CRNOGORCI, DALMATINCI ili mozda neki narod po imenu SRBI doseljenici sa vekovnih ognjista u Crnoj Gori).
    Ako vec zelite da mi odgovorite ili me demantujete onda govotite o onom sto sam napisao a ne dali je SUMADIJA DUSA SRBIJE U TO VREME.
    Sumadiju sam naveo samo u ovom kontekstu = Oko 1300 godine proširili su svoju teritoriju na deo Albanije i sadašnju istočnu Srbiju. Od Mačve, dela Istočne Bosne, Šumadije i današnjeg Podunavskog okruga stvara se država VLADANJE SRPSKOG RASKRALJA STJEPANA DRAGUTINA.= tako da ne razumem tu pricu o pokusaju saranizacije jedne regije, SUMADIJE.
    Nemojte to ciniti, ako su to radili nasi neprijatelji ne trebamo i mi.
    Navescu Vam samo jedan primer iz drugog rata. HRVATI se i dan dan hvale svojom bojnom koja je ucestvovala na strani NEMACA i nanela mnogo zla SRPSKOM RODU…. a pojedinci iz naseg SRPSKOG RODA, to i sami znate da vam nepisem.Zato se i dan danas ne znaju grobovi i mesta MNOGO SRBA poubijanih od “SVOJE BRACE SRBA”. Ne razvodnjavajmo nasu istoriju koja je MNOGO DUGA I TUZNA.

    Odgovori

    • 8. jul 2016. u 09:10

      brana

      Aleksandre, zanima me kako da saznam nešto više o tim Markovićima kojih je puna Italija od davnina. Ukucao sam prezime u italijanski telefonski imenik i odbio sve same sveže doseljene naših imena – Slađane i sl.

      http://www.paginebianche.it/ricerca?qs=markovic&dv=&p=3

      zanimljiva mi je tvoja teza o povezanosti Markovića najrazličitijih i bavljenja rudarstvom od davnina sa migracijama ….

      Odgovori

    • 29. jul 2017. u 02:48

      Dragan

      Postovani Milane Markovicu vidim da posedujete puno zaboravljenog znanja o rodu Srpskog naroda iako je proslo od toga 4ipo godine iu nadi da ce te mi se javiti da malo popricamo jer ja isto podobrno trazim svoje korene drugog prezimena i pokusavam dokazima da dokazem ono sto su zaboravili , moja mail adresa je [email protected] nadam se da cete procitati ovaj post i javiti mi se da bi mogli popricati o svemu hvala unapred Dragan Ciric

      Odgovori

    • 12. mart 2018. u 20:07

      Stvarnost

      Za početak, sa vašom početnom tezom da je dosta stanovništva iz današnje Crne Gore poreklom iz drugih krajeva – sa time se slažem. Način na koji ste vi to argumentovali, pogotovu posmatranjem karata je apsolutno pogrešan, kao i da potpuno niste razumeli Aleksandra – a i zamolio bih Vas da mu ne “ubacujete” tvrdnje koje nije rekao – niko nije rekao ovde da ti Crnogorci, Hercegovci i drugi nisu Srbi, ali govori o regionalnim nazivima koji se koriste danas. Između ostalog, Vi ste upravo počeli sa tom praksom, spomenuvši Crnu Goru, jer naziv Crna Gora nije postojao pre 13. veka (odnosno 15-16. za naziv teritorije/države) već su bili Zeta i ranije Duklja.

      Za početak, Srbi su na Balkan došli krajem 6/ početkom 7. veka (po Vizantijskim izvorima). Došli su kao etnička grupa to jest narod. Uostalom, pitao bih samo Branu sledeće: Kaže da Srbi nisu etnička grupa, a onda kaže da Srbi upravljaju tom državom – pa jel Srbi jesu ili nisu etnička grupa? Uostalom, zašto Konstantin Porfirogenit njih spominje kao narod koji se doselio u Sklavinije, a ne kao neku vlastelu koja je došla i pokorila mnogobrojne narode proglasivši ih kmetovima? Zašto ih Jovan Skilica često spominje isto tako? Zašto je to takođe isti princip i za druge Slovene? Ne, Srbi upravu već tada imaju elemente etničke grupe, ali nemaju naciju i ta dva pojma, jedan kulutrološki, a drugi politički, nikako ne treba mešati.

      Dakle, Srbi su došli na Balkan i naselili su teritorije današnje Bosne, Hercegovine (Travunija, Zahumlje), Južne Dalmacije (Dalmacija do Omiša, uključujući Omiš – Paganija), Crne Gore (Duklja), centralne Srbije (Raška, a izvan Raške su pod Vizantijom/Bugarskom, kako je ko preovladao, živeli na Kosmetu i delom u BRJM). Kada su Srbi došli, zatekli su starosedeoce (stare Vlahe ili Romane) i koje su asimilovali. Da su starosedeoci živeli na ovim prostorima, govori mnogo toponima poput Stari Vlah u Rasu, Romanija u Bosni i slično. Taj proces je u mnogim delovima već bio gotov do 14. veka, car Dušan doduše spominje Vlahe verovatno misleći na one na prostoru BRJM, ali da ne ulazim u to, već da kažem da je proces već u 15. veku završen i oni su se stopili sa nama i to su takođe danas Srbi. To što on ima 26 markera (posebne ogranke haplogrupe E1b pošto se i ti ogranci često razlikuju u periodu nastanka što govori o verovatnoj i ne preteranoj bliskosti sa drugim populacijama sa tim ogrankom, npr Vasojevići odstupaju od Kuča i verovatno i jesu došli iz Hercegovine), koji govore da je u dalekoj prošlosti, pre 250, 300, 400 ili više godina bio Vlah, to ne može da zameni činjenicu da on priča srpskim jezikom, da ima našu kulturu, naš mentalitet, našu tradiciju i običaje, često i zajedničku veru, naš identitet, a tek da ne govorim o mnogobrojnim ličnostima baš sa tim haplogrupama koje su veoma doprineli našoj kulturi i ispali veći Srbi od mnogih drugih koji imaju I2a npr. Ovo čisto napominjem da ljudi shvate da to što imate I2a ili ne znam koju grupu, ne može vas učiniti većim Srbinom od drugih – a govorim jer i sam imam I2a. Tako da, Srbin je mnogo složenija stvar od obične genetike – govoriti nekome kome su se preci pre više vekova utopili u srpstvo da nije Srbin je krajnje smešno. Između ostalog, ima tu i drugih gena koji se izmešaju, ali da ne dužim.

      Dakle, Srbi su naselili i formirali male zemljice koje sam spomenuo, Rašku (kasnije iz nje poizašla Bosna), Duklju, Zahumlje, Travuniju i Paganiju. Često su se ujedinjavale u jednu (hajde da to nazovemo Srbija, kako su to često nazivali Vizantinci), a to se dešavalo naizmenično – prvo pod okriljem Raške, pa onda pod okriljem Duklje (koja je postala prva srpska kraljevina sa prvim srpskim kraljem Mihailom Vojislavljevićem i od 9. do 11. veka češće bila nazivana Srbijom od strane Vizantinaca, nego i Raška – zato što, kad jedna državica padne pod Vizantiju, druga se često uzdigne pa nasledi to ime Srbija – dakle i u jednoj i u drugoj žive Srbi), pa ponovo pod okriljem Raške (pod Nemanjićima, koji je, kao i njegov sin, Duklju smatrao ne otačastvom samo nego i pravom dedovinom svojom – ovo citiram iz Žitija Svetog Simeona, a inače, navodim kao još jedan kontraargument koju brana navodi, jer kakav je to “narod svoj” u gradovima Duklje Stefan Nemanja ostavio – otkud pojam “narod”, a pročitajte ceo pasus o zauzimanju Duklje pa ćete videti da ne govori o svojim podanicima nego o svom narodu, za razliku od “Grka” (čitaj Vizantinaca da kažem tako, odnosno Romeja) koji su preplavili Duklju pa ih je iz nje proterao). Dakle, da je Srba bilo u Duklji, bilo ih je. Prostor Zete (oko Skadarskog jezera) je posebno bio naseljen, kao i primorski gradovi poput Kotora, Budve, Bara i Ulcinja.

      Ono što u Vašoj argumentaciji nije bilo dobro jeste što poistovećujete granice sa kretanjem stanovništva. Sa time se uopšte ne slažem – to što su Bugari zauzeli Rašku, ne znači nužno da su svi iz Raške pobegli u Duklju – masa njih uglavnom ostaje. To je srednji vek, tada se granice relativno brzo pomeraju. To nema nikakve veze – Srbi su tu živeli bez obzira što su to Bugari zauzeli. Isto tako, evo kontrapitanje – veliki deo teritorije Kosmeta je bio pod Vizantijom i Bugarskom. Zašto je onda Stefan Nemanja, kada je krenuo u oslobađanje “srpskih zemalja”, zašto je krenuo ka ostatku Kosmeta? Tu jesu živeli Sloveni – ali koji? Da nisu bili Rusi? Ne, nego Srbi. Da su bili drugi Sloveni, lako bi došlo do pobuna i slično – i sigurno da ne bi tu podizali najviše manastira i crkava Nemanjići.

      Što se tiče pada pod Osmansku vlast, slažem se da je bilo sigurno povlačenja stanovništva sa teritorija Stare Srbije i Centralne Srbije u teritoriju današnje Crne Gore, ali opet, koristeći Vašu logiku, dajem Vam kontrapitanje – a otkud toliko stanovnitšva u tom “kršu” (a da ne spominjem da je pomalo uvredljivo svoditi celu oblast koja inače pripada Vašoj kulturi takođe, na krš, iako su, ako ćemo tako, baš u toj oblasti za razliku od Raške bili utvrđeni bogati gradovi poput Kotora, Budve, Bara i Ulcinja)? Kako je taj krš toliko stanoništva u vreme Osmanlija primio? Dakle, da su svi stanovnici Crne Gore poreklom iz današnje Srbije – pa to je krajnje smešno. Ko je onda živeo u Duklji? Kako je ta Duklja tako malobrojna bila, a toliko jaka da ujedini Rašku i ostale srpske zemlje u nekim periodima? Tih, nazovimo “starosedelaca” Srba u Crnoj Gori je i tek kako bilo i tek kako ih ima i danas. A ne zaboravimo i to da je Skadar i oblast oko njega, bio pod tom Dukljom – zato se padom pod Osmanlije, stanovništvo iz tih ravnica povlačilo u taj krš – dakle, to su ti koji su došli sa teritorije koje danas zovemo Albanijom, odnosno severnom Albanijom. Dakle, ima i drugih “dođoša”, što Vam je Aleksandar i rekao. A gde su “starosedeoci” Srbi iz današnje Srbije – pa, lepo Vam je Aleksandar i rekao, a između ostalog, verujem i da u Italiji mogu da se nabave knjige iz istorije vezane za Srbe i da se okrene deo ka “Velika seoba Srba” i da Vam ona posluži kao pokazatelj u kom smeru se stanovnitšvo Stare Srbije iseljavalo – pomoć: Išlo je na sever i, manje na zapad. I te seobe su bile, pre bih rekao kontinuirane (dakle tekle, u nekom periodu manjoj, nekom u većoj meri), sa većim “porastima” poput Velikih seoba Srba.

      Što se tiče toga otkud toliko Srba u Srbiji koji su iz Crne Gore, nešto se ne slažem sa Vašom tvrdnjom. Tačnije, krajnje ste je preuveličali, jer niti se po podacima to vidi, niti je ama baš iko rekao da je 90% Srba iz Srbije iz Crne Gore poreklom (mislim na tu teritoriju). Naprotiv, više sam video da ima priliva iz Hercegovine, nego Crne Gore. A uzmite u obzir da su te familije tamo bile mnogobrojne, i da su se zato iseljavali jer uslovi tamo nisu omogućavali da izdrže veće porodice – a mnogobrojnost je i tek kako bitna ako ratujete sa Turcima. Zašto ne mislite da se ta tradicija nije nastavila i kad su došli na teritoriju današnje Srbije? To što su oni zaista dali veći broj poznatih ličnosti – pa, taj krš i lom očeliče čoveka, možda? Možda taj siromah iz krša i loma dođe u druge sigurnije krajeve sa željom da uspe, pa se potrudi jače? Možda to nije slučaj samo kod nas – pogledajte i druge zemlje? To treba sociološki posmatrati, i lako se vade zaključci. Al to nikako ne znači da su svi poznati Srbi iz Crne Gore i da je to “jedino što valja kod Srba” i slične gluposti. Ima ih dosta koji nisu. Po svemu sudeći, rekao bih da je u Srbiji oko 230,000-600,000 ljudi poreklom iz Crne Gore. Današnja Crna Gora ima 600,000 stanovnika (sa nacionalnim manjinama), a ogroman broj se iselio u krajeve koji mogu da izdrže više stanovništva i bolje uslove života omogućavaju. Zato bih rekao da broj zaista ide ka 600,000, ako se uzme rast populacije. Vidite, veoma lako može da se objasni i ta činjenica, samo treba sesti i malo razmisliti o svim parametrima i računati. Naravno, ovo navodim približno i kao moju procenu na prvi pogled, ali time se treba pozabaviti.

      U svakom slučaju, nadam se da Vam je jasno ovo što sam Vam izneo.

      Odgovori

      • 23. maj 2019. u 22:57

        Irina

        Ta podla tvrdnja nemačke kritičko istorijske škole, bazirane na Porfirogenitu da smo došli u početkom 6. veka, veše jednostavno ne stoji, naročito usled genetskih potvrda autohtonog haplotipa. U kontradikciji ste. Učili smo potpuno lažnu istoriju, kao što sam ja lažni Marković, a zapravo Matić iz jadarskog okruga.

        Odgovori

        • 24. oktobar 2023. u 13:04

          Rade

          Poštovana,
          Irina zdravo!, što se tiče Matića i Markovića i Aleksića,Mitrovića,Vilotića,Đurđevića,Stjepanovića,….,iz sela Grčić(dobio naziv po staroj porodici u Onogoštu-Nikšiću odselila u 17 vijeku) ispod Trešnjice u Ljuboviji,oni su potomci Miladina( sveštenik) i Krsta ( kovač) Rubežanina – Jakiĉića i Onogošta. Miladin je preko Dalmacije,Imotskog,Senja stigao u Ogulinsku kapetaniju kao vojnik- graničar,i zbog pobune jer su bili loši uslovi,glad i želje da produźi u Ðersku županiju kod svojih brastvenika Rubešića- Rubića,oni du kao vođe ustanka osuđeni i izdat je nalog za hapšenje i nagrada koji su vrlo često uzimali Janjičari-naši muslimani od AustroUgarske.
          Miladin pop Krsto su 1715.god.morali da bježi na teritorije koje su nekad bile u vlasništvo njihovih predaka i potomaka dinastije Vojislavljević- Radoslavić( kralj Radoslav i njegovi unuci vazalni kraljevi Gradinja i Grubeža,kao i praunuci župani Vladislav,Radoslav,Jovan) i kasnije njihov rod Nemanjići.
          Svi su oni ostavili potomstvo a bogami u priličnom broju u Rimu,Padovi,Firenci,Veneciji tamo su učili škole,i ulagali i trošili novce od srebra i olova iz rudnika oko Drine i drugih brojnih rudnika..,najveći broj je uźivao na moru u njihovom ili našem Dubrovniku,Kotoru,i td…,tu su srebro pretvarali u zlatnike kod svojih rođaka.
          A Krsto i Miladin Rubežić-Jskiĉić-Marković,…., su imali osim brastvenika u Onogoštu i bogate plemiće brastvenike u Omišu,Braču, Makarskoj,… i dr,rođaci vlastela su bili Nenadići(Nenadovići),Rubići-Rubĉići,Nelipići(sve Rubeźići iz Onogošta),Jakiĉići,Jakovići,Vlastelinovići..
          Istina je da se krajem 5 vijeka desila velika organizovana prisilna seoba 100000 stanovnika sa zapada Srpskih zemalja na teritoriju Soluna i Makedonije,ali isto tako se desila druga najveça seoba oko 200000 u periodu od 1460-80.god.,iz straha od Turskih osvajača sa prostora Stare Srbije na prostore zapadnih krajeva u Crnu Goru,Dalmacije i zapadne Hercegovine.
          Toliko,od mene ako imate rodoslove ovih porodica iz Grĉića pošaljite na email: [email protected]

          Odgovori
1 2 3 … 12