Порекло презимена Глумац

3. фебруара 2012.

коментара: 5

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ГЛУМАЦ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Глумац

Хаплогрупа: I2a

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Милорад Богдановић

    Коста Глумац син Које и Тодоре ,рођен 1873 у мјесту Косињ у Лици, дошао је као “финанца” у село Јелићка код Приједора почетком Првог рата са супругом Стефанијом. Овдје, у селу Јелићи-Јелићка, рођене су три њихове кћери: Љубица, фебруара 1915 која је нажалост умрла 8.8.1916; Софија, 7.10.1916 и Даница рођена 22.1.1919, а умрла је 1.4.1919. Нажалост, Коста није ни дочекао рођење треће кћери Данице, умро је 15.11.1918 године од сушице. Становали су у кући Станка Чолића у Јелићкој (?), или су имали свој дом (?) у комшилуку Станка који је цркви пријављивао њихове смрти.
    Коста и његове кћери Љубица и Даница сахрањени су у градинском гробљу код цркве у селу Градина. За супругу Стефанију и кћер Софију даље се ништа не зна јер су “некуда отишли” послије смтри мале Данице 1919 године.

    (Књига Умрлих, Српске православне цркве, парохија Јелићи)

  2. Бранко Тодоровић

    У књизи Распеће српског народа у Срему 1914-1918, аутора Тоше Искруљева, тј. у њеном другом делу који носи наслов Са маџарске границе, као колонисти у селу Ристану, спомињу се и три домаћинства Глумаца, домаћинства Стевана, Милана и Богдана Глумца (укупно осморо чланова), сви пореклом из Врела код Коренице.

    (Наведено дело, Нови Сад, 1936, стр.351)

  3. Војислав Ананић

    ГЛУМАЦ, веома често презиме, са значењем шаљивџија, весељак, разбибрига, од старе ријечи из прасловенског језика.
    Глумац је прво био надимак за онога ко је “имао особеног дара – да глуми – увесељава своју околину” (34, 67).
    “Највећа групација Глумаца” била је по Лици – близу стотину кућа, а у мањем броју настањени су и у другим мјестима, са блиским сродницима: Глумичићима, Глумчевићима, Глумчићима итд.
    Глумци се помињу од XVII вијека, док је у околини Београда још у XVI вијеку постојало насеље Глумци.
    Читлучки Глумци су личког поријекла. Славе Јовањдан.

  4. Бане

    Презиме Глумац се спомиње у Лици први пут крајем 15. почетком 16. в. Корен презимена Глумац је из старе речи која се односи на задужења појединца на свадби. До данас се задржао; кум, барјактар и стари сват. На свадби је учествовао и глумач или глумац, који је био задужен за организацију свадбе и увесељавање свадбе. Од ове речи је данашња реч глумац у смислу професије. Глумци су пореклом из засеока Глумац код Липовог поља у Лици. У великом су расејању по бившој Југославији. Током 17., 18.в. један део је примио католичку веру и у већем броју се одселио на отоке, а у 18. 19в. један мањи део је примио ислам и одселио се за западну Босну. Православни део је концентрисан у Лици, али након 1990. су расељени махом у Србију. У Србији, у Београду и Земуну, се појављује ово презиме у у касном 16.в. а у већем броју након 1918. у Војводини, где су као добровољци и пребези из Аустроугарске војске добијали земљу.

  5. У међувремену сам дошао до нових података. Прво спомињање “Глумаца” је као оснивача села Рожарство (између Ужица и Сирогојна) почетком 12. в. Потом, 1372. у Попову (Лика) где Тихомир Глумац подноси тужбу против Поповљана. Затим, Гојак Велковић Глумац из Попова прави уговор о примању стоке на чување 1392. Такође се спомиње и Осман-ага Глумац почетком 16. в. који је столовао у Темишвару.