Порекло презимена Ђурић

3. фебруар 2012.

коментара: 114

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЂУРИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ђурић

Хаплогрупа: I2a

Порекло:

Крсна слава: 
_________________________

Ђурић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Врело, Шековићи, Република Српска

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (114)

Одговорите

114 коментара

  1. Фамилије-презимена Ђурић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића “Космај”.

    -Ђуринци
    -Кораћица
    -Неменикуће
    -Рајковац
    -Сопот
    -Трешњевица, срез јасенички.

  2. Igor

    Hitno mi treba ako neko zna poreklo porodice djuric iz zvecana…hvala unapred

  3. Фамилије-презимена Ђурић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Драча
    -Жировница
    -Лапово
    -Петровац
    -Баточина

  4. Летопан

    Молим за помоћ: Да ли игде ико ишта зна о Теодору Ђурићу, барјактару јасеничке војске која је ратовала у Првом српском устанку? Родом је из Трешњевице под Рудником. Поменут је код Константина Ненадовића, али нигде више. У предању постоји и Петар Барјактар (Петровић ?) који је, наводно, такође био барјактар јасеничке војске, ратовао са Карађорђевим војводом Петром Каром и погинуо при ослобађању Јагодине, у марту-априлу 1804. Али нигде писане речи, ни једне о њему.

  5. Предраг

    По мојим неким сазнањима сви (да ли баш сви) Ђурићи потичу из села Пецка код Ваљева. Вертикалом су се спуштали до мора тако да их има на Косову и Црној Гори. Онда су се хоризонталом селили по риморју све до Сплита. У Дубровнику има презимена Јурић са православним именима а променули су презиме из Ђурић у Јурић. Од сплита су се кретали вертикалом и око ње све до села Ђурића у Мађарској недалеко од места Растина (оштина Сомбор). Иначе моји потичу из Села Горња Пецка (општина Мркоњић град) а слава ми је Ђурђевдан.

  6. Mario

    Poštovani!

    Zanima me poreklo Đurića iz Borkovića pored Banjaluke. Slava: Đurđevdan.

    Hvala.

  7. Goran Djuric

    Moje ime je Goran Djuric.
    Otac Milutin rodom iz cela Veliko Bonjince, opstina Babusnica.
    Deda Dusan.
    Pradeda Milten iz istog sela, po prici nosioc Karadjodjeve zvezde iz Balkanckog rata.
    Cukun deda se zvao Djuradj.
    Slavimo Svetog Luku.
    To je sve sto znam.
    Ako iko zna nesto vise, javite mi.
    Hvala unapred.

    • Miroslav B Mladenoviç Mirac

      Ђуринци(s. Šišava, Vlasotince):-. По казивању Зорана Б. Динића, а на основу приче Стојана Динића (рођеног 1912.г., родоначелник фамилије је Ђура. Дошли су са Косова па су се населили у селу Губеревцу, а затим прешли у Шишаву. Ђура је имао два сина: Цоју Сојилка. Цоја (види фамилију Стојановци) није имао деце па посинио Стојана из Крушевице.

      Презимена: Ђурић, Цојић, Стојилковић, Костадиновић и Динић.

      Крсна слава: Свети Стеван (9 јануар)

      Познати овакав родослов: Ђура-Цоја (Стојан-види фамилију Стојановци), Стојилко;

      Стојилко:-Костадин-Дина (око 1848-1940.г. и жена Јана), Цоја, Таса, прокопије, Станка;

      Костадин-Јана:-Христифор (1872-1939.г. и његова жена Санда Миленковић (Младеновци-Шишава) око 1872-1955.г.), Јулка, Михајло, Роска, Влајко (1888-1967.г), Васка;

      Христифор-Санда:-Владимир (1893.), лазар81895-1979.г), лепосава 81898-1992.г.), зарије 81900-1903.г.), Срећко (19003), Тодор (1906-1911), Тома 1906-1909), Босиљка 81909-1911), Добрунка 81911-1951), Вељко (1915)…
      *
      Из села завидинце(Баушница) ШУРИЋИ су из Пећи(пореклом ЦРНОГОРЦИ), који су приликом сеобе СРБА од Турака под Чарнојевићем, се прво доселили у село Остатовица(Запање), па онда у Завидинце(Заплање-Бабушница) и Боњинце(Заплање-Бабушница). У селима:Завидинце, Грабовница(Лесковац) и Шишава(Власотинце) славе Св.Стеван(9 јануар)-додељује се слава брату који се одели из куче; док једна грана се заселила у село Криви Дел(Ц.Трава) а одатле се раселила поред Власине у село Дејан(крс-сл. “СВ.Ђорђе-посни”-Св.Алимпије(9 десембар)-саграђена два храма истог дана за два свеца 9 децембар у Русији и Гршкој, па се зато слви као један светац. Иначе изворна слава је св.Јован.
      Што се тиче расељавања и узимања других слава то је друга тема за расправу.
      Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац, етнолог и етнограф Власотинце Србија

    • Miroslav B Mladenoviç Mirac

      Miroslav B Mladenoviç Mirac

      27. фебруара 2020. у 21:00

      Ђуринци(s. Šišava, Vlasotince):-. По казивању Зорана Б. Динића, а на основу приче Стојана Динића (рођеног 1912.г., родоначелник фамилије је Ђура. Дошли су са Косова па су се населили у селу Губеревцу, а затим прешли у Шишаву. Ђура је имао два сина: Цоју Сојилка. Цоја (види фамилију Стојановци) није имао деце па посинио Стојана из Крушевице.

      Презимена: Ђурић, Цојић, Стојилковић, Костадиновић и Динић.

      Крсна слава: Свети Стеван (9 јануар)

      Познати овакав родослов: Ђура-Цоја (Стојан-види фамилију Стојановци), Стојилко;

      Стојилко:-Костадин-Дина (око 1848-1940.г. и жена Јана), Цоја, Таса, прокопије, Станка;

      Костадин-Јана:-Христифор (1872-1939.г. и његова жена Санда Миленковић (Младеновци-Шишава) око 1872-1955.г.), Јулка, Михајло, Роска, Влајко (1888-1967.г), Васка;

      Христифор-Санда:-Владимир (1893.), лазар81895-1979.г), лепосава 81898-1992.г.), зарије 81900-1903.г.), Срећко (19003), Тодор (1906-1911), Тома 1906-1909), Босиљка 81909-1911), Добрунка 81911-1951), Вељко (1915)…
      *
      Из села завидинце(Баушница) ЂУРИЋИ су из Пећи(пореклом ЦРНОГОРЦИ), који су приликом сеобе СРБА од Турака под Чарнојевићем, се прво доселили у село Остатовица(Запање), па онда у Завидинце(Заплање-Бабушница) и Боњинце(Заплање-Бабушница). У селима:Завидинце, Грабовница(Лесковац) и Шишава(Власотинце) славе Св.Стеван(9 јануар)-додељује се слава брату који се одели из куче; док једна грана се заселила у село Криви Дел(Ц.Трава) а одатле се раселила поред Власине у село Дејан(крс-сл. „СВ.Ђорђе-посни“-Св.Алимпије(9 десембар)-саграђена два храма истог дана за два свеца 9 децембар у Русији и Грчкој, па се зато слви као један светац. Иначе изворна слава ЂУРИЂА је св.Јован.
      Што се тиче расељавања и узимања других слава то је друга тема за расправу.
      Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац, етнолог и етнограф Власотинце Србија

      • Miroslav B Mladenoviç Mirac

        ИСПРАВКА и ДОПУНА за ЂУРИЋЕ:-Са Косова досељени у село ГУБЕРЕВАЦ(грешка Грабовница) општина Лесковац(а једана грана у с. Шишава-Власотинце) са истом крсном СВЕТИ СТЕФАН (9 јануар); док једна грана “прелазећи” поток(убили Турчина из КРИВИ ДЕЛ(Црна Трава) населили се у Г.Дејан(м.Ђорђине) и село Средор) са славом:”Св.Ђорђе “посна”-Св-Алимпије)-истог дана саграђена два храма у Грчкој и Русији и тако се два свеца славе у истом дану као ЈЕДАН 9 децембар.
        Забележио:Мирослав Б Младеновић Мирац етнолог и етнограф Власотинце, Србуија

  8. Milos

    Zanima me poreklo porodice Djuric selo Pudarci? Hvala unapred

  9. Душко

    Поштовани,
    интересујеме поријекло породице Ђурић из села ЛипниК,Сански Мост,Босна и Херцеговина.Крсна слава нам је Св. Георгије.По причама дједа (нажалост имао сам 5 година када је преминуо, па не знам много) поријеклом смо са простора између Книна и Бос. Грахова, а на Грмеч смо дошли након убиства бега.Имам 16 година и веома ме интересује поријекло, али нажалост немам кога да питам (и стриц и отац су ми умрли, а нису ни знали много).

    • Rada

      Djurići iz sela Plavna, kod Knina doseljeni iz okoline Bos.Grahova, više na sajtu zavičajnog udruženja Plavno, Plavanjsko ognjište, a ima i na fb. Crkva u selu je Sv.Georgija. Mislim da je zajedničko poreklo. Nadji na fb mr. Milorada Kuraicu, ima ih dvojica, onog bez brade, on sve zna. Dragi dečko, lepo od tebe što se interesuješ. Želim ti da nadješ svoje poreklo i svako dobro ti želim.
      Pozdrav
      Rada Djurić

    • Ivana Djuric

      Ovaj komentar me je zainteresovao. Moj deda Milan je rodjen u Plavnu kod Knina. Kasnije je dosao u Sabac. Njegov otac se zvao Petar.Cela familija slavi Svetog Stefana, a citajuci komentare ovde nisam naisla ni na jedan da slave istu slavu. Vidim da je Dusko napisao da slavi Svetog Georgija, ali isto mesto a razlicita slava su me zbunili.

      • Danijela

        Poštovana,

        Familija moga muža je iz Strmice, kod Knina. Koliko znam, oni su poreklom iz Plavna i njihova izvorna slava je Sveti Stevan. Sada slave Svetog Jovana jer je njihov pradeda nasledio imenje jedne porodice iz Strmice koja nije imala potomaka, a da bi se krsna slava te kuće nastavila.

      • Ivana djuric

        Moj deda Todor je iz plavna kas se doselio u Sabac ostatak po Batajnici sv stevan slava ali ima ih jos puno u Plavnu najvece selo koliko znam je tamo Djurica

  10. Željko Đurić

    Zanima me porijeklo prezimena Đurić grad Teslić, Republika Srpska. Krsna slava Đurđev dan. Ako može na: [email protected]

    Hvala.