Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
24. decembar 2015. u 10:05
3OPAHA
Puno hvala Saša 🙂
24. decembar 2015. u 10:14
3OPAHA
Druga tema: Bosiočić negdje sa Durmitora- da li postoje i da li slave Sv. Jovana Zlatoustog 26.11.?
Navodno ima veza Bosančića (okolina Banjaluke) sa istom slavom sa gore pomenutima.
Da li neko može reći nešto više?
24. decembar 2015. u 20:50
Gordan Lazić
Poštovani,iternjsujeme prezime Lazić i sela Šljivovica kod Vučitrna ranije su se prezivali Janković a 1952.godine su promenili prezime od Janković na Lazić u Šljivovicu su se doselili iz mesta Kovačica podno Kopaonika pa me iteresuje poreklo, deda mi se zvao Sava Lazić nekad Janković
26. decembar 2015. u 18:24
Milanče
Moje prezime je Zdravković. Znam od kada i zbog koga. Ali, Zdravko (po kome smo Zdravkovići) je imao prezime Janikić. Od njega pa unazad – ne znam ništa. A sin Zdravkov, Stanisav, je dobio prezime Zdravković oko 1910. god.
Inače, rođeni su svi u Gornjem Stepošu, grad Kruševac.
Ako išta saznate, objavite – biću zahvalan.
P.S. Nešto o tome pisao je moj rođak Dušan Miljojković pok., ali se izgubilo nekako!
29. decembar 2015. u 22:18
Marko Bakić
Poštovanje,
Zanima ako mi možete napisati kako su se zvala djeca od Nikole Vučkovačkog i njegova žena i djeca od Davida Vučkovačkog i njegova žena.Jako sam Vam zahvalan na svemu što ste mi napisali već prije.
Unaprijed zahvaljujem na svemu,
Marko Bakić iz Zagreba.
3. januar 2016. u 22:55
Boris
Proveravao sam u crkvenim knjigama u selu Izbištu rodoslov mog prezimena i imaju ga upisano do sredine 19 veka.Starije su knjige komunisti spalili posle rata.Da li vi imate podatke odakle vuče rodoslov prezime “Dmitrov” i zašto Srbi u Vojvodini izbacuju “ić”??
4. januar 2016. u 02:35
Branko Todorović
Poštovani,
Ne verujem da su komunisti posle rata spalili starije knjige, osim ako vi nemate baš konkretne podatke da je građa spaljena, jer posle rata dobar deo crkvenih knjiga je iz crkava premešten u matične urede mesnih zajednica i opština. Trenutno se odvija postupak vraćanja tih knjiga crkvama i drugim verskim zajednicama, ali kao po običaju kod nas to ide aljkavo i sporo, no ne treba gubiti nadu.
Što se tiče srpskih prezimena na području cele bivše Kraljevine Ugarske, treba reći da je tamo bilo uobičajeno da se prezimena završavaju na -in, -ov, ili na neke druge nama možda neobične nastavke, ali ta prezimena nisu ništa manje u duhu srspkog jezika od onih koja završavaju na -ić. Možemo reći da je tamo vladao takav standard, te su se neretko i prezimena sa -ić nastavkom prepravljala na -in ili -ov, pa opet kasnije vraćala na -ić. Tako da možemo reći da ti nastavci nisu od većeg značaja za istraživanje porekla. Lako možete negde naći da ste umesto Dmitrov upisani kao Dmitrović, a u suštini radi se o istoj porodici, i na kraju krajeva istom prezimenu.
Kakvo je poreklo Dmitrova iz Izbišta, to ne bih znao ovako napamet, ali bih vam preporučio da posetite Digitalnu biblioteku portala Poreklo, te da kao neko ko bolje poznaje svoj kraj od nekog sa strane, pogledate nešto više o svom prezimenu u knjigama koje se tiču vaših krajeva. Tako uostalom radimo i mi kad tražimo podatke za neke osobe koje su sa područja kojim se svako ponaosob od članova Porekla bavi.
Nešto što vredi uvek spomenuti jeste i preporuka da se testirate po muškoj lozi, jer ti podaci uvek mogu da donesu određene pomake u istraživanju porekla, naročito geografskog porekla, što je priznaćete, za starosedelačko stanovništvo severnih krajeva srpskog naroda možda i najzanimljivije, jer srpske seobe u te krajeve datiraju najčešće dalje od trista godina, a neretko i dalje u prošlost, te se protokom toliko vremena zaboravi i približno odakle su i sa kojih prostora mogli tamo doći, a genetička testiranja upravo odgonetaju takva pitanja. Nešto više o tom možete naći na stranicama Srpskog DNK projekta.
4. januar 2016. u 13:33
Boris
Hvala na odgovoru,ali neki linkovi vam nisu ispravni za preuzimanje knjiga-
npr.
Grupa autora – Banatske Here
Dušan Popović – Srbi u Vojvodini, tom 1
Dušan Popović – Srbi u Vojvodini, tom 2
Dušan Popović – Srbi u Vojvodini, tom 3
4. januar 2016. u 15:40
Branko Todorović
Administrator će verovatno da primeti vaš komentar, te će knjige biti ažurirane, ako pak ne budu pišite na temi da se postave.
Ne mora da se postavlja: Dušan J. Popović – Srbi u Vojvodini, tom 1.
A ova druga knjiga koja je samo delomično postavljena, mislim da je reč o Srbima u Banatu do kraja XVIII veka, od čega je priložena samo građa, tj. popisi za banatska mesta koji su bili sačuvani, a istorijski deo nažalost skeniran nemamo.
4. januar 2016. u 14:52
Boris
Ova knjiga je skenirana na polovini da li imate prvi deo?
Dušan Popović – Popisi stanovništva Banata tokom XVIII veka
4. januar 2016. u 16:10
Joksim
Boris, koju slavu slavite? Imate li nadimak?
4. januar 2016. u 17:57
Boris
Svetog Stefana 9 Januar,nadimak Dmitrova je Sutarski.