Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
1. април 2013. у 19:41
Бојан Туро
Помаже Бог. Најпре желим да похвалим Ваш рад, ангажовање и несебичну помоћ коју дајете људима. Веома ми је драго да још увек има племенитих људи, који брину о пореклу, а зна се да су две ствари сврха постојања: поштовање предака и брига о потомству. Наиме, желео бих да испитам своје порекло. Вероватно спадам међу ретке становнике ове планете који о својим предцима не зна ништа. Наравно не баш ништа, али су то информације само до мог деде. Рецимо овако, да пођемо уназад. Магдалена Туро од оца Бојана Туро (ја) из Зрењанина и мајке Марије рођ Миленковић из Власотинца. Бојан од оца Ђуле Туро из Зрењанина и мајке Смиљке рођ Радишић из Елемира. Ђула од оца Иштвана Туро из Зрењанина(или Меленаца) и мајке Агнеш (не знам презиме). И то је све што знам. Такође знам и да је Иштван осим Ђуле имао још шест синова: Јаноша, Золтана, Ференца, Штефана, Иштвана и Ота (Ђула је најмлађе дете). Колико се сећам неке приче, Иштван је рођен у Меленцима као Младен, па добио мађарско име и презиме да би избегао депортацију у логор. Колико је ова прича тачна, не знам, а врло бих волео да знам о историји своје породице, јер смо једина фамилија Туро (под условом и да је то право презиме), колико је мени познато. Иначе сам свештеник Српске Православне Цркве и било би ми драго да сазнам своје право порекло. Унапред Хвала
3. април 2013. у 23:47
Стефан
Поздрав свим људима добре воље.Овако,имам 17 година а не знам поријекло моје породице.Као што видите зовем се Стефан,отац Драган,покојни ђед Бранко.Заборавио сам име прађеда и чукунђеда то вам могу накнадно казати.Моје село су Пипери у Подгорици, крсна слава Митровдан. Веома ме занима ово пошто никако да сазнам историју мог племена, ђед ми је умро кад сам био мали па нисам стигао да га питам а баба не зна ништа.Имају пар верзија, једна каже да смо ми дошли са Косова у 20. вијеку, да смо прије тога имали презиме Болевићи и да смо га промијенили не знам ни ја зашто. И као кажу била нам је слава Арађеловдан па је наш неки предак побјегао из неког затвора (ваљда турског) на Митровдан и од тад се та слава слави. Ако ико може да ми помогне много бих му био захвалан, ово ми много значи. Поздрав.
4. април 2013. у 00:10
Небојша Новаковић
Бољевићи из Голубоваца (Подгорица) су пореклом из Братоножића. Презивали су се раније Калуђеровић. Досељени су релативно касно, тек после ослобођења Зете.
Ти Болевићи које помињеш, пореклом су из северне Албаније.
4. април 2013. у 11:51
Zoran Djapa
Gospodine Nebojša vidim da ste saradnik ovog sjajnog portala i da raspolažete sa dosta informacija. Da li biste mogli da mi napišete nešto više o Dobrijevićima-Dobrojevićima koji slave Đurđevdan. Moja porodica Đapa (špicname-t) vuče poreklo od Dobrijevića-Dobrojevića. Na internetu sam našao podatak i da episkop australijsko-novozelandski Irinej Dobrijević slavi Đurđevdan. Inače moji preci su Ličani, verovatno doseljeni iz Dalmacije.
4. април 2013. у 14:29
Небојша Новаковић
Зоране, овде је било речи о Добријевићима:
http://www.poreklo.rs/2012/03/07/dobrijevi%C4%87/
5. април 2013. у 14:29
Zoran Djapa
Hvala Nebojša! Sve sam ja to već pažljivo pročitao. Čak sam kupio i knjigu “Srpske porodice Vojvodstva Svetog Save”. Vidim da većina Dobrijevića slavi Svetog Stefana. Ja vučem poreklo od Dobrijevića koji slave Svetog Đurđa. Pokušavam da prikupim što više informacija o Dobrijevićima-Dobrojevićima i da ustanovim odakle potičemo. Hvala još jednom! Ako znate za neku zanimljivu knjigu – javite.
5. април 2013. у 12:07
Саша Павловић
Помаже Бог. Напокон на правом месту. Презивам се Павловић и по оцу и по мајци. Деда по оцу је родом из Борча код Крагујевца а по мајци из Доњих Грбица, исто околина Крагујевца. С обзиром да ни код вас на сајту ни на целом интернету нисам нашао никакав траг везан за ове две фамилије молим вас да ми помогнете уколико имате каквих сазнања. Иначе деда по оцу је славио Св.Архангела Михајла. Поздрав и хвала.
5. април 2013. у 14:46
Небојша Новаковић
Ево текста о пореклу становништва и насељавању Доњих Грбица:
Оснивачи Доњих Грбица
Мајка је она која одгаји, а не она која роди
Да су жене заслужне матере, које захвално потомство узима као родоначелнике, презивајући се по њима, показују Мирићи у Калањевцима (прозвани по баби Мири, „која их је доселила из Херцеговине“, род са Дукићима у Бањи, с којима су заједно досељени, али се овде разишли). Родословно памћење Мирића у Калањевцима сеже до сеобе 1737. године, после које се њихова родоначелница, баба-Мира, доселила на Рудник. О томе је Јеремија М. Павловић записао: „После кратког времена та породица се подели и њени одељци оду у два места. Баба Мира оде у Калањевце (то су данас Мирићи), а Дука оде у Бању (то су сада Дукићи). У прво време те две породице су ишле једна другој у госте; – и та би веза дуго трајала, да није дошао Први устанак. Тада су престали једни другима долазити. После ратова Мирин син, који је већ био стар човек, почео је опет ићи у госте, у Бању. Кажу да је најрадије ишао тамо, само за то да види заједничке наћве (које су донете из Херцеговине, а на деоби припале Дуки, и однете у Бању. Више пута је плачући говорио Дукиним (и својим) унучићима, о значају тих наћава, у којима је за време бежаније мешен хлеб. Путујући тако, причао је, сви смо бацали поглед на наћве, кад смо од глади били жељни хлеба.“
Тако исто и Војчићи у Врбици („доселила се баба Војка од Сјенице. Њена сестра Неранџа отишла у Венчане и од ње су Неранџићи у Венчанима“ – оба рода славе Св. Аранђела), Гордијанићи у Гривцу (најстарија фамилија), прозвани по баби Гордијани, или Мартићи – два рода у Книћу, сродна по млеку или по утроби, која их је изродила (дошла баба Марта са сином Јованом од Ужица, па се преуда у Вилотиће, и од ње и тамо настану Мартићи, од који свако слави своју славу – Јован Митровдан, а онај у Вилотићима Св. Јована). И доброчинитељке су стицале славу, о чему сведоче Настићи у Петропољу (прешли на имање неке Насте и по њој се назвали, а старо им је презиме Богдановићи).
Народна пословица каже: мајка је она која одгаји, а не која роди. Тиме се истиче савесност, одговорност мајке-родиље за потомство. Разумљиво је, стога, што безмало у сваком шумадијском насељу има породица које се презивају по женском претку: Анђелићи у Закути, Лешеву, Мајнићу, Милаковцу, Пајсијевићу и Радмиловићу, Баба-Анђелићи у Трнави, Анићи у Орашцу, Аничићи у Буковику и Голочелу, Бисенијићи у Драчи, Бојанићи у Баљковцу, Драгушици и Шљивовцу, Божанићи у Баточини, Водицама, Доњој Рачи, Кутлову, Рабровцу и Честину, Босићи и Вемићи у Книћу, Видићи у Винчи, Вуканићи у Врбици, Горданићи у Брзану, Гроздићи у Адровцу, Даничићи у Великој Плани, Милатовцу и Мирашевцу, Дивнићи у Стојнику, Достанићи у Лапову, Раваници и Чукојевцу, Живанићи у Горовичу и Реснику, Илинчићи у Претокама, Иконићи у Горњој Врбави, Јагличићи у Драчи, Јанићи у Баничини, Белосавцима. Десимировцу, Лапову, Реснику, Саранову, Сепцима, Тополи и Чумићу, Јањићи у Грабовцу, Доњој Рачи, Лужницама и Реснику, Јеленићи у Трнави, Јелићи у Борчу, Витановцу, Вукасовцима, Горњој Сабанти, Драгушици, Липовцу и Чукојевцу, Јеличићи у Бадњевцу, Јеринићи у Балосави и Каменици, Јеросимићи у Книћу и Поскурицама, Калинићи у Мирашевцу, Катићи у Марковцу и Цветојевцу, Крунићи у Дрлупи, Кумријићи у Лапову, Лепавићи у Десимировцу, Љубичићи у Кикојевцу, Манасићи у Реснику, Мандићи у Книћу и Стублу, Маријићи у Бадњевцу, Марићи у Балосави, Белосавцима, Витановцу, Вучићу, Грабовцу, Доњој Сабанти, Клоки, Лешеву, Маслошеву, Радмиловићу, Стојнику и Честину, Маричићи у Божурњи, Брзану, Витановцу, Десимировцу, Корићанима, Марковцу Тополи и Церовцу, Мартићи у Ђурђеву и Шумама, Миленићи у Рашковићу, Миличићи у Градцу, Загорици и Лапову (у Лапову двоји), Милкићи у Марковцу и Мирашевцу, Миљићи у Стублу, Миљојчићи у Витковцу, Мирјанићи у Плани и Наталинцима, Младенићи у Баточини и Витковцу, Настићи у Саранову, Чумићу, Неранџићи у Горњој Врбави, Полексићи у Губеревцу, Петрићи у Љубићу, Радојкићи у Светлићу, Ранђићи у Лужницама и Реснику, Ризнићи у Бањи, Марковцу и Гледићу, од Колашина и славе Св. Петку, Росићи у Винчи, Врбици, Доњој Трешњевици, Манојловцима, Петровцу, Претокама и Чукојевцу, Ружићи у Водицама, Војиновцу, Милатовцу, Опланићу и Трнави, Савкићи у Марковцу, Сандићи у Божурњи и Стојнику, Сарићи у Гунцатима, Доњој Сабанти, Доњој Црнући, Ракинцу и Страгарима, Селенићи у Книћу, Синђелићи у Доброводици, Кутлову и Реснику, Смиљанићи у Годачици, Совијанићи у Гривцу, Спасенићи у Пајсијевићу, Стајкићи у Лапову, Стаменићи у Тополи, Станићи у Врбици, Жабарима, Милавчићу, Орашцу, Придворици, Ратарима и Тополи, Станкићи у Саранову, Шљивовцу и Шумама, Станчићи у Бадњевцу и Малим Пчелицама, Тренићи у Доњим Јарушицама, Марковцу и Мирашевцу, Цветићи у Доњим Јарушицама и Гунцатима, Удовичићи у Великом Шењу, и други Удовичићи (старо презиме Синђићи) у Бечевици, Попадићи у Брњици, Горњој Шаторњи, Лапову и Чукојевцу…
Нити су Шумадинци самоникли, нити би стекли тако добар глас и углед да уза се нису имали такве животне ослонце и помагаче какве су мајке, жене и кћери Шумадије. Јер, злехуда времена, када се мушки гинуло, тражила су и мужевне жене. А Шумадија их је имала.
Судећи по становништу које данас у њима обитава, Доње Грбице иду у ред најстаријих лепеничких села. Основала су га три рода – Батавељићи, Гвозденовићи и Ралетићи, досељена после 1737. године из Старе Србије, и њихови потомци су почетком овог века чинили осам деветина сеоских домаћинстава, што, поготову у погледу породичне разуђености и компактности, како је уочио и истакао етнолог Тоша Радивојевић, „није случај више ни у једном лепеничком насељу“.
Дошавши после Друге сеобе (1736), поготову што су услови у Београдском пашалуку, као пограничном подручју, били сношљивији, преци Батавељића и Гвозденовића су досељени од Сјенице, а Ралетића од Новог Пазара. Батавељића је 1902. године било 53 куће, а чинило их је дванаест огранака – Марковићи (9 кућа), Ђорђевићи (8), Батавељићи (5), Ђурђевићи (5), Максимовићи (5), Тодоровићи (5), Јовановићи (4), Матићи (4), Симићи (3), Јаковљевићи (2), Обрадовићи (2), Пантићи (1). У том времену је од њих било и Батавељића у Дивостину (1) и Книћу (4), а од Батавељића (Марковића) род Николића у Цветојевцу (1), док су им, до половине овог века, неки огранци допрли до Ваљевске (Јошева) и Шумадијске Колубара (Даросава).
ИЗВОР: Миле Недељковић, „Ко су Шумадинци“, Глас јавности 14. мај 2001. године
13. јун 2021. у 01:34
Milica Grozdić
Poštovanje,
Mala ispravka,Gordanića u Brzanu nema,vec samo jedna porodica nas Grozdića,koji su prešli iz Lapova.
12. април 2013. у 20:24
jelena
Interesuje me poreklo prezimena Vojvodic. Moji su iz Like okolina Donjeg Lapca, slave sv. Nikolu. Skoro sam cula za Vojvodice iz okoline Kljuca [Vrbljani], isto tu slavu slave pa me interesuje da li smo u nekom srodstvu.
Moj pradeda je Jovan Vojvodic.
13. април 2013. у 09:38
Александар Маринковић
Јелена,
врло је вероватно да припадате великом крајишком роду који је потекао од старих Штрбаца. Наиме, више аутора сматра да су од херцеговачких Штрбаца потекли ВОЈВОДИЋИ и Бокани у Крајини. Надаље, Од Војводића су пак потекли Шкорићи. На повезаност ових родова указују и породичне Славе. Наиме, све оне славе старе Славе у Штрбаца: Св. Никола и Ђурђевдан (наравно, увек су могући изузеци). Постоји и мишљење да су Војводићи дошли из Црне Горе и населили се на граници Лике и Босне где су се неки од њих прозвали Бокани. Без обзира на одређене разлике у мишљењима око старијег порекла, нема сумње око повезаности Војводића са Шкорићима, Боканима и у даље ка Штрпцима.
12. април 2013. у 23:40
Милорад Богдановић
Јелена, тешко да неко од нас утврди с ким сте у сродству.
Ми можемо само да вама помогнемо, а највеће обавезе су на вама.
Да, Војводићи у парохији Врбљани славе Никољдан, као и у парохији Мркоњић Град; Врелима код Бихаћа; Кралупи код Високог;Лушци Паланка; Пркоси код Петровца; Умци код Санског Моста, као и парохији Шљивно на Змијању. Препис “Шематизам дабробосански” за 1882 годину.
Али о Војводићима доста тога је написано у књизи “Породице далматинских Срба” , Александра Бачко, стр 91,92. која се налази у нашој дигиталној библиотеци.
Само још да додам да се презиме Војводић први пут спомиње 1378 године, у писаним документина, на простору Војводства светог Саве (Херцеговине).
П.С. Ћирилица је тако лијепа, да јој завиди и латиница.
16. април 2013. у 04:25
Dragan Ilic
Poreklom sam iz Trubareva (Krusevacki srez). Interesujem se za rodoslov i poreklo. Po usmenom predanju poticemo od Djurdjije koji se doselio u ovo selo (po predanju iz Bugarske ili stare Srbije) krajem 18-og ili pocetkom 19-og veka. Imao je tri sina: Stajka, Miliju, Iliju i Aleksu. Po Iliji (verovatno rodjen 1810-1826.g) smo i dobili prezime Ilic. Ovo stvara teskoce jer vecina porodica u centralnoj Srbiji nije imala stalna prezimena (tek od 1851.g. ukazom A. Karadjordjevica je uvedeno stalno prezime). Krsna Slava Sv. Jovan. U ovom kraju u tom periodu je bilo dosta migracije stanovnistva iz C. Gore, Kosova i Metohije, ali i drgih susednih regiona. Napomenuo bih da je selo Trubarevo iako veoma malo naselje kontinualno naseljeno od srednjeg veka. U blizini je bila velika tvrdjava/grad, a nalazi se u turskim popisima (i mapama) defteru za Alacahisar (Krusevac) iz 1615.g. Bio bih zahvalan za komentare i sugestije.
22. април 2013. у 07:10
Вук
Поштовани,
јако мало знам о свом пореклу, а у питању су презимена Ласица из Херцеговине и Косорић са Романије. Био бих захвалан на помоћи, па да кренем да тражим…
Свако добро од Господа.