Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
1. april 2013. u 19:41
Bojan Turo
Pomaže Bog. Najpre želim da pohvalim Vaš rad, angažovanje i nesebičnu pomoć koju dajete ljudima. Veoma mi je drago da još uvek ima plemenitih ljudi, koji brinu o poreklu, a zna se da su dve stvari svrha postojanja: poštovanje predaka i briga o potomstvu. Naime, želeo bih da ispitam svoje poreklo. Verovatno spadam među retke stanovnike ove planete koji o svojim predcima ne zna ništa. Naravno ne baš ništa, ali su to informacije samo do mog dede. Recimo ovako, da pođemo unazad. Magdalena Turo od oca Bojana Turo (ja) iz Zrenjanina i majke Marije rođ Milenković iz Vlasotinca. Bojan od oca Đule Turo iz Zrenjanina i majke Smiljke rođ Radišić iz Elemira. Đula od oca Ištvana Turo iz Zrenjanina(ili Melenaca) i majke Agneš (ne znam prezime). I to je sve što znam. Takođe znam i da je Ištvan osim Đule imao još šest sinova: Janoša, Zoltana, Ferenca, Štefana, Ištvana i Ota (Đula je najmlađe dete). Koliko se sećam neke priče, Ištvan je rođen u Melencima kao Mladen, pa dobio mađarsko ime i prezime da bi izbegao deportaciju u logor. Koliko je ova priča tačna, ne znam, a vrlo bih voleo da znam o istoriji svoje porodice, jer smo jedina familija Turo (pod uslovom i da je to pravo prezime), koliko je meni poznato. Inače sam sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve i bilo bi mi drago da saznam svoje pravo poreklo. Unapred Hvala
3. april 2013. u 23:47
Stefan
Pozdrav svim ljudima dobre volje.Ovako,imam 17 godina a ne znam porijeklo moje porodice.Kao što vidite zovem se Stefan,otac Dragan,pokojni đed Branko.Zaboravio sam ime prađeda i čukunđeda to vam mogu naknadno kazati.Moje selo su Piperi u Podgorici, krsna slava Mitrovdan. Veoma me zanima ovo pošto nikako da saznam istoriju mog plemena, đed mi je umro kad sam bio mali pa nisam stigao da ga pitam a baba ne zna ništa.Imaju par verzija, jedna kaže da smo mi došli sa Kosova u 20. vijeku, da smo prije toga imali prezime Bolevići i da smo ga promijenili ne znam ni ja zašto. I kao kažu bila nam je slava Arađelovdan pa je naš neki predak pobjegao iz nekog zatvora (valjda turskog) na Mitrovdan i od tad se ta slava slavi. Ako iko može da mi pomogne mnogo bih mu bio zahvalan, ovo mi mnogo znači. Pozdrav.
4. april 2013. u 00:10
Nebojša Novaković
Boljevići iz Golubovaca (Podgorica) su poreklom iz Bratonožića. Prezivali su se ranije Kaluđerović. Doseljeni su relativno kasno, tek posle oslobođenja Zete.
Ti Bolevići koje pominješ, poreklom su iz severne Albanije.
4. april 2013. u 11:51
Zoran Djapa
Gospodine Nebojša vidim da ste saradnik ovog sjajnog portala i da raspolažete sa dosta informacija. Da li biste mogli da mi napišete nešto više o Dobrijevićima-Dobrojevićima koji slave Đurđevdan. Moja porodica Đapa (špicname-t) vuče poreklo od Dobrijevića-Dobrojevića. Na internetu sam našao podatak i da episkop australijsko-novozelandski Irinej Dobrijević slavi Đurđevdan. Inače moji preci su Ličani, verovatno doseljeni iz Dalmacije.
4. april 2013. u 14:29
Nebojša Novaković
Zorane, ovde je bilo reči o Dobrijevićima:
http://www.poreklo.rs/2012/03/07/dobrijevi%C4%87/
5. april 2013. u 14:29
Zoran Djapa
Hvala Nebojša! Sve sam ja to već pažljivo pročitao. Čak sam kupio i knjigu “Srpske porodice Vojvodstva Svetog Save”. Vidim da većina Dobrijevića slavi Svetog Stefana. Ja vučem poreklo od Dobrijevića koji slave Svetog Đurđa. Pokušavam da prikupim što više informacija o Dobrijevićima-Dobrojevićima i da ustanovim odakle potičemo. Hvala još jednom! Ako znate za neku zanimljivu knjigu – javite.
5. april 2013. u 12:07
Saša Pavlović
Pomaže Bog. Napokon na pravom mestu. Prezivam se Pavlović i po ocu i po majci. Deda po ocu je rodom iz Borča kod Kragujevca a po majci iz Donjih Grbica, isto okolina Kragujevca. S obzirom da ni kod vas na sajtu ni na celom internetu nisam našao nikakav trag vezan za ove dve familije molim vas da mi pomognete ukoliko imate kakvih saznanja. Inače deda po ocu je slavio Sv.Arhangela Mihajla. Pozdrav i hvala.
5. april 2013. u 14:46
Nebojša Novaković
Evo teksta o poreklu stanovništva i naseljavanju Donjih Grbica:
Osnivači Donjih Grbica
Majka je ona koja odgaji, a ne ona koja rodi
Da su žene zaslužne matere, koje zahvalno potomstvo uzima kao rodonačelnike, prezivajući se po njima, pokazuju Mirići u Kalanjevcima (prozvani po babi Miri, „koja ih je doselila iz Hercegovine“, rod sa Dukićima u Banji, s kojima su zajedno doseljeni, ali se ovde razišli). Rodoslovno pamćenje Mirića u Kalanjevcima seže do seobe 1737. godine, posle koje se njihova rodonačelnica, baba-Mira, doselila na Rudnik. O tome je Jeremija M. Pavlović zapisao: „Posle kratkog vremena ta porodica se podeli i njeni odeljci odu u dva mesta. Baba Mira ode u Kalanjevce (to su danas Mirići), a Duka ode u Banju (to su sada Dukići). U prvo vreme te dve porodice su išle jedna drugoj u goste; – i ta bi veza dugo trajala, da nije došao Prvi ustanak. Tada su prestali jedni drugima dolaziti. Posle ratova Mirin sin, koji je već bio star čovek, počeo je opet ići u goste, u Banju. Kažu da je najradije išao tamo, samo za to da vidi zajedničke naćve (koje su donete iz Hercegovine, a na deobi pripale Duki, i odnete u Banju. Više puta je plačući govorio Dukinim (i svojim) unučićima, o značaju tih naćava, u kojima je za vreme bežanije mešen hleb. Putujući tako, pričao je, svi smo bacali pogled na naćve, kad smo od gladi bili željni hleba.“
Tako isto i Vojčići u Vrbici („doselila se baba Vojka od Sjenice. Njena sestra Nerandža otišla u Venčane i od nje su Nerandžići u Venčanima“ – oba roda slave Sv. Aranđela), Gordijanići u Grivcu (najstarija familija), prozvani po babi Gordijani, ili Martići – dva roda u Kniću, srodna po mleku ili po utrobi, koja ih je izrodila (došla baba Marta sa sinom Jovanom od Užica, pa se preuda u Vilotiće, i od nje i tamo nastanu Martići, od koji svako slavi svoju slavu – Jovan Mitrovdan, a onaj u Vilotićima Sv. Jovana). I dobročiniteljke su sticale slavu, o čemu svedoče Nastići u Petropolju (prešli na imanje neke Naste i po njoj se nazvali, a staro im je prezime Bogdanovići).
Narodna poslovica kaže: majka je ona koja odgaji, a ne koja rodi. Time se ističe savesnost, odgovornost majke-rodilje za potomstvo. Razumljivo je, stoga, što bezmalo u svakom šumadijskom naselju ima porodica koje se prezivaju po ženskom pretku: Anđelići u Zakuti, Leševu, Majniću, Milakovcu, Pajsijeviću i Radmiloviću, Baba-Anđelići u Trnavi, Anići u Orašcu, Aničići u Bukoviku i Goločelu, Bisenijići u Drači, Bojanići u Baljkovcu, Dragušici i Šljivovcu, Božanići u Batočini, Vodicama, Donjoj Rači, Kutlovu, Rabrovcu i Čestinu, Bosići i Vemići u Kniću, Vidići u Vinči, Vukanići u Vrbici, Gordanići u Brzanu, Grozdići u Adrovcu, Daničići u Velikoj Plani, Milatovcu i Miraševcu, Divnići u Stojniku, Dostanići u Lapovu, Ravanici i Čukojevcu, Živanići u Goroviču i Resniku, Ilinčići u Pretokama, Ikonići u Gornjoj Vrbavi, Jagličići u Drači, Janići u Baničini, Belosavcima. Desimirovcu, Lapovu, Resniku, Saranovu, Sepcima, Topoli i Čumiću, Janjići u Grabovcu, Donjoj Rači, Lužnicama i Resniku, Jelenići u Trnavi, Jelići u Borču, Vitanovcu, Vukasovcima, Gornjoj Sabanti, Dragušici, Lipovcu i Čukojevcu, Jeličići u Badnjevcu, Jerinići u Balosavi i Kamenici, Jerosimići u Kniću i Poskuricama, Kalinići u Miraševcu, Katići u Markovcu i Cvetojevcu, Krunići u Drlupi, Kumrijići u Lapovu, Lepavići u Desimirovcu, Ljubičići u Kikojevcu, Manasići u Resniku, Mandići u Kniću i Stublu, Marijići u Badnjevcu, Marići u Balosavi, Belosavcima, Vitanovcu, Vučiću, Grabovcu, Donjoj Sabanti, Kloki, Leševu, Masloševu, Radmiloviću, Stojniku i Čestinu, Maričići u Božurnji, Brzanu, Vitanovcu, Desimirovcu, Korićanima, Markovcu Topoli i Cerovcu, Martići u Đurđevu i Šumama, Milenići u Raškoviću, Miličići u Gradcu, Zagorici i Lapovu (u Lapovu dvoji), Milkići u Markovcu i Miraševcu, Miljići u Stublu, Miljojčići u Vitkovcu, Mirjanići u Plani i Natalincima, Mladenići u Batočini i Vitkovcu, Nastići u Saranovu, Čumiću, Nerandžići u Gornjoj Vrbavi, Poleksići u Guberevcu, Petrići u Ljubiću, Radojkići u Svetliću, Ranđići u Lužnicama i Resniku, Riznići u Banji, Markovcu i Glediću, od Kolašina i slave Sv. Petku, Rosići u Vinči, Vrbici, Donjoj Trešnjevici, Manojlovcima, Petrovcu, Pretokama i Čukojevcu, Ružići u Vodicama, Vojinovcu, Milatovcu, Oplaniću i Trnavi, Savkići u Markovcu, Sandići u Božurnji i Stojniku, Sarići u Guncatima, Donjoj Sabanti, Donjoj Crnući, Rakincu i Stragarima, Selenići u Kniću, Sinđelići u Dobrovodici, Kutlovu i Resniku, Smiljanići u Godačici, Sovijanići u Grivcu, Spasenići u Pajsijeviću, Stajkići u Lapovu, Stamenići u Topoli, Stanići u Vrbici, Žabarima, Milavčiću, Orašcu, Pridvorici, Ratarima i Topoli, Stankići u Saranovu, Šljivovcu i Šumama, Stančići u Badnjevcu i Malim Pčelicama, Trenići u Donjim Jarušicama, Markovcu i Miraševcu, Cvetići u Donjim Jarušicama i Guncatima, Udovičići u Velikom Šenju, i drugi Udovičići (staro prezime Sinđići) u Bečevici, Popadići u Brnjici, Gornjoj Šatornji, Lapovu i Čukojevcu…
Niti su Šumadinci samonikli, niti bi stekli tako dobar glas i ugled da uza se nisu imali takve životne oslonce i pomagače kakve su majke, žene i kćeri Šumadije. Jer, zlehuda vremena, kada se muški ginulo, tražila su i muževne žene. A Šumadija ih je imala.
Sudeći po stanovništu koje danas u njima obitava, Donje Grbice idu u red najstarijih lepeničkih sela. Osnovala su ga tri roda – Bataveljići, Gvozdenovići i Raletići, doseljena posle 1737. godine iz Stare Srbije, i njihovi potomci su početkom ovog veka činili osam devetina seoskih domaćinstava, što, pogotovu u pogledu porodične razuđenosti i kompaktnosti, kako je uočio i istakao etnolog Toša Radivojević, „nije slučaj više ni u jednom lepeničkom naselju“.
Došavši posle Druge seobe (1736), pogotovu što su uslovi u Beogradskom pašaluku, kao pograničnom području, bili snošljiviji, preci Bataveljića i Gvozdenovića su doseljeni od Sjenice, a Raletića od Novog Pazara. Bataveljića je 1902. godine bilo 53 kuće, a činilo ih je dvanaest ogranaka – Markovići (9 kuća), Đorđevići (8), Bataveljići (5), Đurđevići (5), Maksimovići (5), Todorovići (5), Jovanovići (4), Matići (4), Simići (3), Jakovljevići (2), Obradovići (2), Pantići (1). U tom vremenu je od njih bilo i Bataveljića u Divostinu (1) i Kniću (4), a od Bataveljića (Markovića) rod Nikolića u Cvetojevcu (1), dok su im, do polovine ovog veka, neki ogranci doprli do Valjevske (Joševa) i Šumadijske Kolubara (Darosava).
IZVOR: Mile Nedeljković, „Ko su Šumadinci“, Glas javnosti 14. maj 2001. godine
13. jun 2021. u 01:34
Milica Grozdić
Poštovanje,
Mala ispravka,Gordanića u Brzanu nema,vec samo jedna porodica nas Grozdića,koji su prešli iz Lapova.
12. april 2013. u 20:24
jelena
Interesuje me poreklo prezimena Vojvodic. Moji su iz Like okolina Donjeg Lapca, slave sv. Nikolu. Skoro sam cula za Vojvodice iz okoline Kljuca [Vrbljani], isto tu slavu slave pa me interesuje da li smo u nekom srodstvu.
Moj pradeda je Jovan Vojvodic.
13. april 2013. u 09:38
Aleksandar Marinković
Jelena,
vrlo je verovatno da pripadate velikom krajiškom rodu koji je potekao od starih Štrbaca. Naime, više autora smatra da su od hercegovačkih Štrbaca potekli VOJVODIĆI i Bokani u Krajini. Nadalje, Od Vojvodića su pak potekli Škorići. Na povezanost ovih rodova ukazuju i porodične Slave. Naime, sve one slave stare Slave u Štrbaca: Sv. Nikola i Đurđevdan (naravno, uvek su mogući izuzeci). Postoji i mišljenje da su Vojvodići došli iz Crne Gore i naselili se na granici Like i Bosne gde su se neki od njih prozvali Bokani. Bez obzira na određene razlike u mišljenjima oko starijeg porekla, nema sumnje oko povezanosti Vojvodića sa Škorićima, Bokanima i u dalje ka Štrpcima.
12. april 2013. u 23:40
Milorad Bogdanović
Jelena, teško da neko od nas utvrdi s kim ste u srodstvu.
Mi možemo samo da vama pomognemo, a najveće obaveze su na vama.
Da, Vojvodići u parohiji Vrbljani slave Nikoljdan, kao i u parohiji Mrkonjić Grad; Vrelima kod Bihaća; Kralupi kod Visokog;Lušci Palanka; Prkosi kod Petrovca; Umci kod Sanskog Mosta, kao i parohiji Šljivno na Zmijanju. Prepis “Šematizam dabrobosanski” za 1882 godinu.
Ali o Vojvodićima dosta toga je napisano u knjizi “Porodice dalmatinskih Srba” , Aleksandra Bačko, str 91,92. koja se nalazi u našoj digitalnoj biblioteci.
Samo još da dodam da se prezime Vojvodić prvi put spominje 1378 godine, u pisanim dokumentina, na prostoru Vojvodstva svetog Save (Hercegovine).
P.S. Ćirilica je tako lijepa, da joj zavidi i latinica.
16. april 2013. u 04:25
Dragan Ilic
Poreklom sam iz Trubareva (Krusevacki srez). Interesujem se za rodoslov i poreklo. Po usmenom predanju poticemo od Djurdjije koji se doselio u ovo selo (po predanju iz Bugarske ili stare Srbije) krajem 18-og ili pocetkom 19-og veka. Imao je tri sina: Stajka, Miliju, Iliju i Aleksu. Po Iliji (verovatno rodjen 1810-1826.g) smo i dobili prezime Ilic. Ovo stvara teskoce jer vecina porodica u centralnoj Srbiji nije imala stalna prezimena (tek od 1851.g. ukazom A. Karadjordjevica je uvedeno stalno prezime). Krsna Slava Sv. Jovan. U ovom kraju u tom periodu je bilo dosta migracije stanovnistva iz C. Gore, Kosova i Metohije, ali i drgih susednih regiona. Napomenuo bih da je selo Trubarevo iako veoma malo naselje kontinualno naseljeno od srednjeg veka. U blizini je bila velika tvrdjava/grad, a nalazi se u turskim popisima (i mapama) defteru za Alacahisar (Krusevac) iz 1615.g. Bio bih zahvalan za komentare i sugestije.
22. april 2013. u 07:10
Vuk
Poštovani,
jako malo znam o svom poreklu, a u pitanju su prezimena Lasica iz Hercegovine i Kosorić sa Romanije. Bio bih zahvalan na pomoći, pa da krenem da tražim…
Svako dobro od Gospoda.