Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
26. oktobar 2012. u 14:48
Mladen Jankovic
Pozdrav, zanima me poreklo porodice Jankovic iz Sarajevskog polja Rajlovac, krsna slava Jovandan. Imam informaciju da su se doselili medju prvim Srbima u Sarajevsko polje iz okoline Vrnjacke Banje za vreme Turaka, mislim da su se prezivali Bucevac ili Binjevac, ali to je neproverena informacija, unapred hvala.
26. oktobar 2012. u 18:02
Nebojsa
Mladene, Jankovići (Sv. Jovan) su se doselili iz Starog Vlaha, ne iz Vrnjačke Banje.
Došli su prvo na Podine, a zatim su prešli na Rajlovac u doba kolere 1866. godine.
Prezivali su se Bučevac. Inače to prezime je nastalo po ličnom imenu Buč.
U Starom Vlahu, na Zlatiboru, postoji prezime Bučevac, pa pretpostavljam da ste poreklom odatle.
26. oktobar 2012. u 18:38
Nebojsa
Tačnije, to mesto na Zlatiboru se zove Kriva Rijeka, pozdrav.
26. oktobar 2012. u 19:43
jankovicmladen96
Nebojsa, ja znam moje pretke do 1600 i neke godine koji su takodje ziveli u Rajlovcu, cak imam inf. da su dosli 1500 i neke godine, moji znaju toliko predaka. Ali, voleo bih nesto vise znati to jest tacnije, tako da ova tvoja inf. je mozda za neke druge Jankovice. Ipak, hvala na trudu.
26. oktobar 2012. u 20:29
Mladen Jankovic
Nebojsa hvala, ali ja imam inf, o mojim precima u Sarajevu negde od 1680 godine, pa me naravno zanima pre toga, ja znam da su sigurno vec 1680 godine bili u sarajevu, i sahranjivali se na Stupu, pa posle u Brijescu, a nemam sigurnu informaciju kad tacno, zasto, odakle su dosli i naravno kako su se prezivali, unapred hvala. i da vas pohvalim sajt vam je odlicna stvar.
26. oktobar 2012. u 22:24
Nebojsa
Mladene, ne postoji podatak od kad su u Sarajevskom polju? Postoji samo info. da je 1866. godine bila ta “unutrašnja” seoba. 100 % je reč o Vašim Jankovićima.
Postoji šansa da Vaši spadaju u najstarije stanovništvo tog kraja, tj da su se davno iselili sa prostora Starog Vlaha.
Problem je što je taj kraj oko Sarajeva više puta opusteo, usled ratova, bolesti, itd, a najveća seoba u te krajeve desila se u 17. i 18. veku, kada veliki broj Srba iz Stare Hercegovine, limske Doline i Kolašina naseljava Sarajevsko polje i okolna mesta.
Još nešto, mnogi imaju viziju da su se kompletna plemena seljakala se iz mesta u mesto, što je pogrešno jer ako je tako, onda se ne može govoriti o predanju i svesti o poreklu. Te seobe su imale etapni karakter i nisu odjednom vršene.
26. oktobar 2012. u 23:09
Mladen Jankovic
Ok, hvala ti, samo znam da su kucu napravili pre 1866. god. i tad mi je rodjen pradeda Lazar, i znam i da je njegov deda ziveo na istoj lokaciji. Ipak, hvala na trudu.
27. oktobar 2012. u 01:06
Radmila
Hvala Šarko, na podacima za Tomić Tomu, on će se uključiti u rasprave na ovom sajtu, sada je, kaže slabo na kompjuteru.
On je iz nekog sela kod Štrpca na KiM-u.
Ja sam iz Novog Sada gde mi je rođen otac Tomić Lazar, a deda mi je rođen u Staparu kod Sombora, od oca Gavrila Tomića, stolara i majke Nemice, Veronike.Taj pradeda Gavrilo je rođen i817. samo ne znam gde. A, to me i zanima, odakle je on došao.
U Staparu ima i sada Tomića i Cepančića, oni su staro kumstvo.
O Cepančićima nigde nema pomena sem u Staparu. Ili su se drugačije zvali ili su izumrli.
Neki Tomić Gaja je 1860. došao u Stapar iz Sent Ivan Prigrevice, to je sve što znam.
Mislim da neću ništa više ni saznati…
Pozdrav Šarku!
27. oktobar 2012. u 20:14
Sarko
Radmila, rado bi ti pomogao, ali nemam nista od monografija za Vojvodinu, osim neke nepotpune podatke za Srem i juzni Banat.
Odgovor za Tomu Tomica:
Valjda znate da u Sirinicu ima jos sest porodica koja su po predanju iz Gusinja. Dakle niste jedina porodica iz tog kraja. Orlocevci u Vrbestici koji su doseljeni iz Gusinja, vele da su se zbog siptarskih zuluma iz Gusinja iselili u Bukos u Metohiji, da bi nakon izvesnog vremena jedan brat dosao u Vrbestici, a drugi ostao u Bukosu i primio islam. Pre velike seobe 1690. godine, Siptara skoro da i nije bilo na KIM, bilo ih samo u Metohiji u pogranicnom delu sa danasnjom Albanijom, oko Djakovice, Decana, Peci. Posle 1690 godine siptari prodiru i naseljavaju KIM, nesto malo kasnije naseljavaju i Toplicu, Jablanicu, Vranjsku Poljanicu/Pcinju pa se cak naseljavaju i u neka sela na Vlasini. A na zapadnu stranu naseljavaju se cak i do pesterskih sjenicka sela i tako pritiskaju starosedelacke srpske porodice iz Gusinjskog kraja na iseljavanje. Turci su bili nalagodavci, a Siptari izvrsitelji i njihovo privilegovano gradjanstvo. Vecina Siptara su jos u matici poprimali islam, malo broj njih se doseljavao i kao katolici, ali su ubrzo po doseljenju primili islam.
Dr Atanasije Urosevic o dijalektu Vase porodice: U Susicu kako su doseljenici od Gusinja tu jos od kraja 18. veka, kod njih se juzni dijalekt i zadrzao dugo, sto je doslo do toga, sto u njihovom selu nije bilo doseljenika iz drugih krajeva, a sa jednim zatocenim srpskim rodom u ovome selu ovi Gusinjani nisu gotovo ni imali veze, jer je taj zatoceni starosedelacki srpski rod, nesto po njihovom doseljenju, presao u islam.
O jeziku Sirinicana:
Izmedju srpskog starinackog stanovnistva i izmedju doseljenickog nije bili neke velike razlike u jeziku. Kako su uz to svi bili iste veroispovesti pravoslavne, medju njima su nastajali tesnji dodiri i bracne veze a s tim, razume se, i izjednacavanje u jeziku, nosnji i obicajima.
Interesantna je cinjenica da u Sirinickoj Zupi ima toliki broj doseljenika, i to ne samo iz obliznjih vec cak i iz dosta udaljenih krajeva. Doseljenicki rodovi u Sirinickoj Zupi prema broju domova, cine tri cetvrtine stanovnistva, a starosedelacke rodovi, cine svega jednu cetvrtinu stanovnistva.
Sirinicka Zupa je na povoljnom polozaju. Gotovo je sa svih strana opkoljena planinama, ciji su nisi delovi nepogodni za nastanivanje, ona je oko sebe imala sirok pojas nenastanjenog zemljista, te je vazilo za zaklonjenu i dobru zasticenu oblast, time je ona donekle bila obezbedjena ne samo od arbanaskog prodiranja vec i od upada arbanaskih haramija, jer su sela sasvim pri dnu korutine, te su, zbog udaljenosti od periferije oblasti i zbog njihove zbijenosti i medjusobne blizine, prestavljale teskocu i opasnost za takve haramijske upade. Ona je dalje i pored neprestanog iseljavanja srpskih starinaca iz nje, usled pridolazenja doseljenika, uvek bila dobro naseljena, te je i sa te strane bila odbojna prema arbanaskom prodiranju. Sa zapadne strane ju je stitilo od arbanskog prodiranja i to, sto se naslanjala na srpsku oblast Sredsku, a preko nje i na Goru.
Drugi povoljan uslov za privlacenje srpskih doseljenika bio je u tome, sto u ovoj planinskoj oblasti nije bilo ciflickog rezima, te, ukoliko je bilo kakvog danaka, taj se danak davao u stoci, a prihod od zemlje je uzivao samo obradjivac.
Nesto vise o razlozima iseljavanja starosedelaca Sirinicana:
Mala i planinska Sirinicka zupa, povoljna uglavnom za stocarsku i sumarsku privredu, ne pruza dovoljno izvora za opstanak veceg broja stanovnistva. A ona je vremenom, nesto prirastajem, nesto zbog one svoje vec iznete privlacnosti us svoga zaklonjenog polozaja i cinjenice da u njoj za turske vladavine nije bilo ciflickog rezima, privlacila doseljenike, te joj se stanovnistvo povecalo. Sa tako povecanom gustinom moralo se pristupiti i drugim granama privrede, narocito prosirenju zemljoradnje, tj, otvaranju novih oranica. Ali usled oskudice u pogodnom zemljistu za zemljoradnju, ljudi su se latili i drugih zanimanja. U odeljku o privredi videli smo da u ovoj oblasti pored stocarstva, sumarstva i zemljoradnje ima jos oko deset drugih grana orivrede, kojima se mnogi stanovnici bave kao dopunskom privredom.
Pristupilo se cak i pecalbarstvu. Ali sve stanovnistvo nije bilo u mogucnosti da pristupi ovim dopunskim granama privrede, a neki i pored njih, nisu resavali pitanje svoga opstanka, te su za izlazak iz teskog zivota nalazili resenje u iseljavanju, cak i u oblasti sa ciflickim rezimom. Na vecim imanjim, iako tudjim, gospodarskim, mogli su, i kao cifcije, doci do vecih prihoda no na svojim malim ili, usled prirastaja, smanjenim imanjima.
Bilo je i drugih uzroka za iseljavanje. Poznata verska netrpeljivost izmedju Arbanasa muslimana i Srba pravoslavnih za turske vladavine, a s tim u vezi i sukobi koji su dovodili i do krvi, uticala je takodje da se izvestan broj Srba seli iz ove oblasti.
27. oktobar 2012. u 17:03
marko kulišić
Zdravo,
imam jedno pitanje, zanima me loza Kulišića od početka i njenog nastanka ako je to moguće.. Moja neka neformalna saznanja su da smo iz Crne Gore u vreme seoba smo dosli na planinu Ozren, Bosna i Hercegovina, selo Šižje, Sprečanska dolina… Da li je moguce dobiti bilo kakvo saznanje ili gde da se obratim.. Hvala
4. novembar 2012. u 00:18
Milena Zivanovic (rodj.Jalic)
Molim vas, da li neko zna poreklo prezimena JALIC.Deda i otac su rodjeni u Kozici, Sanski Most. 1946 kolonizovani u Vojvodinu… Hvala
15. maj 2017. u 17:35
Branislav Jalic
Trazim takodje prezime Jalic
5. novembar 2012. u 19:54
Knezevic Bosko
Poštovani,
zanima me poreklo moje porodice Knežević.Pradeda Evgenije Knežević je rođen 1901 godine u selu Bašaid,u Banatu od oca Ivana i majke Milanke.Pričali su mi da su mi da je porodica jedan period provela u Raškoj oblasti a pre toga u CG ali mene zanima malo preciznije gde su bili, koliko, odakle su krenuli… Slava nam je Đurđevdan. Nije puno podataka ali se nadam da će vama biti dovoljno da mi pomognete.
Unapred hvala
14. septembar 2016. u 12:08
Dragoljub badrljica, profesor iz Mokrina
U poreskim knjigama Bašaida (1781 – 1786) su kao domaćini navedeni sledeći Kneževići:Gaja, Jovan, Nikola, Pavao, Pera i Sima (Izvor: Muzejski radnik N.(Nadlački Luka) – Pregled stanovništva dištrikta velikokikindskog s kraja 18. veka, Kikinda, 1954. god., str.56).