Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
14. novembar 2012. u 19:25
mirkovic
Postovani,
poreklom sam iz okoline Olova, BIH. Voleo bi da znam poreklo MIRKOVICA. Ne znam nista o njihovom poreklu, a slava je Djurdjevdan. Unapred hvala
14. novembar 2012. u 20:13
Nebojsa
Mirkovići u Visočkom okrugu su poreklom iz Hercegovine. Postoje dve grane, jedni slave Sv. Jovana i poreklom su iz Banjana, a drugi su “starinom” iz Hercegovine i slave Sv. Aranđela.
U Hercegovini Mirkovići slave Sv. Jovana i Đurđevdan.
14. novembar 2012. u 21:54
Zivko Ristic
Živim u Skoplje, doseljeni smo iz Toplice pocetkom 20 ‘toga veka, slavimo Sv. Andriju Prvozvanog.
Po predanju, Ristici su se u Toplice doselili iz Rvata kod Raske, u dolini Ibra. Od velikog je znacaja, pored ovog predanja, i krsna slava sv. Andrija Prvozvani. Ova slava je veoma retka i po pitanju porekla vrlo indikativna. Naime, u okolini Raske selo Kremici (oblast Ibar) zivi jedan veoma razgranat rod, koi slavi ovu krsnu slavu.( Rdomir M. Ilic, Ibar, Naselja srpskih zemalja. Radoslav D. Pavlovic, Stanovnistvo i naselja opstine Raska.)
Tražeci po arhivima dosao sam do podatka da se Todor Ristic iz Rvata ( moj praded), 1865. godine u Pavlickoj crkvi ozenio sa Mladenom Pokimicom iz Vareva, kcerke Prokopija Pokimice. Kum na vencanju je bio Milan Knezevic iz Kremica. (Arhiv u Kraljevu, crkvena knjiga vencanih). Ime oca Todora nije navedeno pored oca Mladeninog sto stavlja u sumlju Rvate. Zasto Todor nije naveo ime oca nisam otkrio. Medjutim Todora Ristica nema u popisnim knigama od 1863. godine u Rvatima.To me navodi da razmislim da je on iz susednog Kremica. No, za to nemam podataka.
Ako neko ima podatke za selo Kremice kod Raske iz perioda oko 1850-1860 godine da mi se javi. Zahvalan, Živko Ristić, sa pozdravom
14. novembar 2012. u 22:01
Milos Markovic
Postovani,
Moji su poreklom iz Ratara kod Smederevske Palanke. Interesuju me podaci koji mi trebaju za rodoslov iz istorije za gimn. Moji su se doselili iz Selista kraj Ratara krajem 18. veka. Pre toga ne znam odakle su dosli, ne znam njihove godine rodjenja. Slavim Sv.Jovana.
16. novembar 2012. u 14:41
Milos Markovic
Unapred hvala.S Postovanjem
21. novembar 2012. u 01:52
Sofija Govorčin
Poštovani,
Skoro sam pretraživala istoriju sela iz kog je moj otac i naišla sam na neke zanimljive činjenice, pa sam rešila da potražim neke informacije o našem poreklu.
Moje prezime je Govorčin, poreklom smo iz sela Kulpin (Bački Petrovac, Novi Sad), slavimo Svetog Nikolu. Znam da smo porelkom iz Hercegovine; na Vikipediji sam pronašla podatak da se sredinom 1700 godine u Kulpin doselilo 200 porodica iz Hercegovine. Međutim, u Kulpinu ima još nekoliko porodica sa istim prezimenom, ali nismo u srodstvu, i oni slave drugu slavu.
Takođe sam na internetu pronašla da ovo prezime ima i u Hrvatskoj, ali su oni katolici.
Volela bih da saznam više o poreklu moje porodice.
Unapred hvala.
4. jul 2015. u 15:16
Iva
Draga Sofija,
kao i ti pokušavam da otkrijem odakle su preci..Moje prezime je Govorčinović i iz Šapca smo.Izvedeno od Govorcin,uzet nastavak tokom Austrougarskog rata i naseljavanja u Srbiju..Ne poreklom,dede su mi rodjene ovde u Macvi od
1936-. I jedina smo familija ovde.Rodjake imamo u Kulpinu i moj stric je imao kontakt s njima.Takođe i u Hrvatskoj ali pokojni deda kontakt imao,pa ih rat razdvojio.Slavimo svi Sv Nikolu.Ovih dana planiram da počnem istragu van Srbije..Nadam se da ces me kontaktirati.Stariji znaju pricu opširnije..
12. januar 2022. u 16:56
Sofija Govorčin
Pozdrav Iva,
Ja sam potpuno zaboravila na ovaj sajt posle nekih godinu dana jer mi niko ništa nije odgovorio i sad sam uz neku pretragu na guglu naišla slučajno na njega i vidim vaš odgovor. Ako ste nastavili sa pretragom i saznali nešto o poreklu prezimena (i još uvek posećujete ovaj sajt), volela bih da mi se javite pa da razmenimo e-mail adrese i podatke koje ste uspeli da skupite.
Pozdrav
26. novembar 2012. u 21:48
Jelena
Postovani,
pisem Vam u nadi da cu uspeti da saznam nesto vise o poreklu moje porodice. U pitanju je porodica Košanin. Mi smo iz sela Tadenje kod Ušća, a Košana ima i u Ušću, Baljevcu i u okolini Kraljeva. Naša krsna slava je Sveta Petka. Neke priče govore da smo poreklom iz Crne Gore, a druge da smo sa Metohije. Molim vas, ako imate nekih informacija o tome da mi pomognete da saznam nešto više.
Veliki pozdrav.
26. novembar 2012. u 22:16
Nebojsa
Iz knjige “Ko su Šumadinci” :
” Mihailo Dragić je pravilno pretpostavio da su doseljenici od Peći išli preko Kolašina, a odavde u novopazarsku i sjeničku oblast, o čemu je zapisao: „Interesantan je put jedne od vrlo razgranatih porodica u Gruži, koja vodi poreklo od Peći, a koja se preko Kolašina rasturila na razne strane. To je familija Košana. Izgleda da je ovo bilo jako bratstvo, koje se rasturilo iz sela Koša kod Peći, i to su najpre prešli u Kolašin, odakle su se tek počeli rasturati na razne strane. Jedni su se razišli po sjeničkim selima, odakle su dalje prešli u Srbiju, drugi su se zadržali u Kolašinu, gde ih još ima. Ovi kolašinski Košani nisu u isto vreme doseljeni u Gružu, ali su do Karađorđa već svi došli.” Pripadnike bratstva Košana Dragić je našao u nekim selima Ibra, zatim u Matarugama i Zamčanju u Donjem Ibru, kao i u moravičkom selu Čečini, gde je cela mala Košana. No, Košani su najbrojniji u Gruži, gde ih je u vreme Dragićevih ispitivanja (1921. godine) bilo 174 kuće – u Bečevici (22), Glediću (32), Zakuti (37), Kniću (24), Leskovcu (8), Lipnici (36) i Ljubiću (15). ”
” Košani su Zarići u Kniću, koji su od starine jedna familija sa Mijatovićima, Milutinovićima i Đokićima (Maksimovićima) u istom mestu. Ovom bratstvu pripadaju Jekići i Stepanovići u Leskovcu, čiji se predak Jovan Košanin ovde doselio, dobivši nadimak po selu iz koga je došao. Zajedničko prezime Košani imaju Nedeljkovići, Lazovići, Todorovići i Markovići u Lipnici, čiji su se preci Nedeljko i Todor doselili iz Koša, koji je tada bio „u Turskoj”, kao i Jovaši (Bojovići, Jeremići i Vasiljevići) u istom mestu. U Ljubiću su Košani Zornići, potomci četvorice braće (Radivoja, Maksima, Mirčete i Milića), doseljene iz Goševa kod Sjenice. Zornići znaju da su im srodnici Košani u Lipnici i Zakuti.
Da su Košani bratstvo vidi se i po krsnom imenu, jer sve košanske porodice u Bečevici, Glediću, Zakuti, Kniću, Leskovcu, Lipnici i Ljubiću, kao i njihove raseljene porodice, slave Svetu Petku (27. oktobra), a preslavljaju Petku Trnovsku (8. avgusta).
Daljim istraživanjima se mogu dobiti i podaci o nekim košanskim porodicama koje su ostale u okolini Sjenice. Košansko prezime Zornić, koje nalazimo u Ljubiću, spada u ređa prezimena. Ovo prezime nalazimo danas u selu Ponorcu kod Sjenice, gde ima jak rod Zornića, a u okviru njega ugledni rod Lemića, nazvan po majci Lemi. No, ovi su Zornići, kao i Lemići, muslimani. Znaju kad su primili islam, ali ne znaju koja im je bila krsna slava, što samo pokazuje da su delili sudbinu srpskog stanovništva koje je ostalo u ovom kraju, izloženo turčenju u više navrata.
Što se, pak, tiče sela Koša, matice bratstva Košana, ovo selo u opštini Istok po popisu 1991. godine ima 426 žitelja (423 Srbina i dva Jugoslovena), od kojih su 425 pravoslavne vere. Etnolog Milisav Lutovac je u Ibarskom Kolašinu našao jako bratstvo Košana koji tvrde da su poreklom iz mesta Kos u Prekobrđu u Morači, odakle su se pre tri stoleća iselili, a što potvrđuju nazivi Koško groblje i Koška planina, očuvani tamo do danas. Košana u Ibarskom Kolašinu ima u selima Gazivode (4 kuće), Banja (2), Tušiće (6, gde se prezivaju Aleksići i Dimitrijevići), Vukosavljeviće (8, Vukomanovići i Milovići), Vitkojeviće (4, Janićijevići i Milenkovići) i Tabalije (9, Dobrosavljevići i Lukovići), zatim u Velikoj Šotri u Toplici (4), Vračevu u Donjem Ibru (1) i dr. Osim bratstveničkog imena, i ovi Košani su očuvali i zajedničku slavu, Sv. Petku. ”
U Temniću postoji porodica Košanac, koja je poreklom iz Košana na Kosovu, takođe slave Petkovicu.
30. novembar 2012. u 10:16
DraganNCosic
Poštovani,
Istraživanjem porekla svoje porodice ( Ćosić, slava Sveti Avramije Zatvornik )bavim se već više od godinu dana ( sada mi je istraživanje postalo svakodnevnica, te proučavam Načelstvo okružja šabačkog ). Na osnovu podataka iz Arhiva Srbije ( teftera i ostalih dokumenata ),postojećih knjiga krštenja i venčanja iz hrama Sv. apostola Petra i Pavla iz Glogovca, nadgrobnih spomenika u selu Banovo Polje( na žalost veći deo istih je ili skoro ispod zemlje ili se jedva može pročitati ime ), starog kumstva i sećanja rođaka pokušavam da stvorim sliku svojih predaka. Podaci i kazivanja govore da se familija Ćosić doselila u područje knežine mačvanske krajem osamnaestog veka. Imajući u vidu da je zbog ratova, nepogoda, nemarnosti i nebrige uništeno dosta arhivske građe, verujem da sam uskraćen za ključne podatke dolaska i obitavanja familije. Hvala vam na vremenu i javite se!
3. decembar 2012. u 02:32
mlađo
Zdravo Dragane,
drago mi je kada vidim da još neko istražuje porodično porijeklo, a da pri tome ima za svoju krsnu slavu Avramijevdan, kao i moja porodica.
Avramijevdan je slava vezana za Srebreničko-Vlasenički protoprezviterat, oblast zvana Osat, odatle su se porodice koje slave ovu rijetku i specifičnu krsnu slavu selile, prvenstvenu u Zapadnu Srbiju i u ostale oblasti niz Drinu.
Avramijevdan je slava vezana za dvije odvojene grupe porodica, jedni su iz okoline Livna, a drugi iz okoline Nevesinja.
Da ne dužim priču, možeš mi poslati jedan mejl na: [email protected]
Pozdrav.
30. novembar 2012. u 14:12
Nebojsa
Ćosići sa slavom Sv. Avramije zabeleženi su u Banovom Polju.
U Banovo Polje su došli u 18. veku iz Bosne. Bilo ih je preko 40 kuća.
U Crnoj Bari postoji porodica Ćosić, koja je poreklom od ovih Ćosića iz Banovog Polja.
Zabeleženo je da se 1931. godina Živojin Ćosić doselio iz Banovog Polja.
U Dublju takođe živi jedan ogranak ovog roda. I tamo su Ćosići došli iz Bosne u 18. veku, slave Avramija i ima ih 13 kuća. Penići (13 kuća, Avramije) iz ovog mesta su isti rod sa Ćosićima.
U Lipolistu ima Ćosića (Sv. Avramije). Doselio se Filip Ćosić, iz Dublja. Ova seoba je takođe novijeg datuma (20. vek).
U Petlovači postoji jedna kuća Ćosića (Sv. Avramije). Iz Banovog Polja su poreklom, predak im je došao na miraz.
U Uzveću, Ćosići 1 kuća, Sv. Avramije, doselio iz Đurađ Ćosić iz Dublja 1875. godine.
Nije precizirano iz kog dela Bosne su poreklom, mada, verovatno je reč o Semberiji, ili istočnoj Bosni, stoga tamo treba nastaviti sa istraživanjem daljih korena.
1. decembar 2012. u 15:11
Mira
Poštovanje,
Nakon velike radosti kad sam otkrila vaš portal usledilo je malo razočaranje jer ni posle gotovo mesec dana nisam dobila baš nikakav odgovor. Ili bar uputstvo kako da tragam dalje. Nadam se da ćete mi bar ovog puta uputiti reč-dve. Hvala unapred.
Osnove koje imam su:
1. Čukundeda: Miloš Radišić (rodjen 1844.) ziveo na teritoriji oko Srbobrana (tad se zvao Sentomaš)-kod Novog Sada, sa suprugom Jelenom (rodjena Rocanov), imali ćerku Ljubicu (udata Kuzmanović). Rodjak Miloša Radišića zvao se Marko Radišić dobio je plemstvo 1751.g. kao graničarski oficir (poručnik).
2. Otac drugog čukundede zvao se Jevrem Kuzmanović ziveo oko Novog Sada (Čenej?)
njegov sin (moj čukundeda) zvao se Pavle Kuzmanović i zena Draga rodj.Terzić imali decu: Ilija, Mojsilo, Lenka ..Slavili Sv. Nikolu.
3. Paja Čelić ziveo u selu Vilovo (kod Novog Sada) i supruga Živka imali decu: Djoku čija su deca: Djoka (rodj. 1904. u Vilovu), Živka rodj. 1897. u Vilovu, Slavko (1907), Jela, Obrad (1912) koji je poginuo u raciji II svet.rata. Slava im je Sv.Nikola.
Volela bih da znam dalje pretke a posebno iz kojih su krajeva došli u Austrougarsku. Hvala unapred.
10. decembar 2012. u 10:25
Jovan Čudanov
Zovem se Jovan Čudanov poreklom sam iz Kikinde. Istražujem poreklo familije Čudanov (Čudan. Molim sve koji se ovako prezivaju ili nešto znaju o ovoj temi da mi se jave.