Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
26. октобар 2012. у 14:48
Mladen Jankovic
Pozdrav, zanima me poreklo porodice Jankovic iz Sarajevskog polja Rajlovac, krsna slava Jovandan. Imam informaciju da su se doselili medju prvim Srbima u Sarajevsko polje iz okoline Vrnjacke Banje za vreme Turaka, mislim da su se prezivali Bucevac ili Binjevac, ali to je neproverena informacija, unapred hvala.
26. октобар 2012. у 18:02
Nebojsa
Младене, Јанковићи (Св. Јован) су се доселили из Старог Влаха, не из Врњачке Бање.
Дошли су прво на Подине, а затим су прешли на Рајловац у доба колере 1866. године.
Презивали су се Бучевац. Иначе то презиме је настало по личном имену Буч.
У Старом Влаху, на Златибору, постоји презиме Бучевац, па претпостављам да сте пореклом одатле.
26. октобар 2012. у 18:38
Nebojsa
Тачније, то место на Златибору се зове Крива Ријека, поздрав.
26. октобар 2012. у 19:43
jankovicmladen96
Nebojsa, ja znam moje pretke do 1600 i neke godine koji su takodje ziveli u Rajlovcu, cak imam inf. da su dosli 1500 i neke godine, moji znaju toliko predaka. Ali, voleo bih nesto vise znati to jest tacnije, tako da ova tvoja inf. je mozda za neke druge Jankovice. Ipak, hvala na trudu.
26. октобар 2012. у 20:29
Mladen Jankovic
Nebojsa hvala, ali ja imam inf, o mojim precima u Sarajevu negde od 1680 godine, pa me naravno zanima pre toga, ja znam da su sigurno vec 1680 godine bili u sarajevu, i sahranjivali se na Stupu, pa posle u Brijescu, a nemam sigurnu informaciju kad tacno, zasto, odakle su dosli i naravno kako su se prezivali, unapred hvala. i da vas pohvalim sajt vam je odlicna stvar.
26. октобар 2012. у 22:24
Nebojsa
Младене, не постоји податак од кад су у Сарајевском пољу? Постоји само инфо. да је 1866. године била та “унутрашња” сеоба. 100 % је реч о Вашим Јанковићима.
Постоји шанса да Ваши спадају у најстарије становништво тог краја, тј да су се давно иселили са простора Старог Влаха.
Проблем је што је тај крај око Сарајева више пута опустео, услед ратова, болести, итд, а највећа сеоба у те крајеве десила се у 17. и 18. веку, када велики број Срба из Старе Херцеговине, лимске Долине и Колашина насељава Сарајевско поље и околна места.
Још нешто, многи имају визију да су се комплетна племена сељакала се из места у место, што је погрешно јер ако је тако, онда се не може говорити о предању и свести о пореклу. Те сеобе су имале етапни карактер и нису одједном вршене.
26. октобар 2012. у 23:09
Mladen Jankovic
Ok, hvala ti, samo znam da su kucu napravili pre 1866. god. i tad mi je rodjen pradeda Lazar, i znam i da je njegov deda ziveo na istoj lokaciji. Ipak, hvala na trudu.
27. октобар 2012. у 01:06
Radmila
Hvala Šarko, na podacima za Tomić Tomu, on će se uključiti u rasprave na ovom sajtu, sada je, kaže slabo na kompjuteru.
On je iz nekog sela kod Štrpca na KiM-u.
Ja sam iz Novog Sada gde mi je rođen otac Tomić Lazar, a deda mi je rođen u Staparu kod Sombora, od oca Gavrila Tomića, stolara i majke Nemice, Veronike.Taj pradeda Gavrilo je rođen i817. samo ne znam gde. A, to me i zanima, odakle je on došao.
U Staparu ima i sada Tomića i Cepančića, oni su staro kumstvo.
O Cepančićima nigde nema pomena sem u Staparu. Ili su se drugačije zvali ili su izumrli.
Neki Tomić Gaja je 1860. došao u Stapar iz Sent Ivan Prigrevice, to je sve što znam.
Mislim da neću ništa više ni saznati…
Pozdrav Šarku!
27. октобар 2012. у 20:14
Sarko
Radmila, rado bi ti pomogao, ali nemam nista od monografija za Vojvodinu, osim neke nepotpune podatke za Srem i juzni Banat.
Odgovor za Tomu Tomica:
Valjda znate da u Sirinicu ima jos sest porodica koja su po predanju iz Gusinja. Dakle niste jedina porodica iz tog kraja. Orlocevci u Vrbestici koji su doseljeni iz Gusinja, vele da su se zbog siptarskih zuluma iz Gusinja iselili u Bukos u Metohiji, da bi nakon izvesnog vremena jedan brat dosao u Vrbestici, a drugi ostao u Bukosu i primio islam. Pre velike seobe 1690. godine, Siptara skoro da i nije bilo na KIM, bilo ih samo u Metohiji u pogranicnom delu sa danasnjom Albanijom, oko Djakovice, Decana, Peci. Posle 1690 godine siptari prodiru i naseljavaju KIM, nesto malo kasnije naseljavaju i Toplicu, Jablanicu, Vranjsku Poljanicu/Pcinju pa se cak naseljavaju i u neka sela na Vlasini. A na zapadnu stranu naseljavaju se cak i do pesterskih sjenicka sela i tako pritiskaju starosedelacke srpske porodice iz Gusinjskog kraja na iseljavanje. Turci su bili nalagodavci, a Siptari izvrsitelji i njihovo privilegovano gradjanstvo. Vecina Siptara su jos u matici poprimali islam, malo broj njih se doseljavao i kao katolici, ali su ubrzo po doseljenju primili islam.
Dr Atanasije Urosevic o dijalektu Vase porodice: U Susicu kako su doseljenici od Gusinja tu jos od kraja 18. veka, kod njih se juzni dijalekt i zadrzao dugo, sto je doslo do toga, sto u njihovom selu nije bilo doseljenika iz drugih krajeva, a sa jednim zatocenim srpskim rodom u ovome selu ovi Gusinjani nisu gotovo ni imali veze, jer je taj zatoceni starosedelacki srpski rod, nesto po njihovom doseljenju, presao u islam.
O jeziku Sirinicana:
Izmedju srpskog starinackog stanovnistva i izmedju doseljenickog nije bili neke velike razlike u jeziku. Kako su uz to svi bili iste veroispovesti pravoslavne, medju njima su nastajali tesnji dodiri i bracne veze a s tim, razume se, i izjednacavanje u jeziku, nosnji i obicajima.
Interesantna je cinjenica da u Sirinickoj Zupi ima toliki broj doseljenika, i to ne samo iz obliznjih vec cak i iz dosta udaljenih krajeva. Doseljenicki rodovi u Sirinickoj Zupi prema broju domova, cine tri cetvrtine stanovnistva, a starosedelacke rodovi, cine svega jednu cetvrtinu stanovnistva.
Sirinicka Zupa je na povoljnom polozaju. Gotovo je sa svih strana opkoljena planinama, ciji su nisi delovi nepogodni za nastanivanje, ona je oko sebe imala sirok pojas nenastanjenog zemljista, te je vazilo za zaklonjenu i dobru zasticenu oblast, time je ona donekle bila obezbedjena ne samo od arbanaskog prodiranja vec i od upada arbanaskih haramija, jer su sela sasvim pri dnu korutine, te su, zbog udaljenosti od periferije oblasti i zbog njihove zbijenosti i medjusobne blizine, prestavljale teskocu i opasnost za takve haramijske upade. Ona je dalje i pored neprestanog iseljavanja srpskih starinaca iz nje, usled pridolazenja doseljenika, uvek bila dobro naseljena, te je i sa te strane bila odbojna prema arbanaskom prodiranju. Sa zapadne strane ju je stitilo od arbanskog prodiranja i to, sto se naslanjala na srpsku oblast Sredsku, a preko nje i na Goru.
Drugi povoljan uslov za privlacenje srpskih doseljenika bio je u tome, sto u ovoj planinskoj oblasti nije bilo ciflickog rezima, te, ukoliko je bilo kakvog danaka, taj se danak davao u stoci, a prihod od zemlje je uzivao samo obradjivac.
Nesto vise o razlozima iseljavanja starosedelaca Sirinicana:
Mala i planinska Sirinicka zupa, povoljna uglavnom za stocarsku i sumarsku privredu, ne pruza dovoljno izvora za opstanak veceg broja stanovnistva. A ona je vremenom, nesto prirastajem, nesto zbog one svoje vec iznete privlacnosti us svoga zaklonjenog polozaja i cinjenice da u njoj za turske vladavine nije bilo ciflickog rezima, privlacila doseljenike, te joj se stanovnistvo povecalo. Sa tako povecanom gustinom moralo se pristupiti i drugim granama privrede, narocito prosirenju zemljoradnje, tj, otvaranju novih oranica. Ali usled oskudice u pogodnom zemljistu za zemljoradnju, ljudi su se latili i drugih zanimanja. U odeljku o privredi videli smo da u ovoj oblasti pored stocarstva, sumarstva i zemljoradnje ima jos oko deset drugih grana orivrede, kojima se mnogi stanovnici bave kao dopunskom privredom.
Pristupilo se cak i pecalbarstvu. Ali sve stanovnistvo nije bilo u mogucnosti da pristupi ovim dopunskim granama privrede, a neki i pored njih, nisu resavali pitanje svoga opstanka, te su za izlazak iz teskog zivota nalazili resenje u iseljavanju, cak i u oblasti sa ciflickim rezimom. Na vecim imanjim, iako tudjim, gospodarskim, mogli su, i kao cifcije, doci do vecih prihoda no na svojim malim ili, usled prirastaja, smanjenim imanjima.
Bilo je i drugih uzroka za iseljavanje. Poznata verska netrpeljivost izmedju Arbanasa muslimana i Srba pravoslavnih za turske vladavine, a s tim u vezi i sukobi koji su dovodili i do krvi, uticala je takodje da se izvestan broj Srba seli iz ove oblasti.
27. октобар 2012. у 17:03
marko kulišić
Zdravo,
imam jedno pitanje, zanima me loza Kulišića od početka i njenog nastanka ako je to moguće.. Moja neka neformalna saznanja su da smo iz Crne Gore u vreme seoba smo dosli na planinu Ozren, Bosna i Hercegovina, selo Šižje, Sprečanska dolina… Da li je moguce dobiti bilo kakvo saznanje ili gde da se obratim.. Hvala
4. новембар 2012. у 00:18
Milena Zivanovic (rodj.Jalic)
Molim vas, da li neko zna poreklo prezimena JALIC.Deda i otac su rodjeni u Kozici, Sanski Most. 1946 kolonizovani u Vojvodinu… Hvala
15. мај 2017. у 17:35
Branislav Jalic
Trazim takodje prezime Jalic
5. новембар 2012. у 19:54
Knezevic Bosko
Поштовани,
занима ме порекло моје породице Кнежевић.Прадеда Евгеније Кнежевић је рођен 1901 године у селу Башаид,у Банату од оца Ивана и мајке Миланке.Причали су ми да су ми да је породица један период провела у Рашкој области а пре тога у ЦГ али мене занима мало прецизније где су били, колико, одакле су кренули… Слава нам је Ђурђевдан. Није пуно података али се надам да ће вама бити довољно да ми помогнете.
Унапред хвала
14. септембар 2016. у 12:08
Драгољуб бадрљица, професор из Мокрина
У пореским књигама Башаида (1781 – 1786) су као домаћини наведени следећи Кнежевићи:Гаја, Јован, Никола, Павао, Пера и Сима (Извор: Музејски радник Н.(Надлачки Лука) – Преглед становништва диштрикта великокикиндског с краја 18. века, Кикинда, 1954. год., стр.56).