Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
14. новембар 2012. у 19:25
mirkovic
Postovani,
poreklom sam iz okoline Olova, BIH. Voleo bi da znam poreklo MIRKOVICA. Ne znam nista o njihovom poreklu, a slava je Djurdjevdan. Unapred hvala
14. новембар 2012. у 20:13
Nebojsa
Мирковићи у Височком округу су пореклом из Херцеговине. Постоје две гране, једни славе Св. Јована и пореклом су из Бањана, а други су “старином” из Херцеговине и славе Св. Аранђела.
У Херцеговини Мирковићи славе Св. Јована и Ђурђевдан.
14. новембар 2012. у 21:54
Zivko Ristic
Živim u Skoplje, doseljeni smo iz Toplice pocetkom 20 ‘toga veka, slavimo Sv. Andriju Prvozvanog.
Po predanju, Ristici su se u Toplice doselili iz Rvata kod Raske, u dolini Ibra. Od velikog je znacaja, pored ovog predanja, i krsna slava sv. Andrija Prvozvani. Ova slava je veoma retka i po pitanju porekla vrlo indikativna. Naime, u okolini Raske selo Kremici (oblast Ibar) zivi jedan veoma razgranat rod, koi slavi ovu krsnu slavu.( Rdomir M. Ilic, Ibar, Naselja srpskih zemalja. Radoslav D. Pavlovic, Stanovnistvo i naselja opstine Raska.)
Tražeci po arhivima dosao sam do podatka da se Todor Ristic iz Rvata ( moj praded), 1865. godine u Pavlickoj crkvi ozenio sa Mladenom Pokimicom iz Vareva, kcerke Prokopijа Pokimice. Kum na vencanju je bio Milan Knezevic iz Kremica. (Arhiv u Kraljevu, crkvena knjiga vencanih). Ime oca Todora nije navedeno pored oca Mladeninog sto stavlja u sumlju Rvate. Zasto Todor nije naveo ime oca nisam otkrio. Medjutim Todora Ristica nema u popisnim knigama od 1863. godine u Rvatima.To me navodi da razmislim da je on iz susednog Kremica. No, za to nemam podataka.
Ako neko ima podatke za selo Kremice kod Raske iz perioda oko 1850-1860 godine da mi se javi. Zahvalan, Živko Ristić, sa pozdravom
14. новембар 2012. у 22:01
Milos Markovic
Postovani,
Moji su poreklom iz Ratara kod Smederevske Palanke. Interesuju me podaci koji mi trebaju za rodoslov iz istorije za gimn. Moji su se doselili iz Selista kraj Ratara krajem 18. veka. Pre toga ne znam odakle su dosli, ne znam njihove godine rodjenja. Slavim Sv.Jovana.
16. новембар 2012. у 14:41
Milos Markovic
Unapred hvala.S Postovanjem
21. новембар 2012. у 01:52
Sofija Govorčin
Poštovani,
Skoro sam pretraživala istoriju sela iz kog je moj otac i naišla sam na neke zanimljive činjenice, pa sam rešila da potražim neke informacije o našem poreklu.
Moje prezime je Govorčin, poreklom smo iz sela Kulpin (Bački Petrovac, Novi Sad), slavimo Svetog Nikolu. Znam da smo porelkom iz Hercegovine; na Vikipediji sam pronašla podatak da se sredinom 1700 godine u Kulpin doselilo 200 porodica iz Hercegovine. Međutim, u Kulpinu ima još nekoliko porodica sa istim prezimenom, ali nismo u srodstvu, i oni slave drugu slavu.
Takođe sam na internetu pronašla da ovo prezime ima i u Hrvatskoj, ali su oni katolici.
Volela bih da saznam više o poreklu moje porodice.
Unapred hvala.
4. јул 2015. у 15:16
Iva
Draga Sofija,
kao i ti pokušavam da otkrijem odakle su preci..Moje prezime je Govorčinović i iz Šapca smo.Izvedeno od Govorcin,uzet nastavak tokom Austrougarskog rata i naseljavanja u Srbiju..Ne poreklom,dede su mi rodjene ovde u Macvi od
1936-. I jedina smo familija ovde.Rodjake imamo u Kulpinu i moj stric je imao kontakt s njima.Takođe i u Hrvatskoj ali pokojni deda kontakt imao,pa ih rat razdvojio.Slavimo svi Sv Nikolu.Ovih dana planiram da počnem istragu van Srbije..Nadam se da ces me kontaktirati.Stariji znaju pricu opširnije..
12. јануар 2022. у 16:56
Sofija Govorčin
Pozdrav Iva,
Ja sam potpuno zaboravila na ovaj sajt posle nekih godinu dana jer mi niko ništa nije odgovorio i sad sam uz neku pretragu na guglu naišla slučajno na njega i vidim vaš odgovor. Ako ste nastavili sa pretragom i saznali nešto o poreklu prezimena (i još uvek posećujete ovaj sajt), volela bih da mi se javite pa da razmenimo e-mail adrese i podatke koje ste uspeli da skupite.
Pozdrav
26. новембар 2012. у 21:48
Jelena
Postovani,
pisem Vam u nadi da cu uspeti da saznam nesto vise o poreklu moje porodice. U pitanju je porodica Košanin. Mi smo iz sela Tadenje kod Ušća, a Košana ima i u Ušću, Baljevcu i u okolini Kraljeva. Naša krsna slava je Sveta Petka. Neke priče govore da smo poreklom iz Crne Gore, a druge da smo sa Metohije. Molim vas, ako imate nekih informacija o tome da mi pomognete da saznam nešto više.
Veliki pozdrav.
26. новембар 2012. у 22:16
Nebojsa
Из књиге “Ко су Шумадинци” :
” Mihailo Dragić je pravilno pretpostavio da su doseljenici od Peći išli preko Kolašina, a odavde u novopazarsku i sjeničku oblast, o čemu je zapisao: „Interesantan je put jedne od vrlo razgranatih porodica u Gruži, koja vodi poreklo od Peći, a koja se preko Kolašina rasturila na razne strane. To je familija Košana. Izgleda da je ovo bilo jako bratstvo, koje se rasturilo iz sela Koša kod Peći, i to su najpre prešli u Kolašin, odakle su se tek počeli rasturati na razne strane. Jedni su se razišli po sjeničkim selima, odakle su dalje prešli u Srbiju, drugi su se zadržali u Kolašinu, gde ih još ima. Ovi kolašinski Košani nisu u isto vreme doseljeni u Gružu, ali su do Karađorđa već svi došli.” Pripadnike bratstva Košana Dragić je našao u nekim selima Ibra, zatim u Matarugama i Zamčanju u Donjem Ibru, kao i u moravičkom selu Čečini, gde je cela mala Košana. No, Košani su najbrojniji u Gruži, gde ih je u vreme Dragićevih ispitivanja (1921. godine) bilo 174 kuće – u Bečevici (22), Glediću (32), Zakuti (37), Kniću (24), Leskovcu (8), Lipnici (36) i Ljubiću (15). ”
” Košani su Zarići u Kniću, koji su od starine jedna familija sa Mijatovićima, Milutinovićima i Đokićima (Maksimovićima) u istom mestu. Ovom bratstvu pripadaju Jekići i Stepanovići u Leskovcu, čiji se predak Jovan Košanin ovde doselio, dobivši nadimak po selu iz koga je došao. Zajedničko prezime Košani imaju Nedeljkovići, Lazovići, Todorovići i Markovići u Lipnici, čiji su se preci Nedeljko i Todor doselili iz Koša, koji je tada bio „u Turskoj”, kao i Jovaši (Bojovići, Jeremići i Vasiljevići) u istom mestu. U Ljubiću su Košani Zornići, potomci četvorice braće (Radivoja, Maksima, Mirčete i Milića), doseljene iz Goševa kod Sjenice. Zornići znaju da su im srodnici Košani u Lipnici i Zakuti.
Da su Košani bratstvo vidi se i po krsnom imenu, jer sve košanske porodice u Bečevici, Glediću, Zakuti, Kniću, Leskovcu, Lipnici i Ljubiću, kao i njihove raseljene porodice, slave Svetu Petku (27. oktobra), a preslavljaju Petku Trnovsku (8. avgusta).
Daljim istraživanjima se mogu dobiti i podaci o nekim košanskim porodicama koje su ostale u okolini Sjenice. Košansko prezime Zornić, koje nalazimo u Ljubiću, spada u ređa prezimena. Ovo prezime nalazimo danas u selu Ponorcu kod Sjenice, gde ima jak rod Zornića, a u okviru njega ugledni rod Lemića, nazvan po majci Lemi. No, ovi su Zornići, kao i Lemići, muslimani. Znaju kad su primili islam, ali ne znaju koja im je bila krsna slava, što samo pokazuje da su delili sudbinu srpskog stanovništva koje je ostalo u ovom kraju, izloženo turčenju u više navrata.
Što se, pak, tiče sela Koša, matice bratstva Košana, ovo selo u opštini Istok po popisu 1991. godine ima 426 žitelja (423 Srbina i dva Jugoslovena), od kojih su 425 pravoslavne vere. Etnolog Milisav Lutovac je u Ibarskom Kolašinu našao jako bratstvo Košana koji tvrde da su poreklom iz mesta Kos u Prekobrđu u Morači, odakle su se pre tri stoleća iselili, a što potvrđuju nazivi Koško groblje i Koška planina, očuvani tamo do danas. Košana u Ibarskom Kolašinu ima u selima Gazivode (4 kuće), Banja (2), Tušiće (6, gde se prezivaju Aleksići i Dimitrijevići), Vukosavljeviće (8, Vukomanovići i Milovići), Vitkojeviće (4, Janićijevići i Milenkovići) i Tabalije (9, Dobrosavljevići i Lukovići), zatim u Velikoj Šotri u Toplici (4), Vračevu u Donjem Ibru (1) i dr. Osim bratstveničkog imena, i ovi Košani su očuvali i zajedničku slavu, Sv. Petku. ”
У Темнићу постоји породица Кошанац, која је пореклом из Кошана на Косову, такође славе Петковицу.
30. новембар 2012. у 10:16
DraganNCosic
Поштовани,
Истраживањем порекла своје породице ( Ћосић, слава Свети Аврамије Затворник )бавим се већ више од годину дана ( сада ми је истраживање постало свакодневница, те проучавам Начелство окружја шабачког ). На основу података из Архива Србије ( тефтера и осталих докумената ),постојећих књига крштења и венчања из храма Св. апостола Петра и Павла из Глоговца, надгробних споменика у селу Баново Поље( на жалост већи део истих је или скоро испод земље или се једва може прочитати име ), старог кумства и сећања рођака покушавам да створим слику својих предака. Подаци и казивања говоре да се фамилија Ћосић доселила у подручје кнежине мачванске крајем осамнаестог века. Имајући у виду да је због ратова, непогода, немарности и небриге уништено доста архивске грађе, верујем да сам ускраћен за кључне податке доласка и обитавања фамилије. Хвала вам на времену и јавите се!
3. децембар 2012. у 02:32
млађо
Здраво Драгане,
драго ми је када видим да још неко истражује породично поријекло, а да при томе има за своју крсну славу Аврамијевдан, као и моја породица.
Аврамијевдан је слава везана за Сребреничко-Власенички протопрезвитерат, област звана Осат, одатле су се породице које славе ову ријетку и специфичну крсну славу селиле, првенствену у Западну Србију и у остале области низ Дрину.
Аврамијевдан је слава везана за двије одвојене групе породица, једни су из околине Ливна, а други из околине Невесиња.
Да не дужим причу, можеш ми послати један мејл на: [email protected]
Поздрав.
30. новембар 2012. у 14:12
Nebojsa
Ћосићи са славом Св. Аврамије забележени су у Бановом Пољу.
У Баново Поље су дошли у 18. веку из Босне. Било их је преко 40 кућа.
У Црној Бари постоји породица Ћосић, која је пореклом од ових Ћосића из Бановог Поља.
Забележено је да се 1931. година Живојин Ћосић доселио из Бановог Поља.
У Дубљу такође живи један огранак овог рода. И тамо су Ћосићи дошли из Босне у 18. веку, славе Аврамија и има их 13 кућа. Пенићи (13 кућа, Аврамије) из овог места су исти род са Ћосићима.
У Липолисту има Ћосића (Св. Аврамије). Доселио се Филип Ћосић, из Дубља. Ова сеоба је такође новијег датума (20. век).
У Петловачи постоји једна кућа Ћосића (Св. Аврамије). Из Бановог Поља су пореклом, предак им је дошао на мираз.
У Узвећу, Ћосићи 1 кућа, Св. Аврамије, доселио из Ђурађ Ћосић из Дубља 1875. године.
Није прецизирано из ког дела Босне су пореклом, мада, вероватно је реч о Семберији, или источној Босни, стога тамо треба наставити са истраживањем даљих корена.
1. децембар 2012. у 15:11
Mira
Poštovanje,
Nakon velike radosti kad sam otkrila vaš portal usledilo je malo razočaranje jer ni posle gotovo mesec dana nisam dobila baš nikakav odgovor. Ili bar uputstvo kako da tragam dalje. Nadam se da ćete mi bar ovog puta uputiti reč-dve. Hvala unapred.
Osnove koje imam su:
1. Čukundeda: Miloš Radišić (rodjen 1844.) ziveo na teritoriji oko Srbobrana (tad se zvao Sentomaš)-kod Novog Sada, sa suprugom Jelenom (rodjena Rocanov), imali ćerku Ljubicu (udata Kuzmanović). Rodjak Miloša Radišića zvao se Marko Radišić dobio je plemstvo 1751.g. kao graničarski oficir (poručnik).
2. Otac drugog čukundede zvao se Jevrem Kuzmanović ziveo oko Novog Sada (Čenej?)
njegov sin (moj čukundeda) zvao se Pavle Kuzmanović i zena Draga rodj.Terzić imali decu: Ilija, Mojsilo, Lenka ..Slavili Sv. Nikolu.
3. Paja Čelić ziveo u selu Vilovo (kod Novog Sada) i supruga Živka imali decu: Djoku čija su deca: Djoka (rodj. 1904. u Vilovu), Živka rodj. 1897. u Vilovu, Slavko (1907), Jela, Obrad (1912) koji je poginuo u raciji II svet.rata. Slava im je Sv.Nikola.
Volela bih da znam dalje pretke a posebno iz kojih su krajeva došli u Austrougarsku. Hvala unapred.
10. децембар 2012. у 10:25
Jovan Čudanov
Zovem se Jovan Čudanov poreklom sam iz Kikinde. Istražujem poreklo familije Čudanov (Čudan. Molim sve koji se ovako prezivaju ili nešto znaju o ovoj temi da mi se jave.