Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču.
Uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču. Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…
Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu prvog supruga svoje majke Obrena.
U to vreme nastaju i brojna druga prezimena po sledećim principima:
1. Po ocu – najčešće
2. Po plemenu – Vasojević, Drobnjak…
3. Po zvanju – Popović, Kapetanović…
4. Po zanatu – Kovačević, Majstorović…
5. Po osobinama – Mudrinić, Bjeloglav…
6. Po mestu, zavičaju – Glamočanin, Ličanin…
7. Po nadimku, špicnametu – Surla, Zatezalo
8. Po stranoj reči – Tintor, Bomeštar…
Kako je nastalo vaše prezime, pišite ovde i na Forumu Poreklo, a naši članovi će se rado pridružiti diskusiji, i trudiće se doprineti otkrivanju porekla vašeg prezimena.
10. april 2014. u 16:58
daca
pomaze BOG draga braco recitemi poreklo mog dede Dragan ilic selo Bogosevo opstina Vladicin han mislim da slave SV.ARANDJELA deda se odselo davno odatle njegov otac se zvao Stojan a majka spasena deda je rodjen 21.06.1934 unapred hvala i SLAVA BOGU sto postojite.da mozemo naci poreklo javitemi mejlom ili na tel 0693226379 unapred hvala.
10. april 2014. u 21:23
Šarko
Daca,
Selo Bogoševo je osnovano u prvoj polovini 18. veka oko 1720 – 1730 godine. Za osnivače sela računaju se dva brata doseljena iz nekog šopskog sela na istoku. Od njih potiče veći broj današnjih rodova.
Od jednog brata potiču rodovi koji slave Sv. Arhanđela: Kovačevci (8 k), Dostinci (8 k), Mitrinci (6 k), Stankovčani (3 k), Milosavini (5 k), Lutkinci (6 k) i Tufegdzinci (1 k), ukupno 37 kuća. Kovačevci su nekada bili bogati zemljom i stokom. Osinm toga bavili su se kovačkim zanatom do 1941. godine. Tufegdzincima je ded bio puškar u tursko doba.
Od drugog brata potiču rodovi koji slave Sv. Nikolu: Deda Stojanovčani (7 k) i Kragujčani (6 k), ukupno 13 kuće. Kako je napred pomenuto ova dva brata doselila su se u prvoj polovini 18. veka iz nekog šopskog sela na istoku (iz Krajišta).
Ostali rodovi, koji su došli takodje u tursko doba su: Jerkovi (5., kuće. Sv. Arhanđeo), došli su iz planinskog sela Krive Feje (tj. okolina Vranjske Banje).
Smilkovci (2 k., Sv. Đorđe), došli su iz pčinjskog sela Marganca.
Miajlinci (11 k., Sv. Luka), ne zna se odakle su doseljeni.
Iseljenici iz Bogoševa: Nikolići (3 k), Dimići (3 k), iselili se u Rđavicu. Dzaboljoi (2 k), iselili se u susedno Vrbovo. – Aleksići (2 k), iselili se u Korbevac. – ILIĆI (1 k), iselili se u Jelašnicu. – Stevanovići (1 k), iselili se u Vranjsku Banju. – ILIĆI (1 k), iselili se u Malo Rajince kod Preševa.
U Jelašnici, opština Surdulica zabeleženi su doseljeni Ilići iz Bogoševa – Ilići (1 k., Sv. Nikola), došli su iz susednog Bogoševa. Dalje poreklo iz okoline Bosillegrada. Ovi su potomci najverovatnije osnivača sela tj. brata koji slavi Sv. Nikolu.
U Malom Rajincu, opština Preševo zabeleženi su doseljeni Ilići iz Bogoševa – Ilići (1 k., Sv. Nikola), došli iz Bogoševa. U M. Rajincu su Srbi su se doseljavali od 1915. godine. I Ilići su došli nešto kasnije posle Prvog svetskog rata.
Izleda da potičete od ta dva brata, odnosno od onog drugog, i njegovi potomci slave Sv. Nikolu. Ako Vam nešto nije jasno pitajte nas…
Literaturu koju sam koristio: “Vranjska Kotlina” Jovan Trifunoski – “Kumanovska-Preševska Crna Gora” Jovan Trifunoski. J. Trifunoski je proučavao pomenute oblasti tokom pedesetih i šesdesetih godina prošlog veka.
25. april 2014. u 18:09
daca
Hvala BOGU sto postojite veoma ste mi pomogli. cula sam price ko mala da mi je ta prababa bugarka ona se zove spasena njene podatke nemam samo znam daje udata za stojana iz bogosevo da iz tog braka ima mog dedu dragana ilica pa bimi znacilo ako ikako mozete dami pomognete da saznam poreklo brababe i pradede unapred hvala
25. april 2014. u 18:48
daca
pomaze BOG HRISTOS VASKRESE molim vas ako mozete dami pomognete dali mije stvarno prababa po majci bila rumunka ona se zvala vidosava udata jovanovic iz bukovce je udata je za cedu okoline nisa imaju cerku ljubinku rodjena je 27.03.1940 u bukovce kasnije su doseljeni u doljevac unapred hvala
28. april 2014. u 22:16
daca
POMAZE BOG. MOLIM ADMINISTRATORE DA MI POMOGNU DA PRONADJEM SVOJE POREKLO molim vas ako neko zna nesto omom dedi ilic draganu iz sela bogosevo opstina vladicin han rodjen 21.06.1934 god njegov otac se zvao stojan a majka spasena ako neko zna odakle su dosli stojan i spasena i kako se spasena prezivala da mi javi na mejl [email protected] ili ako neko zna nesto o mojoj babi jovanovic vidosava bukovce okolina negotin udata za cedu okoline nisa ima cerku ljubinku rodjena27.03.1940 god u bukovce odakle je vida njeno poreklo ako neko zna da mi javi unapred hvala
13. april 2014. u 22:15
Vasilić
Poštovani,
mada moje pitanje ne ide za porijeklom prezimena nego za porijeklom porodice, veoma sam zainteresovan za to pa molim za pomoć. Dakle, ja sam Vasilić iz sela Donji Klakar kod Broda i slava mi je Đurđevdan. Uspio sam da pratim porijeklo porodice do početka 19. vijeka, ali ne i dalje od toga, mada sam čuo neprovjerene informacije da se porodica doselila iz Crne Gore u 17. ili 18. vijeku (isto to se govori za veći broj porodica iz okoline). Koliko je poznato, živjeli su prvo u selu Poloj, odakle je jedna grana otišla u D. Klakar, a druga u Slavonski Brod gdje sad živi veliki broj Vasilića.
E sad, znam da u velikom broju gradova u Republici Srpskoj ima Vasilića (Banja Luka, Prijedor, Doboj, Bijeljina, Zvornik…, a u jednom od komentara gore je postavljeno i pitanje za Vasiliće iz Srbije), ali ne slave svi ni istu slavu. Međutim, od izvjesnog prezimenjaka u Zvorniku (koji slavi Đurđevdan) sam saznao da i on misli kako smo došli iz Crne Gore.
Može li neko da mi pomogne sa tim, odakle potiče porodica, kad je naseljena u Posavinu i da li smo u rodbinskoj vezi sa Vasilićima iz drugih krajeva.
Hvala unaprijed.
30. jun 2016. u 14:33
Vasilić
Moji su iz bijeljine Vasilići i isto su došli iz Crne Gore u 17. ili 18. veku. Slavimo Svetog Nikolu , a više informacija od toga nemam. Jedino što mi pada na pamet je da se jedan Vasilić iz Republike Srpske testirao i bio haplogrupa Q1b, a ja sam sad radio testiranje i čekam rezultate
15. april 2014. u 15:09
Bozidar
Hocete li meni nesto da odgovorite vec 2 puta postavljam pitanje i cekam neki odgovor 2 meseca?
25. april 2014. u 19:24
Šarko
Poštovani Božidare,
I još očekujete odgovor, odakle mi znamo iz kog mesta ste iz Leskovca? Vi ste postavili pitanje da se prezivate Prokopović, da ste iz Leskovca i da slavite Svetog Djođa Alimpija. Leskovac je širok pojam. Morate te se otvoriti i reći nešto opširinje od kada živite u Leskovcu? Gde su Vam rođeni deda ili pradeda, ako su rođeni u nekom selu u okolini Leskovca, kaži te nam iz kojeg su sela? Mi nismo matična služba, imamo literature stare i do sto godina, a najmladje i do trideset godina.
25. april 2014. u 18:49
daca
SLAVA GOSPODU STO POSTOJITE neka vas GOSPOD cuva.
27. april 2014. u 07:59
Dale
Hvala Bogu sto postojalo ovaj website. Svaka cast.Dali je neko čuo za prezime Hasura ili Asura? Inače prezime Hasura (Asura do 1945) postojalo je u Zapadnoj Slavoniji u Rajicu. Većina Hasura je zavrsila u Jasenovcu a drugi su se izselili u Beograd i Australiju. Ako neko zna nešto o porijelu prezimena molim vas napišite. Hvala
16. jul 2014. u 09:38
Dale
Ako je neko mozda cuo za prezime Hasura. Hvala puno.
14. april 2019. u 03:04
Dalibor
Prezime Hasura ili Asura
4. maj 2014. u 17:06
Bozidar
U redu,napisacu malo opsirinije,nisam znao da treba nadam se da nisam neki problem stvorio,Zivim u Leskovcu,ali deda je rodjen u selu pored Bratmilovce,moj deda se zvao Bozidar,njegov otac Cedomir,a Cedomirov otac Todor,u kuci gde su rodjeni nema vise nikog tako da nemogu saznati dalje,preko puta kuce gde su moji rodjeni ima isto porodica Prokopovic ali kazu da nismo u krvnom odnosu,to mi nije bas jasno….ako znate nesto bio bih zahvalan,i izvinjavam se ako sam bio malo grub sa recima,veliki pozdrav
7. maj 2014. u 22:42
Ivana
Zdravo, zanima me da li neko zna nešto o prezimenu Sretenović. Tražila sam malo po internetu i saznala da je prezime nastalo po Sretenu koji se po naredbi kneza Miloša doselio u Mihajlovac i da je tu nastalo prezime, i to me je zaista zainteresovalo. Inače, ja sam iz Mihajlovca, i ako je od koristi, slavim Spasovdan. 🙂 Bila bih vam veoma zahvalna ako biste mi malo pomogli.
10. mart 2015. u 22:20
bojan
Pozdrav Ivana,ja sam Bojan Zivkovic iz Udovice ,i mene kao i tebe zanima nase poreklo posto smo dalji rodjaci,koliko znam po prici mog pokojnog dede postojala su tri brata Zivko,Sreten i Kuzman i ubili su nekog turcina i pobegli su ovamo,Sreten je ostao u mihajlovcu i tako su nastali Sretenovici,Zivko je dosao u Udovice i nastali smo mi Zivkovici a i Kuzman je takodje ostao u Udovicama i od njega poticu Kuzmanovici i svima nam je zajednicka krsna slava Spasovdan,toliko za sad od mene jer samo toliko znam o nasim precima.Ako si u medjuvremenu saznala jos nesto voleo bih da mi odgovoris
13. maj 2014. u 23:02
zoran
Da li nešto znate o porijeklu porodice Avlijaš ? Doselili su se u Sarajevo oko 1800 godine , u stvari tu je došao Vasilj Tomašević sa sinovima i prezime dobili po službovanju kod paše Teftedarije u “avliji”- šta god to značilo. Poslije toga je sve manje više poznato ali o Vasilju nema podataka …
14. maj 2014. u 13:08
Nebojša Novaković
Avlijaši su u okolinu Sarajeva došli iz Hercegovine. Doseljeni su oko 1850. godine iz Somine. Pretpostavljam da se misli na planinu koja se nalazi na samoj granici Crne Gore i Hercegovine.
Ovo je priča Avlijaša iz Zenika. Starije prezime je glasilo Tomaš(i). Prezime su dobili baš onako kako ste napisali.
Avlijaši iz Vojkovića imaju nešto drugačije predanje, ali se u principu ne kosi sa predanjem Avlijaša iz Zenika.
Prema ovom predanju Avlijaši su poreklom iz Banjana u Crnoj Gori, gde su se zvali Tomanići. Imaju ogranke u Krupcu, Rakovici, Zeniku i Sarajevu. Slave Sv. Jovana (slava Banjana), preslavljaju Sv. Savu.
Planina Somina se nalazi na prostoru Gornjih Banjana.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)
U Hercegovini ima i Tomaševića i Tomanovića. Tako npr. jedni katolici Tomaševići iz Popovog Polja, vode poreklo baš iz Somine u Banjanima.
Što se hecegovačkih Tomanovića tiče, oni vode poreklo iz Crne Gore.
16. maj 2014. u 13:11
Ubavic
Odakle vodi poreklo prezime Ubavić , moji su doseljeni u okolini Blaca , selo Pretežana dosli su sa Kopaonika, posle oslobadjanja od Turaka.Slavimo slavu Svetog Arandjela .
13. januar 2017. u 09:22
Dragoljub P. Badrljica
Ubavin (Ubavić) se kao prezime javlja u Mokrinu (Severni Banat) u 18. veku:
Ilia 67 (1714 1781) i Maria – Živan (1748 – ?) – kuća br. 215,
Lazara Nikola (Prijavio se 1774. god. za preseljenje u južni Banat) – kuća br. 83,
Joana Jakov i Sara Lazara Šedakova, venčani 1775. god. – kuća br. 153,
Joan i Makrena – Stanka (1771 – ?),
Konstantin i Jovanka ( ? – 1794),
Voin ( ? – 1788),
Milica, udova ( ? – 1791)…
Iz roda Ubavića, po majci Darinki, kćerki Dušana iz Mokrina su braća: dr Dušan P. Popov – Kršin (Sekretar Matice srpske, gl. urednik Enciklopedije Novog Sada,…), Lazar i Radivoj Raša Popov – Kršin (Književnik, novinar, glumac,…). Braća, Dušan Ubavić je poginuo na Galiciji u Prvom sv. ratu, Radivoj – Rada Ubavić je bio inženjer i gradio pruge u Argentini, puteve kroz Rugovsku klisuru, znalac 17 jezika i Mladen, poslavni čovek , vlasnik mlina u Mokrinu,… (Izvor: matične knjige hrama Sv. arhistratiga Mihaila i Gavrila u Mokrinu od 1757. god. pa nadalje).
22. maj 2014. u 15:26
Srđan
Zdravo. Zanima me poreklo porodice Šojić. Slavimo Đurđevdan, a znam samo da je deda rodom iz Hercegovine, mesto Jasenik kod Gacka i ništa dalje od toga. Hvala.