Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
10. април 2014. у 16:58
daca
pomaze BOG draga braco recitemi poreklo mog dede Dragan ilic selo Bogosevo opstina Vladicin han mislim da slave SV.ARANDJELA deda se odselo davno odatle njegov otac se zvao Stojan a majka spasena deda je rodjen 21.06.1934 unapred hvala i SLAVA BOGU sto postojite.da mozemo naci poreklo javitemi mejlom ili na tel 0693226379 unapred hvala.
10. април 2014. у 21:23
Шарко
Daca,
Selo Bogoševo je osnovano u prvoj polovini 18. veka oko 1720 – 1730 godine. Za osnivače sela računaju se dva brata doseljena iz nekog šopskog sela na istoku. Od njih potiče veći broj današnjih rodova.
Od jednog brata potiču rodovi koji slave Sv. Arhanđela: Kovačevci (8 k), Dostinci (8 k), Mitrinci (6 k), Stankovčani (3 k), Milosavini (5 k), Lutkinci (6 k) i Tufegdzinci (1 k), ukupno 37 kuća. Kovačevci su nekada bili bogati zemljom i stokom. Osinm toga bavili su se kovačkim zanatom do 1941. godine. Tufegdzincima je ded bio puškar u tursko doba.
Od drugog brata potiču rodovi koji slave Sv. Nikolu: Deda Stojanovčani (7 k) i Kragujčani (6 k), ukupno 13 kuće. Kako je napred pomenuto ova dva brata doselila su se u prvoj polovini 18. veka iz nekog šopskog sela na istoku (iz Krajišta).
Ostali rodovi, koji su došli takodje u tursko doba su: Jerkovi (5., kuće. Sv. Arhanđeo), došli su iz planinskog sela Krive Feje (tj. okolina Vranjske Banje).
Smilkovci (2 k., Sv. Đorđe), došli su iz pčinjskog sela Marganca.
Miajlinci (11 k., Sv. Luka), ne zna se odakle su doseljeni.
Iseljenici iz Bogoševa: Nikolići (3 k), Dimići (3 k), iselili se u Rđavicu. Dzaboljoi (2 k), iselili se u susedno Vrbovo. – Aleksići (2 k), iselili se u Korbevac. – ILIĆI (1 k), iselili se u Jelašnicu. – Stevanovići (1 k), iselili se u Vranjsku Banju. – ILIĆI (1 k), iselili se u Malo Rajince kod Preševa.
U Jelašnici, opština Surdulica zabeleženi su doseljeni Ilići iz Bogoševa – Ilići (1 k., Sv. Nikola), došli su iz susednog Bogoševa. Dalje poreklo iz okoline Bosillegrada. Ovi su potomci najverovatnije osnivača sela tj. brata koji slavi Sv. Nikolu.
U Malom Rajincu, opština Preševo zabeleženi su doseljeni Ilići iz Bogoševa – Ilići (1 k., Sv. Nikola), došli iz Bogoševa. U M. Rajincu su Srbi su se doseljavali od 1915. godine. I Ilići su došli nešto kasnije posle Prvog svetskog rata.
Izleda da potičete od ta dva brata, odnosno od onog drugog, i njegovi potomci slave Sv. Nikolu. Ako Vam nešto nije jasno pitajte nas…
Literaturu koju sam koristio: “Vranjska Kotlina” Jovan Trifunoski – “Kumanovska-Preševska Crna Gora” Jovan Trifunoski. J. Trifunoski je proučavao pomenute oblasti tokom pedesetih i šesdesetih godina prošlog veka.
25. април 2014. у 18:09
daca
Hvala BOGU sto postojite veoma ste mi pomogli. cula sam price ko mala da mi je ta prababa bugarka ona se zove spasena njene podatke nemam samo znam daje udata za stojana iz bogosevo da iz tog braka ima mog dedu dragana ilica pa bimi znacilo ako ikako mozete dami pomognete da saznam poreklo brababe i pradede unapred hvala
25. април 2014. у 18:48
daca
pomaze BOG HRISTOS VASKRESE molim vas ako mozete dami pomognete dali mije stvarno prababa po majci bila rumunka ona se zvala vidosava udata jovanovic iz bukovce je udata je za cedu okoline nisa imaju cerku ljubinku rodjena je 27.03.1940 u bukovce kasnije su doseljeni u doljevac unapred hvala
28. април 2014. у 22:16
daca
POMAZE BOG. MOLIM ADMINISTRATORE DA MI POMOGNU DA PRONADJEM SVOJE POREKLO molim vas ako neko zna nesto omom dedi ilic draganu iz sela bogosevo opstina vladicin han rodjen 21.06.1934 god njegov otac se zvao stojan a majka spasena ako neko zna odakle su dosli stojan i spasena i kako se spasena prezivala da mi javi na mejl [email protected] ili ako neko zna nesto o mojoj babi jovanovic vidosava bukovce okolina negotin udata za cedu okoline nisa ima cerku ljubinku rodjena27.03.1940 god u bukovce odakle je vida njeno poreklo ako neko zna da mi javi unapred hvala
13. април 2014. у 22:15
Василић
Поштовани,
мада моје питање не иде за поријеклом презимена него за поријеклом породице, веома сам заинтересован за то па молим за помоћ. Дакле, ја сам Василић из села Доњи Клакар код Брода и слава ми је Ђурђевдан. Успио сам да пратим поријекло породице до почетка 19. вијека, али не и даље од тога, мада сам чуо непровјерене информације да се породица доселила из Црне Горе у 17. или 18. вијеку (исто то се говори за већи број породица из околине). Колико је познато, живјели су прво у селу Полој, одакле је једна грана отишла у Д. Клакар, а друга у Славонски Брод гдје сад живи велики број Василића.
Е сад, знам да у великом броју градова у Републици Српској има Василића (Бања Лука, Приједор, Добој, Бијељина, Зворник…, а у једном од коментара горе је постављено и питање за Василиће из Србије), али не славе сви ни исту славу. Међутим, од извјесног презимењака у Зворнику (који слави Ђурђевдан) сам сазнао да и он мисли како смо дошли из Црне Горе.
Може ли неко да ми помогне са тим, одакле потиче породица, кад је насељена у Посавину и да ли смо у родбинској вези са Василићима из других крајева.
Хвала унапријед.
30. јун 2016. у 14:33
Василић
Моји су из бијељине Василићи и исто су дошли из Црне Горе у 17. или 18. веку. Славимо Светог Николу , а више информација од тога немам. Једино што ми пада на памет је да се један Василић из Републике Српске тестирао и био хаплогрупа Q1b, а ја сам сад радио тестирање и чекам резултате
15. април 2014. у 15:09
Bozidar
Hocete li meni nesto da odgovorite vec 2 puta postavljam pitanje i cekam neki odgovor 2 meseca?
25. април 2014. у 19:24
Шарко
Poštovani Božidare,
I još očekujete odgovor, odakle mi znamo iz kog mesta ste iz Leskovca? Vi ste postavili pitanje da se prezivate Prokopović, da ste iz Leskovca i da slavite Svetog Djođa Alimpija. Leskovac je širok pojam. Morate te se otvoriti i reći nešto opširinje od kada živite u Leskovcu? Gde su Vam rođeni deda ili pradeda, ako su rođeni u nekom selu u okolini Leskovca, kaži te nam iz kojeg su sela? Mi nismo matična služba, imamo literature stare i do sto godina, a najmladje i do trideset godina.
25. април 2014. у 18:49
daca
SLAVA GOSPODU STO POSTOJITE neka vas GOSPOD cuva.
27. април 2014. у 07:59
Dale
Hvala Bogu sto postojalo ovaj website. Svaka cast.Dali je neko čuo za prezime Hasura ili Asura? Inače prezime Hasura (Asura do 1945) postojalo je u Zapadnoj Slavoniji u Rajicu. Većina Hasura je zavrsila u Jasenovcu a drugi su se izselili u Beograd i Australiju. Ako neko zna nešto o porijelu prezimena molim vas napišite. Hvala
16. јул 2014. у 09:38
Dale
Ako je neko mozda cuo za prezime Hasura. Hvala puno.
14. април 2019. у 03:04
Dalibor
Prezime Hasura ili Asura
4. мај 2014. у 17:06
Bozidar
U redu,napisacu malo opsirinije,nisam znao da treba nadam se da nisam neki problem stvorio,Zivim u Leskovcu,ali deda je rodjen u selu pored Bratmilovce,moj deda se zvao Bozidar,njegov otac Cedomir,a Cedomirov otac Todor,u kuci gde su rodjeni nema vise nikog tako da nemogu saznati dalje,preko puta kuce gde su moji rodjeni ima isto porodica Prokopovic ali kazu da nismo u krvnom odnosu,to mi nije bas jasno….ako znate nesto bio bih zahvalan,i izvinjavam se ako sam bio malo grub sa recima,veliki pozdrav
7. мај 2014. у 22:42
Ivana
Zdravo, zanima me da li neko zna nešto o prezimenu Sretenović. Tražila sam malo po internetu i saznala da je prezime nastalo po Sretenu koji se po naredbi kneza Miloša doselio u Mihajlovac i da je tu nastalo prezime, i to me je zaista zainteresovalo. Inače, ja sam iz Mihajlovca, i ako je od koristi, slavim Spasovdan. 🙂 Bila bih vam veoma zahvalna ako biste mi malo pomogli.
10. март 2015. у 22:20
bojan
Pozdrav Ivana,ja sam Bojan Zivkovic iz Udovice ,i mene kao i tebe zanima nase poreklo posto smo dalji rodjaci,koliko znam po prici mog pokojnog dede postojala su tri brata Zivko,Sreten i Kuzman i ubili su nekog turcina i pobegli su ovamo,Sreten je ostao u mihajlovcu i tako su nastali Sretenovici,Zivko je dosao u Udovice i nastali smo mi Zivkovici a i Kuzman je takodje ostao u Udovicama i od njega poticu Kuzmanovici i svima nam je zajednicka krsna slava Spasovdan,toliko za sad od mene jer samo toliko znam o nasim precima.Ako si u medjuvremenu saznala jos nesto voleo bih da mi odgovoris
13. мај 2014. у 23:02
zoran
Da li nešto znate o porijeklu porodice Avlijaš ? Doselili su se u Sarajevo oko 1800 godine , u stvari tu je došao Vasilj Tomašević sa sinovima i prezime dobili po službovanju kod paše Teftedarije u “avliji”- šta god to značilo. Poslije toga je sve manje više poznato ali o Vasilju nema podataka …
14. мај 2014. у 13:08
Небојша Новаковић
Авлијаши су у околину Сарајева дошли из Херцеговине. Досељени су око 1850. године из Сомине. Претпостављам да се мисли на планину која се налази на самој граници Црне Горе и Херцеговине.
Ово је прича Авлијаша из Зеника. Старије презиме је гласило Томаш(и). Презиме су добили баш онако како сте написали.
Авлијаши из Војковића имају нешто другачије предање, али се у принципу не коси са предањем Авлијаша из Зеника.
Према овом предању Авлијаши су пореклом из Бањана у Црној Гори, где су се звали Томанићи. Имају огранке у Крупцу, Раковици, Зенику и Сарајеву. Славе Св. Јована (слава Бањана), преслављају Св. Саву.
Планина Сомина се налази на простору Горњих Бањана.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)
У Херцеговини има и Томашевића и Томановића. Тако нпр. једни католици Томашевићи из Поповог Поља, воде порекло баш из Сомине у Бањанима.
Што се хецеговачких Томановића тиче, они воде порекло из Црне Горе.
16. мај 2014. у 13:11
Ubavic
Odakle vodi poreklo prezime Ubavić , moji su doseljeni u okolini Blaca , selo Pretežana dosli su sa Kopaonika, posle oslobadjanja od Turaka.Slavimo slavu Svetog Arandjela .
13. јануар 2017. у 09:22
Драгољуб П. Бадрљица
Убавин (Убавић) се као презиме јавља у Мокрину (Северни Банат) у 18. веку:
Илиа 67 (1714 1781) и Мариа – Живан (1748 – ?) – кућа бр. 215,
Лазара Никола (Пријавио се 1774. год. за пресељење у јужни Банат) – кућа бр. 83,
Јоана Јаков и Сара Лазара Шедакова, венчани 1775. год. – кућа бр. 153,
Јоан и Макрена – Станка (1771 – ?),
Константин и Јованка ( ? – 1794),
Воин ( ? – 1788),
Милица, удова ( ? – 1791)…
Из рода Убавића, по мајци Даринки, кћерки Душана из Мокрина су браћа: др Душан П. Попов – Кршин (Секретар Матице српске, гл. уредник Енциклопедије Новог Сада,…), Лазар и Радивој Раша Попов – Кршин (Књижевник, новинар, глумац,…). Браћа, Душан Убавић је погинуо на Галицији у Првом св. рату, Радивој – Рада Убавић је био инжењер и градио пруге у Аргентини, путеве кроз Руговску клисуру, зналац 17 језика и Младен, пославни човек , власник млина у Мокрину,… (Извор: матичне књиге храма Св. архистратига Михаила и Гаврила у Мокрину од 1757. год. па надаље).
22. мај 2014. у 15:26
Srđan
Здраво. Занима ме порекло породице Шојић. Славимо Ђурђевдан, а знам само да је деда родом из Херцеговине, место Јасеник код Гацка и ништа даље од тога. Хвала.