стрмово

Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, Бурово, Велики Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Лукавица, Мали Црљени, Медошевац, Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, Чибутковица, Шопић и Шушњар.

Порекло становништва села Стрмово, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан   Положај села Стрмово је на северној страни (нисам баш сигуран, оп. Милодан) манастира Боговађе у реду оних села, која се једно за другим ређају од ушћа Љига…

Порекло становништва села Стрмово, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Ово је пето и по обиму највеће повленско село. Захвата простор западно од Оклеца, од Дрине на север преко простране кречњачке заравни Запоља преко реке Тријешнице,…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Отисак кретања народа Међу насељима која је деспот Ђурађ Бранковић потврдио 1428/29. године великом челнику Радичу Поступовићу, а 6. септембра 1456. године деспот Ђурађ са сином Лазаром дао…

Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…