Станковић
Порекло презимена, село Белотић (Богатић, Мачва)
Порекло становништва села Белотић, општина Богатић (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку СТАНКОВИЋИ (Томиндан, 13-1 к); воде порекло од Станка, досељеног из Горње Сипуље, у Јадру; од њих су Арнаутовићи II, у Бадовинцима. СМИЉАНИЋИ (Мрата, 44-5 к); потичу од Бијуклића из Бадовинаца; садашње име добили…
› више информацијаПорекло презимена, место Бадовинци (Богатић, Мачва)
Порекло становништва места Бадовинци, општина Богатић, од 18. века до данашњих дана Досељени у 18. веку Из Црне Горе: АЋИМОВИЋИ (М. Госпојина, 9 к), и од њих ИЛИЈАШЕВИЋИ (6 к), од рода су Ројевића из околине Никшића, исти су са Савићима у Прњавору, Глишићима у Бранковини (Подгорина), и Амајлијама у Семберији. Из Херцеговине: ЈЕВТИЋИ…
› више информацијаПорекло презимена, село Блатница (Теслић, РС)
Наш сарадник Владимир Стевановић послао је прилог о селу Блатница, о његовом историјату и презименима из овог места у општини Теслић (Република Српска) На двадесет четвртом километру јужно од Теслића, узводно пратећи кривудаво корито бистре, палнинске љепотице – ријеке Велике Усоре, издераним, рупљивим асфалтним путем стижемо у тихо насеље Блатница…
› више информацијаПорекло презимена, село Рогљево (Неготин)
Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване…
› више информацијаПорекло презимена, Нови Бечеј (Врањево)
Порекло становништва Новог Бечеја према истраживању етнолога Јована Ердељановића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић НАПОМЕНА: Нови Бечеј настао је спајањем два насеља: Врањево и Нови Бечеј. До 1952. године носи име Волошиново, када добија данашњи назив – Нови Бечеј (А. М.) Врањево је на греди која почиње на западу…
› више информацијаПорекло презимена, село Луковица (Свилајнац)
Порекло становништва села Луковица, општина Свилајнац, стање из 1926. године По предању, село је засновано око 1770. године. Најпре је било у Старом Селу (испод Голог или Старог Брда) па се отуда поместило на данашње место око 1840. године ради згоднијег положаја и због воде, које тамо није било довољно….
› више информацијаПорекло презимена насеља Плужине (Пива)
Порекло становништва Плужина, стање из 1912. године (када је ово данас општинско место још увек имало статус села) Село Плужине је врло старо и једно од најлепших села у Пиви. Налази се у долини реке Врбнице, близу њенога ушћа у Пиву. То је лепа пространа долина са пуно -пропланака, заравни…
› више информацијаФељтон: Ко су Шумадинци (32)
Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Из буне у буну Из Јунковца је у Кочиној чети Марко Јаговић (25 година). Очигледно је у презимену грешка, што је и разумљиво, јер су аустријски писари, не…
› више информацијаПорекло презимена, села Курјак (Удбина, Лика)
Порекло становништва села Курјак, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године У југозападном делу Крбавске жупе налази се Курјачко поље на коме се у дотурско време развило јаче насеље. Назив Курјак потиче од племена Могоровића из 13. века. Име је добило по жупану Курјаку (1322-1349). На подручју данашњег…
› више информацијаПорекло презимена, село Трнава (Јагодина)
Трнава, општина Јагодина, стање из 1930. године Трнава нема старинаца. Данашњи становници су досељеници махом из лесковачке, пиротске, нишке и врањске околине. Бурдељци (7 к., Св. Јован), дошли из врањске околине око 1780. године. Алексићи, Радовановићи (6 к., Св. Никола), дошли из нишке околине кад и Бурдељци. Гусларци (Матићи, Станковићи,…
› више информација